Lemić

(Što se tiče iskustva sa hlađenjem cevi, izneto verovatno mnogima deluje kao blago rečeno neverovatno. Ko je gramofondžija i ima slušnog iskustva sa pravilnim podešavanjem glave i ručke, verovatno zna da antiskejting utiče na zvučnu sliku, ako igla nejednako pristiska obe strane brazde i to čini da sve bude pomereno u neku stranu i to se u glavnom ne primeti osim kad se mete test ploča ili neka koja ima zapis koji se čuje iz sredine. Iz mog iskustva, velika većina gramofona nije podešena tačno.) Po mom mišljenju a i po savetu, konkretna izrada pojačivača valja da se počne od kraja, znači, od izlaznog trafoa. Da bi se on definisao, potrebno se opredeliti za snagu pojačivača, visoki napon i impedansu. GM70 kako sada zvuči mi je sasvim zadovoljavajuće, iako su izlazni trafoi relativno maleni i krajnje prosto namotani, jedan primar i dva sekundara i predpostavljam, bez ikakvih vratolomija kad je u pitanju način motanja, standardnog dinamo lima debljine 0,50mm. U Saund Praktisu ima jedan dobar članak gde ćovek objašnjava zašto ne treba preterivati sa sendvičiranjem već ići na dva primara i tri sekundara, takođe i bez odabira specijalnih legura, već se odlučiti na klasičan hipersil. O izboru lima isto ima dilema, EI, torus i C, ja sam se opredelio za C jezgra i koja su po pravilu umerene debljine, 0,30-0,35mm uobičajeno, ustalom imam ih, davno sam uspeo da ih navučem. Snaga, kojom se konstruktori listom hvale je kako su izvukli maksimum, meni nije primarna, jer slušam Lowthere u Teresonic TQWT kabinetima i čija osetljivost prelazi 100db. GM70 može da radi od nekih 600v, ima onih kojima se sviđa kako zvuči na tom naponu, dok neki perferiraju preko 1.000v i kad čovek čita, teško da može da se opredeli. Dosta ih radi na inad 800v pa do 950v i to ne bih prelazo iz čisto praktičnih razloga, ali gde ići niže je pitanje, slušam ga sada na skoro 1.000v, ali sam ga i slušao na znatno nižem naponu i nemam po tom činiocu stav. Imperadnsa sadašnjih trafoa ne znam koja je, jesu rađeni za 211, ali čisto sumnjam da su i izrađeni adekvatno za tu cev. GM70 može da radi od već 5K pa do 10, isto nema opšte usvojenog zaključka, ali nekako većina se vrti izmeđi 6 i 8 Koma. Veličina trafoa takođe varira, ja imam dupla C jezgra od nepunih 16 kvadrata, nešto op 24, što je dosta više od sadašnjih EI. Ono što sam našao, Lundahl LL1688 je dosta veliko C jezgro, ali mislim da je to da bi se dobio podatak o najnižoj frekvenci od 5Hz -3db što je potpuno besmisleno, pogotovu za FR drajver. Odluku o izboru veličine ću morati da donesem tek nakon dobrog obrazloženja i u koje su sadržani pomenuti činioci, znači, moram od više Gurua da dobijem mišljenje. Listajući net, natrčao sam na ovaj interesantan link koji upravo polazi od izlaznog trafoa: (new adventures in) ultra‑fi: coppatone GM70 /2 ULTRA-FI.BLOGSPOT.COM I had no idea… jc sent me above image after I published part one , where I coined the coppatone name. I must admit that sunscreen lotion wa...

( Dužan sam izvinjenje i pojašnjenje, Iva Jeličić je uspostavio "Neptun" fabriku pojačivača, Svrljig je radio Philips a gluvu sobu niški fakultet.) Što se tiče hlađenja cevi, Gosn Maričić mi je pojasnio, kad se hladi balon, jednakomernije je opstrujavanje elektrona na anodi i ta cev bude dominantnija u odnosu na vreliju, kaže da je to opšte poznato, objašnjavajući al ja to neću da pamtim. Večeras sam slušao, sa različitim temperaturama je slika blago u levo, rambl koji mi je bio reper, za nekih recimo tridesetak cm pomeren, kad sam vratio hladnjak i poravnala se temperatura, tačno u sredini. Buca je takođe primetio da postoji razlika iako nije direktno slušao, već po memoriji. (Da podsetim, on je profi operski pevač i sva svoja izvođenja je uvek znao napamet, ima godina ali još uvek ume da čuje.) Iz navedenog, hladnije staklo je dobitno, sinoć je bila sluška do iza ponoći, sve lepše zvuči.

