4242-A power trioda

[ZZZ]

Nemam bas toliko cevi inace bih stavio i 211 za ispravljacice i za driver...

Sa nekim blazim step up trafoom na ulazu.

To bi neverovatno pojednostavilo ceo dizajn.

Skoro sve iste cevi, ista podnozija, isti transformatori za grejanje,

Nema obaranja napona nekoliko stotina volti snaznim otporom za driverski i ulazni stejdz,

Nema eventualnog posebnog ispravljackog dela za driver i ulazni stepen.

...

Videcemo ako sve bude u redu sa ispravljacicama i cevima.

Najverovatnije cu probati i sa 211 ili 4242-A kao driverom, recimo sa prigusnicom u anodi.

...

Onda moze sve da se napaja sa istog ispravljacnkog dela

[draskone]

Ok. Ima bezbrij varijanti i vremena. Prelazim na muzicki deo sajta da okacim nesto, pa idem po mleko.

[BANAT]

Pa skoro sigurno 2 mono bloka. Jednostavno ako je sve u jednoj kutiji to je ogromno i jako masivno. Nezgodno...

 

 

Nesto od toga sto imam za ispravljacice moram da iskoristim. Nemam vise energije da nabavljam neke druge cevi...

Stavicu nesto od ovih koje sam gore naveo. jbg samo te imam za visoki napon...

A nije nemoguce da ako to sve bude radilo dobro, da probam i 211 kao ispravljacice. Western Electric style

  Zoki

 

Licno se ne bih petljao sa vakumskim ispravljacicama , recimo dobre 1N5408  zavsrsice ti posao 100% , jeftine su i traju u nedogled za razliku od svih tih vakumskih ispravljacica koje su kao takve nerentabilne , sklone crkavanju i tehnicki prevazidjene ,

ali ako bash insitiras PY varijante su dobre i jeftine ,

 

ono sto je tu bitno je da nakon AC ispravljanja B+ 1KV linija bude dobro isfiltrirana recimo nekim CLC filterom , jer ipak je to SE uredjaj i predpostavljam ujedno i GNFB-free tako da od dobro osmisljenog ispravljaca skoro sve zavisi ,

 

 iskreno radije bih investirao u kvalitetne MKP blokce ili neke PIO za taj CLC filter nego u te ispravljacke cevi , isto tako i u kvalitetan mrezni trafo koji malo rasipa ,

 

 ideja da pravis dva zasebna mono bloka je ispravna .

[ZZZ]

Slazem se da se da rectifikacija bolja sa diodama i slicno, Ali ja jednostavno ne mogu da zamislim SE cevni amp bez Ispravljacica?

A i zeleo bih da upotrebim ove koje imam da ne bude dzaba ste krecili...

Pa ako nije OK zamenicemo. Sigurno cu predvideti i zvode za ispravljanje diodama. Ako nista onda barem da napune C pa da se iskluce...

...

Mislio sam 2 LC filtera sa C ulazom. CLCLC ?

Nekao samo 1 LC je nedovoljno iz nekih ranijih iskustava...

...

A stavio bih i ja PIO ali nemam te vrednosti visokog napona. A i mnogo su veliki i masivni.

...

Imam neke delta C 3 x 90uF/ 1650V u celicnom 2mm debelom pakovanju sa ruckama. Ali su 24KG. Ako ti je potrebno za neke tvoje predajnike imas kod mene Ne verujem da mogu da se upotrebe sem u predvidjene namene? to su 3 PIO Block konda spojena unutar kucista u trougao. Da su odvojeni mozda bih upotrebio te?

[BANAT]

 Zoki

 

neko moje razmisljanje na temu cevnog ispravljaca ...

 

a)

Ovo je proverena klasicna sema cevnog punotalasnog ispravljaca , mozes da upotrebis po dve tvoje 3B28 cevi ili pak dve PY500 , CT izvod ide preko S-by prekidaca na masu , zatim dalje sledi recimo kvalitetan CLCLC filter ,

mana ovog ispravljaca je sto je potreban relativno visok AC napon u sekundaru mreznjaka ,

 

b

Hibridni punotalasni ispravljac , 4 x 1N5408 i dve ispravljacice , sve ostalo je isto osim sto imas i B+/2 liniju za recimo napajanje ulazno/drajverskog stepena ,

 AC napon u sekundaru je ovako upola manji nego kao kod klasicnog u semi a)

 

Ako ces raditi 100% klasican SE onda radi po semi a)

------------------------------------------------------------------------

u obe varijante PSU mozes da upotrebis filterske blokce sa 630VDC radnog napona , sa elektrolitskim kondenzatorima se licno ne bih petljao iz raznih razloga .

