stein

Ja sam u životu imao priliku samo dva puta čuti neka "brutalna" pojačala u D klasi. Kad kažem "brutalna", mislim prvenstveno na specifikacije tipa snage od 600W, izobličenja izražena na dvanaestoj decimali... Ne znam. Na prvi mah deluje strašno uverljivo i imresionira na prvu loptu, ali posle pola sata do sat, nešto me u svemu tome počne iritirati. Poželim da bude tiše, a u stvari ni do tada nije bilo glasno. Otprilike bih ja to uporedio sa super-duper-ultra-high-definition snimkom na TV ekranu gde se vidi svaka pora, svaka dlačica i njena senka i svaki ožiljak iz detinjstva na licu glavnog glumca. Super je što je toliko oštro, ali posle nekog vremena počne da iritira oči i boli glava od "viška informacija". Postoji neki razlog zašto majka priroda nije i čoveku podarila super njuh i super sluh i super vid kao nekim drugim životinjama nego mozak i neke druge sposobnosti... Da imamo i takve sposobnosti da na kilometar iznjušimo tartufe, čujemo ljubavni zov ženke na pet kilometara i vidimo i u mraku kao da je dan, mozak bi nam eksplodirao.

Okej, ovo se sve važi al' pod jednim uslovom: nemam mogućnosti ( ) da se zezam sa Mundorfima i sličnim stvarima (a da budem iskren, ni mnogo motivacije). To što se ja malo "pravim Englez" možda i stoji ali je uzročno posledična veza između toga i principa življenja da imam sebi zacrtane neke prioritete u životu a vezano za rešavanje nekih stvari koje su mi u velikoj meri na listi daleko iznad brige o tome koliko mi je dobar audio sistem Teško da se to može desiti, može da se desi da na plejeru bude dve do tri CD ploče, eventualno daljinski, ali ni to ne bi ništa uticalo jer je kućište duplirano - mehanizam je fizički odvojen/ograđen limenim oklopom od ostatka iznutrica. Plejer je nekih 10kg težine (nisam nikada merio, tako piše u specifikacijama) a verujem da tome pločice sa čipovima i lampama najmanje doprinose. Uglavnom bi to trebalo da bude posledica obilate upotrebe lima za kućište. Za razliku od nekih plejera novije generacije, ovde je lim izdašno dimenzioniran, "momački" spregnut i čak i kad se skine poklopac, ne dozvoljava vitoperenje i uvijanje od čega mnogi novi a jeftini uređaji pate. Mnogo lima ne znači da je sveukupno bolji ili da zbog toga bolje svira, ali mu daje popriličnu dozu stabilnosti i čvrstinu. Što kaže, ako ništa, onda bar to. Eto, otvorio, probao više puta, prevrtao, okretao, protresao dva tri puta, ponovo probao, bemliga, otvara ladicu svaki put bez greške. Zatvorio, pozatezao sve šarafe, ponovo probao... I otvara svaki put bez greške. Gremlini... pffff... Pioneer je i povezan preko Arcam rDAC-a od prvog trenutka (coax veza). Svira sasvim zadovoljavajuće, da budem iskren, meni se više dopada kako on svira sa CD ploča narezanih sa FLAC-a nego ista muzika puštena sa FLAC-a preko laptopa i USB veze (a preko istog DAC-a) Doduše, ne razmišljam u čemu je tajna jer mi laptop dođe namesto internet radija pa ni ne obraćam mnogo pažnju na detalje, svira onamo a ja ovamo sedim za kompom i radim...

