stein

Ne želim ja da gram zvuči kao CD. To sam već elaborirao. Ali želim da bas gitara zvuči kao bas gitara a bas pedala kao bas pedala a... i tako redom. Nikako mi se ne dopada da bas gitara zvuči ko ćebe nategnuto preko vajlinga. Ne želim da bas pedala zvuči k'o tepih na klofanju... Eto. vajling + ćebe: Bas gitara: Znaš ono... kad čuješ mjuz i zatvoriš oči namesto gornje dve slike možeš da vidiš ovo u video klipu...

... nevezano... ja bih se lično zadržao na muzici i izvedbama koje su koliko-toliko bliske ličnim slušnim iskustvima. Nešto što se može i lično iskusiti, sa instrumentima koje tu i tamo u istoj ili sličnoj formi možemo i uživo čuti i naravno, sa muzikom koju poznajemo...

... Onda kao finale i Čajkovski i "1812 uvertira" (finale) sa sve topovima. Onomad su postojale gramofonske ploče koje su, kako kažu svaku iglu spuštenu na tu ploču, nepovratno oštetile (ako je igla uopšte uspela da ostane u brazdi do kraja...) Tu sad ostaje dilema da li izabrati verziju sa Karajanom, Mehtom, Marinerom ili Buketoff-om, da li insistirati na striktno instrumentalnoj verziji ili prikloniti se pobornicima izvedbe sa pravim topovima... Samo kod braće nam Rusa 23 različite izvedbe u prodavnici...

Trenutačno "muku mučim" oko odluke kako rešiti dodatni teg na headshell (dodatni teg za zadnju stranu Technics ručice imam) a da bih mogao da namontiram Denon DL103R... Po nekim informacijama koje sam posrkao tu je reč o nekih dodatnih 2gr koje treba dodati na headshell... Vagicu imam i samo mi treba neka potvrda o količini/težini koju treba da dodam pa da probamo sa Denonom. Za razliku od ovog Ortofona, Grado je "usviran" (srećom, nije još odsvirao svoje) pa da probamo odmah u srž...

Hm, da... Mada, ne bih toliko duboko zaparao u usporedbama, bar ne kod mene. Mene više zanima da li sam u stanju/mogućnosti tako uobličiti kombinaciju gramofon/ručka/zvučnica/RIAA da se koliko toliko približi karakterom reprodukcije "referentnom" zapisu u digitalnom obliku. Ne očekujem da bude isto (jer da je isto - čemu onda i CD i gramofon?) Dakle, treba da bude različito, da ima unekoliko različit karakter (to je i okej i poželjno) ali ne u toj meri da moja lična procena i komentar na doživljaj slušanja nekog albuma sa vinila završi sa ništa više do "bljakfuj"

Na žalost, ponekad se moje biranje LP naslova svede na izbor naslova i očuvanost ploče, te, ako je moguće, neki racionalni okvir cene. Da budem iskren, malo je naslova za koje sam spreman da izdvojim basnoslovne sume (40-50€ je za moje pojmove i primanja definitivno ta kategorija - deset takvih ploča je jedna izuzetno dobra zvučnica, i to nova... ili odličan CD plejer... itd...)

Elem, naknadnom proverom sam došao do zaključka da je Bahamut još moguće nabaviti kod "braće" (Rusa) ali sa Il Giardino Armonico stvari ne stoje nešto posebno dobro. Ako nekome treba ovaj album a zarad provere da li se slaže/ne slaže samnom a vezano za pogodnost/vrednost/upotrebljivost ovog izvođenja gorespomenutog dela u svrhe ubacivanja na spisak za test ploču, molim da mi se javi na privatni sandučić (PP) da ga uputim...

izem ti linkove Branko...

Ah...hm... nisam to hteo, kućkuruć mu nanin... Ono što mene zapravo zanima je da li je "felerična" vinil ploča (snimak/otisak) ili mi je "felerična" zvučnica. RIAA korektor za sada ne bih hteo da krivim jer iz dosadašnjeg iskustva znam da lepo nosi donji opseg... 2M Red je do pre koji dan još bila zapakovana i nekorištena, pa nemam nikakva iskustva s njom, ali već koliko danas će se namestiti Grado Silver pa ću ponoviti oslušni-test...