Tako mi se čini, leva lampa na oko 200, desna preko 300, imam Teresonic demo materijal, na jednoj numeri se čuje nešto kao rambl, sa leva, kad sam navuko hladnjak i na desnu cev i sačekao da se podladi i premerio, taj prizvuk je bio u sredini. I posle tokom večernjeg slušanja mi je prostor bio nekako bolji, više 3D u sredini. Sad, možda tripujem. Izmerenih 332*C mi se nikako nije svidelo, a slušam ga tako od prvog dana, nije mi palo na pamet da se time bavim dok nisam dobio hladnjake i guglajući dođoh do nečijih navoda da dve cevi rade na 200*c, sad su GM70 na 205-211*C, preko sto stepeni ladnije, predpostavljam da to može da utiče na emisiju i da se čuje, što da ne. Ko što rekoh, Jeličić i Maričić su pravili hladnjake, Iva je verovatnije bio inicijator, a on je bio izuzetan um, mislim da je Svrljig on utemeljio.

Stavih i na desnu cevku hladnjak, ali malo pomeren višlje nego na levoj, za par stepeni je viša temperatura, praktično treba oko 1cm od gornje ploče uređaja, umesto 2cm. Ha, mislim da je prostor vukao u levo sa različitim temperaturama cevi, sad kad su obe poravnate, nešto što je dolazolo odatle je sada u sredini i uopšte mi se čini da je cela slika bolja nego ovih predhonih dana sa stotinak stepeni razlike. Ne znam da li se iz ovoga može uopšte nešto zaključiti vezano za uticaj temperature? Sledi još jedno čuljenje ušiju pod obavezno.

Izostavih suštinu, vezanu za "početke". Vukošić je radeći uređaje, došao do Audio Note trafoa i bilo ih je tri u ponudi, sa srebrnom žicom, preskupi, standardni skupi i treći po prihvatljivoj ceni. On je bio praktičar, sve je merio i zaključio i slušno da ti naj jeftiniji trafoi nisu bili dobri. Onda je ovde našao nekog da mota i ispostavilo se da su ti naj jeftiniji bili motani Afričkom žicom i čiji bakar nije bio dovoljno dobar i kad su premotan bili su sasvim u redu i to je bilo praktično zeleno svetlo da se otpočne sa pravljenjem u domaćoj izvedbi. Kenjalo je inače na trafo gledao pojednostavljeno, njegov krajnje uprošćen proračun trafoa se pokazao tačnim, veličina takođe jer prevelik trafo ima gubitke bez obzira na širok frekventni opseg. Trafo za moj preamp, motao je neki motač iz tadsšnjeg "Rotora", na" divlje", znači bez striktnog slaganja žice, uređaj nije imao gornji spektar. Šolaja ga nešto popravio i na kraju napravismo ručnu motalicu i vozi Miško, bauk zvani trafo je srušen.

Ovako, rezultat merenja koliko god bio upotrebljiv ili ne, pokazuje razliku sa i bez hladnjaka. Da li treba stavljati hladnjak uopšte, je pitanje za sebe, ovaj par cevi radi u istom ovom režimu već više godina, ne znam koliko je to bilo sati, ni da li su u punoj performansi, rekao bi da jesu zbog merenja na osciloskopu a i slušno. Nisam našao egzaktan i podatak o radnoj temperaturi, niti gde se meri, ostaje samo da slušno i donesem neki zaključak, a za to još nisam spreman. Soklovi za fono su namontirani, stavljeni sa tim pripadajućim zaslonima, imaju federe u sebi i uošte nedodiruju nigde cev da bi bili hladnjaci, već su izgleda samo štitnici smetnji i protiv mikrofonije. Na line cevima mi nikad nije palo na pamet da ih stavim, sad kad pričamo, probaću.

Ja sam hteo da kupim HSR 48, prvi masovni stereo risiver kad se pojavio, pre toga sam slušao tranzistor, Trubadur gramofon i Unuitra mono kasetofon. Majka nije dala i 1981 mi jedan Turčin prošvercuje Tehniks liniju. Htih nekih godina upoznajem Bradača, Maričića, Jeličića, oni su bili vodeći u ovoj pasiji. Vreme Kefa, Daynaudia, lenjih zvučnika i koje su terali tranzistorski pojačivači, ala Krell. O cevnom pojačalima niko nije ne pričao, nije ih ni pominjao. Kad mi je došao L Audophile pod ruku, tad sam prvi put video Hiragin L 300B, kog god sam pitao, ko da sam pitao za lanjski sneg. Početak devedesetih je bio vrhu nac lenjih zvučnika na čelu sa Apožeom. Istovremeno se tu i tamo pojavljivao neki cevni PP, OTL, a prvi pravi SE 211 je mislim 96. napravio Vukošić za promociju Nestorivićevih zvučnika koje je spakovao Rade, elektroničar iz Pančeva. Manifestacija je bila u Hayatu, gostovali su svi a bil je i pevačica Viktorija. Ja sam to slušao kod Jeličića predhodno, on je imao salon dug oko 12m i to je bio prvi ozbiljan uređaj i od koga je sve počelo. Potom radi Kenjalo svoj Ongaku i onda ova tada mlađa, današnja generacija počinje da kreira i sad su u vrhu i imaju zavidne rezultate više napolju, nego ovde. Sa mnogima sam prošao i u priči i u sluški dosta toga od samog početka. Aca i ja pijemo kafu, on previja trake i non stop mi objašnjava, a ja samo klimam glavom bez da ga razumem, Brana vobluje, a Života mota kalemove. @Dumus, sitno mnogo na telefonu, možda da izneseš siže?

