Šta biste vi ...

[dvv]

@DVV pazi sad , ja sam u startu namerno prevideo ono da hoćeš da praviš pojačalo za sebe ili prodaju , reko ako praviš za sebe napraviš i bole te uvo ko će šta da kaže .....ako je za prodaju , može , uz naplatu konsultantskih usluga .....mislim za neku lovu mogu odmah da ti kažem jel ima nešto od tog ili nema da ne bi džabe . Ali nisam prevideo da imaš simulator , pa reko daj da napravimo jednog konja za trku , svetsku .

1. Po mnogima jedan od najboljih atenuatora se nalazi u Covergentu ....nemam šemu ali imam princip rada i sličicu i ne bih imao ništa protiv da se razvije ....ima dve štampane pločice kao kutija od cigareta i mehanizam za obrtanje .Po meni cena bi trebalo da je 1/10 od prvog sledećeg konkurenta ALPS-a / onaj najskuplji / .

2.Po mnogima jedno od zvučno najboljih pretpojačala je Zanden- , gde se ima neka interesantna rešenja .....mislim pravimo hybrid-bolid .....pošto se radi o cevima na ulazu , mislim da nije problem da se praktično od izlaznog stepena dobije i integralac .

3. Imam šemu bez vrednosti sklopa od Aloie koji laže tranzistore da rade i danju i noću bez prekida a nije A klasa ......sad kad bi počeo da preturam po dokumentaciji onda bi našao povezanost teksta gde Aloia to objašnjava i testova nekih pojačala u AR gde je to primenjeno samo par meseci posle / u svetu gde svi po malo kraduckaju ne primete ništa ako i ti kraduckaš , ali iz mesta nahebeš ako si pošten ...to smo raščistili ako počneš nešto o moralu .

Pošto je poruka malo poduža prilažem sličicu za relaksaciju očiju .Nikako ne mešati sa ninja dojo .

4. Izlazni stepen iliti strujno pojačanje , može biti i ovako i onako ..recimo kod mene ima vrlo jednostavan sklop sa šest Sanken darlingtona / sa diodom unutra / i to radi dobro .....ima rešenje na netu sa klasičnim tranzistorima .....ima svašta nešto .......ja mislim da bi od ove boranije koju sam prethodno nabrojao moglo da se napravi jedna dobro zvučeća papazjanija ......koliko sam ozbiljan može da posvedoči i činjenica da bi nakon godišnjih odmora eventualno mogao da i finansijski poguram ovaj projekat .....mislim koncepcija je važna .

PS treba mi nedelju dana da nađem dokumentaciju i sličice , a nešto mnogo više ako treba da skinem šemu mog pojačala My link

Oko atenuator - ne znam za taj model, pa bi mi sve informacije dobro došle. Normalno, koristim ALPS Blue, za kritčne upotrebe umesto toga za glasnost koristim diskretni preklopnik sa 24 pozicije i sa Dale otpornicima. Ovaj poslednji je ubedljivo najbolje sa čime sam se ikada susreo, ali jeftin sigutno nije.

Oko Darlingtona na izlazu - moje dosadašnje iskustvo sa njima je da često imaju topliji zvuk od klasičnih tranzistora, ali i da lako preteraju sa tom toplinom. Sem toga, ma koliko ja bio basoman, čini mi se da imaju pomalo previše basa, mada ponavljam, i to je stvar prakse. Najviće volim da napravim Darlington od diskretnih tranzistora, po sistemu predriver, pa je iza njega svaki izlazni tranzistor pobuđivan sopstvenim driver-om, zajedno čine diskretni Darlington tranzistor.

Sem toga, pomenuo sam da imam i neki lager Motorola/ON Semi izlaznih tranzistora - deo lagera:

To su MJ 21195/21196, lepih 250W po tranzistoru, pa kada postavim 3 para po kanalu, imam teorijsku disipaciju od 1.500 W, sasvim dovoljno i za KONSTANTNI rad u 2 Oma (naravno, pod uslovom da napajnje može to da podrži). Sem toga, verujem da su ovi tranzistori, kao još i BD 249/250 C i Toshiba 2SC5200/2SA1942, najbolje zvučeći izlazni tranzistori za koje ja znam, mada valja reći i to da mnoge nisam ni probao. Krell i Levinson, a pre njih SAE, su svoja imena napravili sa Motorola tranzistorima. Po mome iskustvu, samo što nisu neuništivi, čovek mora baš moćno da zabrlja njih da spali.

Što se preampa tiče, tu nemam šta da razmišljam, to već imam u vidu pojačavača za slušalice. Samo mu treba dodati mali jednični buffer, najverovatnije u vidu 2 komada 2SK170 (good, old, ...!) i treba mi selektor putem releja za više od dva ulaza, za recimo 6, pri čemu je jedan opciono linijski ili phono RIAA. Nakon testiranja od 9 meseci, mirne duše mogu da kažem da je ovaj pojačaval za slušalice najbolje što sam ikada čuo u klasi van pojačanja snage. Poređen je sa recimo Lehmann pojačavačem za sluške i vlasnik je pošteno priznao da je moj bolji, a poređen je sa jednostavnijom verzijom moga, onim sa gornjih slika, dakle ne sa pravom Dual Mono verzijom.

Ožičenje je sa čistim srebrenim kablovima za signal, van den Hul CS-7 i Neotech za struju. Prelopnici su APEM, Francuska. Elektroliti su Roe (Roederstein/Vishay), Nemačka, sem na napajanju, gde su Fisher+Tausche, Nemačka. Još mi je ostalo da kupim neku zalihu Silver Mica kondića za kompenzaciju i to je to. Opciono, po želji kupca, Roe elektroliti mogu biti zamenjeni sa Nichicon elektrolitima.

