Doktor

Jos jedna ploca za pusto ostrvo, a pod must za male/srednje/velike kolekcije.
Takodje, isti red, isti sektor, Geroge Benson - Breezin'.
Na ovom albumu vidimo koliko je Dzordz B. bio timski igrac, covek kolektiva, jer je ima uz sebe, ni manje, ni vise, fenomenalnog Fil Apcrca (P. Upchurch ) na ritam gitari.
Dakle, ovde imamo prakticno ravnopravne dve gitare na celom albumu, Benson ima slobodu pri pevanju, tj. onom njegovom unisonom soliranju i pevanju.
Cuvena A2 numera Maskarada, za one starije nezaobilizana numera koja se cekala u sporom bloku na zurkama, po diskotekama, dobrim delom se to pustalo onako "na keca" posle nekog dobrog fanka, cisto da narod ode po pice do sanka, potrosi neku kintu, neko da krene "u akciju" na zenske, etc...
No, da se vratim danasnjim opservacijama, analizama dva instrumenta : gitara & bass.
Ovde su takodje dvojica vrsnih gitarista. 2 x Gibson-i, sa reverb-om metnutim na 9 do max. 10 h na konzoli u studiju.
I Benson i Apcrc su tehnikom, karakterom blizi Gejlu, no Karltonu koji ima onu dozu "drcnosti", rock riff-a.
Na ovom albumu bas svira Steli Banks, covek koji je stalni clan tadasnjeg Bensonovog benda, basista sa ulogom, sa ciljem, covek zadatka, covek iza Ampeg-a koji se prakticno ne vidi ( setih se davnasnjeg koncerta u hali Pionir kada je nastupao Zan Lik Ponti. Ne vidimo basistu jedno 15 minuta, a on "rove li rove". Vidimo samo Ampeg SWT 300 "glavudzu" i onu ogoromnu zvucnu kutiju ispod. U jednom trenutku, tacnije u jednom segmentu numere kada je bas imao mini solo, izlazi korak-dva ispred Ampeg-a Ralf Armstrong, "pocepa solo" i "vrati se u kucicu".  Moj tadasnji drugar, pobratim, clan benda, basista Baca se uhvatio za glavu, skoro pa zaplakao i izjavio da ne bi vise da svira bas gitaru. Mladost, ludost, par dana je bio u depri, ali se nakon toga ponovo pojavio na probi u garazi ).
Izivinjavam se na maloj digresiji, ali ovaj dasa, dakle Stenli Benks je upravo takav lik. Nenametljiv, sa odlicnom tehnikom, ritmom, saucesnik 100% u ritam sekciji, odlican.
Nema tu ni zrna egocentrizma kao kod M. Milera koji ga ima na kilotone, niti tendencije da se prepozna ko je basista na albumu ( kao Abi Laborijel ).
Trazim u kolekciji Ralf Armstronga, dobro je ovo podsetiti se na neke vrsne "igrace" . . . 
Btw, ko jos uvek nema ovaj album, trk "u prodavnicu" . . .  
 

Nastavio iz istog reda police ( a gde je jazz, jazz/rock . . . ).
Upravo ide solo album Lari Karltona ( Krusejdersi  ) Alone/But Never Alone . . .  za basom ovaj put Abi Laborijel ( u numerama gde ga ima, jerbo ima par numera samo sa Larijem solo ). 
Dobra ploca za poredjenje ova dva instrumenta - gitara & bass.
Sasvim druga prica, druge "farbe", temperament, maaaa .... sasvim drugaciji pristup gitari Larija u odnosu na Erika ( Gejla ).
Takodje, Abe Laborijel koji je takodje u dzez krugovima kao jedan Div, gromada . . .  slobodno rame uz rame sa Markusom ( Milerom ). Meni je jos i za nijasnu bolji, konkretniji, sa prefinjenom tehnikom sviranja basa. 
Generalno, jedan fini album za pocetak nedeljnog popodneva.
 

