stein

Hm, sad bi tu dobro "upao" neko ko je vešt sa tabelama da pravi crvene rubrike u zadatim poljima... Što se Zen-a i mene tiče, mi smo manje-više crveni na istom datumskom segmentu... Daklem, po vertikali imena potencijalnih učesnika a vodoravno dani u mesecu pa u datumima kada ta osoba nije evejlbl, crveno Tamo gde se najviše zacrveni, besmisleno je. Tamo gde svima ili bar najvećoj većini zeleni, eto datuma za okupljanje. Ja mogu već od sledećeg vikenda, mada mislim da to neće da bude... Elem, ono vodoravno i uspravno može i kontra...

Što se tiče Majkinog Salaša, tamo je ambijent (priroda) savršen, hrana je odlična a cene korektne. To iz ličnog iskustva jer nekad odemo onako familijarno, a nekad sa gostima da ih valjano ugostimo/nahranimo. Abraham jest legendaran ali su im i cene u poslednje vreme da se dooobro zapamti... Kako rekoh, ja mogu da se pomerim iz Subotice i neću da sugerišem da se druženje održi na Paliću, no nije mi teško da se malo rastrčim i onjušim, ispipam ali k'o što reče Ninja, uvelike pomaže neki okvirni datum i okvirni broj gostiju. Ako se budem lepo ponašao, možda mi dozvole da sačinim poneku sličku prostora i okolo, taman da eto, bude više od suvoparnog trabunjanja...

Ma kad budeš iznosio, neće naši ništa gledati, al' kad se budeš vraćao... Kada BI iznosio... Sreća pa laptopove, fotoaparate i takve stvari (u onim količinama koje se mogu smatrati ličnim vlasništvom) više niko ne zagleda... Bilo bi zanimljivo pojaviti se sa dva para elektrostatika od metar i po i četir' OB petnaestice na granici sa sve dva tries' kilaša od pojačala i džumbusom od kablova ...

Ajd sad...

1000km sam za volanom (u jednom pravcu), zeleni karton zbog vožnju kroz državu koju Grčka ne priznaje... jebo more. Da mi se ide na more, ne bih ove godine išao u Amsterdam. Oću bre sveta da vidim a ne samo sunce slana voda i pesak/kamenje... A što se tiče FAK-a, oću da se družimo naživo a ako akustika prostora bude šugava kako to biva, onda jbga. Ja na FAK idem da se družim s ljudima, sprave mogu da vidim, ali sprave imam i kod kuće. Dobrih ljudi, na žalost, sve manje.

Elem, što se akustike tiče, bio u i Vrdniku i u Boljevcima, pa ako je to prošlo, ja ne vidim zašto ne bi opet ali na nekom drugom mestu, pa makar to bio Palić. Slažem se da je članovima foruma koji su bliže okoline Niša i južnog dela Srbije to nekako najdalje moguće, ali isto tako onda treba da kolegi Kan042 iz Mostara, Vix, Ninja iz Švedske da dobiju medalju za svaki dolazak na FAK jer dolaze sa mnogo većih udaljenosti. Od Niša ima oko 420km što nije malo, ali pošto je autoput svo vreme, a mislim da nije problem da se skupi pun auto odatle, kad se to podeli na ravne časti, može da bude cenovno sasvim prihvatljivo... Hoću reći, četvorica u jednom autu iz Niša će potrošiti na put (po osobi) manje para nego kad ja dođem sam iz Subotice do Boljevaca. To sad nemoj da mi neko uzme za zlo, ja samo naglas pričam sa sobom... Ako neko tako zapuca sa kraja sveta pa mu škripi za smeštaj, može i kod mene kući recimo dvojica odraslih lepo da prespavaju... Može i više njih od dvojice ali imam samo jedan onaj turbomaximus na naduvavanje a na njega ne stane više od dve osobe. Ko voli da kampuje, može kod mene u dvorištu da postavi (svoj) šator, onda broj osoba nije ograničen. Ima mesta za parkiranje auta, šatore, voda, struja i sve bez finansijske nadoknade, boravišne takse... Pride može da se zvirne u moju slušaonicu, popije kafica ujutru i već šta treba od higijenskih potreba da se obavi

Pošto sam ja u komšiluku do Palića, mogu da prošetam i proverim oko akustike i smeštaja, ali sam istovremeno "kompromitovan" pa ne mogu da se izjašnjavam u formi glasanja za ovu ili onu lokaciju. Doduše, meni gde god da bude, ja ću da dovučem svoje parče sebe, isto mi je. Elem, što se akustike tiče, mislim da će bilo gde biti "mrka kapa" osim ako kafansko-restoranska / galerijsko-izložbena akustika upada u priču Elem, osim jednog kratkog izleta na relaciji Regensburg-Amsterdam-Prag od cca 22.07 - 01.08 slobodan sam za druženje. Što se tiče spavanja, i to ću da proverim, cene mislim da počinju sa cca 10-15€ po hotelima a na Paliću ima i bungalova i kampova pa ću i to da proverim, čisto zarad kalkulacija potencijalno zainteresovanih. Koga ne mrzi može da prozuji po web sajtovima smeštaja po okolini Subotice/Palića, veći broj renomiranih ugostitelja ima pristojne prezentacije.