[dvv]

*SteinHvala lepo.*hifishTrudimo se. Nema razloga zašto bi moralo da bude neuredno, dakle ako može da bude uredno, onda i treba da bude. Tome ke je još moj pokojni otac naučio, on je bio mašinski inženjer i 50% bečlija (njegova majka a moja baba je bila iz Beča, Schniederschitz), pa malo on, malo tih 25% bečke, da ne kažem germanske krvi, tek ja MNOGO volim kada je sve lepo, uredno i logično sređeno.Na moju veliku i preveliku sreću, i moj kolega Oliver Isailović, koji je uradio SVE moje štampe, ima isti stav, a pride radi štampe da to boli glava. 15 godina se time profesionalno bavio. Ja sam mnogo dobar kada hoću, ali prema njemu sam malo dete i priznajem da njemu više verujem nego sebi.Za Leonarda već znate, ja sa njime radim već nekih 7 ili 8 godina i do sada ni jedan jedini put nije podbacio. A i pravi dobru kafu.

[Rade]

@DVV , pa to ti ja imam meko srce pa onda i takav zvuk volim . Pošalješ mi mail na PP pa kad budem pripremio materijal bum ti poslao svu dokumentaciju ....pozdrav

[dvv]

@DVV , pa to ti ja imam meko srce pa onda i takav zvuk volim . Pošalješ mi mail na PP pa kad budem pripremio materijal bum ti poslao svu dokumentaciju ....pozdrav

Nikakva tajna: dvv @ bitsyu.net Hvala unapred na trudu.

[stein]

Nikakva tajna: dvv @ bitsyu.net

Hvala unapred na trudu.

Preporučujem modifikacije email adresa, da roboti ne skupljaju pa posle šalju spam do iznemoglosti... izeditovao sam sa po jednim razmakom pre i posle znaka "@"

[dvv]

Preporučujem modifikacije email adresa, da roboti ne skupljaju pa posle šalju spam do iznemoglosti... izeditovao sam sa po jednim razmakom pre i posle znaka "@"

Vidiš, to mi nije palo na pamet ...

Hvala na upozorenju i na preduzetoj akciji.

Uzgred, ako ti se dopao onaj mali filter, još uvek je kod mene, pa ako kuvaš kafu i ako je kod tebe dozvoljeno pušenje (makar na terasi), možemo da se malo igramo, naravno, bez obaveze.

To je prvi primerak najnovije serije, urađene prema poslednjim "uputstvima" evropske komisije u vezi električne bezbednosti. Mislim da nikada ni neće dalje od mene, uvek se nekako vežem za taj prvi primerak ...

[stein]

Vidiš, to mi nije palo na pamet ...Hvala na upozorenju i na preduzetoj akciji.Uzgred, ako ti se dopao onaj mali filter, još uvek je kod mene, pa ako kuvaš kafu i ako je kod tebe dozvoljeno pušenje (makar na terasi), možemo da se malo igramo, naravno, bez obaveze.To je prvi primerak najnovije serije, urađene prema poslednjim "uputstvima" evropske komisije u vezi električne bezbednosti. Mislim da nikada ni neće dalje od mene, uvek se nekako vežem za taj prvi primerak ...

Čisto protokolarno pitanje: kome je ovo upućeno? Meni ili Radu?Što se mene tiče, u potkrovlju je "no female territory" a terasa i dvorište poveliki, jedino što se kod nas zarad nas samih ne drži pržena-mlevena (ja sam na instantu a žena se skinula sa kafe, pritisak itd) ali ako nisam izlapeo, još uvek znam kako se pravi prava dobra, sa penom... (ja ne mogu, masnoće iz kafe mi unište želudac)

[sstrsat]

Slobo, ja sam vernik teorije povratne sprege. Iskreno verujem da je uvek dobro proveriti prvo sebe, pa tek onda sve ostale, a ne obrnuto. Gde da postavim takvo pitanje na bilo kom opštem forumu, nego ovde, gde se sakupljaju ljudi koji imaju sopstvene odgovore na ta pitanja?Ne garantujem da ću se složiti, ali ću svakako razmisliti o svim predlozima, i stvarno mislim razmisliti, neke i probati.

Dejane, ti znas da ja dajem apsolutnu prednost SE topologiji ali kako i ja znam tvoje poglede onda ti necu gurat SE topologiju i odvlacit temu u offtopic. Ono o cemu mogu u okviru zadane teme govorit je to kako bin ja (da bas moram ga ic radit) slozil pojacalo u klasi AB sa snagom koju ovdi zelis dobit iz njega. I da pritom obavezno u izlazu moraju bit bipolarni tranzistori. Ovo ca cu doli iznit je dosta davno dozivilo realizaciju ali u formi da je visilo na zicama i nikad nije docekalo finalizaciju.Iz razloga ca san vec tada bil zasal va SE topologije pa nisan imal nekog interesa da to zgotovim. Koncept san isproval i to mi je bilo dovoljnoPrvo o frekventnom opsegu, onih 30kHz (bez npv) koje si navel ja smatram za debelo premalo i po meni nista ca ne moze poc poprilicno iznad barem 200kHz ni ne zasluzuje neki veci trud. Pogotovo ne u ambicioznom projektu a ti ovdi gres na ambiciozni projekt.Drugo, globalnu npv bi najvirovatnije potpuno odbacil ili je drzal na najminimalnijem iznosu, nikako ne vecem od 10dBTrece, u klasi AB nima dobrog pojacala bez stabilizacije napajanja izlaznog stupnja. Pri uvjetima dinamicki promjenljivog signala (glazba) vec i najkraci pogled na skop prikvacen na linije napajanja sa (nestabiliziranog) ispravljaca koji goni izlazni AB stupanj otkriva zac tako mislim. O detaljima oko toga uvik mogu kasnije.Znaci, stabilizator. Ali ne neki alamaterjebat nego stabilizator koji zasluzuje to ime i koji i na parsto kHz-a zadrzava vrlo niski unutrasnji otpor.Cetvrto, ne bin uopce isal na potpunu DC vezu, izmedju ulaza i izlaza bi bila kapaitivna veza.Kako bi to izgledalo?Napajanje stabilizirano kako san vec rekal i po kriterijima koje sn gore navel. Izlazni stupanj samo komplementarna sljedila formirana u diskretnom triple darlingotonu sa dovodom ulaznog signala preko kondenzatora na sredisnju tocku. Nikakvo pretjerivanje u prevelikom broju izlaznih tranzistora nego koristenje koliko ih triba (generano ne vise od 2 paralelno po grani) da se ne dizu bespotribno ulazni kapaciteti koji itekako otezavaju tranzijentni zivot onoga ispred. Hladnjenje naravno beskompromisno i predimenzionirano a odrzavanje simetrije sa DC servom. Staticku radnu tocku izlaznih tranzistora naravno dignut prema cim vecim strujama (OK, ne bas skroz do klase A ali svakako daleko vise nego ca se obicno koristi) tako da se dobije cim ugladjeniji preklop komplemetarnih tranzistora. Vec sa 200-ak mA po tranzistoru se i bez ikakve npv dobija toliko mali izlazni otpor (puno manji od tipicnih balansirajucih otpornika u emiterima) da pitanje postizanja visokog damping faktora i bez ikakve npv pada na nivo teorije i u praksi postaje nebitno.Svi tranzistori izlaznog stupnja sa cim visom ftNa taj nacin formirano izlazno sljedilo postize potribnu snagu i odlican tranzijentni odziv, THD mu je zanemarljiv (osim za one koji zele procitat da im amp ima 0,0000000000...N % izoblicenja ), damping faktor mu je sasvim dovoljno visok da se moze nosit sa bilo kojom visepojasnom kombinacijom zvucnika bez ikakve npv. Ona ostaje ka opcija onomu koji je bas zeli a s obzirom da takav izlazni stupanj gre do jako visokih frekvencija (tranzistori sa visokom ft) i generalno zalazi u MHz podrucje onda nije nikakav problem da i onaj koji bas oce globalnu npv frekventno ogranici signal prije dolaska u nju pa time izbigne prakticno sve probleme oko stabilnosti.Driver ispred po zelji, ja bi naravno stavil cijevni Ovo je najkrace receno kako ja gledam na to a oces li nesto od toga usvojit to moras ti odlucit