Imaš loš običaj da ne pročitaš sve do kraja. To nije lepo a nije ni korisno. #396 donosi razjašnjenje misterije o razlici u glasnoći - hoće reći nema misterije. A što se tiče uvređivanja... ako nekog zovem, onda jeste da bi bilo krajnje nepristojno da vređa mene ili moje ukućane, ali ako očekujem mišljenje o tome kako sistem, ili neki deo sistema svira, onda očekujem da mi se kaže onako kako se misli, proceni, oseća... Nema tu šta da se vređam - ako je dobro onda super, ako škripi, vrišti, urla ciči, ima previše ili nema basa... pa očekujem da mi se to kaže jer to može samo da doprinese tome da se sistem popravi, poboljša... Možda negde ja to osećam da nešto ne štima (ako ne štima) samo nisam siguran da li je do mene ili stvarno ne štima. Vidi, nikada se nisam uvredio ako bi mi neko rekao istinu. Nije loše biti malo taktičan u takvim situacijama (kako domaćinu saopštiti da mu smrdi iz usta? - sigurno ne počinješ sa "jesil' jutros jeo govna za doručak?") @ Pioneer: U onoj tvojoj temi sam to napisao pa si mi već rekao da sam uzeo pogrešnu spravu jer ne čita određene formate al' nije mi teško da ponovim... DV-636D Nego... Sinoć, ne da mi đavo mira, pa reko' ajd' da sredim to što mi CD plejer ponekad po nekoliko puta uzastopce neće da otvori fioku do kraja nego krene da otvara pa odmah zatvara. Stavim ga na sto, lepo otvorim, uključim, stisnem "open" i on se otvori do kraja i čeka. Hm. Probam opet i opet i opet i još jednom i još deset puta, ugasim ga, upalim opet, probam i opet otvara, svaki božji put. E sad, ajd' budi pametan. Naravno da na netu nema service manuala pa ću morati da izvadim transport i vidim gde bi ga to što ga koči i vraća moglo kočiti tj zaustavljati... Od gore se ama baš ništa ne vidi. Grrrr...

dokumentarac... ?

A moguće da i nije... Pre "intervencije" na osciloskopu je sinusoida bila donekle zbrljana (više ličilo na pola dupeta od ragbijaške lopte) pa ako se taj zajeb sada ispeglao... Elem, nečitka mi pamet. Računao sam sve i svašta, osim činjenice da sam računao sa 3k3 a ne 4k7 koliko je zapravo pre bilo - 3k3 je kod Sipijeve originalne šeme. Sa 4k7 je pojačanje bilo 8,51 a sada 12,27 pa to više i nije baš minorna razlika... Otud biće i potreba da se koriguje nivo basa na aktivnoj skretnici. Omatorelo se, prolupalo, ulenjilo...

1 Consider me 2 Nobody knows the trouble i've 3 If you just keep still 4 I walked into the garden 5 A city called heaven 6 Get away jordan 7 Hes my light 8 Run all the way 9 In the uper room 10 I believe 11 Amazing grace 12 It is no secret http://www.discogs.com/Mahalia-Jackson-Mahalia-Jackson/release/3172895 Sudeći po podacima koji su dostupni (i vrsti omota), ukazuje na to da je izdanje iz 1977. Tačna godina nigde nije dokumentovana (online) Ploča u perfektnom stanju Po ebay-u se valja za 10-15$, mene došlo 200 dindži Ajd sad nekog da vidim da ovo skine sa interneta! mhm...