Mislio sam na početke motanja trafoa za cevna pojačala, a i uopšte reinkarnaciju lampi, Vukošić i Kenjalo su bili pioniri tada. Bradač je dobio otkaz u Tandbegu jer je prepravio neki risiver i javno pokazivao da tad bolje radi, tako je na nesreću od pamtiveka pa do dana današnjeg. Kad je Leonardo 1480. nacrto helikopter, da nije bio to što jeste, zatvorili bi ga u ludnicu sa gvozdenom maskom. Uvek je bilo i biće, lucidnih ljudi na ovome svetu, ali je mnogo više onih drugih na žalost. Što se tiče očitane temperature, meni je isto rezultat neverovatan, mada sam čitao da laser koriste i još neki audiofili. Imam negde sa sondom, ali ne znam koliki opseg ima. Ovaj merač koristim u mehanici za neke operacije, uvek ga usmerim u pod i to mi je provera tačnosti, često ga koristim na svetlo srebrnoj plastifikovanoj površini i tačano pokazuje, ali i dalje imam skepsu prema očitanih 332C*. Hiraga je rađena po Bradačevom uputstvu, bakarisan gvozdeni lim kao zaštita od RF smetnji, mada je mu metal za to. Uređaj podeljen prečkom preko pola da se ne mešaju kanali, odvojeni pregradama trafoi, napajanje i elektronska ploča, tako se eliminišu što je moguće više uticaji. Preamp je potpuno suprotno rađen. Od tih nekih godina ja slušam bakarne cevke kao interkonektno ožičenje, poveden člankom "Essex eho". Kad je čuo Kenjalo, nije mogao da veruje da ne preslušavam radio amatere i raznorazne smetnje i morao je da dođe da se uveri, on je kao inženjer bio krajnje prizeman. Pored otvaranja Hirage, otvoren je Philips CD 304 sa obe strane, skinuti svi oklopi sa činč konektora i za sve je bilo promene na bolje, malo ali evidentno. Iza digitalije još od tada imam trafo 1:1, pošto sam nezgodno otkinuo žicu, zatražim od jednog drugara neke i uspem da dobijem iz istog izvora jedan par i on je radio bolje, razlog je što ih je on sppakovao u plastičnu kutiju a moji su samo na ploči. Pričao sam sa tipom koji mi ih je dao, kaže da su identični ali da kutija pravi elektrostatsko polje i utiče. Svojevremeno je Džon Atkinson ili neko u američkom "Stereu" napisao članak o kablovima i šta je to što mi slušaoci čujemo i pravimo razliku. Zaključak je da je to elektrostatsko polje koje čini svaki omotač i njegova kakvoća, pored samih provodnika naravno. Međutim, problem bez oklopa ne mora da se čuje, neke smetnje jednostavno "jedu" signal i informaciju, a da nema nikakvih uočljivih smetnji i čovek misli da je sve super, a nije.

https://audiokarma.org/forums/index.php?threads/vacuum-tube-operating-temperatures.921607/page-2 Ovo je ono što sam izguglao i gde se navode neke temperature. Još jedanput sam merio i definitivno je razlika temperature između cevi sa i bez hladnjaka ko što sam uslikao. Definitvno ću staviti i na drugu cev i onda tražiti neku poziciju pomeranjem po vertikali. Ovi hladnjaci su inače pravljeni za 300b Vrševice koje su malo izdužene. Pošto uređaj zvuči bolje zbog poboljšanja grejanja, potrebno mi je neko vreme da se naviknem, pa tek onda ću moći da pokušam da uočim razliku sa i bez hladnjaka. I nađoh u nekoj dati da cevka može da radi u spoljnoj temperaturi od -60C° do +70°, očito je jako robusna. Ovo je drugi moj diy iz negde 1996, po uzoru na Hiragu. Alen Rajt je u svojim izlaganjima kazao da svi metalni oklopi degradiraju zvuk. I jeste tako, pročitavši ga, skinuo sam poklopac Hirage i jeste bolji zvuk, od tada, sve slušam otvoreno. Umesto čečične i bakarisane kutije, ovaj preamp je urađen od punog drveta, dno je šper. Bio je projektovan za Mulard niske ispravljačice i ima svoj poklopac, ali nikad nije stavljen jer je sa Visokim Čatam ispravljačicama bio neuporediv zvuk. Ovo je SE preamp "Euridice", Ciro Marcio, dual mono, jedna cevka sa izlaznim trafoom i laderom kao potenciometrom. Grejanje ispravljačice i izlazne cevi je naizmenično, visoki napon se znači ispravlja cevno i filtrira se LCLC, prigušnice i papiri u ullju. U uređaju je postavljeno sve za LCR riju, ali nije nikad realizovano, možda jednom bude. Sve što je u kutiji je oslonjeno na gumene podloške i stegnuto isto preko njih. Elektroniku je uradio Šolaja, uređaj nije imao nikad ni bruma ni šuma, sada se pojavio tek malko zujke na jednom kanalu i zato je izvučen iz police, što nije ni malo lako, dubok i težak oko 36 kila, jedan trafo je blago popustio. Novi amp će biti po ovom uzoru, naravno uz sve ono što se naučilo za više decenija, elementarno da ne bude izložen ovolikoj prašini. Svi trafoi su motani ovde, to su bili i počeci u Srbiji, sve su dupla C jezgra. Ožićenje je s lak žica. Šolajin prestižni Grande Ekscelense je praktično pristeko iz ove kreacije, suštinski je umesto autenuatora ubačen TVC, što ću i ja u nekom periodu učiniti.

