Amp za OB 2X15" + 8"

[BokiTokiVoki]

Onda cemo tako probati: Za baseve AB za ostalo A, zvucnici metar od zida i aktivna skretnica.

A širina table na kojoj će biti basevi? Vidiš da je to kod Nelsona preko 1 m, pa još sa sve krilcima sa strane.

[ZZZ]

Mislim da je damping faktor pojacavaca u ovom slucajujako vazan posto je to potpuno otvoreni sistem?

[PetarNS]

A širina table na kojoj će biti basevi? Vidiš da je to kod Nelsona preko 1 m, pa još sa sve krilcima sa strane.

Gledao sam crtez OB za Davora, tamo je prednja ploca 20" X 40".

[Zen Mod]

http://www.diyaudio.rs/topic/518-ob-za-davora/page__view__findpost__p__15389

[PetarNS]

Mislim da je damping faktor pojacavaca u ovom slucajujako vazan posto je to potpuno otvoreni sistem?

Da li se to odnosi na baseve? Ako se odnosi, koje bi bilo dobro pojacalo za Alfe ili ako imate neki bolji predlog za baseve i pojacalo za baseve?

[BokiTokiVoki]

@ Zen Nisam radio sa MJK MathCad sheets. Koji se sve podaci unose u tabele, tj. koji se sve uticaji uzimaju u obzir? Da li se dimenzije i oblik table na koju se montiraju jedinice uzima u obzira, kao i međusobni razmaci između jedinica i udaljenost istih od poda i zidova?

[Ја sam sam]

Ako se odnosi, koje bi bilo dobro pojacalo za Alfe ili ako imate neki bolji predlog za baseve i pojacalo za baseve?

Има тога онолико, прављено, фабричко, колико пара?

[PetarNS]

Pravljeno. Ne znam za novce. Za sada gledam da sklopim sistem na papiru i da napravim redosled sta da pravim. Za sada imam hladnjake za A klasu i to bi prvo da uradim. Ako zavrsim do kraja godine to bi bilo super.

[Zen Mod]

@ Boki - ukratko - da .

www.quarter-wave.com/

@ Petar - prvo resavas main pojacivac , onda pomocni ako treba uopste , te eventualnu aktivnu skretnicu

[BokiTokiVoki]

Nisam obrazložio prethodni post. Odziv dat na slici sa dve Alfe i Sonido izgleda kao idealizovan odziv na niskim frekvencijama. Alpha 15A ima realnu efikasnost 92,8 dB i to prosečnu, na širem opsegu, dok je na niskim frekvencijama verovatno i malo niža. Dve u paraleli daju upravo toliko kao što je na slici simulacije, ali u idealizovanim uslovima tj. na beskonačnoj tabli. Na tabli neke širine oko 50 cm prednji i zadnji talas će da se poništavaju jer su u protiv-fazi, tj. dolazi do akustičkog kratkog spoja. Zato kutije i služe. Ili vrlo široka tabla. Približna frekvencija na kojoj dolazi do pada odziva zbog poništavanja prednjeg i zadnjeg emitovanja membrane se računa kao 115/d gde je d širina table. Otprilike pola oktave niže će biti već -12 dB. Za širinu table od 0,5 m to je 230 Hz, dok je pola oktave niže na 172 Hz pad već -12 dB.Zato me i zanima kako je dobijen simulirani odziv? Ne bi bilo loše da se to što se izsimuliralo za neki projekat koji se pravi, kada se sistem sastavi i izmeri, da se vidi šta se dobilo u praksi, i koliko se to razlikuje od onoga što je dobijeno simulacijom. Osim dosta prostora koji je potreban zbog samog principa rada OB, kao i zbog gabarita cele skalamerije koja m ože biti i široka i visoka, velika je muka i oko pasivnih varijanti skretnice. Kao što se vidi na simulaciji gde je sečenje 12 dB/oct. na basu i isto toliko na srednjetoncu, zna da bude problematičan taj premali nagib filtera za bass. Lično smatram da je prestao značajniji uticaj neke jedinice kada je zbirni odziv jedinice i filtera dao katvu krivu koja je pala bar -20 dB ili jače, što je u konkretnom slučaju tek na 650 Hz.Ako smatramo (čujemo) da taj uticaj prema srednjetonskom području nije dobar/dozvoljen u tolikoj meri i da nam kvati brzinu, detaljnost, transarentnost, itd. od srednjetonske jedinice, onda treba ići na filter višeg reda. I tu se naravno javljaju problemi. Prvo, to je onda veći broj gabaritnih i skupljih elemenata. Drugo, ceo taj sklop unosi dodatnu obojenost, fazne pomeraje i druge negativne uticaje u zvuk. I treće, smanjuje se efikasnost sa većim redom filtera. Sasvim dovoljno da se pređe na aktivu koja radi sa slabim signalom, ne degradira zvuk kao komplikovana pasivna skretnica. Novac koji se uštedi na elementima pasivne skretnice se prebaci u pojačalo za bass područje. Tako se ide prema komplikovanije i skupljem sistemu, koji zahteva i prostora. Zahteva i vremena i znanja koje treba uložiti, a što se mene tiče i vrlo je preporučljiva merna oprema.