Ne znam šta je bilo (doduše, ne znam ni sve šta je sada) ali... Zamenio mrežu 3k3/40k sa 2k2/27k, 27k direktno lemio na nogice adapter pločice sa SOIC8 na DIP/DIL8 a odmah uz isti i 47pF. Pregledao sve, malo ispomerao žice (izlazne žice na zvučničke kleme išle skoro pa uz same signalne vodove koji dolaze od naponskog pojačivača sa OPA1632) pa su sada ufrčkane i idu sa donje strane, uzemljenje je bilo i do sada okej pa to nisam dirao no samo još jednom vizuelno proverio kvalitet spojeva, za svaki slučaj pre priključenja na sistem izmerio DC na izlazu (na hladnom, tek uključenom pojačalu) i levi kanal je na -3.7mV a desno na 0.7mV (nisam merio zagrejan amp) Može to i bolje ali će svakako da se ponovo otvara kad dođe osciloskop, do tada mislim da bi moglo da se kaže da je okej, i za svaki slučaj, probao sa onomad skockanom skalamerijom za proveru odcilacija (ne znam da li to kod mene uopšte i radi ?) Uglavnom, led diode ne reaguju ni trunke - kod mene bude prilično mračno kad pogasim svetla pa bi i najmanje istitravanje ili znak života na diodama trebalo da se vidi... Nego... Sve ovo ne bi ni bilo toliko zanimljivo da nisam pustio da svira isti CD koji je ostao od prethodnog slušanja i ostao blago rečeno iznenađen količinom basa koju je pojačivač napumpavao... Ispreskakao sam nekoliko numera pa rekoh, možda mene to malo sluh zeki (oće kod nas matoraca tako) međutim, nije to. Hm. Dođem do aktivne skretnice (postavljena iza Pioneer DVD plejera da se ne vidi + dugmići postaju nepristupačni pa nema mogućnosti da se nehotice kakvo podešavanje poremeti) i krenem da sa 0db (svi nivoi bili na nuli) idem sa basom u minus... prvo tri decibela, međutim, još uvek je basa više no što treba. Potom još tri decibela pa se sve nekako uravnotežilo. Ajd sad. Budi pametan. Sve što sam uradio je vađenje dva pojačala i vraćanje istih - na Bastardu mi nivo štima, na Cirklotronu jesu menjani elementi ali je odnos pojačanja na čipu zadržan... 12,121 vs 12,272 i nekako mi ne štima da razlika od 0,15x proizvede razliku od +6db (približno) ??? WTF? E sad, jedina stvarno promenjena varijabila je kondenzator (što se može pešaka sračunati a bez merenja koje bi ukazalo na neke druge promene koje se ne pokrivaju matematikom a mogu biti neki side effect) i naravno promena sa višljeimpedantnog na nižeimpedantno okruženje... I tu dolazi još jedno, ali veoma važno i značajno HM... Kako sam smanjio nivo basa, tako mi se otvorila sredina. Ne glasnoćom, ne nekim neželjenim efektima, nego obiljem detalja... (ali HM, taj značajni hm je od fakte da Bastard radi sa elektrostaticima gde se ti detalji mogu eventualno čuti... a njega ama baš ništa čačkao nisam...) Dakle, jedini zdravoumni zaključak koji mogu iz svega da izvedem je da sam do sada imao maaaalkice neadekvatno ugođen odnos (mada mi se do sada stvarno ni u jednom trenutku nije učinilo da sam baš toliko loše podesio odnos ?!) a to je utoliko zanimljivije što je dosta ljudi bilo i slušalo svakojake muzike i ama baš nikog nije smetalo(?)... Biće da smo mi svi malo jako gluvi... Mislim da je vreme da se rade merenja i ugađanje na akustiku prostora.

A zašto to ili bar nešto od navedenog ne bi sam probao (ne verujem da je mnogo skupo i komplikovano ulaganje) pa sam izvukao neki zaključak i podelio ga sa kolektivom Moja su se eksperimentisanja (ovakvog, prvenstveno mehaničkog) uglavnom svela na prtljanje sa nogicama, dodavanje gumenih ili filcanih ploča tu i tamo, ali uglavnom zaludu - ni jedan od angažovanih CD plejera zapravo nije bio u osnovi na tako visokom nivou kvaliteta (rezolutnosti?) da bi ovakvi sitni potezi doneli neko jasno i čujno poboljšanje (ili nepoboljšanje)... Mislim da mehanika do neke mere utiče na sveukupni performans uređaja ali to počinje da se primećuje kada su svi ostali parametri zadovoljeni: odlična šasija + odličan transport + odličan ili vrhunski DAC + vrhunsko napajanje, a do te tačke u vremenu i prostoru ima dobro da se guza oznoji na radnoj stolici...