LP je 25.01.90 S3 (cenim, treća smena) a CD ne nalazim druge podatke no da je iz 1988... Ovde je tako i izlistano: http://www.discogs.com/Eric-Serra-The-Big-Blue-Original-Motion-Picture-Soundtrack/master/74022 (CD je France a vinil Yugoslavia)

Dakako, ne bih se bavio paušalnim ocenjivanjima koje je bolje, radije imam zanimljiv plan za sticanje ličnih iskustava i mišljenja a možda nekom bude zanimljivo i/ili od koristi. Dakle, nije uopšte reč o tome koji je bolji, jer to ne ide tako i nema mnogo smisla ni baviti se time. Ono što sam juče tokom posete drugara iz komšiluka primetio, a primetio je i on je sasvim različit karakter reprodukcije pojedinih detalja sa vinila (licencirani) i CD ploče (original) Reč je o albumu Big Blue (Eric Serra, OST istoimenog filma) Okolnosti i uslovi, uređaji na kojima je vršen (neplanirani) uporedni test: Gramofon Technics SL-1210 + Ortofon 2M Red @ 1.70gr + ploča Virgin/Jugoton (stanje - očuvanost 10/10) Transport: CD Sony XE-330 + Arcam rDAC + ploča Virgin 30193 Problem sa onim što sam čuo na gramofonskoj ploči, tj sa nje, je način u kome su se pojedinačne dublje deonice basa potpuno drugačije reprodukovale nego sa CD ploče. Sa CD-a je dolazio pun, zaokružen, solidan, dubok i čvrsto definisan bas dok se sa ploče radije čulo nešto drugo. Čvrsto i definisano, ali ne i toliko duboko, bez prave ekstenzije, teško je opisati, ali zvučalo je kao da dolazi sa nekog potpuno drugog instrumenta... (bas kreće u dubinu a potom kao da naleti na čvrst zid ispred sebe pa ne može dalje) Pošto sam ovaj album čuo nebrojeno puta, a juče i neposredno poredio, sada planiram da prvo probam sa istom zvučnicom da proverim da li imam generalni problem sa bas područjem (ekstenzijom) samo na ovoj ploči (ili ne) a to ću probati da odradim degustacijom još nekih ploča... Juče smo slušali i Amarok (M.Oldfield, Jugoton) i nisam primetio problem ali nisam ni radio direktnu usporedbu što će se danas uraditi. ..... Ono što zapravo želim ustanoviti je da li je - problematičan otisak na ploči (vinil) - problematičan kvalitet reprodukcije sa Ortofon 2M Red zvučnicom (neusvirano ili naprosto mediokritetno?) - problematičan setap zvučnice (gazna sila?) - problematičan kvalitet gramofonskog pretpojačala .... Stay tuned... PS. Bilo bi mi drago da ovde svoja iskustva iznesu i drugi koji su radili ovakva i slična testiranja (pa još ako neko ima iskustva sa ovim albumom...)

Zagrevanje za doček:

4 godišnja doba mislim svakome izlaze na nos, ali moj lični afinitet prema Il Giardino Armonico - Vivaldi - Four Seasonsnikako ne mogu da prebolim.... Bilo koji od stavova već sam po sebi dovoljan je da sve bude jasno zašto ovo smatram da je posebno, drugačije i itekako vredno pažnje... Omot ploče mislim da govori sam za sebe - sveže, živo i nadasve nadahnuto izvođenje (za razliku od 98% izvođenja koja su sva ista i da kažem, sada već i dosadna...)

Oh da, Hazmat Modine - Dry Spell. (album Bahamut) Gomila instrumenata, duvački, udaraljke, opor muški vokal... Meni itekako paše za procene jer je prepuno detalja (na ne najsrećnije ugođenim sistemima pola se ne čuje - zagubi se, nema definicije...) Daklem: https://www.youtube.com/watch?v=JJyKSg3C_RQ&list=PL30121D14FAEA8B70&index=4

Mhm... Pa recimo jedan koji nikada i nikako ne zaobilazim, A. Badalamenti -Don't Do Anything (I Wouldn't Do) - Kompletna numera je protkana diskretnim kerefekama gudača u pozadini (u prvom planu je ksilofon, valjda se tako zove) a pride bas (kontra) koji uz već obavezne metlice (ima li jazz numera gde metlice ne vrše generalno spremanje?) i potom na oko 3 minuta ulazi klavir solo... Treba odslušati više puta pa onda, jel... (osećam se k'o moron dok pokušavam verbalno dočarati, k'o loše dubovani film na ruski... Ću da se setim još nekoliko numera koje mislim da nije loše imati na jednom "custom collection" CD-u...

Čuj, ko sam ja da nekome kaže koliko pesama će da odabere? Ja ću da se priklonim većini - kud svi Turci... Dakle, samo vi, k'o da ja nisam tu... OT: Meni treba malo vremena... Trenutačno (de)gustiram album Agnethe Faltskog iz 2003(4), My Colouring Book...

Moj ukus je toliko svestran da mi je "nepravedno" da se ograničim na pet pesama ali jeste razumno. Moram dobro da razmislim kojih pet pesama bih izabrao... (a još više da izmišljam obrazloženja koja prevazilaze ono kako se naježim kad ih čujem...)

