Ras

Budućnost WP čini se neizvesnom, zato što je MS očigledno napravio zaokret i ne pokazuje želju da i dalje bude hardverom zastupljen na najširem tržištu - već dugo se šuška da će se pojaviti samo sa premijum uređajima poput Surface tablet/laptop linije računara. U tom svetlu treba posmatrati i "prodaju" Nokia brenda i razliku između cene koja je izvorno plaćena i cene za koju je prodata, ako se stvari mogu pojednostaviti do tog nivoa. Kupovinu Nokie možda treba posmatrati kao svojevremnu kupovinu i prodaju (Land) Rovera od strane BMW, odnosno kao kupovinu znanja (a ne brenda) - umesto razvoja. Uostalom, ako pažljivije posmatrate ponašanje MS u poslednjih par godina, mnogo više su se ponašali baš na ovaj način, odnosno gotovo sve važne tehnologije koje sada prodaju i nude pod svojim imenom su kupili kao već dokazana rešenja koja su inkorporirali u svoju ponudu. Izuzimam i dalje neprikosnoveni Office (od onoga što je očigledno, ne pratim toliko detaljno sva dešavanja oko tehnologije). Sa druge strane, zaista se ne vidi da drugi proizvođači trče da naprave uređaj na WP OS, što znači da će ponuda softvera i dalje biti siromašna. Kupci WP moraju da razmisle da li im je ta ponuda dovoljna da bi se odlučili da kupe uređaj. Količlina RAM-a na WP uređajima ne treba da zavara, zato što je WP softver poznat po skromnim potrebama za RAM-om, pa je ovde pogrešno povlačiti paralele sa Win desktop platformom. Pre će se desiti da se Android telefoni zakucaju sa svih 3Gb Pozdravljam izbor premijum Sony Expiria telefona - za mene su se oduvek izdvajali dizajnom i kvalitetom izrade (isto mislim i o njihovim tabletima). Primedba o ceni ne stoji: premijum Sony Expiria telefoni imaju cenu koja odgovara premijum uređajima drugih marki, osim kad im (kao i drugima) prođe sezona.

Za danas će biti dosta, nakon što preporučim jedan sasvim raskošan, u osnovi staromodan talijanski film i još jednu priču Hulija Kortasara, koja opet ima veze sa filmom: Priča je Toliko volimo Glendu i govori o klubu fanova Glende Džekson, a film je Lukina Viskontija: Senso (1954). Venecijanska dama (lepotica koju glumi Alida Valli, rođena u Puli), zaljubljuje se i ima aferu sa mladim austrijskim oficirom. Austrijanci su naravno okupatori u Veneciji, a film se odigrava u vreme borbe za nezavisnost od Austrije.

Mnogo toga se zaboravi, pa sada ne mogu da se setim da li sam sva tri gledao (najverovatnije jesam ), ali Easy Rider nudi najtripoznije scene koje znam (groblje...).

Pazolini ...bi mogao da se posmatra kao sasvim izdvojen slučaj i reditelja, ali i pisca! Pazolini pisac je kod nas ostao u debeloj senci, bar mi se tako čini, Pazolinija reditelja. Recimo, roman Teorema, mogao bi da se posmatra kao extended verzija istoimenog filma, odnosno i nastao je nakon filma. Ne mogu da sudim koliko je zasluženo, ili nezasluženo, film je lakše konzumirati, ali se pitam i koliko ljudi ima vremena da sada odvoji za Pazolinija filmskog autora. Takođe je pitanje da li bi njegove knjige bile dostupne (a bile su dostupne još u SFRJ vreme) da nije bilo filmske slave? Kada razmišljam o Pazoliniju na filmu, uvek razmišljam o: -Dekameronu i Kantarberijskim pričama (opet literatura!) kao filmovima sasvim posebne, gotovo nedostižne poetike i -Salo, sa druge strane, kao radikalno iskustvo u opisivanju zla! U literaturi koju znam, Pazolini je daleko konvencionalniji autor, angažovan da iznese priče iz rimskog predgrađa, koje je ubrzani rast sredinom prošlog veka dramatično preobražavao, pa su takvi romani Nasilni život i Iskusni momci (za zainteresovane, ovaj postoji u sasvim svežem Deretinom izdanju iz 2015. godine).

