Woland

poslednji stadijum bolesti zvane audiofilija je kada snimak podrediš emociji

i to ti je CM, kad sam dobro raspoložen kažem: klinički čist, a kad nisam kažem: impotentna i bezidejna onomatopeja džeza nabiflana po Suzuki metodi arigato

lanuo bih nešto na račun japanskog džeza ali neću

^ ejbg, ni ECM nije što je bio

^ odličan CD, sjajan Šnetberger, još i bolji Keler kvartet sa osmim Šostakovičevim kvartetom

mjok, treba imati sistem u glavi

ma, nisu kablovi problem - teško da se može bez njih; problem je kada se promovišu kao univerzalno rešenje za sve

opet o gajtanima... svaku temu pretvoriste u kablovsku

yok, moji zvučnjaci su fine sprave - ne prave buku; to je verovatno do konstruktora, možda je i do muzike, ili do racionalnih očekivanja, a ni interno ožičenje nisam menjao.. verovatno do svega toga po malo

^ ovo je zaista sporo

^ i ja sam primetio da je nokturno sporije odsviran; upoređivao sam sa izvođenjima Marije Žoao Pireš i Rubinštajnovim - ne bih se usudio da arbitriram, verovatno zato što sam dobra svinja koja guta Šopena, ali primetio sam razlike

^ ja ne bih rekao da novi snimci zaostaju za nekadašnjim, ali jesu drugačiji - to pripisujem zrelosti

^ oni su uvek interesantni

danas sam ga više puta preslušao - odličan i siguran, usviran, nasviran i razsviran Pogorelić u najboljim godinama; interesantan i veoma logičan izbor, melanholija se nazire, ali nije sebi svrha.. naručio CD

novi album Iva Pogorelića - Chopin

@Doktor bilo je leto, baš davno: ostavili se nekakvi tragovi u Splitu i okolini pa su se na jesen baštinili rezultati: beše to ganc novo UK izdanje Maschine Head, pomalo iskrivljeno u transportu, ali... pa niko jači, veći, bolji

Audiofilija je zavodljiva nerotkinja: vuče te za nos i vrti u krug raznim gadžetima, kablovima i instant rešenjima koja ne postoje u stvarnom životu; posledično si permanentno nezadovoljan, što te nagoni na stalnu potragu za nepostojećim gralom.. rešenje je da prestaneš da budeš audiofil, da audiofiliju ostaviš obožavaocima podloški, kablova i ostalim potrošačima izgubljenog vremena i da se vratiš korenima a to je: medij, izvor, pojačivač i zvučnik, da zabatališ čak i lampe pa i opampe, da ne spominjem gajtane.. da se ne lažemo: striming nije medij, striming je zabava za ljude kojima su telefoni srasli sa dušom a ne samo sa rukom, medij je traka, ploča CD, nešto što je opipljivo i nešto što si promišljeno kupio, a ne iznajmio kao deo grupe da bi bilo jeftinije.. medij treba da platiš, a ne da ga bagatelišeš striminzima i torentima, jedino tako ćeš ga poštovati i jedino tako ti može biti od značaja.. bolje je imati 5 komada rukom biranih nosača nego vascelo striming mnoštvo u kom je muzika samo zvuk i ništa više Gral ne postoji, a do zadovoljstva se dolazi polako i postepeno.. ja sam ga pronašao u trouglu Bač - Zrenjanin - Kranj; već dve godine je prošlo od kada me ne zanima da li može bolje - što pre obuzdaš potrebu za novim, pre ćeš naučiti da radiš samog sebe na pravi način u ovo ime prilažem nekoliko fotografija iz gorepomenutog trougla:

kada se posmatra u kontekctu cene celog drivera stvar izgleda drugačije

u osnovi bluza je emocija; ona istinska, doživljena i proživljena, nepatvorena, iskrena.. od deteta od 9 godina, nije realno to očekivati

Bahova Chaccone, Bramsova transkripcija za klavir (za levu ruku); duboko emotivno izvođenje Danila Trifonova https://youtu.be/Ljb5MvKv0Hw i dosta mirnije, ali precizno izvođenje bez publike, meni nepoznate Franzisce Staubach

traganje za gralom u audiu, se često završi stranputicom, zapetlja se u kablove, kondenzatore, opampe, konektore i druge đinđuve, pa se zaboravi da zvuk čini prvenstveno topologija. ne biva od govana pita, ali dobra topologija od običnih, lako dobavljivih komponenti, može da napravi čudo.. odlična dobro izvedena topologija čini gral sa početka teksta opipljivim.. u ovom slučaju i lako dostižnim topologija koju je Zen preuzeo od DefiSITa, a Il Penitente je četvrta ili peta njena inkarnacija, nezavisno od toga da li se koriste SIT, Mosfet, Germanijumski ili u ovom slučaju bipolarni tranzistori, koja zadržava isti karakter uz neke specifične razlike koje taj karakter obogaćuju. Il Penitente se za 2 -3 sata koliko smo ga opušteno i neopterećeno slušali nije obrukao, naprotiv i sa njim bi moglo veoma lepo da se živi: dominantan drugi harmonik i muzikalnost potvrđuju priču o karakteru.. detalja ima sasvim dovoljno, za detaljniju analizu nije bilo vremena ni raspoloženja, ali smetao nam nije ispočetka mi se učinilo da je nešto svetliji i "tanji" zvukom, ali se to izgubilo čim se zagrejao; verujem da je to posledica prastarih (30+ godina) kondenzatora na test boardu na početku se slušao striming, nekakva Miles Davis plejlista, potom smo prešli na CD player, Keith Jarrett Trio - The Cure potom Inbal Segev, dva Britanska (Clyne i Elgar) koncerta za violončelo da bi završili sa Alessandrom Celletti i njenom pločom CellettiBlue na gramofonu da li je bolji, lošiji od Ludefa, Sissy, Old Soul? ne znam - razlike koje obogaćuju njihov karakter daju prostor da se individualne preferencije ostvare