[dvv]

Dejane, ti znas da ja dajem apsolutnu prednost SE topologiji ali kako i ja znam tvoje poglede onda ti necu gurat SE topologiju i odvlacit temu u offtopic. Ono o cemu mogu u okviru zadane teme govorit je to kako bin ja (da bas moram ga ic radit) slozil pojacalo u klasi AB sa snagom koju ovdi zelis dobit iz njega. I da pritom obavezno u izlazu moraju bit bipolarni tranzistori. Ovo ca cu doli iznit je dosta davno dozivilo realizaciju ali u formi da je visilo na zicama i nikad nije docekalo finalizaciju.Iz razloga ca san vec tada bil zasal va SE topologije pa nisan imal nekog interesa da to zgotovim. Koncept san isproval i to mi je bilo dovoljnoPrvo o frekventnom opsegu, onih 30kHz (bez npv) koje si navel ja smatram za debelo premalo i po meni nista ca ne moze poc poprilicno iznad barem 200kHz ni ne zasluzuje neki veci trud. Pogotovo ne u ambicioznom projektu a ti ovdi gres na ambiciozni projekt.Drugo, globalnu npv bi najvirovatnije potpuno odbacil ili je drzal na najminimalnijem iznosu, nikako ne vecem od 10dBTrece, u klasi AB nima dobrog pojacala bez stabilizacije napajanja izlaznog stupnja. Pri uvjetima dinamicki promjenljivog signala (glazba) vec i najkraci pogled na skop prikvacen na linije napajanja sa (nestabiliziranog) ispravljaca koji goni izlazni AB stupanj otkriva zac tako mislim. O detaljima oko toga uvik mogu kasnije.Znaci, stabilizator. Ali ne neki alamaterjebat nego stabilizator koji zasluzuje to ime i koji i na parsto kHz-a zadrzava vrlo niski unutrasnji otpor.Cetvrto, ne bin uopce isal na potpunu DC vezu, izmedju ulaza i izlaza bi bila kapaitivna veza.Kako bi to izgledalo?Napajanje stabilizirano kako san vec rekal i po kriterijima koje sn gore navel. Izlazni stupanj samo komplementarna sljedila formirana u diskretnom triple darlingotonu sa dovodom ulaznog signala preko kondenzatora na sredisnju tocku. Nikakvo pretjerivanje u prevelikom broju izlaznih tranzistora nego koristenje koliko ih triba (generano ne vise od 2 paralelno po grani) da se ne dizu bespotribno ulazni kapaciteti koji itekako otezavaju tranzijentni zivot onoga ispred. Hladnjenje naravno beskompromisno i predimenzionirano a odrzavanje simetrije sa DC servom. Staticku radnu tocku izlaznih tranzistora naravno dignut prema cim vecim strujama (OK, ne bas skroz do klase A ali svakako daleko vise nego ca se obicno koristi) tako da se dobije cim ugladjeniji preklop komplemetarnih tranzistora. Vec sa 200-ak mA po tranzistoru se i bez ikakve npv dobija toliko mali izlazni otpor (puno manji od tipicnih balansirajucih otpornika u emiterima) da pitanje postizanja visokog damping faktora i bez ikakve npv pada na nivo teorije i u praksi postaje nebitno.Svi tranzistori izlaznog stupnja sa cim visom ftNa taj nacin formirano izlazno sljedilo postize potribnu snagu i odlican tranzijentni odziv, THD mu je zanemarljiv (osim za one koji zele procitat da im amp ima 0,0000000000...N % izoblicenja ), damping faktor mu je sasvim dovoljno visok da se moze nosit sa bilo kojom visepojasnom kombinacijom zvucnika bez ikakve npv. Ona ostaje ka opcija onomu koji je bas zeli a s obzirom da takav izlazni stupanj gre do jako visokih frekvencija (tranzistori sa visokom ft) i generalno zalazi u MHz podrucje onda nije nikakav problem da i onaj koji bas oce globalnu npv frekventno ogranici signal prije dolaska u nju pa time izbigne prakticno sve probleme oko stabilnosti.Driver ispred po zelji, ja bi naravno stavil cijevni Ovo je najkrace receno kako ja gledam na to a oces li nesto od toga usvojit to moras ti odlucit