Jos jedna ploca za pusto ostrvo, a pod must za male/srednje/velike kolekcije.
Takodje, isti red, isti sektor, Geroge Benson - Breezin'.
Na ovom albumu vidimo koliko je Dzordz B. bio timski igrac, covek kolektiva, jer je ima uz sebe, ni manje, ni vise, fenomenalnog Fil Apcrca (P. Upchurch ) na ritam gitari.
Dakle, ovde imamo prakticno ravnopravne dve gitare na celom albumu, Benson ima slobodu pri pevanju, tj. onom njegovom unisonom soliranju i pevanju.
Cuvena A2 numera Maskarada, za one starije nezaobilizana numera koja se cekala u sporom bloku na zurkama, po diskotekama, dobrim delom se to pustalo onako "na keca" posle nekog dobrog fanka, cisto da narod ode po pice do sanka, potrosi neku kintu, neko da krene "u akciju" na zenske, etc...
No, da se vratim danasnjim opservacijama, analizama dva instrumenta : gitara & bass.
Ovde su takodje dvojica vrsnih gitarista. 2 x Gibson-i, sa reverb-om metnutim na 9 do max. 10 h na konzoli u studiju.
I Benson i Apcrc su tehnikom, karakterom blizi Gejlu, no Karltonu koji ima onu dozu "drcnosti", rock riff-a.
Na ovom albumu bas svira Steli Banks, covek koji je stalni clan tadasnjeg Bensonovog benda, basista sa ulogom, sa ciljem, covek zadatka, covek iza Ampeg-a koji se prakticno ne vidi ( setih se davnasnjeg koncerta u hali Pionir kada je nastupao Zan Lik Ponti. Ne vidimo basistu jedno 15 minuta, a on "rove li rove". Vidimo samo Ampeg SWT 300 "glavudzu" i onu ogoromnu zvucnu kutiju ispod. U jednom trenutku, tacnije u jednom segmentu numere kada je bas imao mini solo, izlazi korak-dva ispred Ampeg-a Ralf Armstrong, "pocepa solo" i "vrati se u kucicu".  Moj tadasnji drugar, pobratim, clan benda, basista Baca se uhvatio za glavu, skoro pa zaplakao i izjavio da ne bi vise da svira bas gitaru. Mladost, ludost, par dana je bio u depri, ali se nakon toga ponovo pojavio na probi u garazi ).
Izivinjavam se na maloj digresiji, ali ovaj dasa, dakle Stenli Benks je upravo takav lik. Nenametljiv, sa odlicnom tehnikom, ritmom, saucesnik 100% u ritam sekciji, odlican.
Nema tu ni zrna egocentrizma kao kod M. Milera koji ga ima na kilotone, niti tendencije da se prepozna ko je basista na albumu ( kao Abi Laborijel ).
Trazim u kolekciji Ralf Armstronga, dobro je ovo podsetiti se na neke vrsne "igrace" . . . 
Btw, ko jos uvek nema ovaj album, trk "u prodavnicu" . . .  
 

Do sinoc preslusavao/analizirao Zeppelin-e.
Danas mi nekako ruka sama krenula u polici po ovo . . .

Odlicna reklama za SME rucice.

Stigao mi je konacno i ovaj sto bi rekao @paja959 , mandatorni , legendarni dupli LP.
Temelj Acid Jazz, House-a, Future Jazz-a.
Referentan album.
Taman za FAK 4.
Nadam se da ce ovaj put biti nekakav cestit gramofonski setup koji ce "pocistiti" sve te fajlove sa "Rusa" i ostalih opskurnih internet piratskih portala zajedno i sa CD origigi medijom (  ), ako je neko ima u arhivi ?
Ovako, atm,  na hard core vintage sistemu ( Quad x3, Thorens/SME/Grace ),  ovaj dupli LP zvuci izuzetno.     

Nastavio iz istog reda police ( a gde je jazz, jazz/rock . . . ).
Upravo ide solo album Lari Karltona ( Krusejdersi  ) Alone/But Never Alone . . .  za basom ovaj put Abi Laborijel ( u numerama gde ga ima, jerbo ima par numera samo sa Larijem solo ). 
Dobra ploca za poredjenje ova dva instrumenta - gitara & bass.
Sasvim druga prica, druge "farbe", temperament, maaaa .... sasvim drugaciji pristup gitari Larija u odnosu na Erika ( Gejla ).
Takodje, Abe Laborijel koji je takodje u dzez krugovima kao jedan Div, gromada . . .  slobodno rame uz rame sa Markusom ( Milerom ). Meni je jos i za nijasnu bolji, konkretniji, sa prefinjenom tehnikom sviranja basa. 
Generalno, jedan fini album za pocetak nedeljnog popodneva.
 