[ZZZ]

Pa tako nekako sam i mislio, sa tim sto ce ispravljacice imati poseban trafo za grejanje kao i druge cevi.

Blizu podnozija, bez nastavljanja izvoda, direktno sa zica sekundara na podnozija svega 10-15cm duzine.

Pa onda stand by ide samo prekidac na 220V trafo za visoki napon?

Ali dok stignem do mreznog trafoa ....

[ZZZ]

mislim da imam neke filterske 18uF/630V ? pogledacu...

[BANAT]

Zoki samo da dodam sledece ,

 

mislim da za klasicnu varijantu a) nije potreban poseban trafo za grejanje ispravljacica ,

S-by prekidac bih zadrzao na CT sekundara , iz razloga da katode ispravljacica ostanu stalno uzarene ,

u toj na brzinu nacrtanoj semi nedostaju dva anodna radna otpornika za ispravljacice ukoliko je RDC sekundara premali .

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

ps , kad sam vec resio `mrezu`  odoh sad ja jos da zamenim `degauss PTC` i neke trule i suve elektrolite u jednom Vivax  CRT-TV i da tako nocas  zaradim i poneki dinar .

 

   

[draskone]

St by prekidac tesko da moze dugo da radi na tako velikom naponu i najcesce rastojanje klema na -off- je toliko malo da vrlo brzo izvarnici. Tesko ih je naci za preko 250v  a i ako nadjes za siguran rad treba RC na radni kontakt.

[vladd]

Gadura su ti naponi. Visok napon voli da se koncentrise u oblacima oko komponenti, ne rasporedjuje se kako bi smo zeleli, sklon je puzanju i preskakanju kratkih rastojanja.

Sve komponente nizeg napona, na visokom treba bar da su duplirane, i zbog geometrije i zbog svog probojnog napona. I pre svega oprane alkoholom, nikakva prasina, mrlje, necistoce...

Pride prostorno izdvojene od komponenti na niskom naponu, i naravno, VN zice za konekciju. Moguce je koristiti i RG213 ili 214, bez sirma ili ako ne smeta kapacitivnost i sa sirmom.

Prosto, mrzim rad sa visokim naponom...i to ne sto mi je delimicno u opisu posla, vec zahteva konstantnu, jaku i trajnu koncentraciju. Bez prava na sitne greske.

I to ovi "najgori", 1-2kV, gde su i struje relativno visoke, nekoliko desetina-stotina mA, kondenzatori napunjeni sa znacajnom energijom(izuzetno neprijatno praznjenje)

Lakse mi je sa 12, 15 ili 20kV, sa strujicama nekoliko mA...

A zastite nikada dosta...

[ZZZ]

St by prekidac tesko da moze dugo da radi na tako velikom naponu i najcesce rastojanje klema na -off- je toliko malo da vrlo brzo izvarnici. Tesko ih je naci za preko 250v  a i ako nadjes za siguran rad treba RC na radni kontakt.

Iz tog razloga bih i isao na posebno ukljucivanje trafoa za visoki napon.

Prekidac ili relej sa zakanjenjem ukljucivanja na primaru.

[ZZZ]

Gadura su ti naponi. Visok napon voli da se koncentrise u oblacima oko komponenti, ne rasporedjuje se kako bi smo zeleli, sklon je puzanju i preskakanju kratkih rastojanja.

Sve komponente nizeg napona, na visokom treba bar da su duplirane, i zbog geometrije i zbog svog probojnog napona. I pre svega oprane alkoholom, nikakva prasina, mrlje, necistoce...

Pride prostorno izdvojene od komponenti na niskom naponu, i naravno, VN zice za konekciju. Moguce je koristiti i RG213 ili 214, bez sirma ili ako ne smeta kapacitivnost i sa sirmom.