[BokiTokiVoki]

@ Boki - ukratko - da . www.quarter-wave.com/

-1 dB na 40 Hz (95 dB) na tabli širine 20" (51 cm)?? Evo, i ja ću da okačim link: http://www.troelsgravesen.dk/OB9.htm OB kod Troelsa širok ko kamion, sa merenjima realnih odziva, koji btw počinje da pada od 100 Hz.

[ZZZ]

Da za basove, ali nece skoditi ni ostalimai sleeve rate recimo oko 200-250 mV/S.Mislim da ti je neki jednostavan amp kao recimo F5OK, sa tim sto mozes pojacati mrezni trafo, bez obzira sto neces koristiti tu snagu, smanjice se unutrasni otpornapajanja, a samim tim ce se povecati damping faktor ampai uz dimenzionisanje power C na vrednost koja je potrebna da brzo isporuci energiju za potrebnu najnizu frekvencijua to bi znacilio da nisu predimenzionisani vec negde 4700uF-6800uF-10mF max. ?.Ali kako neko rece na pocetkunajvaznije je da je ispravan amp...

[ZZZ]

Osnovna sistemska razlika izmedju pasivne i aktivne skretnice je da kada se izaberu i poruce pasivni elementi kao sto su zavojnice, a to su ujedno i najskuplji elementionda ako nesto nije u redu i potrebno je korigovati, ili odmotavaj, namotavaj ili pravi i porucuj ponovoslicno je i sa kondenzatorima,dok je kod aktivnih kola najcesce potrebno promeniti samo par vrednosti prostih R i C elemenata?

[Ја sam sam]

najvaznije je da je ispravan amp.

И по мени, уопште није важно да ли појачавач има лампе, трензисторе разних врста или ИЦ излаз, битно је да ради и то добро.

[ZZZ]

Pa sad, ajde dobro, ali tube ampovi imaju jako mali damping faktori retko koji ide potrebno nisko a sa dobrom fazomtako da to jednostavno treba isprobati,tu je mozda rsenja jedan izolacioni trafo posle izlaznog1:1 recimo max napona za nazivnu impedansu zvucnikarecimo 40V:40Vprimar tog trafoa presek zice koja odgovara max struji za zadatu snagua sekundar sto debljom zicomposto od njegove termogene otponosti zavisi unutrasnja otpornost generatora,pa samim tim i damping faktori trebalo bi da bude sto je manje moguce ispod 0.5 oma ili 0.2?onda je to sasvim druga stvar?induktivnost nije bitna toliko, male su kapacitivnosti, nema predmagnecenja pa ne mora imati gapkakvoca lamela jeste od vaznosti ali radice i sa ei jezgrima za frizidere,samo treba okrenuti fazu i to je to... :pioneer:casna pionirska

[stein]

Neka, pošto sam ja sav u OB fazonu (a imam i dve Alfe 15 koje čekaju da ih se prodrma ) upravo se završava pojačalce koje može da se uradi na dva načina... Jedan je sa cevkama na ulazu (AKA Bastard) i verzija koju je Sipi pravio sa OPA1632. Poslušao sam dosta raznih pojačala, a kod ovog je dobra fora što se u zavisnosti od volje, želje i afiniteta i delova na raspoloženju može igrati sa Biasom A klase, pa tako može da se drži na mlako ali može i da se naprži, a da to nema konačnog uticaja na konačnu izlaznu snagu Javim se sa utiscima...