Jedno "lagano" nedeljno otvaranje vinil seanse. 
Grover W. Jr. i njegov kultni "Winelight". Uz Gruverov prepoznatljivi sax dominira i Erik Gejl na gitari sa svojom posebnom "farbom". Markus Miler-a necu pominjati, jer ko god je ono bar triput cuo bilo koji album gde se on pojavljuje kao gost ( nedajboze njegov neki solo album ), za sva vremena zapamti taj "prdeci" ton basa koji se dobija sto cupanjem bas zica prstima, sto ritmickim udarcima palcem po bas zici, tzv. "kokavac".
Jedna od ploca koje ulaze u najuzi izbor za albume za pusto ostrvo. O vinil kolekciji, ma koliko velika ili mala bila, da ne govorim.
Definitivno, valja se imati ovaj naslov.
 

Jedno "lagano" nedeljno otvaranje vinil seanse. 
Grover W. Jr. i njegov kultni "Winelight". Uz Gruverov prepoznatljivi sax dominira i Erik Gejl na gitari sa svojom posebnom "farbom". Markus Miler-a necu pominjati, jer ko god je ono bar triput cuo bilo koji album gde se on pojavljuje kao gost ( nedajboze njegov neki solo album ), za sva vremena zapamti taj "prdeci" ton basa koji se dobija sto cupanjem bas zica prstima, sto ritmickim udarcima palcem po bas zici, tzv. "kokavac".
Jedna od ploca koje ulaze u najuzi izbor za albume za pusto ostrvo. O vinil kolekciji, ma koliko velika ili mala bila, da ne govorim.
Definitivno, valja se imati ovaj naslov.
 

28.04.2018. Atelje 212, Fedor Šili - Noćna Straža, režija - Boris Liješević
komedija.. gledaoci se smeju, pojedini čak i grohotom.. pa - povremeno jeste smešno, možda ne baš toliko, ali ne zameram publici ni glumcima, smeh je danas retka pojava.. često se, u Ateljeu, zapitam da li bi Mira Trailović pustila predstavu pred publiku - verujem da bi.. nije ovo Kralj Ibi, Kičić nije Zoran Radmilović, ali na svom je, uloga kao da je pisana za njega, ističe ono u čemu jeste najbolji.. pustila bi to Mira, ako ni zbog čega drugog, zbog dvosatnog bežanja iz stvarnosti..

pisac i reditelj nisu preuzeli nikakav rizik - nema crnog humora, tekst je jasan, pravolinijski i predvidiv, na granici je banalnosti, režija logična, scene se menjaju brzo, Rembrant (Noćna Straža) i Dada (Dadaizam) su u kontekstu malograđanskog poimanja umetnosti, i , prosto neverovatno - nema baš ni jedne psovke.. msm, ne zgražavam se na psovke, ne na one koje su izrečene u kontekstu, ali često se desi da u nekoj sceni ponižen lik izgovori gorku psovku i izazove smeh koji je van konteksta.. toga ovde nema..
biće ovo posećena predstava, publika će se smejati, a glumcima će to prijati i voleće da je igraju.. jedna od onih sigurica, koje pune sale i blagajne, a ne srozavaju ugled pozorišta..

Doktor & Doktor 

Iskrene cestitke na legendardnom CD 960.
Sve one price kako je CD 304 MK II "Mama" za sve Philips modele padaju u vodu kada stane ovaj tvoj novopridosli CD Player rame uz rame sa 304.
Da se razumemo, Philips CD 960 je bio njihov flagship model.
Mozda je onaj model CD 880 interesantniji pojedincima zbog samog izgleda, mada smo se vec ti i ja u onoj nasoj prepisci slozili da 960 i nije bas toliko ruzan.
Moj predlog/savet - ako ostaje u sistemu, ostavi ga bez ikakvih intervencija i raznoraznih mrsomoodjenja koja se mogu naci po net-u. 
Samo usisavanje, pregled, osnovna merenja ako je potrebno i - play.
Uzivaj. 

Meni je i dan danas "gadan igrač". Još uvek se "mačujem" sa Žar pticom.
E sad, kada E. Gilels izvodi "Pterušku" tu se def. snalazim i pošteno uživam.