Sve je to super do onog momenta dok se ne suočiš sa konstrukcijom gde je (skoro pa) od vitalnog značaja da ti dve triode unutar istog balona budu toliko slične da možeš da ih namikeriš da na anodama dobijaš identične napone. Ako to ne uspeš, moraš da radiš sa dve duple triode namesto jedne pa da ih tražiš i bunariš dok ne dobiješ najmanje dve triode koje u datoj situaciji daju identičan anodni napon. Dobro bi naravno bilo da možeš da imaš na oba kanala iste vrednosti pa se broj potrebnih trioda povećava na 4 što može da dovede do potrebe za 4 cele lampe što opet nije problem ako uspeš da nabacaš toliko istih. E, kad se one pohabaju (a vremenom hoće), ne gine ti kopanje, veoma izvesno premandurivanje spojeva na podnožjima... Da ne bude da ja nešto opet seruckam, ja sam za svoj "pemzionerski" SE kupio dve neuparene EL34 (zapravo, nisam tražio uparene, kujćegaznati šta sam zapravo kupio) i to će da radi skroz. A ni PCC(ECC)88 ne moraju da se uparuju pa je u velikoj većini slučajeva sasvim u redu samo gurnuti ruku u štek i izvaditi prvo šta izađe sa odgovarajućom oznakom na balonu... Ono gore je više spomenar na situaciju gde sam probao ama baš sve 88-ice (uključujući i 6922) dok nisam ostao sveden na dve E88CC od Siemens-a sa sve pozlaćenim nogicama koje sam ljubomorno čuvao za ne znam šta (a sve samo zato što iste sada teško naći za manje od cca 50€/kom)

Mene zabavlja. Pogotovo ono kad sedam ili osam puta zaredom uvuče praznu fioku na pola puta namesto da je isplezi do kraja da ubacim CD... Znam šta je, znam šta treba da uradim, ali sam toliko lenj da ga otvaram da je to neopisivoooo

