BokiTokiVoki

Debeli

Eh! Nemoj da me podsećaš na svoje apoteke.

Stolarija u izradi, za trosistemac. Nothing specijal. Monacor bass, Visaton srednji i Vifa visoki.Kada financije dozvole, biće više projekata. Svašta nešto, a onda i koječega.

Hvala!

Ako je difuzija svetla fiksna, onda preferiram veći ugao. Izvini što podsećam dan pre. Nije o glavu, ako ne nađeš nešto dobro (i sa punjačem za accu bateriju). Ne treba siliti.P.S. Može da ide i u taj sanduk koji ide naknadno.

Kontam da je to okidač za atomsku bonbu na pedale. :buehehe:P.S. Kud si gi se dela moja baterijska lampa koja radi na U-238?

O'ma se vidi da nije pravljeno za prodaju.

Dimenzije: širina 440 mm, dubina 320 mm + 24 mm dugmad, visina 88 mm (2HE), prednja ploča 90 mm, sa nožicama 105 mm.Kućište nije uzemljeno zajedno sa centralnom masom, jer može da stvara probleme, brum, zbog razlike potencijala...i live dangerously

Ja možda malo drugačije gledam na to. Funkcionalno nema razlike u odnosu na štampanu ploču. To je pločica sa relejima.Vizuelno jeste bolja štampa, ali u krajnjem slučaju su ovi vodovi sa donje strane. Jedino bi teorijski kao bilo bolje da su releji na štampi koja ide na zadnju stranu direkt na RCA, tako da nema vodova kroz koje ide signal ili da su tipa 1 cm. U praksi, i prvenstveno zvučno, teško da tu ima ko zna čega.Naravno, ovaj uređaj sam napravio 1 kom., i za sebe.P.S. Vizuelno, veća je zbrka sa vodovima na kolu za kašnjenje.

Pa, kao nije kritično zbogradi signala jer je za pomoćne sklopove, a mislio sam da će mi ovako biti lakše. Ne radim ni u jednom programu za štampu, pa bi morao neko drugi da iscrta...i tako... Nisam izverziran u mnogo čemu, kao drugi koji se ovim stalno bave.

Pretrčao si slike...Cccc.... Ima sa zadnje strane, to srebrno, pored IEC-a, iznad piše "Power".Push prekidač, robustan, kao za lansiranje torpeda na ruskoj podmornici. šta ću, volem. Kada se pritisne, čuje se: klong-kata-klong.Provereno je dobar za otklanjanje stresa, kada se blanko samostalno koristi. Klikćeš ga po ceo dan, i super ti. Stvarno. Moram da kupim još jedan.

Ovo sa motivima baš i ne razumem. Soba je galerija projekata, hteo sam da se pohvalim... :)Attachmenata nema. Samo direkt link za slike na photobucket.

Sa plavom svetlećom diodom. A zatim i LE dioda i POKLOPAC.

Evo da poredam i nekoliko slika celog spakovanog uređaja.

Detalj ožičenja kod preklopnika selektora ulaza. Iz drugog ugla. Ožičenje kod releja i činčeva.

Slike sa završnice, nakon montiranja i obavljenog ožičenja. Glavne pločice su u samom ćošku uređaja, blizu pota, daleko od svega ostalog, naročito trafoa, i montirane su "na sprat". Vidi se levo i tačka centralne mase. I iz drugog ugla. I iz trećeg ugla.

Prednja strana kutije. Zadnja stana kutije. To je bio pripremni deo priče, pre završnice montiranja.

