HomeMadeAudioProject

Teško je naći baš taj post u kome je prvobitno objavio šemu AX11 zato što se dobar deo njegovih pojačala nalazi baš u toj temi.
Inače, do sada sam sklopio tri komada AX11. Ovaj zadnji neću dati drugima da mi otmu.
Po mom skromnom mišljenju je to poprilično dobro pojačalo za veoma malo para.
Većina ljudi koja je čula ovo pojačalo je bila poprilično oduševljena zvukom.
 
@mamlaz
Ukoliko već nisi, predlažem ti da učiniš par malih izmena u odnosu na orginalnu šemu.
Emitorske otpornike BC639/640 promeni sa 100R umesto 47R i 2K2 u povratnoj sprezi zameni sa 680R da bi pojačao ulaznu osetljivost.
Kondenzatore 330pF zameni za 100P ili manje.
Na tom naponu možeš izvući oko 100Wrms@4R.

Snimak još ne završenog pojačala pre zamene otpornika u povratnoj sprezi.

Može i paljena čelična žica provereno

TP2 popunjena plocica
 

AX20R testirana plocica
 
AX 20R.pdf

moj deo posla do sad,(rekao bi da ću čekati fabrički završene pločice):

BAkar ima veliki toplotni kapacitet, preuzima toplotu u svoju zapreminu, sto je bitno za poluprovodnike koji su prakticno tackast izvor i sa male dimenzije treba odvesti kolicinu toplote.
Kada se intenziviraju procesi, kada sa tackastog izvora treba brzo da se odvede toplota, tada je metoda preuzimanja te toplote u zapreminu posto je kondukcija brzi proces o d konvekcije, koristi se najbolj prisutni materijal za to, bakar, koji taj toplotni udar akumulira, odvodi sa tackastog izvora, i razliva na vecu povrsinu radi efikasnije konvekcije. Ili efikasnije kondukcije sa vece povrsine na materijal sa boljom konvekcijom.
Da li ce se osloniti samo na povrsinu postojeceg bakra, stvar je potrebe,  mada je to losija opcija, bakar ima slabiju konvekciju od aluminijuma pa je sendvic hladnjak idealna kombinacija pozitivnih osobina dva materijala u prenosu toplote.  
 
To je tretman intenzivnih izvora tackastih dimenzija, uraditi prvu konvekciju, kapacitetom hladnjaka u malom kontaktu ili nekim metodama promena agregatnih stanja nekih zatvorenih sistema, odvesti energiju i predati je okolini...

Drago bi mi bio da nesto naucis.  
Jos od kada je otisao rad na IEEE neke tamo 90-e(sa mojim pisanijem i analizom), krenulo, stidljivo, se sa ubacivanjem bakra u profi elektroniku, da se izrazim, srednje kriticnu. Tada je nekako i krenuo uspon energetske elektronike.
 
I sad, gde god su granicni slucajevi, ili je pozeljno da nema velikih temperaturnih razlika, bakar sluzi kao "integrator", usrednjavac  temperature vise poluprovodnickih izvora.
 
Mogu se cesto(najcesce za obucnog koriskika uredjaja) videti recimo na hladnjacima procesora za PC, gde je ubacen komad bakra koji se naslanja direktno na  pelet ili poklopac procesora...daljnje primere od ovog zaista necu iznositi.
Koliko god da se cini da je vazna cinjenica da je bakar skup, neprikosnoveno su skuplji snazni poluprovodnici.
 

moj deo posla do sad,(rekao bi da ću čekati fabrički završene pločice):

moj deo posla do sad,(rekao bi da ću čekati fabrički završene pločice):

Jos jedan A40 u izgradnji...
 

APEX A40 made in India

Uskoro se ocekuje test i komentar prvog P30ZF preampa bez globalne negativne povratne sprege. Olaf je ranije uspesno testirao nesto jednostavniju verziju P20.
 
 

Najnovija gradnja vec zaboravljenog AX14
 

A40 nova gradnja posle duzeg vremena.
 

Na nekoliko projekata stavio sam multiplikator kapacitita za VAS, medjutim ljudi su rutinski ta dva mala tranzistora menjali otpornicima kao da je to neka usteda na pojacalu sa ukupno 40 tranzistora, izgleda da im znanje dozvoljava ovu prepravku a ostali deo seme ne diraju da nesto ne pokvare  Vec godinama zadrzavaju tranzistor za detekciju preopterecenja na B500 iako se taj izlaz nikad nije koristio kao ni A i B pinovi za mosni spoj, a prepravili su plocicu na 20 izlaznih tranzistora umesto 8 iako VAS to nikako ne moze da podrzi... ma samo nek se ljudi zabavljaju mada neki pokusavaju na tome i da zarade, ali kako ja kazem 'neces se ti od pojacala leba najest'  

Izgeda da ce uskoro biti napravljen prvi P30ZF, verzija P30 preampa bez globalne negativne povratne sprege i bez frekvencijske kompenzacije.

