ajd Beograđani u četvrtak na Kremera:
GIDON KREMER & KREMERATA BALTICA
(Estonija / Letonija / Litvanija)
P r o g r a m:
J. HAYDN:
„Sedam poslednjih Hristovih reči“, op.51 / Hob.III:50-56
“Seven Last Words of Christ“, op.51 / Hob.III:50-56 (1787)
L’Introduzione: Maestoso ed adagio
Sonata I: Pater, dimitte illis, non enim sciunt, quid faciunt (Largo)
Sonata II: Amen dico tibi: hodie mecum eris in Paradiso (Grave e cantabile)
Sonata III: Mulier, ecce filius tuus, et tu, ecce mater tua! (Grave)
Sonata IV: Eli, Eli, lama asabthani? (Largo)
Sonata V: Sitio (Adagio)
Sonata VI: Consummatum est! (Lento)
Sonata VII: Pater! In manus tuas commendo spiritum meum (Largo)
Il terremoto (Presto e con tutta la forza)
P a u z a
D. ŠOSTAKOVIČ:
Gudački kvartet br.15, op. 144, verzija za kamerni orkestar /
String quartet No. 15, in E flat minor, Op. 144, version for string orchestra (1974)
Elegy: Adagio
Serenade: Adagio
Intermezzo: Adagio
Nocturne: Adagio
Funeral March: Adagio molto
Epilogue: Adagio
GIDON KREMER, violina, Litvanija/Nemačka
Koncertmajstor, umetnički direktor i osnivač orkestra „Kremerata Baltika“ (Kremerata Baltica), bez sumnje je izgradio i jednu od najnekonvencionlnijih karijera. Kao sedmogodišnjak se upisao u Muzičku školu u rodnoj Rigi, prethodno učeći sa svojim ocem i dedom, takođe izvanrednim gudačima. U 16. je dobio prvu nacionalnu nagradu, dve godine kasnije je postao student slavnog Davida Ojstraha na Moskovskom konzervatorijumu, a u 20. je već bio nosilac niza prestižnih nagrada, među njima osvojenih i na konkursu „Kraljica Elizabeta” u Briselu (1967) i na Međunarodnom muzičkom takmičenju u Montrealu (1969). Usledile su i dve velike pobede na takmičenjima „Paganini” (1969) i „Čajkovski” (1970), da bi u narednih pet decenija Kremer razvio, učvrstio i zadržao visoku poziciju jednog od najoriginalnijih umetnika svoje generacije. Njegovo solističko koncertiranje i nastupi s najvećim orkestrima u Evropi i Severnoj Americi pod vođstvom mnogih od najpoznatijih svetskih dirigenata, poput Kenta Nagana, Kristijana Tilemana i Kristofa Ešenbaha, izazivali su i danas privlače podjednako divljenje kao i njegov neobično širok i veoma raznolik repertoar, koji se proteže u punom luku od klasicističkih i romantičarskih majstorskih violinskih ostvarenja do muzike vodećih autora 20. i 21. veka (Berg, Hence i Štokhauzen). Veliki umetnik se takođe bori za promociju mnogih značajnih dela aktuelnih ruskih i istočnoevropskih kompozitora, od kojih su neka i njemu posvećena. Njegovo ime je blisko povezano sa stvaraocima kakvi su Šnitke, Pert, Kančeli, Gubajdulina, Silvestrov, Nono, Denisov, Rajman, Vasks, Adams, Niman, Glas, Desjatnjikov i Pjacola, čije kompozicije interpretira načinom koji poštuje tradiciju, dajući tako punu životnost njihovoj svežini i originalnosti. Mnogi od preko 120 umetnikovih albuma poneli su najprestižnije međunarodne nagrade među kojima su „Grand prix du Disque”, „Ernst von Siemens“ „Triumph”, „Unesco”, „Rolf Schock” i „Artur Rubinstein”, kao i „Praemium Impreriale” iz 2016, koja se po značaju može uporediti s Nobelovom nagradom u muzici.
U godini svog 50. rođendana Kremer je osnovao kamerni orkestar „Kremerata Baltika” sabran od izvanrednih mladih muzičara iz tri baltičke države – Estonije, Litvanije i Letonije, koji je zajedno s njim, kao umetničkim direktorom, u sada već preko dve decenije dugoj istoriji gostovao na gotovo svim vodećim festivalima i koncertnim događjima širom sveta, uljučujući SAD, Evropu i Daleki istok. Preko dvadeset albuma atraktivnih naslova i povoda (rođendanski jubileji Gije Kančelija i Gidona Kremera), ostvarenih u najznačajnijim diskografskim kućama kao što su „Teldec”, „Nonesuch”, „Burleske”, „Deutsche Grammophon”, „ECM”, pobrali su visoke ocene kritike i publike, kao i kompakt-disk sa svim kamernim simfonijama Mječislava Vajnberga, snimljen 2017. za „ECM”. Neki od njih osvojili su ili su bili nominovani za nagrade „Grammy” i „ECHO Klassik”.