Prosto, mrzim rad sa visokim naponom...i to ne sto mi je delimicno u opisu posla, vec zahteva konstantnu, jaku i trajnu koncentraciju. Bez prava na sitne greske.

I to ovi "najgori", 1-2kV, gde su i struje relativno visoke, nekoliko desetina-stotina mA, kondenzatori napunjeni sa znacajnom energijom(izuzetno neprijatno praznjenje)

Lakse mi je sa 12, 15 ili 20kV, sa strujicama nekoliko mA...

A zastite nikada dosta...

Hvala na informacijama, pokusacu sa max opreznosti da postepeno sklapam i testiram segmente ali sa nekim manjim naponima pre prikljucivanja visokog napona. A komponente barem nije tesko ocistiti.

[ZZZ]

krenuo sam malo i u razmatranje na osnovu dostupnih podataka.

Videcemo da li ce se to i u kojoj meri poklopiti sa konkretnim rezultatima?

...

U datasheetu za 4242-A STC su date 2 mogucnosti za postavljanje radnih tacaka.

Ovu jednu koja je kao za 18W "korisne" snage nisam ni razmatrao, na prvi pogled sa vidi da pri punom ulaznom naponu

za te prednapone, izlazni signal ide u negativni deo grafa. Naravno te snage kao sto je i naznaceno su sa 5% izoblicenja.

...

Medjutim ova druga gde je 7K opterecenje i -Ug=46V, Ia=75mA, Ua=1000V i Po=12W, prema podacima

Nije nonsense.

Pa sam postavio i u Spice-u proverio za opterecenje od 7K i induktivnost primara od 100Hy

Na grafu se vide zelene Dinamicke elipse. Ova tanka elipsa je za 1KHz, a debela je za 20Hz. Obe sa 100Hy primara.

I sa direktnim negativnim biasingom preko 100K otpora na G1.

Imam utisak da su ovde izoblicenja sa max ulaznim signalom od 96Vp-p manja od 5% a kokretno cu proveriti kasnije.

.

Postavicu kasnije isto ovo ALI sa biasingom sa katordnim otporom bajpasovanim sa Ck. Mozda bude neke promene?

...

evo i jedan graf 851 cevi sa reaktivnim opterecenjem

 

 

[ZZZ]

Ovo su samo neke zanimljivosti razmatranja a neko finalno na precac setovanje radnih tacaka. U smislu odredjivanja koliko je minimalno potrebno [Hy] za primarni namotaj.

I kako ustvari izgleda dinamicka kriva opterecenja.

...

Ja cu se najverovatnije opredeliti za veci load line od 14K. Tako da se recimo sa 16oma izvoda i sa zvucnikom od 8 oma, moze dobiti i 7K load line... Da bude mobilnije i prilagoddljivije recimo i za 211 posto je to jedna od pretpostavki dizajna.

[ZZZ]

Za ove dinamicke grafove reaktivnih opterecenja se dosta namucim posto se ne mogu dobiti odjednom. Vec moram u spice pa u photoshop pa nazad...

ali mislim da je vredno truda posto se te stbari jednostavno ne mogu videti na drugi nacin...

.

Vidi se da sa 100Hy optetne krive imaju odstupanja u odnosu na cito R kao opteretni otpor.

kod 1K manje i opterecenje je za nijansu vece od 7K statickog load line-a.

A kod 20Hz, bucmasta elipasa ima manje opterecenje, beci fazni pomeraj, ali ne "ide" mnogo u - deo struje ispod krajnje tacke elipse.

.

Mislim da je ovo neki minimum od 100Hy za primar za ove radne tacke i opterecenje od 7K?

Sa manje Hy, bucmasta elipsa tezi krugu, ima jos vece odstupanje od radnog pravca i veci fazni pomeraj.

KOji kada se doda na fazni pomeraj zvucnika koji isto postoji u tom delu i isto je pozitivan narusava fazu sistema.

[ZZZ]

Zoki samo da dodam sledece ,

 

mislim da za klasicnu varijantu a) nije potreban poseban trafo za grejanje ispravljacica ,

S-by prekidac bih zadrzao na CT sekundara , iz razloga da katode ispravljacica ostanu stalno uzarene ,

u toj na brzinu nacrtanoj semi nedostaju dva anodna radna otpornika za ispravljacice ukoliko je RDC sekundara premali .