Aha... Ja u SW radim sa dva miša i tastaturom. (teško da se Space Navigator može nazvati "mišem", ali eto, tako je deklarisan/specifikovan) - nego, trebalo mi šest meseci da se naviknem da mi leva ruka koristi pomagalo za rotacije i zumiranje a desna samo klika ili unosi brojeve. Definitivno je tako brže, ali prvo mora da se savlada a vremenom i stekne navika. Na Windows Explorer nikako da se naviknem. Još kod pretraga nekako ali kopiranje, arhiviranje... Ne ide mi pa mi ne ide... Biće da je i Winamp navika, ali okej, neka je, ne škodi...

Čuj, da je ona tema bila aktuelna, ne bih se ja sad mislio da li sam i ako sam i o čemu sam... Super je dobro ovako

Nisam više siguran, ali kao da sam onomad načeo neku sličnu temu... Elem, ja pre dve godine za okupljanje u Vrdniku napravio nekih pet CD ploča sa svim i svačim, uglavnom jeste fokus bio na tome da se nipošto ne trpaju one numere koje su već na gorespomenutim kompilacijama. Jedini problem sa kojim sam se suočio je "leveling" različitih numera (različite epohe dolazile su sa sve višim nivoima snimanja muzike) a izbor nije nikada bio problem, dobre muzike stvarno ima napretek. Naravno, i ovaj izbor koji sam ja napravio je bio truli kompromis - neće se baš uvek i baš svakome svaka numera dopasti ili biti poznata...

U winampu nema "nota", ima samo player, spisak pesama i to je to... manje više...

Ne znam ko je pogrešio, ali podaci na sajtu gde se može ići malo unazad kažu ovako: http://fxtop.com/en/historical-exchange-rates.php?A=1&C1=GBP&C2=DEM&YA=1&DD1=&MM1=&YYYY1=1982&B=1&P=&I=1&DD2=30&MM2=12&YYYY2=1992&btnOK=Go! 1982 - prosečna vrednost na godišnjem nivou za 1GBP bila 4.24DEM 1992 - 1GBP = 2.74DEM edit: kako god, previše para pa sve da je tri puta Nakamichi Dragon. Jesam nekad slinio i ja, ali šta je mnogo, mnogo je...

Ah, da, zaboravio sam veoma važnu "pogodnost" koju pruža program sa kojim se korisnik dobro snalazi... Dođe ponekad društvo pa treba na brzinu "sklepati" neku nazovi play listu tj nabacati gomilu svega i svačega pa da bude mjuz za svakoga okej - krajnje nepraktično to raditi sa CD plejerom ili vinilom... Jedna odavde, jedna odande... pffff... Čovek više vremena izgubi tražeći gde je koja ploča i gde je koja pesma sa baš te ploče... Na žalost (?) ni u Foobaru ni sa nekim "fensijim" plejerima ne snalazim se baš nešto... Ja sam se naučio još u Norton Commanderu a potom i (ex)Wincommanderu da imam i levu i desnu stranu na uvid pa odatle samo isklikam na brzaka šta hoću i bukvalno odatle u kontekst meniju samo biram šta i slažem u plejlistu u winampu... Daklem, nema nekog razloga da to ne činim i dalje tako...

Phooh... Ja imam samo "obične" FLAC i *.ape fajlove (zalomi se koji *.wv), mada, uglavnom idem redom pa sve *majmune* odmah ili ubrzo nakon "kupovine" prekrstim u FLAC... Čak i komplete (single lossless file + *.cue) konvertujem u separatne fajlove (nije mi uvek do slušanja celog albuma - rađe slušam izmešano)... Prateće img fajlove (skenovi omota i sl.) uglavnom ne čuvam no brišem, samo mi treba mjuz. Ako mi dođe da gledam omot i čitam dok slušam ceo album, uzmem gramofonsku ploču... Rekoh već onomad da mi laptop bilo žao baciti ili dati u bescenje pa je malo obnovljen i jedina mu je svrha da bude tercijarni izvor zvuka, baš za situacije kad mi nije toliko važno fokusirati se na svaki detalj i posvetiti se isključivo slušanju muzike - više i radije je namenjen sviranju namesto neke pogrešno odabrane radio stanice, a bolje rešenje nego postavljanju CD plejera da radi na repeat all...

Poenta je da ne volim baš da čačkam, bar ne po winampu - takav kakav je uglavnom mi radi posao. Foobar je okej kao plejer, ali brateee, ne umem da ga sebi namestim, pa to ti je... Winamp praktično uvek koristim iz kontekst menija, klik desnim na fajl/folder i samo odaberem hoću li da svira ili doda u listu... Foobar to radi drugačije i tu se pogubim... Što kaže Revox, krenulo odbrojavanje...