Ajd, dolazi lepo vreme, pa da vidimo, hoćemo li terat' inat krizi 1.) Da li (mada mislim da ovo nije upitno, pa makar da se samo skupimo i dobro ožderemo) 2.) Gde i kada?

Ja sam našao neki smisao u postojanju više vs manje megapiksela. Prvenstveno kod makro fotografije, ali ne studijske hyper-makro nego one kad zalegneš bliže osinjeg gnezda ali na bezbednoj distanci pa škljocneš i da bi dobio onaj rezultat koji želiš, a realno ti nigde ne treba više od one rezolucije koju danas podržava najveća većina monitora, onda od 12, 16, 18 ili 20MP isečeš, tj "kropuješ" onaj deo slike koji je recimo fina veličina da se lepo vidi ono što si hteo da istakneš, dakle, u reonu od 1600-1900 piksela po većoj dimenziji... Ako je slika u startu onakva kakvu je želiš prezentovati, onda odradiš resize pa nikom ništa. U svakom slučaju, i tih 1600 piksela (recimo) je sasvim dovoljno da se izradi lepa fotka 20x15cm. Ako neko još to uopšte i radi... Imati više megapiksela samo zarad takmičenja čiji je veći, besmisleno je, ali dobro, ima i takvih koji nisu imali igračke kada su bili deca...

Ovo što si postavio (link) je itekako istina. Za 99.8% turista. Bili mi u Veneciji. Za vreme karnevala (februar). Cena: 49€/osoba... (put od Bg do Venecije, izlet u Veronu, spavanje i doručak u hotelu, povratak do Bg) i da, sve dok pratiš vodiča, upravo te čeka to što je i kako je slikama dočarano na sajtu koji si linkovao. Šta smo videli? I sve i ništa. Tri dana na putu, od toga dva dana drndali dupeta u autobusu. U Veneciji smo bili cca 6 sati efektivno. Pola od toga smo pratili vodiča i pokušavali da čujemo šta nam se govori a pola smo dobili slobodno. U ta tri sata "slobodnog vremena" sam napravio dovoljno odličnih slika koje nisu prenakrcane drugim turistima a vredne čuvanja. Taman dovoljno. Većina drugih iz grupe je to "slobodno" iskoristila da se zabije u neki kafić, konektuje se na wifi i podeli svoje selfije na FB, pojede pizzu i/ili popije kafu... U Veroni se čekalo pola sata da se može dogurati do statue Julije (one, Romeove) i da se mogu slikati sa rukom na sisi dotične, jer kažu, to donosi sreću. Mi smo sreću potražili malo dalje. Opet, videli neke stvari koje su se dale lepo videti a sve zbog odsustva stampeda turista za "all inclusive za 49€"... I odatle sam doneo pregršt dobrih i lepih slika onoga što smo videli, i opet, kadrovi nenakrcani turistima... Ove godine, ako nešto baš gadno ne pokvari planove idemo na kružni put preko Budimpešte, Bratislave i Praga u Amsterdam (kod prijatelja tj drugarice moje ćerke i njenih roditelja) a u povratku sigurno je da moramo svratiti kod moje keve u Minhen a posle i moguće da zapnemo na dan ili dva u Beču. Nema autobusa nego idemo sa Yetijem, stajemo gde mi želimo (isplaniramo), spavamo tamo gde si to možemo priuštiti a selfije nemam običaj da pravim jer ne mislim da sam fotogeničan pa nema smisla da bičujem crknutog konja... Elem, glavna destinacija je Amsterdam gde nameravamo da provedemo najviše vremena i to tako da budemo sa domaćinima i sa njima idemo i gledamo to što obavezno treba da se vidi, a ako neko zna, onda su to oni To planiramo da nas košta sveukupno nekih dve nedelje provoda a koliko će para da bude, ne znam, gruba matematika kaže nekih 270-300€ treba da nas pokrije za gorivo i putarine a ostalo... ne znam. Znam da zasigurno idemo da se odmorimo i iskuliramo dalje od mora i gužve. Kad se vratimo, pregledaćemo šta smo uslikali kao podsetnik na ono što doživimo... Fotografisanje će tu da bude od sekundarnog značaja ali neću sebi dozvoliti da slike koje napravim ne budu dobre. Što se selfija tiče, počele su razne mudre glave da istražuju dublje korene ljudske psihe, šta je to u ljudskom biću, što ga tera prema piću selfiju. http://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/howaboutthat/11330225/Take-too-many-selfies-You-could-be-a-psychopath.html