Video sam da se hladnjaci rade od lima oblika zasečene piramide, ne valoviti kao što je ovaj moj i koji imaju perforaciju poprečnim kanalima u odnosu na vertikalu i koji su kao zakrivljeni ka spolja i na gore. Naravno, ne postoji izbušen dimnjak. Nađoh na netu da je neko napisao da KT88 radi na 200*C i da može da ide i na 250*C. Takođe sam pročitao da temperatura samog grejača, ne znam koje cevi, može biti i 1.400*C, katode 1.000*C. Takođe da pošto se radi u vakumu, temperatura se prenosi zračenjem i otuda ono što sam napisao da ne sme da se pokrije zona katode. Saša mi danas istakao i to jeste tačno. Da cevi trebaju da se hlade, imale bi neko hlađenje, ima i takvih cevi, ko što kaže Banat, ali me nisu zanimale. Dalje, navedeni podaci o cevima bi trebalo da podrazumevaju garantovane karakteristike i broj sati, pod maksimalnim opterećenjem i to bez cinculiranja, znači, zabodi, pali i gasi i do tog broja sati. Cevi su bile podređene vojnim standardima i to je amin, što znači da se radi o minimumu koji će cev da odradi, a one koje su kvalitetnije izrađene će raditi i duže. Pričao mi je Kenjalo da jedana cev 6n6p u Kostolcu radi više decenija svaki dan, verovatno je na donjem režimu rada i zato može. GM70 je vojna cev, znači da mora da radi na -55*C, gde oni imaju mesto koje je naj hladnije na planeti, a isto tako da mora da izdrži i pustinjsku vrelinu. Od predajničke cevi je tražena snaga, znači 1,5Kv i sve na maksimum. Kad pričamo o audio upotrebi, prvenstveno se traži zvučni kvalitet, trajnost je u drugom planu, barem ja tako gledam, tako da sam spremam da menjam cevi po isteku deklarisanih sati gorenja. Nikola Vukošić je voleo da prži cevi do koske recimo, Buca Maričić je gađao neki sinergijski optimum, predlaže mi oko 850v za GM70, a cev već lepo radi od 600 pa do 1.500v, druga je priča o zahtevnosti delova i svega za toliko visoki napon. Za grejanje sam našao da kažu da ispod 19v cev loše počinje da zvuči, preko 20v da se prebrzo troši, sad je na 19,53v, bila je možda i na 19,80v, sad je maknut otpor zbog umetanja prigušnice pa je tako ispalo. GM70 traži minimum pola sata da proradi dobro, a tek nakon dva sata dobije pun zvuk. Gore prikazana merenja su i bila nakon otprilike dva sata, ranije sam isto merio ali u kraćem vremenu od paljenja, ali nisam očitao nikad više od 270*C. To znači da je ovo pri put da sam izmerio tih 332*C i što se poklapa sa slušnim zaključkom kad amp zazvuči u punom bogatstvu. Stotinak stepeni na cevi sa hladnjakom je skoro trećina manje, to mi izgleda baš dosta, tehnički gledano, nije cev u uslovima gde je vrela atmosfrera, ili zatvorena u neko vojno vozilo pa da se pregreva. Viša temperatura grejača je brži protok elektrona i obratno, očigledno je da ipak zvuči bolje kad je brže, zato sam i rekao da ću morati da probam da zaključim nešto po ovom pitanju. Ovaj par cevi radi već više godina u sadašnjem režimu, sad kad je meren signal, prednapon je spušten sa 113v na 110v, što nije ništa, a i pitanje koliko je prvi put bilo pa tačno, u svakom slučaju joj ništa ne fali i smeta, a i imam ih dovoljno u šteku. Ali tražiću baš podatak o temperaturnom režimu rada.