Hvala cenjeni kolega - to može da znači da ipak nisam načisto p®olupan

E sad, što se tiče tweakovanja starijih CD-a. Izneću svoje krajnje nestručno mišljenje a bazirano na ličnim nagađanjima i nešto jako malo, a i to, veoma skromnog iskustva. Stariji CD-i (generacija pre 1990) koji preživeli do danas, uglavnom spadaju u kategoriju "za kontejner ispred zgrade" ili su dobro očuvani i održavani/restaurirani rađeni su od puno materijala, kućišta su napunjena svim i svačim, mnogo pločica i delova, lemova, starih kondenzatora... Imao sam jedan "refurbished" Philips CD303 kupljen u Holandiji i to je bila fina spravica, masivna, međutim, sva muzika koja je odatle izlazila a da se u njoj moglo odista uživati, morala je biti manje kompleksna: akustična gitara, vokal, kvarteti razni, gudački i sl. Sve što je bilo veoma kompleksno sa mnogo instrumenata, naprosto bi kolabiralo, zvučna slika bi postala poprilično konfuzna i nedefinisana i naprosto "nije zvučalo kako treba" - sa mehaničkog aspekta, CD transport je bio urađen k'o za tenk. Problem sa modifikacijom takvog uređaja, da bude bolji nego što jeste, čini nedostatak prostora u kućištu i potreba za mnogo znanja iz te oblasti. U nedostatku potrebnog a nezadovoljstvom performansama uređaja, prodat. Stari, ali malo noviji CD-i (1990-2000) su doneli ponešto praznog prostora unutar kućišta, ali mnogo više plastike no metala što i nije loše ako je sve urađeno da bude dobro duže od deset godina. Philipsi serije 600 (imao više od nekoliko, 600, 604, 614, 630, neke i pokušao... http://www.diyaudio.rs/topic/504-philips-cd630-philips-460-ssdac-upgrade-for-dummies/ ) su po meni veoma dobri, opet, ko hoće da ga preradi, mora ili da zna znanje ili da zna nekoga ko će da ga navodi korak po korak, pa sve dok se ne postigne željeni cilj. Kod CD-614, još sam imao volje da se igram. Kupio sam ga 1992 starog tek nekoliko meseci (platio cele dve svoje tadašnje mesečne plate) i naravno, odmah se latio preslušavanja i zamene kondenzatora u delu oko OP-a... Postignut je određeni napredak, u ono vreme sam bio stekao utisak da sam od poprilično dobrog ali zvučno potpuno "neuzbudljivog" plejera dobio plejer koji je ipak sposoban da zvuči, kako Sipi reče "involvirajuće" (da te ne pusti da ga zagasiš, no te tera da sa nestrpljenjem čekaš svaku sledeću notu, frazu...) CD-630 je bio fantastičan takav kakav je bio. Dospeo je kod Impulsa, čovek ga je "upgrade"-ovao, međutim, meni se ta promena naprosto nije dopala (sto žena, dvesta sisa) pa sam ga prodao. (To nipošto ne znači da Impuls nije uradio to što je uradio na valjan način - naprosto se meni to nije dopalo, samo toliko, ni manje ni više) Sa CD-614 je bila i avantura sa zamenom zupčanika za otvaranje/zatvaranje fioke (tray) - nakon nešto godina, petnaestak mislim, zupčanik od sušenog belgijskog sira se raspao pa smo uposlili glodalicu, strug i turpiju i odradili to od bronze Odradio je potom još nekih godina a onda je načisto pobrljavio i odbio da čita ploče (čak i savršeno čiste originale) i završio karijeru. Osim Philipsa (kako rekoh, imao ih podosta) bilo je i Marantza, poneka Yamaha, Onkyo, Denon, Sony... Jedino Technics-a nisam imao. Mislim. Od tzv "vrhunskih" CD plejera nisam nikada imao ni jedan (ako se ne računa onaj CD303 koje jeste bio vrhunski kada je bio nov, ali ne i u vreme kada sam ga se ja dočepao) pa tu nemam šta da dodam kao lično iskustvo. Kako ja to sve vidim... Ako neko hoće da kupi (trenutačno) jeftin CD plejer koji je dobra baza/osnova za upgrade i ima sreće da je transport i laser ispravan, od volje mu, ali iskustvo bazirano na primerima dobro izvedenih modifikacija koje su donele zavidne i hvale vredne rezultate (Zocky, zbotic itd) dovode do zaključka da to nije dečija igra i ne radi se o nekoliko slobodnih popodneva da se dođe do vrhunskih rezultata. Treba sebi, u svakom slučaju postaviti pitanje šta je konačni cilj: lagana zabava sa šansom da se dobije čujno poboljšanje, makar i minorno ili beskompromisno odrađen posao koji traži mnogo više od zabave... Meni je sve to dosadilo pa sam naprosto kupio uređaj koji mi je odmah dao zadovoljavajući performans a slobodno vreme sam usmerio na projekte koji mogu da daju neke smislene benefite u sistemu. Zato se i nisam više smarao sa CD/dvd plejerima niti zvučnicima. Kupio najbolje što sam mogao za onoliko para koliko sam imao a energiju usmerio na pojačala i preamp. I mislim da se nisam zeznuo.

Sreća moja pa Beethoven nije svoju muziku zasnivao na potpunom odsustvu ponavljanja

Ono što pomenuh za mog malog izmišljača novih oblika reči (izmenjala glagol "reći" po padežima pa ispade da postoji i oblik "rekahuaše" pa joj sad vadim mast i zezam je) je bilo samo opažanje kako postoji ceo jedan svet gde nikoga nije briga ni za muzičku opremu, ni za finese - svet gde se muzika naprosto doživljava "as it is - nothing more and nothing less" Može, čim mi stigne osciloskop i uverim se da više nema smetnji tj oscilacija. Do tada je jedan od dva ampa na operacionom stolu, raskrečen... Elem, opet ja nešto planiram pa sve u krug, ali nije za ovu temu, i ovako je opet išarasmo totalnim offtopikom... (domisliti smajlija po želji i ukusu)