[dvv]

Damping faktor utiče na Q faktor drajvera, to je istina koja je odavno poznata. Međutim, retko kada se spomene da je damping faktor od (svega) 10:1, ili 20 dB, odradio sve što je imalo da se odradi u toj vezi. Niko nikada nije DOKAZAO u praksi da još veći damping faktor pozitivno utiče na drajvere što se Q faktora tiče, ali jeste istina da veliki damping faktor znači malu izlaznu otpornost pojačavača, odnosno da ukazuje na sposobnost pojačavača da po potrebi isporuči jako velike struje. Na žalost, i to je samo polu-istina, po sistemu "mož' biti, al' ne mora da znači" naprosto zato što negativna reakcija smanjuje izlaznu otpornost, a samo čitajući brojke, nema načina da se sazna da li je on odličan zato što pojačavač ima izvanredno kvalitetno napajanje sa malom izlaznom otpornosti, niz serijski/paralelnih parova izlaznih tranzistora, ili je naprosto silovan od strane abnormalno velikih negativnih reakcija. Lično bih se klonio uređaja sa abonrmalno velikim damping faktorom koji koristi samo recimo dva para izlaznih tranzistora i manje od oduševljavajuće dobrog napajanja, jer je verovatnoća velika da je to postignuto upravo velikim fidbekom, a to NIKADA ne izađe na dobar zvuk. Moje iskustvo je da sa recimo dva para izlaznih tranzistora i relativno skromnim fidbekom, recimo do 26 dB ili 20:1, damping faktor od 50...70:1 pretstavlja neku koliko-toliko realnu vrednost. Samo okvirna opaska, nije zakon uklesan u kamenu. Oko gradijenta promene (Slew Rate) - već sam negde spomenuo da ako je on 0,5V/uS za svaki VRŠNI volt izlaza, to je sasvim dovoljno da ne dođe to SID izobličenja (SID = Slew Induced Distortion). Dakle, ako imaš pojačavač koji nominalno daje 100W/8 oma, to je 28,3 Vrms ili 40V p-p; Slew Rate od 20V/uS te sasvim zadovoljava. Toliko o naponu, a koliko je veliki gradijent promene STRUJE (Current Slew Rate) možeš samo da nagađaš, jer u celom svom životu, tu specifikaciju sam video na Data Sheet-u tačno 1 (jedan) put, i to za Siemens Sikorel elekltrolite, navedenu kao 10A/uS (dok je naposki bio naveden kao 100V/uS). A to je barem isto toliko bitno koliko i naponski, ako nije i bitnije. Najzad, i to što pročitaš jako obrati pažnju na uslove merenja - ako su uopšte navedeni, jer obično nisu. Japanci su tu folirali onako atomski, pa su navodili gradijent promene samo za ulazni stepen, i to bez bilo čega oko njega, dakle pod 100% nerealnim uslovima. To je naravno učinilo sve te specifikacije potpuno besmislenim, ali u to vreme, narod se ložio na to, pa su morali malo da poboljšaju prodaju kako su znali i umeli. Stoga nije ni čudo što posle prilikom merenja CELOG uređaja, niko nikada više nije uspevao da dobije ni deo navedenog. Ako želiš jako velike vrzine, samo tutni neki bolji par FETova na ulaz, kaskodno povezan sa parom bipolaraca, i na ulaznom stepenu ćeš imati stravične brojke. Prosto šteta što ni jedan drugi stepen iza ulaznog nema teorije da više postigne takve brzine. Poenta je, ne zanima nas SAMO ulazni stepen, nego pojačavač kao celina, u kom slučaju su brojke kudikamo manje, ali zato i realnije.

[stein]

Higher damping factor = better sales pitch

http://en.wikipedia.org/wiki/Damping_factor

"Amplifier output impedance

Modern solid state amplifiers, which use relatively high levels of negative feedback to control distortion, have extremely low output impedances—one of the many consequences of using feedback—and small changes in an already low value change overall damping factor by only a small, and therefore negligible, amount.

Thus, high damping factor values do not, by themselves, say very much about the quality of a system...."

[stein]

Ne znam koliko se tu napredovalo, kod mene malo jeste. Umesto dve, ima 4 Alfe 15A, ploču čekam, nisu imali dovoljno materijala da mi iseku dva komada 600x1100mm, a u nedostatku boljeg rešenja, napravljen je kompromis sa 19+8mm, lepljeno. To će verovatno prosvirati već koliko sledeće nedelje a do tada ću da spremim aktivnu skretnicu i Quada za pogon Alfi. (kopija Quad 405) a na gornji propust, naravno, ide Bastard... Izvestiću o ponašanju Quada sa OB Alfama. Mislim da ne bi trebalo da se preterano znoji sa 4x25.000uF filtracije, nije se nešto mnogo znojio ni sa elektrostaticima koji su kudikamo zahtevniji po pitanju impedanse...