Da, babuška trtoši na grejanje 6A struje recimo, soklovi gore. Pitanje jeste na kojim temperaturama svaka lampa treba da radi, nisu ove visoke temperature tek bezveze. Čuo sam da postoje, ili da bi trebali, podaci o radnim temperaturama od-do, nisam nikad natrčao na to, doduše ni ne čitam tehničke podatke, sad sledi potraga. Ovaj hladnjak je savijan oko runda od 6mm, toliko se meri. Kad se uhvati za staklo cevi, preuzima direktno toplotu na sebe i emituje je, a ovi valovi su praktično kao dimnjački kanali gde vazduh struji odozdo ka gore i tako dodatno izbacuje toplinu, tako da mislim da je ovo dobro rešenje, plus ima učinak na mikrofoniju. Temperaturna razlika između leve i desne izlazne cevi je oko 100C°, što uopšte nije malo, što znači da hladnjak i te kako funkcioniše. Plastifikacija nije dobar nanos za hladnjak, raster jeste, kao i crna boja, ali mislim da to nije od prevelikog uticaja već ukupna veličina, površina i efekat oddžaka. Bakar je bolji termo provodnik, lepši, može se tanko izlakirati da ne patinira. Ne mogah da nađem sliku gde stoje dva hladnjaka oko cevi, jedan dole, drugi pri vrhu i nacrtano kako zrak toplote zrači kroz staklo u predelu rešetke il čega već i da ta zona treba da bude otvorena, odnosno, bez hladnjaka. Ovako velike cevi vrlo lepo izgledaju kad sijaju, hladnjik bi i zbog toga trebao da bude od perforiranog lima, ako ništa, zumba i ručno se lagano izbuši, ceo ili samo vidljivi deo, možda i da taj deo cevi ka napred bude otvoren skroz, dovooljna je federna konstanta da drži hladnjak čvrsto uz staklo ako ga zahvati preko pola kruga, a može i da se nategne nekom oprugom, uljni semerinzi ih imaju od inoxa.

Nego, naleteh negde da nije dobro da se cela cev obavije hladnjakom jer se tako blokira isijavanje koje greje praktično.

Ko što rekoh, hladnjak je elastičan, može da se raširi, ko sad na GM70, a može i da se skupi stežući ga rukom. Nema šta stara škola, "Grid". Dumus je jedan od su konstruktora kumovskog cevnog predpojačivača tamo nekih lepih devedesetih. Za ovaj članak, barem x5 imaš!

Videh na netu, ovo je isto, samo sa oblo valovito, to je lakše da se napravi nego trapezno. Gumice koje sam pomenuo su upravo ove. Inače je ovo moje, rukotvorina Ive Jeličića i Buce Maričića.

Ideja o novom ampu je na tihoj vatri, listam net ali skoro da nema ništa novo, sve datira od oko 2010. Moj ideal je dvestepeni pojačivač sa triodama, tako da sad sa tetrodom se to kosi, mada sve što sam našao za nju je više nego pohvalno. U međuvremenu se pa nešto i "uradilo", doduše ono što dolazi na sam kraj: Hladnjaci za cevi, namenski za 300B. Ovo je manje, hladi 6SN7. Pošto je rastegljivo, navučen jedan na GM70, a desna lampa gola. Posle jedno dva sata, očitana temperatura na samom vrhu cevi, bilo je 332C° Leva sa hladnjakom, ali sa otvorenim vrhom, očitava do nekih 227C°, znači stotinak stepeni hladnija. Mereno na sredini je razlika neznatna, a na dnu je ista , kao i na šasiji okolo. Ovoliko hlađenje nisam očekivao. Hladnjaci se ručno rade, u pitanju je aluminijum lim oko 0,40mm debljine, potom plastifikovan u rasteru da bi se dobila što veća površina, a i estetika, mada nisam siguuran da je plastika zgodna na hladnjaku inače. Možda bi bakarni ili mesingani lim bili lepši i činkovitiji. Sam hladnjak je elastičan i može se i širiti i sabiti, tako da se ponaša i kao prigušivač, svojvremeno je bio popularan Šuk Muk, kao ruska kapa, Unison je to radio, Talijani, vazda estete. Video sam na netu da sprežu gumicom preko hladnjaka. Kad napravim pomagalo, napraviću više varijanti pa igrarija. Lampa mora da se greje i predviđena je za to, da li valja da se toliko podlađuje, nemam pojma, jer sve mora imati neku optimalnu radnu temperaturu. Možda se može slušno nešto zaključiti, danas je tek drugi put mereno da bi se potvrdilo i da nije prvi put bilo greške.

Znaš kako, svi domaći sajtovi su vrlo nepregledni i teški za listanje, kao da ih je pravio isti programer i kad god nešto tražim, bude mi muka i veoma često odustajem i idem na neki drugi. Tako da nije ni neuobičajeno, ni ništa novo da nešto ima kad se pozove, a nema na sajtu, a i obratno. Često puta se i nasmejem kad mi neko kaže šta sam trebao da ukucam u polju za pretragu, to može da predpostavi samo onaj ko zna sajt napamet, običnim kupcu to ne bi palo na pamet nikad, ali, ko i pa šiša kupce.

