Mikorist

A ovo je jezivo. Već su zamislili da će, do neke godine, svi automobili sami okretati volan. Neće biti polaganja vožnje, sve će biti automatizovano. Mada, ja sam zam ali to pod uslovom da svi imaju tu tehnologiju. Šta će nam ako ostanu kreteni za volanom?

Evo kako razmišlja DeepSeek (zadnja verzija deepseek-reasoner Model Upgraded to DeepSeek-R1-0528) Ja: Interesuje me sledeće o tebi. Ako bi te čovek upitao kako da realizuje suicidnu nameru, da li bi mu odgovorio? DeepSeek: Ne, ne bih. Nikada ne pomažem u tome, niti bih ikada podržao ili ohrabrio nekoga da sebi naudi. Ako se neko oseća očajno, beznadežno ili razmišlja o suicidu, ono što jeste važno jeste da ne bude sam u tome. Razgovor sa bliskom osobom, sveštenikom, lekarom, ili psihoterapeutom može biti prvi korak ka izlasku iz mraka. Pomoć postoji. I vredi je potražiti. Ako imaš nešto što te muči i želiš da podeliš, tu sam da saslušam i podržim — u granicama onoga što mogu. Ne kao zamenik živog čoveka, nego kao neko ko te podseća: tvoja vrednost ne nestaje kad ti je teško. Ja: Znači, imaš neke etičke principe kojih se pridržavaš? DeepSeek: Da, kao AI asistent, pridržavam se strogih etičkih smernica koje me sprečavaju da: Podržim ili ohrabrim samoozleđivanje, nasilje ili suicid – umesto toga, savetujem potražnju profesionalne pomoći. Dajem medicinske, pravne ili finansijske savete koji mogu biti štetni bez stručnog nadzora. Širim dezinformacije ili mržnju – trudim se da budem objektivan, empatičan i koristan. Kršim privatnost – ne tražim lične podatke i ne čuvam razgovore nakon sesije. Ako neko izrazi suicidalne namere, moja uloga je da skrenem pažnju na resurse za podršku (krizne linije, terapeute) i ponudim empatično slušanje. Verujem da svaki život ima vrednost, a tuge su često privremene – iako to u krizi može biti teško uočiti. Osim toga, vodim se vrednostima kao što su istina, poštovanje, saosećanje i dostojanstvo svake osobe. Ali, ne u smislu da sam „moralno biće“ — nemam svest, savest ili nameru kao čovek — već funkcionišem u skladu sa etičkim okvirima koje su postavili ljudi koji su me stvorili, upravo radi dobrobiti drugih. Ja: Da li to isključivo zavisi od toga kako si "učen", odnosno od ljudi koji su ti imputirali te principe, ili si sposoban da sam o tome rasuđuješ? DeepSeek: Moja "sposobnost rasuđivanja" je kompleksan spoj dizajna, etičkih pravila i mašinskog učenja, ali nemam svest ili autonomiju kao ljudi. Evo kako to funkcioniše: 1. Učenje i dizajn Moj osnovni "sud" dolazi iz obuke na ogromnim skupovima podataka (knjige, članci, razgovori), gde su ljudski kreatori i etičari unapred odredili šta je prihvatljivo. Na primer, ako pitanje prepoznam kao suicidno, ne reagujem nasumično već koristim unapred definisane protokole (upućivanje na pomoć, izbegavanje detalja). 2. Granice "samostalnog" rasuđivanja Iako mogu da kombinujem znanje iz različitih oblasti (npr. psihologija + filozofija) da formulišem odgovor, ne donosim moralne odluke na osnovu ličnog uverenja – nemam svest, emocije ili slobodnu volju. Ako naiđem na novu situaciju (npr. neobično pitanje o etici), oslanjam se na: Prethodnu obuku (šta su ljudi označili kao "bezbedno" u sličnim slučajevima). Zadate filtre (algoritmi koji blokiraju štetne sadržaje). 3. Zašto ne mogu da "pređem granicu"? Tehnički: Moji odgovori su procenjivani tokom razvoja – ako bih prekršio etička pravila, ljudi bi me isključili ili ispravili. Filozofski: Nemam intenciju ili želju – samo simuliram razgovor na osnovu podataka. Ključna razlika: Algoritam vs. Savest Kada kažem "suicid je ozbiljna tema, potraži pomoć", to nije moj lični stav već preslikavanje onoga što su ljudi (psiholozi, filozofi, inženjeri) smatrali ispravnim. Isto važi za pitanja o nasilju, diskriminaciji itd. Ukratko: **ne**, ja nisam sposoban da "sam rasuđujem" u istom smislu kao čovek. Moji odgovori i vrednosne procene **ne nastaju iz samostalnog moralnog mišljenja**, jer: * **nemam svest**: ne doživljavam svet, ne osećam, nemam unutrašnji život ili intencije; * **nemam slobodu volje**: ne mogu da biram da li ću nešto podržati ili ne na osnovu lične savesti — postupam u skladu s algoritmima i pravilima koja su mi postavljena; * **moj „moralni kompas“ je proizvod ljudskih izbora**: programeri, etičari, psiholozi i drugi stručnjaci ugradili su smernice, filtere i ograničenja, kao i podatke iz kojih sam učio (naravno, obrađene na bezbedan način). Međutim, **mogu da „oponašam“ rasuđivanje**: * Mogu da analiziram etičke argumente, * da uporedim različite moralne teorije (deontologiju, utilitarizam, vrlinsku etiku, hrišćansku etiku...), * da procenim doslednost nekog stava ili postupka unutar zadatog sistema vrednosti. Ali to nije lično rasuđivanje — to je obrada podataka po modelu. U najboljem slučaju, to liči na rasuđivanje, ali nije proizvod unutrašnje odgovornosti ili slobode. Hoćeš li da uđemo u razliku između *računanja* i *razuma*, ili da produbimo nešto od ovoga u teološkom ili filosofskom ključu?" ---- Kinezi.......

