Woland

ću dojavim

nema mnogo podataka o Antoniu Linaresu Espigaresu, osim da je Španac (Granada), da je svirao orgulje, školovao se u Kelnu, voleo Betovena i Baha i vodio crkveni hor msm, izdanje je ultra raritetno, a koštalo 6,5€ a Bramsa volemo i prepakovanog (interesantno - većina izdanja ove ploče su quadro, svećom da tražiš stereo ).. i KremerKarajana

nije baš da ih sada slušam, ali hoću čim se vratim sa robije Brams, Kremer, Karajan je Japansko izdanje (To šiba bato ), a Rekvijem je Crkveno izdanje hor crkve St. Pius iz Kelna, WDR Orkestar i Antonio Linares Espigares kao dirigent.. izdanje 1975.. ne znam šta me čeka..

navoj nego šta, ali desni jbg znao sam da treba da se namasti, turićemo neki lubrikant

ja to kažem mnogo prostije: koji sam ja meni kralj

nogice za gramofonski plinth..

početkom osamdesetih sam kratko, koliko traje vojni rok, bio (ipak nekakav) Beograđanin.. probijao se grad i unutar zidova kasarne.. bilo je to srećno doba, osim povremenih nestašica kafe i zejtina, u svemu ostalom smo bili u izobilju.. tada sam uspevao (uz pomoć očevih prijatelja iz slavne prošlosti) da čak dva puta nedeljno (sredom i subotom) izađem u grad.. Beograd je tada bio blagonaklon prema vojnicima: ulaznicu za GSP, pozorište, bioskop i utakmice, sam retko kada platio, ako i jesam cena je bila povlaštena.. tada sam, a to radim i danas, počeo da uzimam ono (što sam mislio da je) najbolje iz Beograda.. pozorišnu sezonu '82/'83 sam odgledao u celosti i to u svim (baš svim) pozorištima.. prvu (i jedinu) dozvolu za prenoćište sam dobio da bih gledao Hamleta sa Piterom O Tulom, menščini u Domu Omladine.. postao sam inventar u gledalištu i u pozorišnim kafanama, često u društvu sa glumcima, nekima je bila simpatična (jedina) uniforma u gledalištu, poneko je imao ponešto da preko mene prigovori vlastima, a većina se, shvatajući vojni rok kao veliku nevolju, trudila da tu nevolju umanji.. svideo mi se taj plemeniti Beograd, iako sam znao da on nije samo to, i da u njemu ima svega i svačega, kao i u svakom velikom gradu.. pa tako i danas, po principu hit and run, uzimam ono što mislim da je najbolje u Beogradu, a što su napravili Beograđani

Beograđani (i ne samo oni) i danas veoma mare za Acu - bio sam svedok da se u subotu na blagajni tražila i karta za stajanje.. hvala na čitanju