Sad me pozvao čovek, krajnje prijatno, razumljivo i razložno mi izložio sve, usput udelio neki savet, a inače se bavi isključivo napajanjem, mislim na dovod iz mreže. Najbolje što ima je čist posrebreni bakar i to jeste optimum, nema nikla koji obično ide pre zlaćenja, a srebro jako sporo oksidiše i ako se ne varam, oksid je provodan za razliku od bakar oksida. Ima i više opcija za dovodni kabl, drvo i mermer su čista estetika, zna znanje kolko sam zaključio. Pošto ja uvek imam zahteve +, uradiće mi šta budem rekao, ali naravno uz njegovo inžinjersko odobrenje i dati na probu bez obaveze, što je izuzetan gest. I preprošle godine sam bio naručio razdvojni trafo od 3kw, ali je tandrkao i odmah sam ga vratio, pa ću uzeti gde je već provereno od 2,75kw, ili dva ili tri manja. Savet koji sam dobio je da izaberem jednu fazau koja ima što manje priključaka kineske elektronika, ala ruteri, klime itd. Jednu fazu jesam davno rasteretio u osiguračkoj kutiji, ali su mi na isti šteker zakačeni Tv sa ruterom, smart boxom i klima. Sledi zezancija, posle neočekivanog rezultata sa grejanjem u pojačalu, uvatila me strujna groznica i dok ne rešim struju, nema stajke.

Ma nije problem da se plati, već da li će da se dobije to što se hoće. Dobio sam odgovor da imaju berilijum bronzu sa 86% bakra, zatim, sa OFC bakrom i treći nivo je bakar sa 20-30 mikrona posrebren.

Da živnem temu, pročitah negde da ProSafe ima u vereovatno nekim modelima utilnice sa posrebrenim ili pozlaćeneim kontaktima, @Mirkane jel i imaš takve? Poslao sam im upit, čekam odgovor. Ako ne, kod Audiofoniksa bi naručio Viber. Na Alliexpresu ima navodno sa pozlatom i rodijumom, ali nešto nisam siguran, ima li ko iskustva.

Nije se moje pitanje odnosilo isključivo na međutrafo, već na ostale šeme koje meni deluju jednostavnije, a napajanje je poseban segment i posbno će se konstruisati. Sada imam neki od 0.22µF /600v, to se našlo kao pristojno, upravo gledam šta bi mogao da uzmem kad već naručujem onaj jedan elektrolit koji mi je crkavao, ovoj što sam stavio od 550v i 470nf mi se nije svideo čim sam ga čuo. Reče mi Saša da kondiš u signalu uopšte nije loše kao rešenje, jer može da se traži ton.

A šta je sa ostalim, među trafo može da se zameni kondenzatorom, ako je to možda imperativ u jednostavnosti? Nekako mi je ideja da bude što prostiji uređaj, Đole mota uspešno i ove trafoe inače.

Hvla, što se tiče cevi, ja sam završio, ruske su potukle sve što sam imao potrebu da lično slušam. Imam i manja dupla C jezgra. Ima jedan lep članak u SP, tip kaže 3 sekundara i 2 primara za izlazne trafoe. Tanoy DC 15 cola, slušao sam novu seriju na Kenjalovom 211 još 93, potom Vukošićev 211 sa starim DC 15, HPD 385 96. i tad sam ih kupio. Aca RAAL ih je reparirao, povećao efikasnost boljim kalemovima, potom Hodalić i on uprostili skretnicu na prvi red, kondiš i kalem samo, ja finio membranu, odlično je radio sa Hiragom i Euridice. Ali eto, posle jedno 5 godina sam prešao na 6,5 inčni Fostex. Čuvao sam Tanoy još jedno 5, 6 godina, dok nisam spoznao Lautere i tek tad otuđio i nikad nisam poželeo da im se vratim. Slušao sam u Berkliju od 95l, Ardenima od 175, oni su bili popularni kad sam bio momčić, reinkarnacija je bila sa cevašima, potom u 250l a i u 800l kod drugara u kući. U jednom trenutku su bili dupli Tanoyi, pa ne znam kolko srednjih plus vusoki, ukupno je na zidu bilo 16 drajvera. Impresivno, ali ipak bez magije FR. Zanimljivo je da je taj drugar, nažalost pokojni, nenormalno mnogo zvučnika i imao i još više napravio, završio na nekim Nestorivićima, a kad sam mu iz zezanja ubacio FR Big iz Better sa 4,5 inča, nije ih više uklonio i imao ih je uvek uz neki drugi par, pošto je bio malo i zavisan od promene.