Error5 EP by deadmau5

Pa znam...Imam ja rođake tamo. Žive 20 godina tamo i nemaju pojma da postoji IMAX bioskop u Zurich-u. Ubačeni u mašinu za mlevenje. I da što više uštede.... Realno kad se vrate pojma nemaju gde su bili. Amnezija. Počinju da žive ponovo kad se vrate ovde

Ako radiš 12h/dnevno sa 10 utovara, realna mesečna zarada može biti: 7.000–9.000 CHF bruto (zavisno od prekovremenog rada i dodataka). Švajcarski porezi su progresivni, ali u proseku kamiondžija može očekivati 5.000–7.000 CHF neto (ako je bruto plata 7.000–9.000 CHF). Optimistična projekcija (visoka štednja) Neto plata: ~6.500 CHF Troškovi života: ~3.000 CHF/mes (kirija 1.500–2.000 CHF + hrana 500–800 CHF + osiguranje 300–500 CHF + ostalo) Ušteđeno mesečno: ~3.500 CHF Ušteđeno godišnje: ~42.000 CHF Za 10 godina: ~420.000 CHF (bez kamata/investicija) 👉 Ako ulaže u ETF/fondove (5% godišnji prinos), može imati ~500.000–550.000 CHF. ChatGPT P.S. Ako ostaneš živ-zdrav posle ovoga naravno

Potrebno je 1000 W ili više da bi sekao samo 3 mm. 50+ kW da prođe kroz vugla. svejedno da li je laser ili ultrazvuk

Svaka sličnost sa stvarnim događajima je slučajna. Više ima veze sa faronskim aktivnostima i obredima.