Slobo, uglavnom se sa svime slažem. Lično smatram da je NPV vezi sasvim dovoljno da se dobaci do 80 kHz, mada pazi, kada ja pričam o brojkama, mislim po definiciji na 4 Oma, za mene je 8 Oma čisto teorijska mera, ona u stvarnosti toliko retko postoji da se može reći da je ni nema. Oko izlaznih tranzistora i njihovog Ft-a: teorijski, i ja bih gledao da budu što višef FT-a, ALI ... iz meni nepoznatih razloga, naizgled sasvim skromne Motorola-ON Semi MJ 21195/21196 zvuče dlako bolje nego tipičan japanski tranzistor sa dža-bu specifikacijama. Nekoliko puta sam ih stavljao umesto japanskih tranzistora sa daleko boljim specifikacijama i SVAKI put je konačni zvuk bio bolji sa njima. Naprosto prirodniji, a pazi, sem njih, ništa drugo nije dirano. One idu do "samo" 4 MHz, ali nemojmo zaboraviti da ih ja koristim u čistom jediničnom pojačanju, pa je ta brojka i za mene konačna.Oko SE topologije, neosporno je da se ona može napraviti jednostavnije od pune komplementarnosti, a stara logika kaže da što je manje delova, i sklop će biti pouzdaniji - tu nema spora. Istini za volju, zaista se ne bih usudio da tvrdim da potpuno komplementarna topologija sama po sebi bolje radi, a ako i radi, najčšće je to zbog jasno opipljivih razloga drugde, a ne zbog same topologije.Oko cevi, ne bih se bunio da mi recimo ulazni diferencijalni pojačavač bude neka cevka. Čak bih to smatrao logičnim korakom.Oko NFB faktora, e, tu se već ne slažem. Poslve svih ovih godina slušanja svega i svačega, još mi se nije desilo da naletim na nešto bez ikakve globalne povratne sprege a da to nije zvučalo malo nepovezano, malo manje definisano. Kao što sam se naslušao uređaja sa astronomskim specifikacijama za koje žali bože što se neko uopšte trudio. Prirodno sam sumnjičav prema besnim specifikacijama jer dobro znam šta je moguće postići sa koliko dB globalnog fidbeka. Ja sam do sada uspeo da to svedem na 0,04%, 20...20.000 Hz, 200W/4 Oma i dalje ne mogu ni makac a da ne pređem na Military Spec komponente. Čim u komercijali vidim THD od 0,001% pod istim uslovima, odmah znam da je silovan NFB-om. A još pre 30 godina sam shvatio da izmerene vrednosti izobličenja nemaju bilo kakve veze sa zvukom koji slušam.Oko broja izlaznih parova, ha, tu si uvek u makazama. Sa jedne strane, bolje je što manje parova jer imaš manje problema sa razlikama u prekidanju i imaš manji ukupni kapacitet, a sa druge strane, više parova omogućava veće struje i time poboljšava toleranciju prema teškim opterećenjima. Ja sam tu opet subjektivno malo hendikepiran jer moje kutije su najčistije i najlakše meni poznato radno opterećenje koje nije laboratorijski otpornik (nominalno 8 Oma, minmalno 6,5 Oma, najgore zavrtanje faze bednih -21 stepen, relativno dobra efiaksnost od 92 dB/2.83V/1m), pa sa njima doslovno svaki pojačavač radi najbolje što može. To me tera da neka ispitivanja radim kod drugara, koji opet ima Apogee kutije, katastrofa, padaju na 1,5 Om, fazni pomer -60 stepeni, ma užas! Stvarno su katastrofa za pobudu, na njima se bar 90% serijske produkcije udavi samo tako. Ali eto, meni dobro dođu.Trenutno se dvoumim između 3 i 4 para Toshiba 2SC5200/2SA1943. U odnosu na svoje prethodnike, imaju bitno smanjene kapacitete, bar prema Data Sheet-u, pa se usuđujem staviti ih malo više nego njihovih prethodnika.

[misa]

Prvo, hvala svima koji su se potrudili i odgovorili.Drugo, barba Slobo, ja već sada imam bar pet projekata toga u stanju očišćenosti, tj. da garantovano rade pod mojim simulatorom, koji me NIKADA nije izdao, ako on kaže da to radi, to ima da radi. Štaviše, veoma je konzervativan, ako on kaže odziv do 300 kHz, možeš se kladiti da će u stvarnosti postići bar 350 kHz, ako on kaže THD 0,04%, u stvarnosti će biti 0,03% ili malo manje, itd.

Dejane,da li se moze znati koji simulator koristis? Ja sam u potrazi za nekim dobrim na koji bi mogao da se oslonim.Pozdrav Misa

[sstrsat]

Oko NFB faktora, e, tu se već ne slažem. Poslve svih ovih godina slušanja svega i svačega, još mi se nije desilo da naletim na nešto bez ikakve globalne povratne sprege a da to nije zvučalo malo nepovezano, malo manje definisano.

Stvarno cu te morat dovuc na iduci Triode Festival A kako je vec neka ura i gren spat, onda cu sutra nastavit

[sstrsat]

Pa da kazem jos nesto. Provat cu bit kratak jer inace se moze tema razvuc na veliku sirinu a virujen da je tebi koji si ju pokrenul ipak vazno da se zadrzi osnovna nit. Tako da nima prepreke da izminimo jos ponesto ovakvih postova koji se odnose na poglede i pristupe konstrukcijama ali nakon toga bi virovatno bilo najbolje da stavis kakvu radnu skicu ampa kojeg si zamislil pa da malo konkretnije o njemu diskutiramo.

Dali ces nec od mojih sugestija uvazit, to moras sam odlucit

Oko izlaznih tranzistora i njihovog Ft-a: teorijski, i ja bih gledao da budu što višef FT-a, ALI ... iz meni nepoznatih razloga, naizgled sasvim skromne Motorola-ON Semi MJ 21195/21196 zvuče dlako bolje nego tipičan japanski tranzistor sa dža-bu specifikacijama. Nekoliko puta sam ih stavljao umesto japanskih tranzistora sa daleko boljim specifikacijama i SVAKI put je konačni zvuk bio bolji sa njima. Naprosto prirodniji, a pazi, sem njih, ništa drugo nije dirano. One idu do "samo" 4 MHz, ali nemojmo zaboraviti da ih ja koristim u čistom jediničnom pojačanju, pa je ta brojka i za mene konačna.