Kremer svira na violini Nikole Amatija (Nicola Amati) iz 1641. Četiri knjige, od koji je poslednja izašla pod nazivom Pisma mladom pijanisti (Letters to a Young Pinist), prevedene na nekoliko jezika, odišu širinom njegovih umetničkih interesovanja i estetskih vidika.
KREMERATA BALTIKA, kamerni orkestar, Letonija/Litvanija/Estonija
Ubrzo nakon osnivanja 1997. ansambl je predstavljen na čuvenom austrijskom Festivalu kamerne muzike u Lokenhauzu, gde je energičan orkestarski nastup 27 mladih muzičara iz Litvanije, Letonije i Estonije naprečac osvojio zahtevnu publiku. Nastao kao dugoročni vizionarski „pedagoški“ projekat violiniste Gidona Kremera, kojim je veliki muzičar obeležio pedeseti rođendan, mudro prenoseći interpretativna iskustva i uverenja, kao i sopstvene visoke umetničke standarde na mlade kolege iz baltičkih zemalja, kamerni orkestar „Kremerata Baltika“ od početka se pokazao kao svež inspirator muzičkog života u regionu, ali i kao promoter ovog zanimljivog i nedovoljno afirmisanog kulturnog prostora. Na talentovanu grupu studenata, odreda izvanrednih umetničkih ličnosti, odabranih po strogoj selekciji i na rigoroznim audicijama, blagotvorno je uticao i mentorski rad renomiranog litvanskog dirigenta Saulijusa Sondeckisa, i ona se ubrzo razvila u profesionalni ansambl međunarodne klase. Već 2001. kritičar Zidojče cajtunga piše o snažnom „muzičkom intenzitetu i zavidnom nivou“, koji već iskusni gudači, osim u svom umetničkom domu Lokenhauzu, učvršćuju i na brojnim koncertnim scenama širom sveta. Sa sedištem u Rigi i potporom vlada triju zemalja, orkestar priređuje šezdesetak koncerata godišnje, svirajući širom Evrope, Azije i sve tri Amerike. Redovno nastupa u najvećim salama Beča, Berlina, Pariza, Londona, Moskve, Njujorka, učestvuje na renomiranim festivalima u Salcburgu, Šlezvig-Holštajnu, Verbijeu, Drezdenu, Baden-Badenu, Monpeljeu, na „Praškom proleću“, Bi-Bi-Sijevom „Promsu“ u Londonu. Među čuvenim solistima s kojima je sarađivao, bili su sopran Džesi Norman, pijanisti Mihail Pletnjov, Jevgenij Kisin, Danil Trifonov i Oleg Majzenberg, violinisti Tomas Ceetmajer, Lisa Batijašvili, Patricija Kopačinska i Vadim Rjepin, violončelisti Boris Pergamenšikov, David Geringas, Hajnrih Šif, Miša Majski i Jo Jo Ma, dirigenti ser Sajmon Retl, Esa-Peka Salonen, Kristof Ešenbah, Kent Nagano, Hajnc Holiger, Roman Kofman, Saulijus Sondeckis i Vladimir Aškenazi, koji su, svaki na svoj način doprineli oblikovanju specifičnog kamernog zvuka ansambla. Suština umetničke specifičnosti Kremerate leži i u kreativnom odnosu muzičara prema izboru repertoara koji se često širi izvan standardnog, te sadrži veliki broj premijera dela najznačajnijih savremenih kompozitora kao što su Kančeli, Lena Auerbah, Gubajdulina, Pert, Silvestrov, Kisin, Maskats, Pelecis, Vasks, Desjatnjikov i Raskatov. Raznoliko i pažljivo odabran program često stavljaju na odlična, mnogo hvaljena kompaktna izdanja, kao što su Osam godišnjih doba, zanimljiv spoj popularnih Vivaldijevih violinskih koncerata Četiri godišnja doba s „argentinskim sekvencama“ slično naslovljenih kompozicija Astora Pjacole i Silencio, ostvarenje s delima savremenih autora Perta, Glasa i Martinova. Disk Posle Mocarta, u izdanju kuće „Nonesuch“, osvojio je 2002. nagradu „Gremi“, a snimak živog izvođenja svih pet kompozitorovih violinskih koncerata na Festivalu u Salcburgu 2006, u znak obeležavanja 200-godišnjice Mocartovog rođenja, takođe je stavljen na disk ovog izdavača koji je do sada realizovao deset naslova sjajnog baltičkog ansambla. Jedan od njih je i De Profundis, koji je izašao septembra 2010. godine. Od ostalih značajnih diskografskih magnata „Deutsche Grammophon“ je 2004. realizovao Kremerland s delima savremenih kompozitora, a pod supervizijom Šandora Vega snimljen je raritetan izbor iz bečkog klasicističkog repertoara za kuće „Capriccio“, „Decca“ i „Phillips“, najzad, za „EMI“ je pripremljen i Gruberov Frankenštajn, a veoma su zapažena izvođenja svih Mocartovih violinskih koncerata s Ogistinom Dimeom kao solistom, poručena od kuće „Deutsche Grammophon“.
