Woland

@sir Oliver imaćeš priliku siguran sam, ovo je tek drugo izvođenje, premijera je bila 10. Novembra, taman dok još malo uvežbaju

12.11.2017. Atelje 212, Dušan Kovačević - Urnebesna Tragedija, režija Marko Manojlović Ko sam ja? zapitao se nekoliko puta Kovačevićev Neven, na kraju Urnebesne Tragedije.. isto to se pitao i pre 27 godina, u predvečerje još dva rata koja nismo vodili ali smo u njima ginuli mi i komšije nam, kada je bila praizvedba.. jasno je da Neven tada, a ni danas nije saznao odgovor, i da na žalost nije uspeo da navede gledaoce da svako u sebi potraži taj odgovor.. možda delom i jeste, ali pozorišna publika tada, kao ni danas, se nije ama baš ni malo pitala u vezi svoje budućnosti.. prebrojao je Kovačević u jednom intervjuu ratove koje smo vodili u dvadesetom veku - brojao je do šest.. mnogo.. previše.. nose oni svoje posledice, ne samo po teritoriju i infrastrukturu, već utiču i na mentalno stanje nacije i svakog od nas ponaosob.. žalosno je da je to stanje danas gore nego što je bilo pre 27 godina.. ne smem da zamislim koliko bi tragičnija bila Urnebesna Tragedija da je Kovačević danas piše.. dok se čekalo da ljudi koji iz samo njima znanih razloga, podupiru bočne zidove pozorišta sednu na mesto, do ušiju mi doprla "kritika" Velike drame - gospođa kaže da je predstava bila "lepa", ali da se neki veliki čovek ispred nje stalno vrpoljio, na šta je gospodin prosvetlio da je Ljiljana Blagojević rođena žena Siniše Kovačevića.. prateću sekvencu o potomstvu (nečijem) sam propustio tražeći u sebi paralelu između Velike Drame i Urnebesne Tragedije, da bih popunio eventualnu rupu u poznavanju prirode i pozorišta, al' je jbg ne pronađoh.. počelo je Disciplinom Kičme.. jesvala, Koja iz tog perioda.. pripada, i logično je.. scena je soba devedesetih, prepoznatljivi simboli vremena, meblo luster, jatov kalendar, slika antikomuniste na zidu, mlađi Trifunović (dobar), Sonja Kolačarić (malo manje nužne histerije bi bilo bolje) i sin im Neven, i svima poznata priča iz istoimenog filma (za one srećnije i iz praizvedbe 1990).. beše urnebesno, ali i tragično, tragiku je publika terala smehom, ali čak ni najuporniji nisu uspeli da je sasvim razgrnu.. tužna, teška, tamna priča o nama, našim sukobima i ličnom propadanju.. trunčica karaktera barem nekog od likova je sadržana u svima nama, pa je tekst još i teži, a glumci suočavanje ni malo ne olakšavaju.. Anica je pevala Šuberta na Nemačkom, Brstina je na sebi svojstven način bio sudija i komunista i ludak i muž, otac, deda.. Zeremski je bio Doktor, iako je u filmu bio Tasa Tica (blisko je to).. Katarina Žutić je u Julki bila baš ono što i treba da bude.. Nebojša Ilić - maestralni brat pijanica, ide mu to kao i sve ostalo što je poslednjih godina radio u pozorištu..režija je bila pitka i tečna, reditelj je uspeo da u skučenom prostoru kaže baš sve što je rečeno onomad u filmu, a to baš i nije lako.. ćutalo se posle, nije više bilo smešno.. ipak gospodin iza mene dade dijagnozu: nije ga dotaklo, reče to dovoljno glasno da ga nas nekolicina počastismo prezirom u pogledu.. jbg.. valjda je ga pogodio onaj deo Nacionalnog Romantizma u kojem se gubi ono što je oružjem stečeno.. mene je jbg dotaklo i to baš.. gledajte, ali na sopstvenu odgovornost..

a ono, za nas koji kartu za hifi sajam ni kupili nismo, možel malo opisa sistema i kutija, shvatio da je aktiva, šta je pogonilo srednje i visoke, šta bas, jel bilo aktivne skretnice.. svojim rečima, ne mora opširno.. pitah i na onom forumu, al' ne dobih odgovor

i ja sam jedno pešes puta odlazio u pemziju, dosadno brate

volim ja i cefke, ali ne toliko da bih im previše opraštao

navodno su i bili rezervni par Goldovima, dvaespešes godina.. imam nekakvu računicu koja podrazumeva prodaju Goldova i montažu HPD u Kompenzatore, umesto njih - mnooogo dobar račun koji ovu nabavku, u tom kontekstu čini veoma povoljnom, čak racionalnom (jbt ja racionalan u vezi hife ).. ali.. svašta je moguće

