Woland

jesam li ja ispravno shvatio da su Plavi Somot i Rozmarina Beba kurton filmovi?!

^ Beth je manirom razmažene rock zvezde, ničim zasluženo na ploči poručila: dedicated to Jane Gibbons (This one's for you mum) muziku komponovao Gorecki, dirigovao Pendrecki a ona se koznakako ubacila u priču kojoj nije dorasla, i osetila se toliko bitnom da dedikuje nekom nešto.. msm - fuj a, Tigran jeste interesantan, ali kulturno.prestoničarska ekipa ponikla u evitu, nije našla za shodno da negde objavi u kom formatu Tigran drži koncert, to im je manir - u tajnosti su držali i program koncerta Miše Majskog sa Vojvođenskim Simfonijskim Orkestrom; poučen lošim iskustvima, ubeđen sam da su Tigranu platili za solo festivalski nastup, tako da se ne nadam značajnom performansu (Luys i Luso i Atmospheres su moji favoriti).. ali, videćemo hvala na lepim željama

visinske pripreme za koncert u petak: muke po Beth:

^ imam dva izvođenja Treće od Goreckog na pločama, ovo izvođenje Beth Gibbons je entuzijastično, ali ne može se ni primaći izvođenju Dawn Upshaw:

Postoji izvedba i bez supertvitera, ipak on radi posao - nešto nedostaje kada ga isključiš, tako da ga treba staviti; Zen je odgovorio da Fulrejndžer može (treba) biti sa minimalnim baflom, tako da novi dizajn treba tu stvar da ispoštuje.. a ta stvar u vezi lepote kutija - jbg, posvećenost zahteva izvesne žrtve, moj MLTL Tannoy liči na vertikalni zamrzivač od 400 litara bitno je znati da Sonido bas driver ima platneno vešanje i da je potrebno da protekne dosta vremena i struje kroz njega da bi se usvirao i prosvirao; u međuvremenu se interveniše na skretnici, da bi se kasnije ta intervencija uklonila.. mene je ceo projekat onomad koštao oko 1.3K€, što je tada bio best bang for the buck.. ne znam kolike su današnje cene Sonido drajvera, ali verujem da bi i danas bilo isto pametno bi bilo upitati Vargu za sadašnje cene drajvera: Main page - sonido.hu SONIDO.HU

Just a moment... WWW.ZENMOD.IN.RS

dobro ti je ovo, za sad

^evo ja ću da detoniram: BTV je bio i ostao jedno malo, iskompleksirano govance

brinem za Santjaga Nasara, celo selo zna da blizanci Pedro i Pablo Vikario, hoće da ga ubiju, ali niko ga na to ne upozorava.

Sentimentalna i lakoverna gomila može se ubediti u to da je pozorište, u njegovom sadašnjem obliku, škola. Ali onoga ko poznaje školu u pravom smislu, na tu udicu nećeš uhvatiti. Ne znam šta će biti za pedeset - sto godina, ali u sadašnjim uslovima pozorište može da služi samo za razonodu. Ali ta razonoda je suviše skupa da bismo se i dalje njome koristili. Ono oduzima državi hiljade mladih, zdravih i obdarenih muškaraca i žena, koji bi, kada se ne bi posvećivali pozorištu, mogli da budu dobri lekari, zemljoradnici, učiteljice, oficiri; ono oduzima publici večernje časove - najbolje vreme za umni rad i drugarske razgovore. A da ne govorim o novčanim izdacima i moralnim gubicima kakve trpi gledalac kada na sceni vidi nepravilno prikazano ubistvo, preljubu ili klevetu. A.P. Čehov - Dosadna Priča, napisana pod uticajem Tolstojeve pripovetke - Smrt Ivana Iljiča, to je jedna od prvih pripovedaka koje je Čehov napisao (u vreme kada je napisao dramu Ivanov); mlad, zabavan i ironičan Čehov uz Emerson Quartet i Schumanna

Na prostoru bivše Jugoslavije, naime, paralelno sa procesima rušenja materijalnog i dezintegracije duhovnog sveta, odvija se i kancerogena metamorfoza ljudskog tkiva (ljudi sakate ljude, izazivaju katastrofalnu propast u sebi i u svojim bližnjima). Proizvodnja mržnje je jedina proizvodnja koja beleži vrtoglavi rast, sve ostalo nezadrživo i neopozivo pada! Ono što vidimo oko sebe jesu prašina i dim nekog sveta koji je nestao, ispario i potonuo, koji je uspomena na nešto što je sahranjeno i sada definitivno pripada prošlosti. '93 godine, na vrhuncu naše sveopšte propasti, Dušan Jovanović je objavio esej - Šta sam sada.. i danas je aktuelan Dušan Jovanović – Šta sam sada, skica za autobiografiju.pdf

malo je poznato da je Betoven napisao transkripciju svog violinskog koncerta (opus 61) za klavir.. Daniel Baremboim je to snimio za DG: još je manje poznato da su Gidon Kremer sa Nikolaus Harnoncourtom (Chamber Orchestra of Europe), još 1993 po kadenci Gidona Kremera kombinovali klavir i violinu pred kraj prvog stava koncerta.. Britanski Grammophone je to odmah proglasio kontroverznim, što je British način da se ništa ne kaže a da se isprovocira reakcija cenim da su Harnoncourt i Kremer imali dovoljno integriteta i autoriteta, da ova svojevrsna nadogradnja Betovena, Betovenom otvori nova vrata i osvetli koncert i sa druge strane.. sledi kontroverzni prvi stav