Ovo je suština zašto treba ići na koncerte savremene klasične muzike, muzike XX veka.
Imam na vinilu, Seiji Osawa ( pogubih se, ne znam izdanje, orkestar, ali i nije sada važno ). Ja to ne mogu integralno sa punom koncentracijom da odslušam.
Ali, pre više godina sam imao prilike čuti uživo izvođenje na Kolarcu i to je bilo druga priča. Upravo ovo što kaže @Woland - pirotehnika, gomila muzičkih boja, jednostavno full spektakl.
Hvala za recenziju.

ma Stravinski je moj drug, zgotivismo se sinoć, malo je falilo da se smuvamo
 

Kolarac 26.04.2018. - Beogradska Filharmonija, Dirigent Gabrijel Felc, Benjamin Šmid
A. Borodin - Polovecke Igre
P.I. Čajkovski - Koncert za violinu i orkestar
I. Stravinski - Posvećenje proleća
 
barem 50 ljudi je ostalo pred vratima sale, kasnili - pustiše ih posle prve kompozicije, zagubio se negde onaj običaj da se dođe 5 minuta ranije, sada se dolazi 5 minuta kasnije.. ali i oni koji su došli na vreme su imali nešto važno da kažu osobi pored, pa su me sa iskrenim zaprepaštenjem (naviklo da se bahati i da joj to prolazi) gledali kad sam pitao da li baš i sada moraju da pričaju (koncert je već počeo).. nisam dao da mi pokvare Borodina..
a Borodin beše magičan, romantičan, sentimentalan - baš onakav kakav je i bio pre nego što su počeli da ga dopevavaju u nekakvom pop maniru.. pravi uvod u veče Ruskih kompozitora
Benjamin Šmid svira na Stradivariju u vlasnišvu Narodne Banke Austrije (još uvek iskivaju Franca Jozefa ) - sjajan instrument.. prvi put sam uživo slušao Violinski koncert Čajkovskog.. taj je jedan od najtežih, tokom 35 minuta, violinist skoro da i nema pauzu.. on je taj koji zapravo vodi Orkestar, a to je Šmid i činio, ali pozornica na Kolarcu je mala, udaraljke i duvači su u pozadini, u tunelu, nisam siguran da su mogli da dovoljno dobro čuju violinu, pa čak ni da vide dirigenta (svi sede u istoj ravni osim udaraljki koje su na stepenici iznad).. bilo je povremenih nedoumica uzrokovanih, verujem tim stvarima.. Felc je napravio nešto drugačiji raspored instrumenata ' violončela u sredinu, harfa desno a kontrabasi levo, verujem da je to bilo zbog skučenosti pozornice, imalo je efekta..
Šmid je bio dobar (samo jedan ton na početku nije bio ubedljiv), nije mu bilo lako, imao je konkurenciju od desetak najboljih violinista koji su izvodili Čajkovskog a koje sam slušao po senzibilitetu najviše podseća na Ane-Sofi Muter, jasno je bilo da pred sobom imamo sazrelog muzičara koji je u sjajnoj formi i koji partituru iščitava dosledno i precizno.. verujem da bi mu Betovenov Koncert za violinu više ležao, ali izborio se i sa Čajkovskim, ništa lošije od Muter.. Kogan i Ojstrah bi rekli da je bilo očin harašo i još nešto malo u vezi duše ipak Šmid i BGF i Čajkovski su bili praznik muzike
i na kraju sam se izmirio sa Stravinskim, konačno smo se sporazumeli Žar Ptica i Petruška mi baš i nisu legli, nije ni Posvećenje dok ga ne čuh uživo.. a bilo je spektakularno, praskavo i bombastično - pravi, izvorni rokenrol BGF zaista može da odsvira SVE.. i Felc je bio odličan (nešto ga ne vole u BG, pojma ne znam zbog čega)