To ca je za koga "bolji zvuk" spada u skroz individualnu kategoriju

Ovdi je bitno ovo poboldano. Pristup sa "sporim" i sa "brzim" tranzistorima bas i ni ista stvar. Ima tu podosta topoloskih detalja koje triba individualno razmotrit kad se razmatra ponasanje sklopa u uvjetima dinamicki jako promjenljivog signala (glazba), od npv pa nadalje. Da ne grem previse u sirinu, spoment cu zasad samo jedan detalj. Virovatno ti je poznato ca se moze desit sa slidilom koje goni kompleksni teret (ovdi zvucnik) kad je pogonjeno iz generatora vrlo malog unutrasnjeg otpora. A trakvu konfiguraciju upravo predstavlja izlazni darlington (power tranzistor i onaj ispred njega). Problem je va tome da ono ca se moze desit uopce ne mora bit stalno prisutno nego se moze sporadicno javljat pod odredjenim uvjetima pa ce kao takvo bit dosta tesko za detektirat ali ce itekako imat cujnog uticaja.

Virujen da ne moram eksplicitno navodit ime te pojave

Oko SE topologije, neosporno je da se ona može napraviti jednostavnije od pune komplementarnosti, a stara logika kaže da što je manje delova, i sklop će biti pouzdaniji - tu nema spora. Istini za volju, zaista se ne bih usudio da tvrdim da potpuno komplementarna topologija sama po sebi bolje radi, a ako i radi, najčšće je to zbog jasno opipljivih razloga drugde, a ne zbog same topologije.

I nemoj (ovo poboldano) Kako san vec juce rekal, zaista te moram pod hitno privest na Triode Festival. Pa makar dosal osobno po tebe i strpal te zavezanog u bunker auta

Iako niki ne spori da se i sa komplementarnom (generalno protutaktnom) topologijom moze realizirat odlicna konstrukcija, ona ipak ne moze dosic ono ca moze SE topologija.

Oko cevi, ne bih se bunio da mi recimo ulazni diferencijalni pojačavač bude neka cevka. Čak bih to smatrao logičnim korakom.

A zac mora uvik bit diferencijal? OK, u potpuno DC vezanoj konfiguraciji upotriba diferencijala pruza puno prednosti li ako uopce razmisljas o hibridu, viruj mi da ima puno razloga zac je bolje izbic potpunu DC vezu.

I inace ta upotriba diferencijala u audio pojacalima uglavnom vuce korjene iz operacionih pojacala (a tipicni poluvodicki audio amp je u velikoj mjeri "power" preslika tipicnog opampa). Tu se cesto navodi postizavanje toga i toga stupnja simetrije i (najcesce) sa time vezano smanjenje ukupnog THDa ca moze u brojkama izgledat impresivno ali smanjivanje samog THDa ima smisla do odredjene granice.

Oko NFB faktora, e, tu se već ne slažem. Poslve svih ovih godina slušanja svega i svačega, još mi se nije desilo da naletim na nešto bez ikakve globalne povratne sprege a da to nije zvučalo malo nepovezano, malo manje definisano. Kao što sam se naslušao uređaja sa astronomskim specifikacijama za koje žali bože što se neko uopšte trudio. Prirodno sam sumnjičav prema besnim specifikacijama jer dobro znam šta je moguće postići sa koliko dB globalnog fidbeka. Ja sam do sada uspeo da to svedem na 0,04%, 20...20.000 Hz, 200W/4 Oma i dalje ne mogu ni makac a da ne pređem na Military Spec komponente. Čim u komercijali vidim THD od 0,001% pod istim uslovima, odmah znam da je silovan NFB-om. A još pre 30 godina sam shvatio da izmerene vrednosti izobličenja nemaju bilo kakve veze sa zvukom koji slušam.

Tu ce misljenja uvik bit podiljena. Osobno smatram da uredjaj mora bez ikakve globalne npv mora postizat apsolutno sve ca mu triba da bude odlican a da upotriba globalne npv ostane opcija koju ce konstruktor po osobnim preferencijama stavit ili ne stavit. Tek onda se moze govorit o njezinim eventualnim koristima. A ako je upotribljena (ka ca je nazalost u gotovo 99% slucajeva) da vec u audio opsegu ispravlja neke stvari onda od takve konstrukcije i ne triba previse ocekivat

Oko broja izlaznih parova, ha, tu si uvek u makazama. Sa jedne strane, bolje je što manje parova jer imaš manje problema sa razlikama u prekidanju i imaš manji ukupni kapacitet, a sa druge strane, više parova omogućava veće struje i time poboljšava toleranciju prema teškim opterećenjima. Ja sam tu opet subjektivno malo hendikepiran jer moje kutije su najčistije i najlakše meni poznato radno opterećenje koje nije laboratorijski otpornik (nominalno 8 Oma, minmalno 6,5 Oma, najgore zavrtanje faze bednih -21 stepen, relativno dobra efiaksnost od 92 dB/2.83V/1m), pa sa njima doslovno svaki pojačavač radi najbolje što može. To me tera da neka ispitivanja radim kod drugara, koji opet ima Apogee kutije, katastrofa, padaju na 1,5 Om, fazni pomer -60 stepeni, ma užas! Stvarno su katastrofa za pobudu, na njima se bar 90% serijske produkcije udavi samo tako. Ali eto, meni dobro dođu.

Trenutno se dvoumim između 3 i 4 para Toshiba 2SC5200/2SA1943. U odnosu na svoje prethodnike, imaju bitno smanjene kapacitete, bar prema Data Sheet-u, pa se usuđujem staviti ih malo više nego njihovih prethodnika.

Tolerancija prema "teskim opterecenjima" cak i puno vise zavisi od ispravljaca nego od samog ampa. Cak i u slucaju ovog ekstremno niskog opterecenja kojeg navodis (1,5 oma sa faznim kutevima od 60 stupnjeva) bi pri snagi od 100W bila dovoljna samo dva paralelna tranzistora (dobro hladjena i dobro uparena, naravno) i to u uvjetima konstantnog signala iz generatorima koji bi ih bas na frekvenciji di impedancija pada na taj iznos stalno drzal na tih 100W. Strujnih mogucnosti im ne bi falilo

A kome uopce i triba tolika snaga za kucno slusanje?