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

ps , kad sam vec resio `mrezu`  odoh sad ja jos da zamenim `degauss PTC` i neke trule i suve elektrolite u jednom Vivax  CRT-TV i da tako nocas  zaradim i poneki dinar .

 

   

jeste brate, samo napred... sretan rad

[BANAT]

St by prekidac tesko da moze dugo da radi na tako velikom naponu i najcesce rastojanje klema na -off- je toliko malo da vrlo brzo izvarnici. Tesko ih je naci za preko 250v  a i ako nadjes za siguran rad treba RC na radni kontakt.

 

Nema tu nikakvog visokog napona na kontaktima prekidaca , jer se prekida  sredina sekundara trafoa koji je na potencijalu 0-VAC u odnosu na masu ,

 S-by prekidac pri ukljucenju tako trpi jedino startnu struju punjenja CLC filtera +  mirnu/radnu struju izlazne cevi  , sve to zajedno nije bash puno mA koji kvalitetan 250V / 5-10A klip-klap prekidac ne moze da izdrzi na mnogo duge staze odnosno znatne cikluse prekidanja ,

 stara i slicna cevna pojacala a koja su imala cevni ispravljac tako su spajali S-by prekidac .

[draskone]

Nema tu nikakvog visokog napona na kontaktima prekidaca , jer se prekida  sredina sekundara trafoa koji je na potencijalu 0-VAC u odnosu na masu ,

 S-by prekidac pri ukljucenju tako trpi jedino startnu struju punjenja CLC filtera +  mirnu/radnu struju izlazne cevi  , sve to zajedno nije bash puno mA koji kvalitetan 250V / 5-10A klip-klap prekidac ne moze da izdrzi na mnogo duge staze odnosno znatne cikluse prekidanja ,

 stara i slicna cevna pojacala a koja su imala cevni ispravljac tako su spajali S-by prekidac .

Napon na klemama st by  prekidaca off je skoro pun 100Hz pulsirajuci. Kad ti se pruzi prilika izmeri. Namenjao sam se na Marshallima i Fenderima. Ukljucenje nije kriticno kao iskljucenje. Za tih 1kV ja bih iskljucivao primar i to obavezno sa RC spregom za gasenje varnice.

[draskone]

Napon na klemama st by  prekidaca off je skoro pun 100Hz pulsirajuci. Kad ti se pruzi prilika izmeri. Namenjao sam se na Marshallima i Fenderima. Ukljucenje nije kriticno kao iskljucenje. Za tih 1kV ja bih iskljucivao primar i to obavezno sa RC spregom za gasenje varnice.

Da malo obrazlozim. Prekidaci na starim ampovima su bili sa ogromnim klemama, tehnicko srebro, pa su i trpeli ali ipak  vrlo vrlo cest kvar je bio  da moras da udaris jace st by da bi ukljucio da bi probila mikrokorozija. Trafo, posto je induktivnost  ublazi udarnu struju pri punjenju bulk elka. Kada iskljucis dodje malo veci napon ali ne mnogo (ne da mu prisustvo primarne struje)  cca 15%  vrlo kratko zbog samoindukcije, pa je i nesto vece opterecenje pri iskljucenju. Pulsni napon se javlja posto dolaskom minusa na katodu (bilo vacuum ili pp dioda) ona spaja taj izvod na prazan elko tj na skoro 0V. Automatski je srednj kraj na  nesto manje od 1000V pulsa. U sledecoj poluperiodi samo je druga dioda u provodnom stanju i opet 1000V pulsa. itd

[BANAT]

Draskone

 

Svakako da neki AC napon postoji na klemama tog S-by prekidaca , ali ako budes bio u prilici probaj ovako spojenog i  videces da ce to raditi sasvim OK ,

 

najgora pozicija za S-by prekidac je kao kod Marshall ili Fender pojacala gde on direktno prekida liniju B+ od oko 0,5KV , tako postavljen prekidac nece dugo izdrzati jer je varnicenje i lepljenje tu zagarantovano , pogotovu sto nema nikakav paraleno vezan elemenat za sprecavanje varnicenja ,

 

ipak govoreci iz licne prakse postavljao sam Iskrin klip-klap S-by prekidac na B+ liniju mnogih DIY ST predajnika od oko 1,2KV  , i koji je prekidao do oko 200mA struju , to je radilo i sluzilo godinama bez greske , naravno strogo uz paralelno vezan 0,18uF/2KV blokac sa klemama prekidaca .

