vladd

Pa ako si napolju, i u prilici, kupuj da se nadje, svega,

Box od pentijuma trazi ventilator, za kucno umereno sluskanje, ovi su taman.

To je zacudjujuca sprava. Radeci drajver za plazmu, vf hladna plazmajet i plazma bulet, a izvor je vn trafo 14kV na 100kHz,izbor je paona to cudoviste, TDA7294. Izlazna impedansa kompleksna, pa jos preslikana kroz trafo, i pride promenljiva, u par faza rada. Tokom testiranja, zvercica je drzala cistu sinusoidu do 800KHz, bez gubitka pojacanja..naravno, malo modifikovana sema, nema zobela,gain minimalno 26db.. I to radi kao mazga dve godine prakticno svakodnevno. Kada se stave masni kondovi, dobije se na basu, i meni se vise svidja kada se izbaci zobel da ne brlja po zvuku. Od sitnih zanatskih tajni, iako radi i po datasitu, koristio sam par neinduktivnih otpornika(izgleda nepotrebno), ulaz moze da trpi manji otpornik,a butstrep moze malo da se poveca, po ukusu.. Malo sam preradio stampu, pa sa izlaza koaksom vracam povratnu spregu..ima puno linija oko cipa, a hladnjak naslonjen na stampu. I pojacalo definitivno ne podnosi odsustvo jednog napona...sto se slucajno desilo..

Jest da ih sema koristi kao strujavne izvore, sema je malo kriticna. Moraces da pazaris nesto za ukljucenje

A i nemaju veliki rastur, od 6-12mA, neko zloban bi rekao 100% Kako god, uparnjavanje je obaveza..

Pa nije bas uvek i dramaticna DC prljavstina, kako ne brundaju i ostali trafoi? Mogu podeliti dve i po kategorije, Do 500VA, od 500-1000, i kilovat i vise. Realno za nase potrebe su malo drugacije podele, jedna do 200-250VA, druga grupa 250-500, i treca preko 500. A najproblematicniji su 150-300VA, posto se tu preklapaju velicine jezgra, pa su neki u jednim a neki u drugim proporcijama, kada se primecuju razlike odnosa gvozdja i bakra. Plus sto su razlike u gustini pakovanja, ako su nizi naponi a velike struje, mnogo je nepovoljnije nego visi napn a niza struja..efikasniji je bolje napakovan trafo. A kada je najefikasniji, najmanji su gubici, lepse je ponasanje trafoa.. A onda se na to nakaci neko fals jezgro..

Vec sam zamislio da je vecerao pasulj..

Pa u tome i cuci problem. Specificiras, a dobijes ono "mozda i ne". Cak i da nastupis sa proracunatim trafoom, sa uputstvom da ne koristi neke sine, vec bifilarno ili trifilarno da mota, da specificiras izolacije i slojeve, nije garancija da neces dobiti neko kilavo jezgro, koje je mozda par puta skakalo na patos, ili je fabrikovano defektno, ali se motacu trafoa ne isplati da ga sprovede u otpad. I sad,kada ti dozvole sredstva, ili sam krenes u neki pojedinacni dizajn, sve manje lomis glavu odizajnu ili koncepciji, a sve vise da li ces dobiti trafo kakav valja, da li su trgovci nabavljali dres komponente ispod cene koje su realno ili otpad ili potpuni fake, ali prave profit... Umesto da izbegavas krivine koncepcije, bavis se sakupljanjem informacija(nestabilnih) o upotrebljivosti komponenata. I sad,jedna je prica za tranzistor od 0,1-1-10 evra, a malo drugacija,bolnija za trafo od 50-300 evra...plus silno gubljenje vremena u dosadnoj komunikaciji i stresu... I zato sam skliznuo u "sigurnu kucu", EI limete, pa koliki je toliki je, nemamo manje..

Mozda ima resenje, zloca, moje resenje svakako nije za pohvalu i primer, ja sam u najvecoj meri odustao od torusa. Uopste nisu jeftini, da bi me kinjilo grejanje, zujanje, gubitak karakteristika jezgra, osetljivost na udare.. A i draga su mi C jezgra, pa kada zapne sa EI, imanekog resenja. Ali da su konzistentni, torusi bi bili milina resenje...lakse je kada drugi mota..