Ja ne znam koliko mi je godina trebalo, dvanaest je premalo da opiše... Ne bih to nazvao ličnim "postignućem" (niti dostignućem) - pre bih se drznuo da citiram par stihova onomad veoma komercijalno uspešne pesmice: "Don't care what people say Just follow your own way Don't give up and use the chance To return to innocence" Gledam ćeru, ima skoro trinaest godina, sedi pred kompom, na kompu, šta bi drugo, YouTube, iz zvučničića ugrađenih u monitor kreštucka neka muzika, ćera peva (falšira užasno!) ali od srca. Uživa a na kraj oka, pobeže joj suza... (neka tužnjikava sentiš pesmica)... Eto ti tata lekcija koju treba opet da naučiš, da se setiš kad si bio klinac kome divljaju hormoni, šta si osećao kada su Bitlsi sa mono kasetofona pevali "Oh, Girl"... ženski svet je na svoju sreću mnogo manje sklon izletima u analitično i kritičko slušanje sadržaja i analiziranje te vrste. I pored ili da kažem unatoč tome, itekako umeju da uživaju u slušanju muzike bez ijednog grama opterećenja tehničko-tehnološkim detaljima... I kao grand finale, uvek mi žena bila neki "sudija" koji ili kaže da se igra nastavi ili da neko tu opasno zeza. Ako ona kaže da nešto naprosto dobro svira (ili ne), onda ja mogu da se satrem analiziranjima i kopanju po sitnim crevima, traženju krivca ili zaslužnoga komada opreme za njen komentar (uvek surovo iskren i bez predrasuda) i opet na kraju to ništa ne znači... Da, skloni smo analiziranjima, težnji da sve uvek i pod obavezno "upeglamo" do savršenstva, uvek negde iznutra divlja takmičarski duh (moj je bolji, moj je veći) ali mnogi od nas (ne svi i ne obavezno uvek) zapadamo u isključivost i apsolutističko sagledavanje svakog pojedinačnog dela i segmenta pa se desi, kako se i meni desilo da od drveća nisam video šumu... Doduše, nekome to sve baš tako prija, godi i paše. Meni to ne smeta, štaviše, uvek rado saslušam svaki komentar koji neko ima, može i želi da podeli samnom nakon što kod mene posluša malo muzike.

Ovo podebljano je tvoja interpretacija rečenog i nije tačna. Ono što sam rekao i više puta i potvrdio: Primarno mi je da uživam u samoj muzici. Kvalitetna/vrhunska audio oprema je samo sredstvo, nedostatak iste me ne može sprečiti da uživam u slušanju muzike. (tehnički) Kvalitetan zapis muzike je važan i poželjan, kvalitetna reprodukcija istog, takođe. Nedostupnost kvalitetnijeg zapisa od mp3 formata me ne može i neće sprečiti da uživam u slušanju neke dobre pesme ili albuma. Ako se iko, ikada, u bilo kom trenutku našao pogođen ovakvim stavom i ličnim opredeljenjem ili osetio prozvanim ili čak uvređen kvalifikacijom da je zbog toga "idiot" (ili bilo šta drugo što bi blo i uvredljivo i neprimereno a da sam to ikada igde napisao ili insinuirao, a odgovorno tvrdim da nisam) ja mu se ovim putem javno izvinjavam. Mogućnost da sam ja po nečemu, bilo čemu, a vezano za bilo koju temu na ovom forumu najpametniji, više puta je u veoma jasno formulisanim rečenicama negirana od moje strane. Ono što sam napisao je da sam u jednom trenutku "prestao da slušam kako oprema zvuči" U prevodu (za sve one koji nisu sigurni šta sam time hteo da kažem) to znači da sam prestao da tražim šta i kako pojedini deo opreme/sistema utiče na sveukupni rezultat. Konačnica, što se mog ličnog poimanja slušanja muzike preko nekog sistema, svodi se na to da mi se ili dopada kako sve zajedno funkcioniše ili mi se ne dopada. Ili je ceo sistem usklađen i može ga se slušati do iznemoglosti, ili me nešto dovoljno iritira da ustanem i ili stišam ili čak isključim - više me ne tangira da li je zvuk sa CD-a napadan, da li je zvuk sa pojačala nervozan, da li neki interkonekt čini da visoki krešte (ili ne), naprosto, ne apsolviram više po segmentima nego ili slušam i uživam ili ne slušam. Sve što mi na duže vreme ne smeta, prihvatljivo je. To ne znači da između "prihvatljivo", "prilično dobro" i "fantastično" ne čujem i ne konstatujem razliku. To ne znači da nipodaštavam i smatram bezvrednim mišljenja ljudi koji (i) na taj način analiziraju ono što negde slušaju. To je ono što se zove analitičko slušanje kojim sam se dugo bavio, često propuštajući da primetim poentu neke pesme, nekog teksta. Mnogi muzičari bivaju motivisani da napišu, komponuju neko muzičko delo (pesmu, kompoziciju, melodiju, tekst) sa nekom određenom idejom ili emocijom. Uz pomoć te pesme/kompozicije, tu emociju (ponekad politički ili životni stav) pokušavaju da prenesu na slušaoca. To je ono čemu pokušavam da se predam kada slušam muziku. To je ono što pokušavam da upijem i da doživim kada slušam muziku. Čak i pesme kao što je "Fuck the Millenium" (2K) i slične, doživljavam na neki određeni način a emotivno me vezuju za neko vreme, neka mesta, neke ljude i vremena koja su davno prošla... Po meni, u pesmama kao što je navedena, nema nikakvih posebnih emocija, ali uz nju ide neki "statement", izjava o nekom stavu u vezi nečega. Nekome je ona bljak i fuj i nikada je ne bi, čak ni sa enormnom količinom gadljivosti pustio na svom sistemu, jer sa audiofilskog stanovišta, ništa u toj muzici neće ukazati na sve sposobnosti sistema da predivno dočara scenu, dubinu i širinu pozornice itd... I to je po meni sasvim u redu. To i nije audiofilski komad vredan slušanja - iz tog ugla gledano. Složimo se da smo različiti i da nije svakome isto važno i na isti način. Ja to i prihvatam i podržavam, ali ne treba niko da očekuje da ću ga više ceniti kao čoveka ako ima višestruko bolju opremu, ili manje poštovati ako ima samo neku jeftinu mini-liniju... Eto, toliko o tome.

