Mikorist

Bez obzira na merenja, bilo kakve razlike u stvarnom svetu između kablova zahtevaju vrlo egzotičnu opremu za merenje. Očigledno će postojati tehničke razlike između mehanike i fizike kabla. Potpuno je irelevantno kako se ponaša bilo koji element audio lanca, dobar ili loš, kada ima nekoliko nula ispred merenja. Na primer, ako dobar zvučnik (skretnica+drajveri) obezbedi neverovatnu malu distorziju od 0.9% , to nema nikakvog značaja ako DAC doda 0,00001% izobličenja, pojačalo 0,2% izobličenje, zvučnički kablovi 0,0000003 % , osigurač 0,00000000002 , napojni kabl 0,000000000001 % izobličenja i tako dalje. Distorzija je kumulativna od izvora do zvučnika, a element duž tog lanca sa najviše "izobličenja" maskira i krije nedostatke svih ostalih.

This giving me goosebumps!

http://www.astaco.rs/b2b/index.php?cPath=2_36_49

yep

Brate ako ovo bolje svira od jolida ima Zen statue da stavim u sobu

jbt kako se ovo čuje

Brate isti je kao produžni za 10A 220v .... samo što nema uzemljenje i što piše PROUDLY MADE IN ITALY I đoku što je fleksibilan. Fleksibilniji je kabl na aparatu za varenje. Prste da slomiš da skineš izolaciju sa ovog Ali svira za sve pare ... U rangu sa VDH....a i otpor im je sličan I daaa definitivno.... Visoki isto sviraju koji god kabl da sam stavio...... Ali na bass gde je špulna 2.0mm pobeđuje kabl od 2.5mm .... tek se onda oseti razlika.... Ovo nije bass nego udarni talas p.s. Od sad stavljam pun presek samo na kućno zvono

Amp Porn

misliš audio magazina

Do Fletcher–Munson kriva https://en.wikipedia.org/wiki/Fletcher–Munson_curves Ove krive pokazuju da je frekventni odziv naših ušiju nelinearan i varira sa nivoom zvučnog pritiska. Prema tome, kod različitih podešavanja jačine zvuka uočićemo različit balans frekvencije reprodukovanog zvuka.

I plus sam stavio otpornike koji imaju 0 mH ..... Oni prošli su bili žičani

Evo ja sam eksperimentisao sa veličinama špulne. Recimo Špulna za Bass sa žicom od 2.0mmm ima 0.18 Rdc na 1.27 mH Originalna ima 0.51 Rdc Špulna za visoki sa žicom 1.0mm 0.19 Rdc 0.2mH i 0.20 Rdc za 0.8 mH 1.6mm Originalne imaju 0.43 i 0.57 Rdc Zbirno 1 OM manje u strujnom kolu Kao da sam skinuo 100 metara kabla sa zvučnika. Toliko se bolje čuje.....A jeste preglomazno

Premnogo faktora....Budimo realni i u pogledu otpora kablova. Električna struja struji u krugu (strujnom kolu) , zato pojačala (i zvučnici) imaju dva vezna terminala po kanalu, a ne jedan po kanalu, a utičnice za električnu mrežu imaju najmanje dva kontakta (trofazna tri) . Struja koja teče u crveni terminal zvučnika probija se kroz kolo unutar kućišta zvučnika kroz skretnicu (špulne, otpornike, kondezatore) a zatim napušta zvučnik preko crnog terminala i vraća se nazad do pojačala. Nema strujne petlje, nema zvuka. Što je veći otpor, to je više "zadavljen" strujni krug", koji definiše trenutni tok u bilo kojoj tački u petlji. Nije bitno kada se pojavljuje davljenje u petlji. Moglo bi biti 100cm od crvenog izlaznog terminala ili 4m udaljeno ili 1mm od crnog terminala iznutra: u Špulni udavljen otporom... može biti zadavljen negde duž cele žičane petlje zbog visokog otpora u bilo kojoj tački. Kada razmišljamo o tome šta pojačalo vidi kao svoje opterećenje, moramo ispitati svaki mm unutar zvučnika u strujnoj petlji, a ne samo razmišljati o tome šta se događa van kutija zvučnika. Isto je i sa baštenskim crevom: može biti debelo kao ruka, ali ako ima ČEP u njemu, bez obzira na to koliko je vodene struje na raspolaganju, samo onoliko vode će teći koliko će ČEP dozvoliti da prođe.