Od 2003. „Kremerata Baltika“ ima svoj festival u Letoniji, a poslednjih sezona orkestar, šireći granice umetničkog delovanja i žanrovskih opredeljenja, priređuje događaje kao što su „Rusiji s ljubavlju“ (program izveden na koncertnoj pozornici Berlinske filharmonije 2013) i „Sve o Gidonu“, scenski autobiografski šou u kome Kremer predstavlja svoje omiljene kompozicije i govori o životu i karijeri umetnika. U 2013. ansambl i njegov umetnički rukovodilac započeli su saradnju s čuvenim ruskom imitatorom Slavom Polunjinom i njegovom „Akademijom budala”, a dve godine kasnije i sa slikarom, polemičarem i filozofom Maksimom Kantorovim u projektu „Muzika i lica“, da bi najnoviju sinergiju ostvarili sa sirijskim umetnikom Nizarom Ali Badrijem (Nizar Ali Badri) u prikazivanju dramatičnih događaja na Bliskom istoku i aktuelnog problema izbeglica.
Pored navedenih, i ostala diskografska izdanja oslikavaju raznolikost i razuđenost repertoara „Kremerate Baltike“ i Gidona Kremera, s akcentom na aktuelnim programima, ali i bliskoj vezi s pojedinim autorima. Poput diska s kamernim simfonijama Mječislava Vajnberga, snimljenih januara 2017. za „ECM“, izvanredan je i album dela Gije Kančelija povodom kompozitorovog 80. rođendana, realizovan kod istog izdavača, oktobra 2015. Među izabranim kompozicijama je i Dvostruki violinski koncert „Twilight“ u kome se Kremeru kao solistkinja pridružuje i Patricija Kopačinska. Na nosaču zvuka iz 2010, naslovljenom kao Himne i molitve (Hymns and Prayers) koji se smatra kamenom međašem u katalogu najznačajnijih izdanja „Kremerate“, nalazi se pored antologijskih kompozicija Sezara Franka i Gije Kančelija i delo Stevana Kovača Tikmajera, rođenog Novosađanina, zastupljenog u zapisima baltičkih gudača još na dva kompakt-diska.
Svoju 20-godišnjicu od osnivanja „Kremerata Baltika“ i Kremer proslavili su širom sveta, obilazeći Bliski istok, Aziju i brojne evropske gradove, uz solističko učešće Marte Argerič, Katje Bunijatišvili i nekoliko mladih zvezda u usponu poput Luke Debarga, Pabla Ferandeza i Martinasa Stakionisa. Vredni hvale su bili i potonji nastupi na festivalima „Zvuci Dolomita“, „Šopen i njegova Evropa“, te oni u Šlezvig-Holštajnu i Sionu. Na početku sezone 2018/19. s podjednakim interesovanjem su ih dočekali i na festivalima u Letoniji, koncertu u Dablinu i Moskvi, zatim u Švajcarskoj, Nemačkoj i Engleskoj (u programu „Bah i Baltik, s letonskom orguljašicom Ivetom Apkalna), da bi kraj 2018. zaokružili gostovanjem u Litvaniji (Klaipeda i Viljnus) i Italiji. Tamo im se u raritetnom programu muzike Gustava Malera pridružio violončelista Mario Brunelo svirajući s njima u Mantovi, Bolonji, Kremoni, Torinu i Milanu. Tekuća sezona obuhvata i turneju s poluteatarskim projektom povezanim s cirkusom koji „Kremerata Baltika“ i maestro Kremer kreiraju u saradnji s nemačkim umetnikom Robertom Vikeom iz čuvene trupe „Cirkus Roncalli“. Prolećni deo sezone započeli su programom „Tango“ predstavljenim u Berlinu, a s projektom „Poslednje reči”, s delima Jozefa Hajdna i Dmitrija Šostakoviča nastupaju , pored Beograda i u i Zagrebu i Novom Sadu, kao i na Festivalu u Kuenki, u istoimenoj španskoj pokrajini. U 22. godini od osnivanja „Kremerata Baltika” je poznata širom sveta. Uticaj Gidona Kremera je još vrlo snažan u vođenju orkestra, ali je neosporno da je ansambl osvojio veću nezavisnost. Deca Kremerove male revolucije u kamernom orkestarskom muziciranju odavno su poodrasla, ali su sačuvala svu svoju stvaralačku radost, neкonvencionalnost, otvorenost i punu životnu energiju.