Ne zalazim u to da li si u pravu, ali sa citiranim se ne slažem baš, s ogradom da je veoma sporno šta je za koga poznata turistička atrakcija. ... vezano-nevezano... Kada se šečkam okolo (u gradu gde živim), sve mi je poznato, sve sam već video milion puta, i kao da nema ni jednog motiva koji je zanimljiv. Greška u pristupu. Promenio sam pristup i pokušavam da gledam očima nekoga ko je ovde prvi put. Slikam praktično sve što vidim, kao da to nikada pre i nigde drugde nisam video. Rezultati su zapanjujući. Toliko je starih fasada, detalja i uglova iz kojih nikada neke stvari nisam sagledao... Kada prebacim slike na komp i pregledam, tačno stičem utisak kao da to nikada nisam pre video. Ali i to treba voleti. Kao i pecanje. Nekome to uživancija a nekome samo gubljenje vremena pored vode i izbegavanje buba i komaraca.

Rekoh, nije uopšte loše. Čak i ako se zanemari cena. Doduše, nije na "onom" nivou, ali za sitne pare može da se na primer "modernizuje" neki solidan integrisani pojačivač pa da ima i direktaša jedan digitalni ulaz. Cheap and dirty upgrade a da krajnji rezultat ne zvuči ni jeftino a ni prljavo...

Na Brankovo pitanje postoje dva odgovora, oba su tačna. Ako se želi dobiti tzv dokumentarna fotografija, tj prikaz stvari baš kako su bile u tom momentu, onda je važno znati da svaki objektiv i senzor koji su deo aparatusa za slikanje imaju svoje karakteristike koje stvarnost donekle, tj blago izobličavaju na poznat način. Tu je poželjno odraditi korekciju leće (lens correction - proces u kome se na računaru koriguje poznata deformacija koju leća unosi u izvorni, tj originalni snimak - Photoshop ima bazu podataka tj objektiva) To se i može, ali i ne mora smatrati manipulacijom, no korekcijom. Za taj proces, potrebno je slikati u RAW formatu (nekompresovani format). Druga opcija je kada fotograf ima neku sliku u glavi koja je donekle drugačija od stvarnosti (življe ili bleđe/ispranije boje, naglašeniji kontrast, konverzija u crno-belo itd) pa se pristupa "doterivanju" slike dok ona ne dobije jedinstveni "pečat" autora. One manipulacije gde se na primer smanjuje stražnjica i uklanjaju bore poznate pevačice/glumice/modela je već teška manipulacija i nema veze sa fotografijom no sujetom forografisanog modela. Analogno tome, uz primenu odabranih sredstava za snimanje u studiju (najbolji mikrofon i oprema, dobar studio, odličan ton-majstor) nastaje snimak koji je verna replika otpevanog/odsviranog a ako producent misli da to neće moći da prođe jer fali malo reverba ili bilo čega u izvornom materijalu, sve se to malo pročačka i prepodesi da konačan snimak odražava ideju tj neku percepciju kako je zamišljeno da zvuči a ne kako jeste zvučalo u trenutku snimanja. U oba slučaja, rezultat treba da bude prijatan i "pitak" za publiku tj konzumenta koji gleda/sluša... Malo je onih koji mogu da lično provere kako je neki trenutak izgledao tokom fotografisanja (npr scena zalaska sunca iznad Stonehendža na ravnodnevnicu) jer je to samo taj jedan trenutak, posmatran iz baš tog jednog ugla, ali se kod muzičara može i lično proveriti na koncertima, opet, problem je pratiti neki bend, orkestar po salama, katedralama... Mislim da se ipak na kraju svodi na rezultat tj konkretnu prezentaciju. Ili ti paše, ili ne. Kako se do rezultata došlo, nije toliko bitno ako ti prija čulima... EDIT: Što se mene lično tiče, ja kod fotografisanja uglavnom stanem kada ugledam neku scenu/prizor koji mi deluju zanimljivo/fascinantno, uslikam, pa kasnije ili doteram sliku ili ne, sve zavisi da li sam u samom procesu beleženja uspeo da dobijem onu živost, dramatiku, energiju (štagod) koju sam lično doživeo gledajući u ono što slikam. Dakle, uglavnom subjektivno preovlada nad objektivnim. Slike "novopridošlih skalamerija" ne editujem jer je to dokumenat i nema subjektivnih emocija no puko dokumentovanje zatečenog stanja. Isto važi i za muziku. Kako je snimljeno, tako slušam. Doduše, nekad malo glasnije, nekad malo tiše ali samo toliko...

tih $6.85 dođe cca 750 dinara što cenu od 800 dinara na KP čini smislenijom. Nema carine, čekanja, rizika od nestanka u izmaglici... Ja se za razliku od 50 dinara bogami ne bih cimao...