Prazna kutija, pripremljena za montažu, tu je samo glavni trafo. Cela skalamerija koja se sastoji od glavnih pločica, 2 napajačke, to su ove sa hladnjacima, opisane pločice releji i kolo za kašnjenje, plavi Alps i preklopnik za selekciju ulaza. I sve zajedno: skalamerija + kutija:

Zatim pločica sa kolom za kašnjenje i trafoom, koji napaja to kolo, releje i diodu (ko izdrži do kraja, videt će i plavi LED koji svetli na prednjoj ploči preampa ). A sada slika ove skalamerije sa donje strane. Pošto sam ovo ja genijalno spajao po nekim shemama iz 5 segmenata, na Pertinaxu, point-to-point, onda izgleda ovako. Tu je i komad plastike između trafoa i unutrašnje AL montažne ploče, da slučajno u nekoj Marfi ujdurmi ne bi došlo do sexanja - trafo--->ploča--->naši prsti na volume potu .

Dakle, i to se ipak nekako na kraju desilo. 3 godine nakon popunjavanja svih pločica, nabavke trafoa, pota, i isprobavanja rada uređaja (na suvo, bez selektora). Nekako se uvek tu zapne. Jer, izgledao kao da je sve pri kraju, a u stvari ima još dosta posla, a i izdataka da se sve dotera kako treba. Kutiju je odradio Leonardo (Leo majstore ), a kako drugačije ? he, he,... Isprobavanje podsklopova (releji, kolo za kašnjenje,...) povezivanje, ožičavanje, pomogao drugar Dalibor. Malo po malo, okačit' ću po neku slikicu: - Kao što će se videti, releji su na Pertinaxu, kao i kolo za kašnjenje sa trafoom. Činilo mi se jednostavnije nego da samo za to radim štampe. Jedino ne izgleda tako dobro. Sa donje strane, to izgleda ovako

Ako dobar Fostex košta, onda neka se o'ma ide na Lowther, a neko ko živi u Novom Sadu neka mazne nacrt kutije ovima iz Teresonic-a. :buehehe:P.S. Iskustvo je precenja stvar. I među savetima nastalim "sa iskustvom" zna da se zalomi gluposti i koski samo tako. Treba imati znanja iz fundamentalnih nauka, i ponešto iz ovih specijalizovanih, i to je to. Iskustvo preko toga dođe kao poželjan dodatak.

Pokrenuo sam istu ovu temu na hi-files forumu. E sad, mnogi su je već videli, ali pretpostavljam da ima i onih koji tamo ne svraćaju... Ovo je link za pomenutu temu: http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/22397-threshold-ns10-clone-konacno-skutijan-i-ozicen/ Pretpostavljam da je nabolje da po sistemu copy/paste i ovde text i slike okačim, da ne ostane samo na ovom linku ??

Uh, dobro je. Ja nisam ušao u školu, pa sam se pobojao da sam najgori od sve dece.

Inače, mislio da će neko da krene malo da proširuje priču oko ovih principa rada, njihovih prednosti i mana, ali avaj...Kratko sam napisao to oko OB i omni-polar, a ima tu još štošta... Mana koju sam pomenuo može biti i manje izražena ako su zvučnici dalje od zidova, zato se ovi tipovi zvučnika i preporučuju da budu od zidova što više odaljeni. što je udaljenost veća, to je i pad pritiska odbijenih talasa veći, pa će manje da se čuje. Mada je i kašnjenje veće. Ni na celom opsegu ovo nije isto izraženo, pa je prigušenje "odbijenaca" veće što je viša frekvencija. Ako mi sedimo na 3 m od zvučnika, a oni su udaljeni po 3 m od zadnjeg i bočnih zidova, pad odbijenog emitovanja je od 12 dB pa i preko 30 dB u odnosu na prednje emitovanje. Viša frekvencija, veći pad SPL-a, pa se pomenuti uticaj odbijanja može vrlo malo čuti na nižim frekvencijama, skoro neznatno ili i ne na srednjima, i skoro sigurno ne navisokima. Tako bi trebalo da je po fizici prostiranja zvuka. Ipak, nekima je zvuk npr. MBL-a malo "čudan". Sad, da li to zbog pomenutih efekata, ili zbog drugačijeg zvuka na koji ljudi nisu navikli, a koji je rezultat načina emitovanja srednjih i visokih.