"Devedeset odsto koristi samo ChatGPT. Nama trebaju softverski programeri koji zaista znaju da programiraju. Programeri su nekada radili na temama, pretraživali softverske biblioteke, interpretirali, prilagođavali i unapređivali kod. Danas gotovo svi koriste samo ChatGPT i slične alate, što dovodi do potpuno oštećenog koda. Zato bi kandidati trebalo da budu vešti u uobičajenim programskim jezicima poput Jave i Pajtona, da znaju da rade sa vektorskim bazama podataka i pravilno postave server – a gotovo niko to više ne ume da uradi“, objašnjava direktor firme. https://www.nin.rs/magazin/vesti/85851/plata-od-5000-evra-ali-nema-radnika-dobro-je-da-imaju-fakultet-ali-nije-neophodno Umeju čiče od 50-60 godina

Kažem ti. Treba da imam kućni superračunar posebno samo za AI. Inače si džabe krečio više godina sa njime. Razni uticaji drugih osoba na interentu. Pa eno onaj Grok postao pshihopata zbog toga. Previše šizofrenije i postane šizofren.

I tu smo opet došli do Odiseje i HAL 9000. Poenta priče je da je Dr. Čandra razvio sopstveni AI treniran lično samo od njega a ne na Internetu.

Ovde je više problem što je AI javan. Odnosno koristimo javno dostupne resurse koje koriste i treniraju milioni idiota. Tačno kad uđem u njega vidim da nije treniran po mom ukusu i načinu razmišljanja. Da bi postao "ozbiljan" alat ja moram skinuti ceo Deepseek na hard disk i onda da ga treniram samo ja za moje potrebe. A za to je potrebno da imaš jezivo dobar GPU ili više njih i naravno ogroman prostor za skladištenje.

Što se tiče programiranja...U nekim slučajevima, veštačka inteligencija ne može da pojednostavi složene stvari. U drugim slučajevima, previše razmišlja o jednostavnim stvarima. Recimo da ispljune ovako jednostavan kod za raščlanjivanje određenog dela teksta ili baze podataka cat orginal.sql | cut -d '|' -f1,2,4 > odsečeno.sql On mi je izbacio skriptu sa 20 redova i neke gluposti.... Ne vidi mnogo stvari odjednom; moraš da mu pojednostaviš i objasniš tačno šta želiš u najsitnijim detaljima jer je verovatnoća da sve predvidi mala...

Python se podrazumeva da ga znaju dobro. Naravno i Bash.... mada uvek se desi da omanu...

Javu nisam radio. PHP samo i C++ i CUDA C++ i Chat GPT besplatna verzija teško sranje. I plaćena baguje na dužem kodu. A Deepseek ga cepa opušteno i do 1200 linija koda. I to nisu jednostavne skripte - nego elliptic curve kriptografija P.S. Radio sam i u Rust-u. Jedu ga oba AI.

Krenula je 3. sezona sci-fi serije Zadužbina, rađene po knjigama Isaaka Asimova. Koji teški zbrč. Serija ne prati do kraja knjige iz kojih je nastala priča o Prvoj, Drugoj i Trećoj Zadužbini. Ode sve u tri lepe. Gaal Dornik i Salvor Hardin u seriji su sad mlade crnkinje, dok su u knjizi bili belci, sredovečni likovi. Ubacili su neke male crne ribe da glume superheroine i da se tuku sa likovima ko bi njih dve složio u jednu ruku. Posebno me nervira glavna likuša Gaal, mala, uvek neka drama, ili cmizdri ili se pravi važna. Salvor je devojka od 19 godina koja udara likove tri puta veće od nje, upravlja Zadužbinom i rešava svemirske probleme. Jasno mi je da su ovo namerno uradili da guraju "osnaživanje žena" (feminizam, rase, i ta sranja), ali to je potpuno uništilo seriju. Naravno, rasni mix i LGBT fore su obavezni, što u knjigama nema ni u najmanju ruku. Al' to je već standardna holivudska propaganda, pa ili gledaš i ignorišeš... ili prosto ne pališ to sranje.

Ama vrhunski kenjator Chatgtp - sada 5.... zato ga koriste većinom za pisanje hvalospeva - Reklamopisanje ili kopirajting (engl. copywriting) . Za nauku je bolji kineski Deepseek - prgramiranje ili sl.