Sinagoga, Novi Sad - NOMUS 21.04.2018. Vojvođanski Simfonijski Orkestar, Dirigent Timoti Redmond, Signum Saksofon Kvartet i Matija Dedić
L. Bernštajn - Tri plesne epizode
B. Mincer - Ritmovi Amerike (Saksofon Kvartet)
Dž. Geršvin - Rapsodija u plavom (M. Dedić)
Dž. Geršvin - Porgi i Bes
 
peti red po sredini (zapravo treći, dva su demontirali da prošire scenu), previše blizu, ali boljih nije bilo.. ništa osim lokalpatriotizma me nije odvelo na ovaj koncert - ne volim simfonijski džez.. i baš ništa ne bih propustio da nisam prisustvovao.. 
u prvoj kompoziciji orkestar se pronalazio, nađoše se srećom, dirigent mlad kao i većina orkestra, perspektivu imaju, potencijal takođe, ali za ozbiljniji performas treba još dosta rada.. Mincer mi je bio nepoznat, jasno je na kraju i zbog čega, 4 saksofona (alt, tenor, sopran i bariton) behu bleda, međutim dobiše i bis, nekakvu impotentnu varijaciju na Majlsovu Sketches of Spain, prođe i to nekako
od Matije Dedića nisam očekivao vrhunsko izvođenje, istina Rapsodija nije preterano zahtevna za izvođenje, ali bilo je lošije (mnogo, veoma loše) od tih malih očekivanja - ni jedan pasaž nije uspeo da odsvira pravilno, svi (ali baš svi) su bili nedovoljno artikulisani i nesigurni, note se preskakale - užas sliku je upotpunilo panično (i veoma glasno - iritirajuće) hvatanje ritma udaranjem noge po podu.. Matija je na žalost bio najlošiji muzičar na sceni.. lep osećaj koji ima za muziku svog oca, nije dovoljan za nešto ozbiljnije.. instrument na kom je svirao, je zvučao jadno, kao da nije bio isti onaj od pre dve večeri.. nije bilo bisa, jedva je dočekao da siđe sa scene..
Porgi i Bes, behu odlični, prvenstveno zbog duvačke sekcije i udaraljki, koje je svirala prva postava Novosadskih džez muzičara.. e, to je zaista bilo odlično - vidi se da ljudi sviraju svakog dana.. bilo je energično, jasno, glasno i sa potrebnom merom - dovoljno za konstataciju o perspektivi.
greota je bilo gledati iz blizine veliki Steinway klavir - sav otučen, prljav, masan od prstiju tehničara koji su ga gurali kao kolica sa betonom kažu da je trebalo da bude repariran još pre 30 godina - originalne točkove su mu zamenili sa nekakvim sklepanim platformama od neobrađene blažujke sa po 4 plastične kugle.. to je za streljanje.. kapiram da nema para, ali ne kapiram da neće da ga obrišu.. taj klavir je slika stanja u kulturi u Novom Sadu

Planirano gradivo za preci u toku popodneva/veceri.
Atm se zavrsava "Rust Never Sleeps" . . . neka se pripremi "Time Fades Away" . . . 

Planirano gradivo za preci u toku popodneva/veceri.
Atm se zavrsava "Rust Never Sleeps" . . . neka se pripremi "Time Fades Away" . . . 

Nisam baš siguran da je izgled od 880tke jača strana, pogotovo displej. A da ide negde od kuće, jokja... :-)

Iskrene cestitke na legendardnom CD 960.
Sve one price kako je CD 304 MK II "Mama" za sve Philips modele padaju u vodu kada stane ovaj tvoj novopridosli CD Player rame uz rame sa 304.
Da se razumemo, Philips CD 960 je bio njihov flagship model.
Mozda je onaj model CD 880 interesantniji pojedincima zbog samog izgleda, mada smo se vec ti i ja u onoj nasoj prepisci slozili da 960 i nije bas toliko ruzan.
Moj predlog/savet - ako ostaje u sistemu, ostavi ga bez ikakvih intervencija i raznoraznih mrsomoodjenja koja se mogu naci po net-u. 
Samo usisavanje, pregled, osnovna merenja ako je potrebno i - play.
Uzivaj. 

Preko brda i dolina konačno prihajao.

SME M2-12R + još jedan shell - klasika u novom izdanju.. za Lenca ili Garrarda 401

Нисам ни баш матори, мало мање Јапанац, али ето...

malo sam u frci sa vremenom, kasnije ću duže, ali evo osnovnih utisaka: Matija Dedić je ipak tek samo sin poznatih roditelja, Vojvođanski Simfonijski Orkestar postoji u prirodi - nije fikcija, saksofon se uklapa u simfonijski džez, a simfonijski džez je impotentni bastard klasike i džeza i duvačka sekcija VSO nas je oduvala [emoji4]  
 

Cista energija . . . .