Vidi, u kolima slušam mp3 a pretpostavljam da iako sasvim sigurno imaš kvalitetniju opremu u svom autu (ovo moje je nešto bazično pa je manje više sve od ovoga u kategoriji kvalitetnijeg) ne slušaš high-end/hi-res snimke? (u najboljem slučaju, nešto u nivou kvaliteta koji možeš dobiti na CD ploči) Kod kuće na sistemu slušam kvalitetne snimke (što i sam znaš) ali me prestala patnja da se takmičim sa samim sobom šta je bolje što može da se dobije. Molim te, nemoj više da insinuiraš da mi je svejedno da li je snimak kvalitetan ili osakaćen kompresijom. Toliko nisam gluv. A umem i da čitam napisano i nisam idiot. Ako pak misliš da sam gluv, nepismen ili idiot, zadrži svoje zajedljive komentare za sebe. Unapred se zahvaljujem na razumevanju i na svakom tvom budućem naporu da me ne podjebavaš.

Vid', šta god da radi, radi to tako da ja o drugom plejeru već odavno ne razmišljam... Tako da... Imao sam devet funkcionalnih plejera u isto vreme kada je ovaj stigao u štalu. Svakom od onih koje sam imao, nalazio sam neke nedostatke zbog kojih ni sa jednim od istih nisam bio do te mere zadovoljan da kažem da mi štima. Sa ovim sam zadovoljan, i treba li još nešto do sreće? Možda jedno desetak hiljada evra na štednom računu ali...

Ja sam samo toliko modifikovao moj CD plejer nakon isteka garancije da sam zamenio 4 sprežna konda, 2 lampe 1 OP. OP i ne koristim jer je na funkciji sabirača signala (konvertuje balansirani u single ended) Kineske lampe na kojima je samo bila oznaka tipa (12AX7), zamenio sam sa biranim JJ E83CC, a kondovima koje su stavili na izlaz lampi tamo naprosto nije bilo mesto. Razlika je čujna, u pozitivnom smislu, doduše, nikada nisam direktno poredio svoj CD plejer sa nekim plejerom koji je lampiziran u DIY režiji pa ne mogu da kažem ima li razlike i kakve. Da budem iskren, ja sam do te mere zadovoljan kako to radi da me nešto preterano više i ne zanima šta je bolje i da li je bolje. Za cenu koju sam platio za odličan plejer sa fabrički inkorporiranim cevima pod garancijom (dakle, relativno nov) nisam mogao da sam izvedem ozbiljniju modifikaciju tj lampizaciju... DA konverter u plejeru je navodno AD1955, radi 24/192...