^ 2017 na Akademiji Franc List u Pešti sam imao sreću da prvi put uživo čujem jedno od orkestarskih dela Filipa Glasa.. reč je o Dvostrukom koncertu za violinu i violončelo, to je bilo friško izvođenje obzirom d je delo komponovano 2010, i menščini da do danas postoji samo jedan snimak na CD; izveli su ga zajednički Concerto Budapest i Kremerata Baltica, a solisti su bili Gidon Kremer i Giedre Dirvanauskaite.. taj performans mi je istinski otkrio muziku Filipa Glasa.. prvi deo koncerta je bio jednako uzbudljiv - Gidon Kremer i Andraš Keler su odsvirali Bahov koncert za dve violine u D molu (BWV 1043) na snimku koji sledi je Filharmonija Francuskog radija sa gorepomenutim solistima, izvođenje nije ubedljivo u meri u kojoj su to bili Kremerata i Concerto Budapest, ali možda sam pristrasan

ovde je zapravo stvar u sjajnoj transkripciji koju je uradio Štokovski (Leopold, Leopold... ) on je orkestrirao komad napisan za orgulje, tako da nije otišao od Baha, ali je orkestracija delu dala drugačiju notu; Štokovski je orkestrirao (transkribovao) još nekoliciju Bahovih komada, ali meni se transkripcija Passacagliae u C molu BWV 582 najviše dopada ovako to zvuči na orguljama:

gledao neko, vredi li trošiti vreme?

^ sjajno izvođenje

01.10.2022. Beogradsko Dramsko Pozorište: Cement Beograd, reditelj Sebastijan Horvat, dramaturg Milan Ramšak Marković Ljubiša Ristić: ...1977. me je pozvala da u Ateljeu 212 postavim Cement. Za razliku od, recimo, Jovana Ćirilova – pravovernog partijskog radnika, delegata partijskih kongresa i člana partijskih komisija – Mira Trailović je uvek pokazivala interesovanje za moj rad, stajala iza mene… Još kao student, sa Borom Stjepanovićem i Slobodanom Pajićem, statirao sam kod nje u Ateljeu 212, neprekidno se svađajući oko honorara... Hajner Miler: Gostovali smo sa predstavom BITKA u Beogradu, na BITEFU, pozorišnom festivalu. Posle je bila diskusija, izvesni Jugosloven nešto je polemisao i onda sam rekao da bi trebalo da se shvati da je nemački fašizam bio samo posebno krvava epizoda u kapitalističkom svetskom ratu koji traje već četiristo godina. A ono što je tu posebno jeste to što je prvi put usred Evrope učinjeno nešto što je u Africi, u Aziji i Latinskoj Americi već vekovima potpuno normalno: uništenje naroda, porobljavanje stanovništva. Jugosloven se razljutio, bio je u partizanima i rekao mi je: Za mene to nije bila nikakva epizoda. Za njega je to bio čitav život. Milan Ramšak Marković: Prva (predstava), u Zagrebu, skoro je integralni Milerov tekst, s nekim delovima koje sam dopisao. Ljubljanska je svedena na samo dve scene, koje su razrađene, ali je većina teksta štrihovana. Za beogradsku sam napisao potpuno nov tekst, inspirisan nekim motivima Milerovog dela, ali se ustvari bavi našom istorijom na specifičan način i Beogradom danas MILENA ZUPANČIČ, MIODRAG MIKI KRSTOVIĆ, BOJANA STOJKOVIĆ, MILAN ZARIĆ, IVAN ZABLAĆANSKI, ISIDORA SIMIJONOVIĆ, MARIJA PIKIĆ, NEDIM NEZIROVIĆ predstava u dva čina bez pauze, u prvom se na techno industrial potki, poletno iznesu mladanački snovi, ideali, želje (mali opštinski stan...), a u drugom se tiho i neprimetno umre od tuge nikada bolji Miki Krstović i sjajna Milena Zupančić u njihovim zrelim godinama podižu pozorišnu igru na nov nivo; deca u prvom činu sjajna.. sve nagrade, a predstava ih se nadobijala (i još ih dobija), su potpuno zaslužene; Milerova drama je inspiracija koju je Milan Ramšak Marković duboko usadio u sadašnji trenutak (u kom se umire od posledica Covida, nema za hranu dok dežurni paranoik budalesa o lideru regiona), a Sebastijan Horvat pretočio u uzbudljivu pozorišnu igru