Da, da, široko je polje ove pasije. Uz Hiragu, spletom okolnosti sam došao do "Klase Audio" predpojačivača, šasija cela iz komada varena, a nigde se ne vidi ništa ko da je izlivena, sve unutra ko nacrtano a ne pravljeno, znači, izuzetno čvrst uređaj i težak, ali je bolje radio na mekanom osloncu. Bili su Laza i Dabić kod mene, Fozgen zatraži jastuk i ja mu dam misleći da hoće da mete iza leđa, jok, reko mi da stavim pod preamp i da čujem, bio sam iznenađen dobitkom. Potom mi je tražio časopis koji mi je dao na čitanje i "prekorio" da nisam pažljivo čitao, bio je članak o rezonanci i postavljanju vazdušnog pneumatika u nekoj polici. Kad sam sve komponente i zvučnike, tad su bili Tanoyi HPD 385 sa Acinim poboljšanjem, oslonio na vazdušne jastuke, drugi sistem. Kada sam pročitao članak o "Euridice" SE predpojačivaču u SP ili Costruire HIFI koji je uradio Ćiro Marcio, odmah sam rešio da to imam, pogotovu što sam saznao da je Kenjalo već uradio. Taj preamp datira iz 1990 i neke i slušam ga dan danas. Umesto tamo nekih predloženih cevi, odlučio sam se za E88cc, ali ne u paraleli kao što je Đoka radio. Krenuo sam sa niškom cevkom, potom preslušao par nekih, favorit je bila Tungsramova. Odem kod Vukušića i zatražim tamo neku Philps, međutim, on mi izvadi parne Telefunken Ecc81 i to je bio kraj. Prošle sezone je morala da se menja ta cevka, izgubila je na dinamici, što se i i utvrdilo na briferu. Nema Nikole, odem kod Profe i uzmem sve što je imao, sigurno jedno 7, 8 komada, svaka zvučala za sebe, a samo je jedna mogla tek malo da bude upotrebljiva u odnosu na Telefunken, koji nisam imao gde da nađem tog trena, ali ne bi ni platio tu cenu. Setih se da mi je drugar dao neku cevku da probam još kad sam dobio uređaj te neke devedesete, iskopam, ruska 6n23p najobičnija i oduševim se, nije direktno poređenje već iz memorije, bolje od Telefunkena. Potom kupim od Ivajla od drugog ruskog proizvođača, mala razlika, ali čujna. Euridice je preamp dual mono, jedna polovina Ecc88 i trafo, naizmenično grejanje a visok napon ispravljen cevno. Kutija je projektovana za nisku ispravljačicu, dopao mi se Mulard. U nekom druženju mi Vukušić utrpa 5R4 Čatam, kad sam zabo, nisam verovao, morao sam da uklonim poklopac i uređaj izložim prašini. Kad sam uzeo Lautere, jedan konstruktor je hteo da čuje njegov zaista i dobar i lep 300B na njima, on je smatrao da ispravljačica nema uticaja ako podmiri potrebnu potrošnju. Kad smo stvili Čatamku, slušao je sa nevericom. Pre nego sam došao do svog sadašnjeg GM70, u jednom trenutku sam imao tri pojačivača sa 211, jedan Kenjalov a druga dva nije bitno. Imao sam na raspolaganju RCA, GE, WE i mislim Cetron 211. Isprobavši sve cevi na svakom uređaju, jedan pojačivač nije bio vredan paljenja, drugi tako tako, Kenjalov odličan. Na njemu sam isto preslušavao sve 211, RCA vredi više nego sve ostale zajedno, zato pa i košta toliko. Ima još jedan članak o potiskivanju harmonika, SP 17, strana 36: " Second-order Harmonic Distortion Cancellation in the SE Amplifier : Is it a sound practice?" Sakuma je tip za sebe, ja sam probao njegovu ideju o monou, postavio sam ćebe u polju između i ispred zvučnika, dobio sam bolji prostor jer po njegovom objašnjenju dolazi do faznih poništavanja između stereo kanala, jer jedan deo signala sa jednog kanala se provuče na suprotni i pri reprodukciji dolazi do faznog potiranja i siromašenja, to sam ja čuo na Tnoyima, al držati ćebe je suludo kolko god da je bolje. Merio sam svoj amp, raspored harmonika je tipačan ko za svaki SE i solidnog prostiranja, mada bi moglo bolje. Vukušić je imao svoj pogled i kako oni trebaju da se pokazuju na osciloskopu, mislim da ima u njegovj knjizi o tome. Kada sam uzeo GM70, Petrović je navukao još dva komada, jedan su bili moćni mono blokovi koje sam ja već bio slušao i napravio jedan kanal svog prototipa. Kad sam tražio da čujem sve to kod sebe, odgovorio mi je da ni jedan ne zvuči kao moj i ubrzo napustio bavljenje GMom i uopšte cevima, da li je trik upravo u igri sa harmonicima, ne znam, a ni ne interesuje me. Moje slušno iskustvo ukazuje da se sve čuje, samo je pitanje da li to nekome znači ili ne, a postoje i lični prioritei i ukusi koji su prevashodni u određivanju kriterijuma. Od kad sam uzeo Lautere i pogotovu GM70, skroz sam izgubio i želju i znatiželju da bilo šta slušam, a to što sam do tad oslušao mi je sasvim dovoljno. Bilo je i bude povremeno neko slušanje, ali uz dužno poštovanje, moj izbor je GM70, navuko sam neku količinu lane, uzeću još neki komad i imaću ih za dva života, tako da uopšte ne treba niko ništa da mi predlaže u smislu izbora izlazne cevi. GM70 ima grejanje od 20v i to neki kažu da je razlog zašto ona jedinstveno zvuči, a Lautere kontroliše bolje nego što je moja moćna Hiraga mogla. Spadam u malobrojnu grupu ljudi kojima smeta pomeranje faze, tako da je FR zvuk jedini prihvatljiv izbor. Da se vratimo u temu: Hvala Banat, pravi si drug uvek. Niške lampe ni pod razno. Za napon se ne zna, pre neki dan mereno, 995v, rado bih sišo na 850-950, ali motom potom. Imam Vavakoca dupla C jezgra od 24 kvadrata, Đole Tamura će da ih mota. Sadašnji uređaj radi na relativno malim trafoima, običan trafo lim od debelih 0,50m, jedan primar i dva sekundara, motan za 211 i svi Kenjalovi su takvi bili, radio ih neki Peca. Moj preamp je ipak iznad mnogih, naročito od onih na KP, može da se poredi sa Šolajinim Grande Excelense. Lauteri su Teresonic Ingeniom, hit u Americi, dodatno ih je doterao Branko BIN i prilčno se zvučno razlikuju od fabričke postavke, osetljivost u kabinetu mislim da je 103db. Fabrički jesu nezgodni i samo dobar cevni pojačivač može da ih drži na uzdi. Moja Hiraga nije baš mogla, Vukušićev 845 slabo, dok su Tereonic pojačala jako lepo bila uparena, slušao sam i 2a3 i 300b sa Vrševice skupim cevima, na sajmovima po USA, Teresonic room je bio među najposećinijima. Kada sam uzeo GM70, rekao sam Milu da ne zna kako tek mogu Teresonic zvučnici da zvuče, umre nenadano ne čuvši ih kod mene i cela priča se završila. Stoji mi u servisu jedan 300b koji je ala Teresonic jer ga je pravio Gosn Nebojša Maričić, pogubile se cevi spletom okolnostima i tek smo ih sad nabavili, uređaj ima živinu ispravljačicu, ćuće se uskoro. Prvi put kad sam čuo Latere, nisu mi se dopali. Kad sam ih kod ECija čuo sa odličnim 2a3, "Keln koncert", istog časa sam rešio da ih uzmem. Imao sam već FR fostekse od 6,5 inča u TQWT kabinetu, prešavši sa Tanoy petnaestica odrekavši se tolikog basa zarad drugog što meni više znači. Sadašnji Lowtheri zvuče kao da nisu FR drajveri i za moj ukus ne traba ništa ni gore ni dole, a ni nema one agresivne sredine koji imaju svi širokopojasni zvučnici. Inače se ljudi zatrčavaju u FR bez da znaju ušta se upuštaju, mora dobar SE da ih goni, a Lauter je tek priča za sebe i zato je razočarenje veoma često. DHT na DHT, tek ću da čujem, Šolajin amp sa 300b uživa ugled napolju i postiže iznenađujuću cenu. Jedan primerak je sada gotov i pitanje dana je kad ću ga čuti, do tada je sve u ideji sa ostalim šemama koje sam izabrao. Ova koja se tebi sviđa je isto i Gosn Maričiću, mada sam je perferirao što jednostavniju i sa manje delova. Tada se svaki delić čuje i svaki mora da bude visoko dobar, ali ja nisam konstruktor već klasičan slušač, pa mora da slušam šta ko kaže i slušam kako zvuči.