Nekoliko prethodnih postova o italijanskom filmu probudilo je kod mene i drugih par asocijacija, koje poput slučaja Blow Up/Đavolje bale, odnosno veza Antonioni/Kortasar, ili filma i popularne muzike poseduju jake veze između filma i drugih medija. Tatarska pustinja je literarno remek-delo Dina Bucatija i jedna od mojih omiljenih knjiga svih vremena. Postoji i istoimeni film, evropska koprodukcija iz sedamdesetih godina prošlog veka, koja okuplja odličnu ekipu glumaca, muziku je napisao Morikone i sl. i koji sasvim dobro prenosi osnovnu atmosferu i ideju knjige, ali ni izbliza ne dostiže njenu vrednost. I knjiga i film mogu se prepričati u dve, ili tri rečenice, pa ipak preporučujem da se izgubi dodatno vreme. Veliki majstor talijanskog filma Felini je bio i veliki poznavalac i ljubitelj stripa. Prema njegovim zamislima i snovima, Manara je realizovao Put u Tulum i Putovanje Đ Mastorne. Manara nije mogao da odoli da strane stripa ispuni i brilijantnim crtežima razgolićenih žena, vitkih i savršenih, malo drugačijih od onih koje pamtimo iz maestrovih filmova. Kroz stripove defiluju poznata lica, pa je jedan od glavnih likova crtan prema Mastrojaniju. Album je kod nas pre par godina objavio Beli Put, a može se naći i na torentima.

@Doktor Dobar je Blow Up, a svakako u isti koš može da se strpa, po tom psihodeličnom pop/rok buntovničkom okruženju (možda ipak salonskom!) i Zabriskie Point. U Blow Up se Antonioni fino udaljio od literarnog predloška i oko pozajmljene ideje izgradio sasvim svoj film. Odnosno, ovo je i preporuka za jedno od mnogobrojnih Kortasarovih pripovedačkih remek dela: Đavolje bale.

my generation!

Randy Newman - Land of Dreams, Reprise Records/Jugoton 1988.

Godinama nisam video Kostu (Novembar). Upoznao sam ga u Nišu, oko Happy Housea,gde bi se povremeno sretali i popričali. Možda sam ga kasnije sreo i na nekoj berzi u SKC-u. Drag čovek. Novembar je naslednik Studeni Studeni. Oba benda odlična. Edit: uklizao grau

Brat reper, a ti metalac! https://www.youtube.com/watch?v=i8Ofr0pNGF4

Neki uređaj u mreži ima dodeljenu fiksnu IP adresu, pa se problem javlja kada ruter baš tu adresu pokuša da dodeli nekom drugom uređaju. Proveri podešavanja svih uređaja (telefona, kompjutera...) koji pristupaju tvom ruteru, svi moraju da pribavljaju IP adresu automatski, ili ćeš pak svima dodeliti fiksne adrese.

SSD nema pokretnih delova, pa ne daje nikakav zvuk. Bolji zvuk će uvek dati HDD i to po pravilu što stariji HDD bolje će da se čuje.

Pazario sam Waitsov Closing Time, novi Rhino u Mascomovoj radnji pre par meseci za 1400 dinara. Odlično reizdanje! I inače se u poslednje vreme bavim Waitsom, čitam Divlje godine, što je Dereta obajavila i paralelno preslušavam.

Bio je omiljeni pijanista urednicima 3K. A, gle! Tako se zvao i onaj prljavi Karlitov advokat!

Verovatno neka od varijanti Shure M75

Hulku ću nekada dati drugu šansu, pošto mi je ostao utisak da sam nešto propustio. Recimo da bih Pi okarakterisao i kao pitkiji i kao zabavniji od ove verzije Hulka. Tigar-Zmaj je sasvim druga priča: izvanredan film, klasa u odnosu na Pi!

Life of Pi je vizualno impresivan film. Takođe, rađen je u 3D tehnici (a tako sam ga svojevremeno i gledao), koju je Ang Lee koristio kao ravnopravnu ostalim rediteljskim tehnikama, ili joj čak posvetio posebnu pažnju i istraživao. Ostali kvaliteti filma ipak zaostaju, pa se i krajnji domet ipak čini ograničenim. Pri tom se ograđujem i ne mislim da je film loš, recimo da bi ocena bila dobar. Ono što svakao želim da kažem je da čak i opusu Ang Lee-ja ima bar nekoliko boljih filmova. I da, element zabave, ili zabavnog u filmu (ne samo ovom, koji je povod za pisanje) svakako je važan, ali izostanak zabavnog, samo po sebi ne predstavlja kvalitet.