Nece, samo tovi zlobu

Zato se i ne potpisuju, posto su se nalupali i udavili u predrasudama. Kao da namerno forsiraju nepismenost, lakse je muntati neobavestene. Ne mogu da razumem da neko predstavi dijagrame i prica potpune besmislice, izmislja zakljucke i masta neka resenja... Posebno me iznervirala glupost "vecina ellektronicara nema skupu opremu", kao da sada oprema kosta kao pre 40god, ranga garsonjere.. Za cenu jednog egzoticnoh interkonekt kabla, moze da se napuni laboratorija odlicnom opremom predobrom za audio.. Zatim da "ni strucnjaci za kondenzatore ne znaju stoposto sta je uzrok izoblicenja" Zatim krece lupetanje o arbitrarnoj observaciji i bulaznjenje o nekakvom "memory" efektu dielektrika..onako cisto mozgodrcenje, ko ce da smisli teze lupetanje.. P.S. Ako bih poceo recenicu sa" ni strucnjaci iz xy oblasti ne znaju u cemu je problem" ne bih se usudio da nadalje komentarisem problem, a jos manje da nudim solucije...

Dao si par puta nepotrebno debljinu materijala, ali se ne vidi kota procepa. To bi definisalo debljinu frezera za podvlacenje. I da li je neophpdno podvlacenje.

Da, na crtezu nedostaju kote detalja, da bi se odradio dobar crtez. Moze i rucno da se oglodje, ali nedostaju radijusi i neki detalji.

To je bilo 80-e, sada se osciloskopi mogu naci i po kucama, znacajno cesce nego80-i..pa takve price malo teze prolaze.. Neke sitnice se moraju razumeti, i na srecu nekidetalji se i uce na ETF-u, mozda ne tako populisticki za audio, vec principijelno i sustinski. Niti postoje neki dramaticni impulsi u audio tehnici, niti se moze cuti razlika dva konda istog kapaciteta... Neki dielektrici imaju neke problematicne osobine, pa im smetaju neke okolnosti ambijenta, i kada se na te detalje obrati paznja, svede se odredjen broj dielektrika za stabilnu upotrebu. Za audio, tu se vec koristi sta se koristi, dao sm link za citanje, cisto informativno, i tu negde je kraj tehnicke price. Ostalo je psihosomatski ili neka vrsta placebo efekta, koji je zaista i dokazan, prosle godine, ne davnih godina zacetak hifija, i naravno ne u hifiju, vec su ispitanici tvrdili da je ista hrana ukusnija sa skupljim escajgom... To nije neozbiljan aspekt, ali ako vec pricamo o pogresnom utisku cula pritisnutih predubedjenjem, mora se uzeti u obzir da svako ima nesto drugacija cula, i nesto drugacije je sklon autosugestiji...i ima drugacije formirana predubedjenja Nema komparacije i sihronog utiska. I ocena u takvom stanju je daleko od objektivne, sto je iskljucuje kao referentnu ili upotrebljivu kao prenosivo iskustvo..

Zato sto su utrubili u glavu da kondovi nekako farbaju zvuk svojom sadrzinom..egzotikom sadrzaja, nepoznatim "papirima" u nepoznatim "uljima"(nikada se nece naci specifikacije misticnih audio- pio..za razliku od profesionalnih pio za visoke napone i impulsna praznjenja.), visokotemperaturnim i stabilnim teflonima..itd. Pa "mesaju boje"... Prvo moras da pocnes da cujes doticne izolacije, dielektrike, skupa i sjajna kucista, pa kada ih procujes, onda ih kombinujes. Fizicki nema uticaja, ali psihicki utice na slusaoca.

Tu si u pravu, napraviti zabaviste od skola, cisto informativno, i onako je elektronika na balkanu nikakva, ko hoce nesto da nauci ili ozbiljno radi neka ide u kolevku elektronike..preko bare Bolje da klinci budu manageri, sigurica drzavni posao, poneka muljka, a ako im nesto i zatreba od elektronike, iskesiraju koliko se trazi i pesma..

Mene vise zabrinjava skripta za elektronski fakultet u nisu. Srednjeskolski fakultet. Nivo kao sa olake wikipedije, nasumicno i relativno nepovezano kopipejstovanje.. Nisu informacije netacne, daleko bilo, nego jos vise zamucuju vec kompleksnu problematiku, nema kauzalnosti, zasto su petljali oko velicine baze, pozicije baze, koji su materijali korisceni, kako su dopovani lejeri i zasto, koje su probleme tehnolozi imali da obezbede linearnost.. i kada se to sistematski rasclani, postaje jasno cemusluzi tranzistor, kako radi,kakve su mu varijacije i rezimi rada, koliko mu je vazan probojni napon i sta on implicira.. To je fakultet, neophodna je sustina...pomesana sa pedagogijom, da streberi skapiraju desavanja.. Pa detalnije su objasnjena pojacala na diyaudio forumu nego rad tranzistora na elektronskom fakultetu? P.S. Evo malo ozbiljnije http://www.eecs.berkeley.edu/~hu/Chenming-Hu_ch8.pdf

Jel' ste probali Kodi? Moze da se zguzva sprava sa rozberijem, postane video audio striming, server..prihvata i wifi...