[draskone]

Draskone

 

Svakako da neki AC napon postoji na klemama tog S-by prekidaca , ali ako budes bio u prilici probaj ovako spojenog i  videces da ce to raditi sasvim OK ,

 

najgora pozicija za S-by prekidac je kao kod Marshall ili Fender pojacala gde on direktno prekida liniju B+ od oko 0,5KV , tako postavljen prekidac nece dugo izdrzati jer je varnicenje i lepljenje tu zagarantovano , pogotovu sto nema nikakav paraleno vezan elemenat za sprecavanje varnicenja ,

 

ipak govoreci iz licne prakse postavljao sam Iskrin klip-klap S-by prekidac na B+ liniju mnogih DIY ST predajnika od oko 1,2KV  , i koji je prekidao do oko 200mA struju , to je radilo i sluzilo godinama bez greske , naravno strogo uz paralelno vezan 0,18uF/2KV blokac sa klemama prekidaca .

Kondenzator u st by ima smisla, ali je sigurno bolje resenje i otpornik redno, koji se cak moze proracunati. I ja sam na puno mesta koristio stby srednj izvod i ro radi vrlo dugo i bez RC sprege ali je sreca sto se uvek radi o trafou koji vec ima napon pa nema mnogo slobodne samoindukcije i struje su male. No i moj nekadasnji linear je isao na obican Iskrin prekidac. Tada nisam obracao paznju na prelazne pojave pa nisam stavljao RC, ali sada obavezno, posto po nekad bez toga nije moguce izbeci ono -puc- pri iskljucenju. Kada rasturis taj prekidac posle duze upotrebe vidis mnogo varnicenja, i ne retko neki otpor na bakelitu reda k ili M  oma od sagorelog metala. To si video koliko vidim bavio si se i servisiranjem kao i ja pa ti je poznat efekat. Za konkretan stby ako bi isao na 1kv, sto je daleko od fabrickih limita treba staviti ako je ispravljacica 0,1uF i 3k3 6w, a ako je Si diodno 0,22mF i 2k2 8 do 10w to je ovako odokativno i iz iskustva. Naravno kondovi 2kv.

Ja u nigh end retko stavim st by. Obicno ide odlozeni start bez kidanja glavnog napona, ali je to iako ima svojih prednosti komplikovanije.

[draskone]

Kondenzator u st by ima smisla, ali je sigurno bolje resenje i otpornik redno, koji se cak moze proracunati. I ja sam na puno mesta koristio stby srednj izvod i ro radi vrlo dugo i bez RC sprege ali je sreca sto se uvek radi o trafou koji vec ima napon pa nema mnogo slobodne samoindukcije i struje su male. No i moj nekadasnji linear je isao na obican Iskrin prekidac. Tada nisam obracao paznju na prelazne pojave pa nisam stavljao RC, ali sada obavezno, posto po nekad bez toga nije moguce izbeci ono -puc- pri iskljucenju. Kada rasturis taj prekidac posle duze upotrebe vidis mnogo varnicenja, i ne retko neki otpor na bakelitu reda k ili M  oma od sagorelog metala. To si video koliko vidim bavio si se i servisiranjem kao i ja pa ti je poznat efekat. Za konkretan stby ako bi isao na 1kv, sto je daleko od fabrickih limita treba staviti ako je ispravljacica 0,1uF i 3k3 6w, a ako je Si diodno 0,22mF i 2k2 8 do 10w to je ovako odokativno i iz iskustva. Naravno kondovi 2kv.

Ja u nigh end retko stavim st by. Obicno ide odlozeni start bez kidanja glavnog napona, ali je to iako ima svojih prednosti komplikovanije.

Zaboravih - na ulaznom  master  prekidacu za 220 ne stavljati rc clanove  niti kondenzatore, vec kada prodju kroz prekidac na primar trafoa , a pozeljno je i varistor prilagodjen novom standardu 230V AC.