Ne razumem kako je +6dB (više) u basu bolje? Zar to nije nelinearnost u odzivu i koja samo nekome može biti prijatnija? Imao sam prilike da poredim ATH-M50 (prethodna generacija, bez sufiksa) sa AKG K701. Pošto vidim da su se i ovde vršila poređenja izneću svoja zapažanja i pored toga što su "poređenja" izvršena na par integrisanih rešenja sa različitih uređaja koji su mi bili dostupni (dva računara, laptop, cd plejer) plus izlaz za slušalice sa ESI MAYA44 USB karte, odnosno sve bez posebnog pojačala za slušalice: -AKG K701 su slušalice iz izvorno znatno višeg cenovnog ranga (gotovo dvostruko), a poređenje se sada vrši isključivo iz razloga što s/h koštaju koliko, ili manje od novih ATH-M50X -kvalitet izrade AT slušalica i ergonomija su na zavidnom nivou i nije čudo da su ovi modeli veoma popularni. Naravno da izradu prati i nedvosmisleni kvalitet u zvučnom smislu. Zvuk je uravnotežen, pun, dinamičan, ali sa prizvukom dodatnog basa. -Kvalitet izrade AKG K701 je takođe odličan, ali izbor plastike kao materijala koji dominira (ne govorim o funkcionalnom nedostatku, već estetskom) blago razočarava. Tu ne pomaže ni kožni umetak. -U isto vreme, AT slušalicama ne zameram izbor materijala, samo iz razloga što su u nižem cenovnom rangu, odnosno što su u sud o estetici AKG K701 ugrađena (viša) očekivanja. -AT takođe nudi širok izbor finiša, od kojih su neki zaslužili i sufikse poput "special", ili "limited" edition, a koji se i dodatno naplaćuju (30-40 € okvirno). Slažem se da braon kožni finiš izgleda najimpresivnije (najluksuznije). -Ako će se slušalice iznositi iz kuće i koristiti uz neki od prenosnih uređaja, stalno, ili privremeno, (ovaj) AKG otpada. AT je moguće zgodno spakovati. -Na glavi, prednost apsolutno dajem K701 - udobno, bez onog osećaja da sam nešto dodatnao nakačio na glavu, koji me kada su slušalice u pitanju redovno prati. -Prethodno verovatno ima veze sa veličinom ušiju,ali ima nešto i do zvučnog pečata K701 koji bih ocenio linearnijim u odnosu na ATH M50, sa basom koji je bolje uklopljen u celokupnu zvučnu sliku, što doprinosi kristalno čistom odzivu kroz ostatak spektra. -Ako bih u najkraćem opisao razliku između muzike i mene kod M50 još uvek snažno osećam posrednika, dok K701 gotovo da nestaje. -Moj izbor bi za isti novac uvek bio AKG K701, a pogotovo ako bi se slušalice koristile u dužim periodima vremena.

U odličnom terminu na FESTu, u SC u ponoć u prethodnu subotu, što sam preskočio. Za razbibrigu u sitne sate: 1 trailer:

Reklamna kampanja koja izgleda da ima uporište i u nekakvom kvalitetu koji sam film poseduje. Nisam stručnjak za čitavu tu plejadu superheroja, ali gledam filmove manje-više redovno. Rekao bih da popularnost Deadpoola dolazi otuda što je negativac, odnosno antiheroj, pa može da bude i politički nekorektan. Naravno, ima i tu kul supermoć brzog zaceljenja. Pojavljivao se već u Vulverinu (X_Men Origins). Uopšte, čitav taj X-Men serijal je sasvim solidan, a pored Vulverina, bolji od ostalih mi je i X-Men: First Class. Odnosno, oba ta filma su vrlo dobra bez obzira na žanrovske odrednice.

Već sam pročitao o tim sličnostima, a sada prvi put pogledao klip i to poređenje Inaritu-Tarkovski je, sudeći po onome što sam video vrlo, vrlo nategnuto. Možda gledanje filma (a ja ga nisam gledao) daje dodatne ključeve. Zapravo, mene je Youth asocirao na Tarkovskog, odnosno baš na Nostalgiju: verovatno tema filma, mesto dešavanja (banja) i slikanje vode. Onda sam uzeo da ponovo odgledam Nostalgiju i- niđe veze

Za pravi akustički tretman - pajalica! https://www.svezakucu.rs/www/pics/items/portal/big/24970.jpg

Gledao i ja Mustang pre neko veče - i u stomaku i grudima sve mi se steglo - brutalno! Takođe, nakon Sorentinovog Youth, odgledao još jedan film koji za temu ima pozno doba i koji je itekako vredan gledanja: 45 years Kad odgledam i A Walk in the Woods otvoriću posebnu temu o gerijatrijskom filmu.

ne vidi se slika, ali to može da bude samo deadpool (nisam još gledao)