U realnim uvjetima glazbenog signala nece ni doc potriba za tolikim strujnim mogucnostima koje bi zahtival primjer sa generatorom

[dvv]

Dejane,da li se moze znati koji simulator koristis? Ja sam u potrazi za nekim dobrim na koji bi mogao da se oslonim.Pozdrav Misa

Multisim 10.1 Pro.Program nije bog zna šta, ali ima jednu osobinu koja prejahuje sve mane - neverovatno je pouzdan u simulacijama. Nikada mi se nije desilo da ako on kaže da će nešto raditi, da to nije proradilo iz prve. I dosta je konzervativan, ako on kaže da će ići do 100 kHz, u praksi će ići 120 kHz i nagore.

[dvv]

Barba Slobo, ako ćemo već da se sporimo, onda bi trebalo početi od same nazivne snage. Pitanje bi moglo da glasi recimo ovako - kome TREBA više od recimo 50/100W u 8/4 Oma? Realno, malo kome, možda samo nekome ko je ili gluv pa mora da roka da bi išta čuo, ili nekome ko ima ogromnu sobu i neefiksane kutije. To je tih recimo 1...2%, ostalima je 50W/8 Oma sasvim dovoljno.Obojica znamo de j lakše napraviti dobar pojačavač od 50 Wrms nego isti takav od 100 Wrms. I ti je moja ključna dilema: da li se opredeliti za komercijalno poželjnih 100Wrms, ili racionalno lakših 50W rms, ali onda potrošiti novac na finese, recimo na punu DVOSTRUKU stabilizaciju napona, pa posebno stabilizovati naponski deo, a posebno strujni?A u stvari, znam odgovor. Evo, dok ovo pišem, gledam VU metre na Marantz 170 DC, u sobi mi lepo ide muzika sa radija, a igle se ni ne pomeraju, ma ni makac (namanji korak -20 dB, ili oko 1,5W, 0 dB VU je 85Wrms).Oko ispravljača - pa bar meni ne moraš da pričaš tu priču. Ja sam onaj koji koristi po jedan ceo grec za svaku pojedinačnu liniju napajanja, u slučaju dvostruke stabilizacije, to je ukupno 8 grecova. Ne žalim ni na elektrolitima, bez 20.000 uF po kanalu kao da ih ni nemam. Oduvek sam tvrdio da je najlakši način da se tweak-uje bilo čiji proizvod jeste da mu se stave veći i bolji elektroliti u napajanju. Pošto sam ja dodbar pop, ja i radim kako propovedam, pa sam u baš recimo tom Marantz-u zamenio 2 x 12.000 uF sa 2 x 22.000 uF. Kada je beg bio cicija? I eto, malo po malo, stigosmo i do nekih odgovora na moje početno pitanje: SE konfiguracija, verovatno sa ulaznom lampom, DC Servo da ga drži na nuli ali sa Wima 10 uF na ulazu, dva para Toshiba 2SC5200/2SA1943 u izlaznom stepenu, isto toliko i u stabilizatoru napona za izlazni stepen, Shunt za naponski stepen ... ma, ima da radi kao bonbonica. Hladnjaci Fisher, 300x40x100 mm (ŠxDxV), imam ih k'o pleve, bar 20 komada.Za one koji ne znaju, napomena da će me Sloba strpati u gepek kola je ozbiljna pretnja, ne zato što bi on to stvarno i uradio, nego zato što on vozi Toyotu Yayarisa, pa bi pakovanje mene, sa 105 kg žive vage, u njegov gepek podrazumevalo i moje tranžiranje sa francuskom obradom.

[VukJov]

Može neka slika od prijašnjih radova da vidimo u praksi kako je to izvedeno, zanima me montaža, drago bi mi bilo vidit i te bakrene lL profile, nisan to nikad vidija...

I ti misliš da baroniše?! Ja sam ubedjen.. nije taj otišao dalje od Marantz-ve bižuterije a i nju mu drugi održavaju..

[sstrsat]

I eto, malo po malo, stigosmo i do nekih odgovora na moje početno pitanje: SE konfiguracija, verovatno sa ulaznom lampom, DC Servo da ga drži na nuli ali sa Wima 10 uF na ulazu, dva para Toshiba 2SC5200/2SA1943 u izlaznom stepenu, isto toliko i u stabilizatoru napona za izlazni stepen, Shunt za naponski stepen ... ma, ima da radi kao bonbonica. Hladnjaci Fisher, 300x40x100 mm (ŠxDxV), imam ih k'o pleve, bar 20 komada.

Bogami, znas da si me sad malo iznenadil i da stvarno nisan ocekival da ces se opredilit za SE topologiju. Ako je stvarno tako, mogu rec da mi je drago i da sigurno neces bit nezadovoljan rezultatima koje ce dobro osmisljena SE topologija dat. A sad se uvari crtanja i stavi kakvu idejnu skicu sheme kako ga otprilike vidis. Tako da jos za ovi tjedan dana koliko san ovdi stignen stavit i koji komentar. Po dolasku doma odma bizin na jug, izmedju ostaloga dolazi Barcelona u Split povodom Hajdukovog rodjendana a takvu festu ne mislin propustit

Za one koji ne znaju, napomena da će me Sloba strpati u gepek kola je ozbiljna pretnja, ne zato što bi on to stvarno i uradio, nego zato što on vozi Toyotu Yayarisa, pa bi pakovanje mene, sa 105 kg žive vage, u njegov gepek podrazumevalo i moje tranžiranje sa francuskom obradom.

Ne samo istranzirat nego i spresat da stanes va cim manji volumen . Znas li koliko toga nosin kada gren na Triode Festival

[fixxxer]

izmedju ostaloga dolazi Barcelona u Split povodom Hajdukovog rodjendana a takvu festu ne mislin propustit

Nije ni Slavija bila losa u februaru

[sstrsat]

Nije ni Slavija bila losa u februaru

Aj kragu, ne diraj u bolnu tocku

[BlueSky]

Pogledaj folded-cascode topologiju. Ona tipično ima veliki BW u otvorenoj petlji.