ma nisam, zna Sir da se šalim, ali on mene prži sa tim VTL, dve nedelje nas drži u mraku i još se naslađuje

enije [emoji14] saće ti kaže neko od matematičara

@vladd ma, ništa to nije, ček da se vrati sa pijace, pa kad istovari zeleniš biće o svemu, a najmanje o VTL

ma, sa'će on da se ritne i da prospe svo mleko, znam ga, počeće o kablovima stoposto dajbre o tom VTL, svira li to (vidim da mu fali jedan kond)? ako je to taj Menlijev poklonjeni primerak, za kog sam čak i ja čuo - on ima istorijsku, muzejsku vrednost

domaćinska kuća - creva za tuš u rezervi, nekol'ko osigurača, pertle, dvoje dukserica, HPD 385.. nego, zaboravio si da turiš print out merenja

02.11.2017. BGF - Fabris Bolon, Kolarac Ljadov - Začarano Jezero Elgar - Morske Slike Logar - Svita iz Zlatne Ribice Rahmanjinov - Ostrvo Mrtvih počela je ovogodišnja Filharmanija - pet koncerata tokom sezone, iz svakog ciklusa po jedan, uvek četvrtkom (narednog petka se reprizira u redovnom programu), po pravilu je dirigent (izvođač) gost iz inostranstva.. ova mi je treća (od tri), obično budu dobri koncerti, nešto opušteniji, za manje bitnu publiku od one koja karte za redovni program (petkom) dobija za dž, ili ih po povlaštenoj ceni i naslednom pravu kupuje, ako se to kupovinom može nazvati zato što je cena za celu sezonu kao za jedan i po koncert bilo gde u Evropi.. ali kad država dotira, tada i bira publiku, sreća moja pa sam samo jednom bio na redovnom koncertu BGF - zverinjak sine ali, četvrtkom, barem 5 puta za sezonu je ipak drugačije.. BGF se na žalost poslednjih godina uljuljkala na nekakvim zamišljenim lovorikama, postadoše dovoljni sebi (publiku im neko drugi bira), ubeđeni da su najbolji, a baš i nisu, mogli bi povremeno da svrate do Pešte, bilo bi frustrirajuće ali i edukativno.. umesto toga nabacili su pretenciozan program u čak 5 ciklusa (Vatra, Voda, Vazduh, Zemlja i sic: Peti ) i marketing, poprilično kičast i morbidan: ali, šta je tu je, boljih još nemamo (4:1 dajem na Suđića, da će da ih uskoro pretekne.. tiha voda..).. elem, Ljadov je bio moj favorit, Rahmanjinov je čak i za mene bio previše mračan, ali uporno orkestarsko ponavljanje Dies Irae je postiglo željeni efekat.. vredno slušanja, ali mračno - tmuša.. Elgar je bio, pa jbg poprilično dosadan - ima on mnogo boljih kompozicija, ali njegov koncert za violončelo se ne bi uklopio u ciklus Voda.. sam je kriv.. Višnja Popov u Morskim Slikama sasvim korektna ali ne i tehnički perfektna.. Mihovil Logar, na sreću nije ostao na baletu Zlatna Ribica - ipak će njegova Himna Beogradu obeležiti njegov kompozitorski rad.. a favorit.. veoma lepa kompozicija, suptilna i tanana.. nije za Bolona - odsvirana je tehnički korektno, čak besprekorno, ali bez emocija.. prazno.. verujem da je Ljadova trebalo svirati na kraju - tiha je to kompozicija za nakašljavanje i nameštanje na početku koncerta..

odlično je ispao - to je reizdanje, onomad se prvo pojavio na ploči pa na CD, polovna ploča je koštala poprilično, srećom pa su reizdali..

vratiš se sa puta, uzmeš slobodan dan a još te dočekaju te dve ploče Anuara Brahema.. da ne kvarim

ima ona i robove ovo je bre pravi diy

@sir Oliver tako nešto, instalacija se nalazi u Crkvi Svetog Nikole (Nikolaikirche), u centru Berlina, crkva je sada muzej i mesto na kom se izvode koncerti.. instalacija je uživo impresivna, ogromna - verujem da je bilo potrebno mnogo vremena da se postavi, fotoaparat u telefonu nije mogao da obuhvati celu instalaciju.. @black coffe ima razlike - teže je sa koncem

@black coffe Chiharu Shiota (http://www.chiharu-shiota.com/en/) - nije žica već konac, crni kanap

.

evetiga

ova je za @crni.

jax

.

uzgred, Alisa Weilerstein, zaista dobro izvodi Elgarov koncert za violončelo:

tehnika je čudo: namestih (sam samcijat, bez i da sam pitao nekog ) kućni NAS, tako da mogu da slušam muziku sa njega bilo gde, čak i u Zanzibaru i jbt - radi

ima u NS laboratorija koja ih razvija i na kanvasu.. u stvari - štampa fotografije na kanvasu