Uz malo cunajnja, mož' svašta da se nađe: http://www.drvoprometkula.rs/perploe.html- Šperploča od egzota / meranti/ http://www.op-gate.com/sr/products-a-services/products/plywood- "Među različitim vrstama šperploča koje obuhvata naša ponuda su i Ruska breza, šperploča od topole, Okume, Bintangora i Okume, i još mnogo toga…" A ovo je samo klik na prva dva linka, nasumično... Posle tri dodatna klika: http://www.sr.naturtrend.com/bambus_roletna.html(nije šper, ali je bambus koji se lako može iskoristiti za drndanje na zvučnim kutijama) http://www.naturenterijer.com/bambus-tapetei/ili http://www.naturenterijer.com/izrada-bambus-ploca

U Kini je prave k'o kod nas topolov šper...

Apropo uzemljenja... Doći ćemo i do toga a za početak postoji opcija da produžni sa razdelnikom na kojem mi je PC + monitor, modifikujem (privremeno) odvojim od uzemljenja i raskačim internet? ( i ne bavim se merenjima i prtljanjem ako napolju deluje na nevreme i grmljavinu?)

Moja razmišljanja su i krenula od klasike. Međutim, to što se nudi za manje od 100€ na KP i drugim oglasima uglavnom ima ili naznačenu ili skrivenu grešku. Nisam bio zainteresovan da mi dan počne popravljanjem nečega što definitivno ne umem da popravim. Bačene pare. Preko 100€ letvica jako brzo skače na veoma skromnu ponudu primeraka do 300€ a toliko naprosto niti želim, niti mogu da platim (još uvek pričam o polovnim uređajima)... Prijatelj koji je udario enter na ovaj artikal, ima (PC bazirani) Hantek-a (ozbiljniji i skuplji model) i najavio je činjenicu da je ovaj model stariji i da jeste bilo problema sa softverom na početku (pre par godina) ali da je u međuvemenu to u dovoljnoj meri ispeglano. Pitao me za čega to meni treba, ja mu rekoh da hoću da budem u mogućnosti da kod kuće sam proverim ispravnost svojih DIY audio uradaka i sl. i prijatelj, značajno klimnuvši glavom, reče da će za to da bude zadovoljavajuće dobro. Na pitanje da li ovo vredi toliko, dobio sam odgovor: cena 2 OPA1632 (~25€) + 8 komada 2SK1058 (~48€) je ista, možda čak i veća od cene osciloskopa. Spržim li ih (aktivne komponente u cirklotronu) to je već cena osciloskopa a još uvek pojma nemam šta se desilo, samo znam da sam imao problem. I da nerešavanje istog košta koliko i bazični PC bazirani osciloskop. Pa otprilike tako i rekoh sebi da onda hoću i ja jedan, pa kako ispadne. U najgorem slučaju, za toliko para koliko me bude koštao, mogu i da ga prodam ne budem li zadovoljan. Ima jedan na KP za 100€... Bacio sam ihaj para na veće gluposti, ovo možda i bude radilo posao... Videće se Ja sam uvek optimista.

Ja ga planiram (na)kačiti na stacionarni PC sa win7. Šta će od toga da ispadne, videće se...

Ja sam se odlučio za ovu soluciju jer meni ne treba profesionalno, mnogo je lakše odraditi neka merenja (a sve pod uslovom da je prateći softver kako treba) a za hardverski, klasičan osciloskop treba i znanje o tome kako se uređajem rukuje. Koliko para bacim na gluposti, ovo nije mnogo, a može da bude korisno i jeftinije od stalnih odlazaka kod nekoga ko ima osciloskop da bi se proverilo valja li DIY uradak. Kad stigne i namontiram softver te naučim kako se koristi, rado ću podeliti iskustva. 6022BE košta oko 60-65, 6022BL 120 USD pa cenim da ima razlike...