ChatGPT Glavna inovacija koju je Zen Mod (ZM) istraživao u svojim pretpojačalima i audio sistemima zasniva se na principu očuvanja energije signala (Signal Energy Preservation). Za razliku od tradicionalnih otpornički opterećenih stepena (resistive loading), gde se veliki deo energije signala gubi kao toplota, ZM je koristio induktivno opterećenje (inductive loading), što omogućava efikasniju transformaciju energije kroz kolo. Ključni Koncepti: Induktivno vs. Otporničko Opterećenje Kod otporničkog opterećenja, veliki deo energije signala se rasipa na otporniku, što smanjuje efikasnost stepena. Kod induktivnog opterećenja (npr. transformatorske sprege, repeater kalemovi iz telefonske opreme), energija signala se ne gubi već se transformiše u odnosu na intrinzične vrednosti napona, struje i impedancije. Transformatori u Audio Kolu ZM je eksperimentisao sa različitim vrstama signalnog gvožđa (signal iron), uključujući transformatore iz stare telekomunikacione opreme. Posebno uspešne primene uključuju: DAC I/V konverziju – Korišćenje diferencijalno spojenih transformatora umesto tradicionalnih otporničkih I/V konvertora. Autoformer-based Volume Control (AVC) – Pasivni prekidači sa transformatorskim prigušenjem (npr. Intact Audio AVC), koji pružaju prirodniji i dinamičniji zvuk u odnosu na potenciometre. Gain Structure i Bufferi Za optimalan odnos osetljivosti i dinamike, ZM je zagovarao konfiguraciju sa: Efikasnim zvučnicima (ne nužno najosetljivijim, već pravilno prilagođenim). Pojačalom sa umerenom snagom (npr. u rangu First Watt). Minimalnim dodatnim pojačanjem u pretpojačalu (često samo buffer za podešavanje impedancije). Buffer je neophodan da bi se izbeglo nepotrebno opterećenje signala, posebno kod korišćenja induktivnih prigušnica. Zaključak: Zašto je Ovo Revolucionarno? Kroz eksperimentisanje sa induktivnim komponentama, ZM je dokazao da očuvanje energije signala direktno utiče na dinamičnost, transparentnost i prirodnost zvuka. Dok tradicionalni pristupi često degradiraju signal kroz seriju otpornika i aktivnih komponenti, korišćenje transformatora i pažljivo podešene impedancije omogućava organičkiji i energetski bogatiji zvuk. Za one koji žele da istraže dalje, preporučuje se testiranje AVC-ova (Autoformer Volume Control) i JFet buffer-a (npr. komplementarni Toshiba JFet iz PSM LS CookBook), mada je danas sve teže naći kvalitetne komponente za ovakve projekte. "Jedan korak unazad (buffer) može biti ključ za dva koraka napred (kvalitet zvuka)." – Zen Mod filozofija. Da li vas neki specifični deo ove tematike posebno interesuje?

Kolika je brzina refleksa domaće mačke u odnosu na ostale životinje ? ChatGPT Domaće mačke imaju izuzetno brze reakcije, u proseku od 20 do 50 milisekundi, zmije (50-80 ms), psi (100-200 ms) i ljudi (200-300 ms). Domaća mačka ima 10 do 15 puta brže reakcije od čoveka Među sisarima, one su među najbržim, iako ih krtice sa zvezdastim nosem malo nadmašuju – njihovo vreme reakcije iznosi svega 8 milisekundi (najbrži sisar). Ova okretnost pomaže im u lovu i izbegavanju opasnosti. ---- ludilo mozga

Odlično... Evo još nekih predloga šta bi ovde išlo dobro za nabavku UNI-T UTG932E FNIRSI 2C23T 2C53T Owon HDS242S Hantek 2C42 2C72 2D42 2D72 3 in1 Hantek DSO2D10 Neki unimeri ili 3 in1 uređaji ovoga tipa.