Ovo jeste kompleksnija TEMA .... jer kablomanijom stižemo od Kablova do Atoma. Treba videti standardni kabl koji se koristi za povezivanje ploče sa izlaznim terminalima pojačala. Recimo: Ali možemo napraviti nekoliko koraka unazad od tih kablova. Pogledajmo trake bakrene folije na PCB-u bilo kog pojačavača, jedva mm ili dva široka i par mikrona debeo bakar na pločici. Šta o njima? Zar ne bi trebalo da sve njih zamenimo fensi ili bar debelim kablom - da sve bude vezano point to point ? ILI još jedan korak unazad ... do poluprovodničkih spojeva unutar uređaja... morate ih videti pod mikroskopom. Zar ne bi trebalo nekako da se predimenzioniraju? Evo PDF i fotografije poluvodičke izlazne žice pod elektronskim mikroskopom . Slika nije umanjena, ali gledamo spoj koji je možda hiljaditi deo mm. http://www.cs.ucr.edu/~ehwang/courses/cs120a/transistor.pdf Taj spoj prenosi struju iz radnog dela tranzistora - pn spoj - na metalne igle tranzistora koje možemo videti van, tako da je to daleko najslabija karika u strujnom lancu do zvučnika. Radni spoj i njegove sićušne žice zakopani su unutar kućišta. Iako su ti vidljivi spoljni priključci tranzistora debeli, stvarni radni deo uređaja je samo debljina atoma .... svakako treba imati to na umu kada postanemo zabrinuti zbog kabla? Nije li to najslabiji deo lanca koji definiše performanse celog lanca signala?

Voleo bih da pročitam taj diplomski sa ETF iz 1986. Više puta sam čuo tu priču a nikad video štivo. Ne može se početi objektivno procenjivati istina o razlici u kablovima (isto važi i za pojačala i zvučnike) dok se ne preduzmu sledeći koraci za testove: 1.) Izmerimo koliko su glasni izvori zvuka (CD plejeri, DAC uređaji) za dati / uvek isti testni signal (zahteva mernu opremu) 2.) Normalizovali nivoe tako da izvori zvuka uvek rade na istoj glasnoći (zahteva mernu opremu) 3.) Normalizovati nivoe glasnoće kroz predpojačalo - pojačalo - mora biti isti gain. Ovo takođe zahteva mernu opremu. 4.) Normalizovati nivoe glasnoće kroz zvučnićke skretnice.(zahteva mernu opremu) Ako samo jedan aspekt ljudske audiologije utiče na nas, neka to bude ovo: Ako postoji razlika u nivou zvuka između (bilo koja) dva dela audio opreme (akustičko-električno-akustičkih pretvarača) , sama razlika glasnoće će dovesti do različitih subjektivnih procena u našem mozgu. Ako uklonimo razlike u nivou tako što ćemo učiniti tišu glasnijom od druge i te subjektivne razlike će se u velikoj meri smanjiti ili potpuno nestati. Želimo da pretpostavimo da su audio pojačala dobro dizajnirana i stabilna u onom tipu opterećenja za koje postoje tipični kablovi + zvučnici. Ali to može biti previše optimistično sa naše strane. Ukoliko nemamo mernu opremu za testiranje, ne možemo tražiti nestabilnost i ako identifikujemo te razlike "na uvo", šteta je možda već učinjena. Može se desiti da postoji latentna nestabilnost koja se aktivira samo na signalnim ili prelaznim pikovima, u zavisnosti od nivoa glasnoće. Što je kabl zvučnika egzotičniji i / ili opterećenje zvučnika to više iskušavamo nestabilnost. Može se zamisliti da delovi na skretnici zvučnika (Vibracije namotaja prigušnica i jezgra budu u rezonansi sa radnim frekvencijama) i / ili pogonske jedinice zvučnika (drajveri) imaju čudne električne karakteristike (ako drajveri imaju različite osetljivosti, mora se uraditi ujednačavanje osetljivosti drajvera) koje se možda graniče sa električnom nestabilnošću i ti zvučnici će biti mnogo osetljiviji na tip kablova koji se koriste.

Kolektivna halucinacija brate. E da , SIT najbolje svira na Tannoy

HIT

Čije je ovo ? znam da nije moje jer bi napisao bar peder iz BG na hladnjaku

Prespojio sam na ploči NAD... Izbacio preamp ceo...... Sad radi kao snagaš. Direkt ide DAC na nj. Bolje svira ovako

ovo govance https://www.aliexpress.com/i/32812978044.html

Meni ne treba više. A ni za pojačalo... Upravo mi otišao POT skroz. Sad se vraćam na vokmen