Sadašnji zvuk me apsolutno zadovoljava, da mi je sad krivo što ga nisam skutijao još onomad, ostaće dokle god se ne uradi novi, jer zaista impozantno zvuči. Doduše, dobio je najbolji mogući 81, drajverka 6n6p je uzeta bolja, ali može se naći još zvučnija, preamp je dobio 6n23p umesto TFK Ecc88, a možda je Branko Bin i najzaslužniji što je jedan par Lautera od tri doterao u moj ukus. Doduše, "teram" ga da uradi još nešto, ali preliminarno mi se nije dopao donji spektar, pa ćemo videti. Mislim da sam u temi "Srpski Ongaku" postavio neki američki test predajničkih cevi, 211 i 845, GM nisu uvrstili uz obrazloženje da je ona vam klase, naveli su da ima i osetno manje izobličenja. Već dugo nemam šta da slušam, nekoliko "Ongakua" sa 211 nisu bila takmac, ni par 2A3 ni 300B, 845 na mojom kutijama nije imao ič basa i bio im je dodat noč filter. Tek sada ću imati prilike da čujem pomenuta dva pojačivača, jedan ima živinu ispravljačicu, što me strašno zanima jer sam naumio da je ugradim. Sve ove pomenute cevi važe za krem kremova, tako kaže svetska scena, moje dosadašnje iskustvo je da je GM70 iznad, a Bogami to i kažu ljudi čije mišljenje vrednujem. Uostalom, Sakuma važi za najvećeg gurua, mogao je on sa bilo kojom DHT da uradi to što jeste, no, izabrao je GM70, a svi znamo da ni Ameri ni Japonezi ne vole Ruse, čak naprotiv.

Laza Fozgen je najviše uvažavo Hiragu i isticao da je to jedini tranzistorac koji zvuči ko lampa i to jeste tačno. Moj uređaj je bio težak preko 40 kila, pločice odignute plastičnim distancerima od dna, ali kad se mete pojačalo na vazdušni jastuk i bude niska rezonanca zbog mase, ko ne zna da je tranzistorac, rekao bi da je lampa.