17.02.2018. Narodno Pozorište - Bela Kafa, režija Milan Nešković verovatno kod nas, ne postoji pisac koji bi verodostojnije opisao događaje '41 - '55 godine prošloga veka, od Aleksandra Popovića.. dete je iz bogate porodice industrijalca, potom ubeđeni komunista i naposletku golootočki sužanj.. likovi iz njegove drame, su sve to, i još i više od toga.. Popović je Belu Kafu napisao '90, u jeku događanja naroda i na početku udruženog zločinačkog poduhvata na rastakanju morala i uspostavljanja velike Laži u kojoj danas živimo.. siguran sam da je veliki pisac umeo da predoseti buduće događaje, pa je stoga svoju priču postavio nešto univerzalnije, nego što je to činio u Mrešćenju Šarana.. istina - scenom paradiraju Kapitalisti, Komunisti, Ljotićevci, Četnici, Golootočani i Pragmatici, ali to što čine je više iz nužde nego iz ubeđenja. Aca Popović je voleo ljude, prikazivao ih je u svom svetlu njihovih slabosti, ne osuđujući ih pri tom.. scena je prazna, fotelja, radio aparat i nekoliko kofera.. glumci većinom na sceni, i u momentima kada nisu u fokusu - to ubrzava radnju, ali utiče na naglašavanje drame koja se naravno dešava, ali nekako pravolinijski.. reditelj kao da pokušava da uspostavi paralelu između likova i da ih, bez obzira na njihove ljudske i ideološke razlike, učini istim.. stiče se utisak da je Nešković želeo da ostavi utisak da bi isti likovi u drugačijim istorijskim okolnostima, samo promenili uloge, a da bi suština ukupnih dešavanja ostala nepromenjena.. ne verujem da je Aleksandar Popović imao takvu ideju.. ipak, tekst se probija kroz nemuštu scenografiju, potpomognutu samo efekta radi, pomeranjem zidova i ispisivanjem pojedinih, reditelju važnih, rečenica po zidovima.. moglo je to i drugačije, ali eto nije bez obzira na to, predstava je tečna, opet - prvenstveno zbog teksta, i dva sata i još pola, prođe neosetno.. apsolutna zvezda je Olga Odanović, njena gluma i pojava povezuje sve, i proigrava svakog na sceni.. Branko Vidaković, tipiziran.. loš.. ostali su sasvim prosečni, ali predstava je ipak dobra.. zbog Olge i Ace prvenstveno. onomad 2015 u kritici za Politiku, Ana Tasić je napisala da "dramska i scenska radnja se guše u uobičajenoj Popovićevoj skribomanskoj papazjaniji".. to dosta govori o njoj i njenim frustracijama, i nije joj prvi put, a ni poslednji.. međutim to govori i o kvalitetu pozorišne kritike u Politici, koja je eto, i na tom polju zakazala.. ne treba niko da brani Acu Popovića, to čine njegove drame, ali bilo bi lepo da jedan od najvećih naših dramskih pisaca, osim reljefa u domu kulture Vuk Karadžić, dobije neko značajnije obeležje u svom Beogradu, koji za njega nije mnogo mario za njegova života, pa ni sada.

@Leonardo

ne postoji dovoljno veliki TV osim kao monitor, moj TV lepo služi i kao osvetljenje

jesvala, ističem svetao primer još uvek nedovoljno prepoznate Olge Odalović, koja briljira u pozorištu a na TV je čak i u onoj ljiga seriji Selo gori.. bila maestralna

@Doktor imaš glumaca koji se teže snađu kad su ispred kamere - scene su ipak kratka forma, ne snimaju se logičnim redosledom, pa je teže "ostati u karakteru" nego u pozorištu.. Lauš je bio super, ali to je tek minijatura za njega - Smrdljiva Bajka je bila postignuće.. nesreća ga je učinila uverljivijim na sceni nego što je ranije bivao..

[mention=52]Doktor[/mention] pa dobro, žemskinje se baš i nisu istakle, ali mislim da je to više zbog manjkavosti u tekstu njihovih uloga - tanko brate, jedino je Petrijin Venac iznedrio pravu žensku ulogu (i glumicu), sve ostalo je manje - više tipizirano prikazivanje žene u našoj kinematografiji

pa evo nastavih ja, kad sam se kvalifikovao za nastavak a, žene.. ma doobre

@ZZZ jesvala takoe msm, zašto je problem da se otvori tema za aktivne zvučnike, pa da se ona obradi sistematičnije, ovako to ostane po temama i teško je kasnije pronaći, onom koga to interesuje

Senke nad Balkanom propustio ih u redovnom terminu na RTS, odgledao 9 od 10, desetu mi žao da pogledam, pa sve odlažem sjajna serija, krimi triler, prepliću se istorijske ličnosti u fiktivnim (i ne samo takvim) događajima, odlično snimljena, ladno bi mogla da se prikaže i na BBC.. ali, verujem da sam otkrio toplu vodu, pošto ju je, prema podacima, gledalo više od 2M ljudi

pa evo, falim se msm dešava se da var popusti usled atmosferskog pritiska

puko si i ti vidim.. neka..

kako je super kad se visokotoncu, osumnjičenom da je crko, samo odlemi žica.. nirvana sine

a, preklopnik je, ko za cirkular ali kapiram da će poslužiti

sigurno nije najbolje izvođenje 1812 Uvertire, ali jeste jedno od lepših i efektnijih sa naglaskom na orkestar, publiku i eksterijer - Royal Concertegebouw Orchestra Amsterdam, i Antonio Pappano

hvala šta su svašta turali u kablove, nekakav vintage silver 1:1 step up, bi verovatno barem kondicionirao jedinice i nule

ma i kad mi nije, ja sam ti ko čičak, pitaj Sira

doobro, turiću to u excel, uz step by step instrukcije