[Nesic]

Interesantno je da si dvv nakon svih ovih godina bivstvovanja po forumima, učetvovanjem u milion tridova na različite teme, jedino okačio slike ovog headampa, filtera (o kom se vodila žustra rasprava na audiofil.net forumu pre par godina) i to na nekoliko foruma. Zašto nas ne častiš i sa slikama nekog power ampa iz tvoje sopstvene režije? Šta je bilo sa power ampom lika sa nikom SeeWolf sa audiofil.net foruma, koji je radio pomenuti amp po tvojim uputstvima? Možda se neko i seća, dečko je na perforiranim pločicama radio gomilu modula, veliki broj vrhunskih Rifa kondova i ostalih đakonija, sklopio sve i na kraju ništa. Taj amp radi ili još uvek nije završen? Da pokloniš DIY-erima tu shemu ampa? Nije potrebno javno, može na PP. Priče o tri izlazna para, dc servu, mil spec komponentama, biasima, virtulenim baterijama, zamenema elektrolita malo jačim, grecu u jednom kućištu, simensima... znamo već kao i laste koje se sele i vrate na isto, na iste teme.

[dvv]

Dakle, evo kako ja to vidim u ovom trenutku.

Ulayni stepen je FET/bipolarne konstrukcije, ili može biti i neka cevka, recimo E88 CC, njih mogu lako da se dokopam po razumnim cenama. Iza toga slede Q2 i Q3, u mom slučaju BF 721. Njih više nije lako naći, a ja ih obožavam jer imaju relativno malo pojačanje, svega oko 70:1, ali zato imaju i neviđeno mala izobličenja sami za sebe, prvi sledeći je isto to, ali puta dva. Q6 i Q7 su komplementarni Vbe multiplier, vrlo u fazonu Malcom Hawksford-a, veoma termički stabilni i jako dobro prate temp. Promene jer uzorkuju temp, ne na jednoj, nego na dve tačke. Uz to, kolo ima i mala izobličenja.

Odatle, signal ide na buffer tranzistore, Q4 i Q25, u ovom slučaju BF 471 i 472. Oni signal prosleđuju diskretnim Darlington tranzistorima, od kojih se svaki sastoji od drajvera, MJE 15030/15031, i izlaznog dela, kod mene 2SC5200/2SA1943.

Ako neko poželi da mi objasni kako su zaštitna kola, Q11 i Q17, loša za zvuk i kako ih treba zameniti običnim osiguračima, neka se ni ne trudi. Nagledao sam se takvih «zaštita» u kojima su izlazni tranzistori pregoreli, a «zaštita» uredno ostala cela. Sem toga, ovaj tip odložene zaštite koristim već preko 20 godina i mogu reći da je stvarno dobro poznajem. Prvo, ima odloženo vreme aktiviranja, konstanta se odredđuje po želji, u mom slučaju ovde oko 50 mS (a može se produžiti promenom vrednosti C12 i C15, obično tu stavim 220 uF za kašnjenje od 200 mS). R23 definiše maksimalnu struju koju će zaštita propustiti kao normalnu, na slici greškom označen kao 4K3, a treba da bude 2k7. Sa vrednosti od 2k7, pojačavač će raditi u 3 Oma kontinuleno pri punoj snazi sve dok se ne pregreje, a radiće i u 2 Oma kontinuelno, ali naravno kraće vreme).

Drugi deo zaštite je skroz dole u desnom uglu. To je stara i dobro poznata šema već nekih 16 ili 17 godina, jednostavna je ali zato i vrlo funkcionalna. Čuva i pojačavač i zvučnik od prevelikog jednosmernog napona i od pregrevanja, a ujedno daje i vremensko kašnjenje prilikom uključivanja. Vrti se oko National Semiconductor komparatora LM393N, koga ima svuda i jeftin je. Putem LEDova signalizira ka prednjoj ploči da nešto nije u redu.

Najzad, DC Servo kolo. Klasičnije ne može biti, totalni standard, jedino što pomalo odkače su BD 139/140 koji stabilišu napajanje. Kod ovakvih stabilizatora, moje iskustvo me uči da je daleko najbitnije koliko upotrebljeni tranzistori mogu da isporuče struje – što su oni jači, brže će puniti elektrolite iza njih. Ovde faktor šuma nije bitan.

Prema Slobinoj sugestiji, pojačavač je interno DC povezan, ali ipak na ulazu ima 10 uF paralelno sa 100 nF, oba Wima, oba polietilen. Postoji i druga verzija istog pojačavača, koja ima trimer između R28 i R29 za podešavanje nulte DC radne tačke, iza R30 ima elektrolit od 220 uF paralelno sa 100 nF ka masi i nema DC Servo. Za sada, nisam uspeo da otkrijem bilo kakve vidljive razlike, ali ovo su ipak samo modeli, a ne živi uzorci, kod kojih bi se razlike mogle pojaviti. Živi bili pa videli.

Inicijalni rezulatati obećavaju. Najbitnije jeste to da pri 20 Vrms izlaza gotovo da nema razlike u nivou izobličenja za 8 i 4 Oma (0,08% 20...20.000 Hz za 4 Oma i 0,07% za 8 Oma), što jasno pokazuje da je pojačavač inherentno malo osetljiv na radno opterećenje. Čak i sa 3 Oma, THD je 0,09% 20...20.000 Hz. 8...4 Oma intermodulacija je ispod 0.05%, a sa 3 Oma raste na 0.06%. Opet, dobar znak.

Odziv u otvorenoj petlji na 4 Oma je do preko 75 kHz, pri punom gasu to je napon 14.56Vrms. U zatvorenoj petlji, ode to preko 300 kHz.

Par detalja. Mirna struja ulaznog para je 4,56 mA, ili 2,28 mA po tranzistoru. Pošto će konačna brzina pojačavača uvek biti ograničena kompenzacionim kondenzatorom koga treba da puni ta struja, i pošto je on u mom slučaju 10 pF, proizilazi da bi nominalna brzina pojačavača bila oko 220 V/uS. U praksi, to nikada neće biti toliko zbog parazitskih kapaciteta, ali nije nerealno očekivati efektivnu brzinu od oko 150 V/uS, što je daleko iznad realnih potreba.