Ovako izgleda obasnjenje domacih pedagoga. Naravno da Beaver nije kriv, ctirajuci domace pedagoge, oni nekada pisu samo da napisu, tera ih struka, nema veze sto je konfuzno... Tranzistore upravo ne treba posmatrati kao dve diode, vec je bitan upravo taj mali dopirani deo baze prema kolektoru, koji pravi razliku izmedju funkcije tranzistora i dve diode. Da je taj region veci, bile bi dve diode, posto je manji..tranzistor.. I termalni elektroni se mnogo lakse objasnjavaju ako se postavi dijagram linearnosti...kako ti samonastali poremete linearnu krivu.. Trebalo bi se objasniti kontrolu nosilaca pri paljenju i pri gasenju(stanjima tranzistora i prelaznim pojavama), koji su problemi i kada nastaju recimo vruce tacke ili sekundarni proboji... Ali je to dosadan deo price..

U pasulj, kuglu ili drob?

Polako sa bajkama o laboratorijama http://www.hotektech.com/laboratory-capacitor-high-stability-capacitor-1404.html To su sasvim druge potrebe i namene, niti je bitno za audio da se ima milion puta manja preciznost od referentnog.

Zato sto je rekao sustinu i cilj, a svako bira svoje zute cigle... P.S Da nesto dobro zvuci, mora dabude dobro koncipirano, komponente utrimovane i kvalitetne.. A ne mistika, hajp i reklama..to ne moze da bude zadovoljavajuce..

Sta god to znacilo, ne dozvoljavas pogresno iskustvo Kondenzator mora da je dovoljnog kapaciteta za predat mu posao a karakteristika dielektrika ne sme biti incidentom dovedena u problem, temperaturom, naponom, smetnjama... I sam dielektrik pri normalnim uslovima koriscenja ne sme da menja svoje osobine.. Folija (punog)metala je neophodna kod vecih struja, kod malih je dovoljna metalizovana dielektrik folija.. Koji je metal folije u pitanju, ne bik da ulazim u diskusiju, koriste ljudi i zlatne slavine...

Ne bih ja rec o merenju napisao da nije upitanju http://www. diyaudio.rs/topic/60-novopridosle-skalamerije/page-338? A diy forum upravo podrazumeva Pa prema tome je filozofija odgovaranja na temu i odnosa prema uzivanju u muzici. Nikome nije zabranjeno znanje, ni mladircima ni matorcima, i nacin kako da se dokopaju zadovoljavajuceg zvuka.. Mislim, situacija je sta ako se nesto masno plati, pa nesto nije zadovoljavajuce? Gubiti pare na razlici kupljeno-prodaato, beskonacno uklapati komponente koje se nekoj kriticnoj masi pipaca u mraku na neki nacin svidja, i sve to placati razlikom u ceni ? Ili odabrati diy put, u kojem se saznanje dokazuje u praksi, koriguje, i sve to upotrebljava u cilju dobijanja, relativno kontrolisanog, dobrog zvuka.

Paralelni C signalu, radi kao lowpass, redni kao hajpass. Oba uticu na kalem, interaguju. Zato je meni MM(ili MI) glava pravi vintage izvor. Mc dobije o'ma linearac na izlazu, ili trafo, i dramaticno ga manje briga posle sta je sa kablovima, konektorima i riaa preampom... To kalemce u glavi je strujni izvor, prepun problemcica, osetljiv na kapacitivnosti, neophodan mu je otpornik-potrosac da generise napon, i to sve treba da prenese situaciju sa brazdi, ne bi li riaa odradila svoj suvoparniji deo posla. Korekciju i jedno 30-40db pojacanja Mehaniku igle da ne posmatramo, recimo da su podaci takvi kakvi su i da postoji odredjen korektan nivo pracenja brazdi i mahanja repom u magnetnom polju. Smanjenje konda moze na odredjen nacin da utice na signal(pre svega amplitudu), onako kako ga induktivnost kalema tretira. U kojoj merice biti teret(i pri kojim frekvencijama) a u kojoj meri rasterecenje. da li ta neizbezna promena faze ima finalni uticaj na amplitudu ili na kasnjenje..u svakom delu spektra.. U rezonansi je faza nula, trenutak promene smera faznog ugla, drzanje sklopa pod kisobranom rezonanse je drzanje sklopa u zoni malih uglova faza... ne moze kond samo da povecava, nekada i smanjuje fazni ugao, i kalem se pita. E sad, drzati fazu ulevo ili udesno, pa posle doci na preamp koji mrda fazu uglavnom u jednu stranu..i tu ima prostora za igranjac...ili drzanja stvari pod kontrolom..ne bas kontrolom, ali saznanjem sta je gde... Nije bas jednostavna prica, zato je i zabava velika.