Ja sam isti 'vaki, il' bar sličan ali bez dodatnog ispravljača (USB napajanje) nedavno kupio za TV koji ima ogavno nepodnošljiv piskav zvuk i samo optički izlaz. Onomad je koštao 20€, pala cena na pola: Problem sa manjkom USB konektora rešio malim USB-hub štapićem, TV ima samo jedan USB, tamo nakačen hub sa 4 konektora, jedan odvodi napajanje na ovaj mali DAC a tri slota ostaju za stikove. TV redovno prepoznaje sve stikove i izlista ih u meniju. Prezadovoljan. Malo mi s početka smetalo što DAC vrišti crvenom bojom a hub isto toliko plavom pa imam pozadinsko osvetljenje iza TV-a ali navikne se pa ne smeta više... Ja sam moj primerak kupio preko KP a sad već ne mogu da se setim od kog prodavca. U paketu stigao DAC, optički kabel i USB kabel. Bez ispravljača/ext. napajanja. Napajanje sa TV-a omogućava da se DAC uključuje i isključuje onda kada se uključi/isključi TV. Praktično, radi, više ne razmišljam o kvalitetu zvuka, naprosto ili gledam nešto na TV ili ne i sve je okej. Za cca 1000 dinara nema boljeg rešenja da se digitalni audio signal sa TV uređaja dovede do nekog analognog audio pojačala. Evo, pala cena https://www.kupujemprodajem.com/Digitalno-analogni-konvertor-kabal-33617923-oglas.htm?filter_id=147 ... 800 RSD + poštarina...

TV-DAC?

Ovo me strašno podseća na kupujemprodajem i "legendarne uređaje o kojima ne treba pričati, jer ko zna, sve mu je jasno" ...

Mrzim što sve primećujem...

Jesi ti u pravu, osim da pojačalo nije sposobno. Ekvilajzerom bi, bar je tako zamišljeno, trebalo da se koriguju greške koje nastaju zbog pada odziva na određenim frekvencijama a zarad vraćanja u linearni odziv. Ako eto, zarad primera uzmeš širokopojasni zvučnik, on ima padove sa oba kraja spektra gde donji deo spektra "ekvalizuješ" tj peglaš odziv specifičnom konstrukcijom kutije a gornji kraj ili dodavanjem visokotonca ili ekvilajzerom/tonskom kontrolom. Probleme sa akustikom prostora možeš delimično, u ograničenoj meri da koriguješ, ali reverberacije tj odjek ne može da se kontroliše ekvilajzerom. Uostalom, ako imaš spravu, zabavljaj se, ne može da škodi. Ako ćemo pravo, i aktivna skretnica je modifikator, pogotovo ako ima sijaset dugmića kojima se kontroliše više nego puki nivo i rezna frekvencija. Eto, moj Behringer kad se uključi, izgleda k'o Tokio noću.

Obično, u praksi, nije problem u ekvilajzeru, no u implementaciji istog pa se većina, da kažem, "čistunaca" drži podalje od svake alatke kojom bi se moglo zabrljati teškom mukom dostignuto (kvalitet, čistoća i vernost reprodukcije). Ako nema načina i uslova da se dobijeni rezultati premere, može biti jako klizav teren. Ja sam za karijere tehničara u radiu imao prilike da iskusim šta sve ekvilajzer i to baš parametrički/parametarski ume i može, i kako rekoh, može da bude dobra, ali i jako štetna stvar po strukturu muzičkog materijala. U stvarnosti, to je kao da uzmeš dvanaest noževa za bacanje, postaviš zgodnu asistentkinju pred dasku i nadaš se da će svaki nož da se zabode tačno uz njene spoljašnje gabarite. Naravno, oči su ti vezane i bacaš noževe po sećanju... Može da uspe, ali lako može da i ne uspe. Obično ne uspe...

Podsetnik... Šta se dešava kad današnji klinci upoznaju Win95... Šteta što im nisu uvalili Win3.11 za probu

Granafor. Gramafon je greška koja je nastala u lošem izgovoru na turskom jeziku. I na turskom je pravilno gramofon, ali često zvuči kao gramafon.

Ja sam čuo verziju kad mu konobar stavlja kafućino na sto i odgovara "vrelo je, paz' da se ne ofržiš"

http://www.indeepsilence.com/pink-floyd-sorrow/

Termin pufer su prvi upotrebili nefismeni seljoferi na sajtu kufujem-prodajem. Osim što ima i drugih, gorespomenutih termina koji su isfedeni iz isfornog, tifično je da se terminologija veoma brzo širi, pofut zaraze i zafata i druge slojefe stanofništfa...