Odstupanje od apsolutne nule frekventnog odziva sve do 2 Oma je manje od 0,1 dB, 20...20.000 Hz. Realno – pegla.

Reprodukcija četvrtki na 20 Hz, 1kHz, 10kHz i 20 kHz jasno pokazuje potpunu stabilnost. Postoji neki mali «overshoot», sasvim logična posledica širokopojasnog pristupa, ali nema «zvonjave» («ringing»), sve se jako brzo smiri.

Ukupna povratna sprega je tačno 20 dB, ili 10:1, što smatram sasvim korektnim, ali ne bih voleo da je veća od toga. Na izlazu nema zavojnice i paralelnog otpornika jednostavno zato što mu to ne treba. Napajanje naponskog dela (V1 i V3) je +/- 40V stabilisano Shunt regulatorom, a napajanje strujnog dela (V2 i V4) je +/- 35V stabilisano posebnim stabilizatorima, u oba slučaja odvojenim za svaki kanal. Stabilizatori strujnog dela su praktično komplementarni pojačavači snage, po redu diferencijalni stepeni, emittor-follower, predriver, driver i po dva BD 249C, odnosno 250C. Izdržavaju udare do 40 Ampera, trpe napone do 100V – idealni! Kontinuleno mogu dati čak i do 25 A struje.

Biće i ulazna pločica. Njena funkcija je da primi ulazni signal ili kao jednostruk preko RCA Cinch veze, ili balansirani, preko Cannon XLR veze. Prvi će koristiti po 2SK170 po kanalu, a drugi AD 829 niskošumne, brze op ampve (imam ih na lageru). Normalno, pločica će posedovati i sopstvenu naponsku regulaciju.

Još jedno objašnjenje. R22 nije pot nego je multiturn trimer. Po mome mišljenju, čak i najmanje odstupanje u stepenu pojačanja dva kanala će dovesti do gubitka pre svega prostornih informacija, do kojih je meni bar jako stalo. Iako na ulaznim delovima i u NFB mreži rutinski koristim metaloslojne otpornike sa tolerancijom od 0,5%, svejedno, bude razlika. A, taj trimer poništi i poslednju razliku, može se nacolovati tako da razlika u pojačanju padne podosta ispod 0,1 dB, što i jeste cilj. Meni to radi, a vi kako hoćete.

E sada, barba Slobo, više puta si pominjao odziv u otvorenoj petlji i do 200 kHz. Ne znam kako si to postigao, ali bih voleo da mi to crtežom pokažeš, jer ja stvarno to ne umem, ne sa radnim opterećenjem od 3 Oma paralelno sa 1 uF, što je moje viđenje REALNOG zvučnika koji se prodaje kao 4 Oma. Uvek volim nešto novo da naučim.

[sstrsat]

Dejane, jesan li te ja to krivo razumil kad si rekal da ces ic na SE topologiju ili si u ovih par uri razmaka opet odlucil za protutaktnu???

Ova shema koju si stavil nima nikakve veze sa SE topologijama, to je diskretno izvedeni opamp. Sa svim njegovim manje vise tipicnim parametrima, od ogromnog open loop gaina do vrlo malog open loop propusnog opsega. Taj podatak da ce ovdi bit samo 20dB povratne veze ovdi nima nikakve veze sa stvarnosti. Pa zaboga, ajde izracunaj samo koliko ti naponsko pojacanje ima BF721 koji je ovdi naterecen sa tim cim je!!!

I sad povezi to njegovo ogromno naponnsko pojacanje i barbu Millera pa ces vidit na ca ce ti se reflektirat njegov povratni kapacitet i koliko ce nF izac od onih 0,8pF iz datasheeta. Da ne govorin da si mu jos dodal i vanjski kond iznedju baze i kolektora (taj doduse virovatno mora bit tu zbog nekih dugih razloga koji izviru iz takvog izbora topologije). A taj je (ako dobro vidin procitat sa ove tesko citljive i neostre slike) za red velicine veci od povratnog kapaciteta samog BF721!!! Millerova pravila vride itekako i za njega

Tu nima govora o open loop propusnom opsegu od 75kHz nego o jedva koem kHz-u

Ova skica je ako san dobro shvatil iz simulatora a skop bi ti na zivom mdelu odma pokazal ovo ca san navel

Prema Slobinoj sugestiji, pojačavač je interno DC povezan, ali ipak na ulazu ima 10 uF paralelno sa 100 nF

Krivo, izgleda da je i ovdi doslo do teskog nerazumivanja. Ja san ti navel da bin ja izlazni dio ampa galvanski odvojil i nikako nisan mislil na cili amp

E sada, barba Slobo, više puta si pominjao odziv u otvorenoj petlji i do 200 kHz. Ne znam kako si to postigao, ali bih voleo da mi to crtežom pokažeš, jer ja stvarno to ne umem, ne sa radnim opterećenjem od 3 Oma paralelno sa 1 uF, što je moje viđenje REALNOG zvučnika koji se prodaje kao 4 Oma. Uvek volim nešto novo da naučim.

Na ovo san ti vec najvecin dilom gore odgovoril. Siguro ne sa ovakvim enormnim pojacanjima koje sa takvim teretima postizu pojedini stupnjevi nego potpunim izbacivanjem CCS i slicnih stvari i koristenjem relativno niskoomskog opterecenja a tamo di triba i ubacivanjem slidila izmedju pojedinih stupnjeva.

Mozda (virovatno) ces se i naljutit na ovo ca san ovdi napisal ali ako se iko triba ljutit onda san to ja. Zbog ovoga:

http://i453.photobucket.com/albums/qq258/dvv/ShemaSStrsta.jpg

Samo mi jos triba da netko pomisli da je to moja shema pa cu te lipo zamolit i zatrazit od tebe da joj prominis naziv. Ovako na photobucketu je u cilom svitu dostupna a ja ne zelim da je itko dovodi u bilo kakvu vezu samnom. Razloge za to sam mislin dovoljno obrazlozil