Pa jes, ne lici na pojacalo, sa 8 tranzistora, 12 otpornika i sest konova

Nije bas toliko komplikovan a i jedno stabilisano napajanje moze da napaja dva kanala, ovaj PSU10 ima povratnu spregu i daje dovoljno struje za kompletno pojacalo a ne samo za VAS.

Mile,
Obojica znamo da će sa paralelnim kondenzatorom opterećenje i dalje varirati ko zna koliko, prema prospektima B&W i JM Lab njihove kutije sa nominalnim impedansama od 8 Oma pada i na 3,5 Oma. Prema tome, bilo bi doro znazi šta se dešava kada tih nazivnih 8 Oma padne na 3,5 Oma paralelno sa 2 uF. Biće, što bi rekao Neša iz "Galije", šizenje, ali to bi bilo na bar 99% pojačavača, pa nije Nelson Pass budala što zalemi po 30 izlaznih tranzistora po kanalu. Ako nam ne smeta cena i velike dimanzije, to možemo i mi i dobićemo čak i jako dobre četvrtke bez obzira na 2 uF.
Po nekim mojim malim istraživanjima, realna granica za realne potrebe u životu a ne isključivo u labratoriji je 4 para, mada moja default vrednost su Motorola/ON Semi NJW 200 vatni tranzistori, a kada baš teram mak na konac koristim MJL 4281/4302. Izuzetno robusni, bez čekića im ne možeš ništa.

Dve stvari mene brinu oko većime DIY projekata uopšte, pa tako i ovde. Prvo me pomalo čudi da ni jednom nisam video makar vertiju nekog pojačavača koji koristi dvostruko napajanja, s tim da naponaski pojačavač ima sopstveni elektronski aktivno stabilizovano napajanje. Ovo zato što po mome iskustvu ako se pošteno izvede, a nije komplikovovano i nije preskupo, to toliko otvara zvuk da ponekad ostanem bez daha. Takve količine i kvalitet detalja se jako retko dobija bez stabilizacije.
Drugi problem se odnosi na radnu impedansu, tj. zvučne kutije. Ima ih stvarno od-do, od veoma lakih za pobudu do neshvatljivo komplikovanih ubica pojačavača. Tu sada onaj koji pravi pojačavač mora da bude dobro upoznat sa njegovim kutijama i njihovim osobinama, ili da se odoka odluči za nivo tolerancije pojačavača preka komplikovanim opterećenjima. Malteve sve je moguće, naravno po sopstvenoj ceni, jer se taj problem rešava najčešće prostim dodavanjem izlaznih parova i biflanjem kompletnog napajanja (tj, jačim trafoima i većim elektrolitima).
Da se sada ne cama u veliku diskusiju, pomenuo bih samo model kompleksnog opterećenja koji koristi Nelson Pass. Prikazao ga je na američkom DIY forumu, čak je i naveo o kome se zvučniku radi, ali sam propustio da to zabeležim. Ali sam Nelsona zato javno pitao mogu li da koristim taj model, uz naravno napominjanje autorstva, a on mi je odgovorio "Sure, knock yourself out". Prilažem ih kao dodatke ovde, sam elektronski model i oblik simulirane impedanse. Pa koga zanima, neka ga zakači za pojačavač koji ga zanima i sam vidi šta se dešava. Nije neobično da se pojačavač u testu naprosto šlogira jer ne može da iznese potrebne struje i napone. NAPOMENA: realan test podrazumeva kontinuelni režim rada pojačavača na polovini nominalme snage, jer morate ostaviti rezervu kako u stvarnosti ne bi ugrozili pojačavač guranjam u kliping. Njajednostavniji metod je da potreban ulazni pobudni napona za nominalnu snagu podelite sa 1.41.
Alternativni test je da umesto Pass modela u paralelu sa otporom koji je radni stavite u paralelu kondentaror od recimo 2,2 uF. I ovo je krvnički test, jer neselektivno poduže visoke tonove u nebeske visine, pa se iznad 20 kHz već dešava popriličan pampas koji se ni jednom pojačavaču neće dopasti. Galvna opasnost ovog testa čak i nije usled pasolutne snage, već od konstatnog pregrevanja izlaznog stepena, ako se malo zanesete, moći ćete i džezvu da stavite na hladnjake.
Phono RIAA grafikon upao bez veze na mufte, a ko ga nema ,neka ga pokupi, odličan je.

Od A40 se ocekuje najbolji zvuk koji ste u zivotu culi, sta god ocekivali od FX8 iznenadice vas i preskocice nekoliko klasa iznad one u koju ste ga na prvi pogled svrstali.

Kakva neobavestenot FX8 je najpopularnije pojacalo iz najpopularnije teme 'Ultimate Fidelity Amplifier' u najpopularnijem svetskom forumu diyaudio.com sa preko 2 300 000 pregleda
Nisam se trudio da oko sebe okupim grupu ljudi koji bi lobirali za neki moj projekat i onda bi on postao lokalno popularan, a u svetu nepoznat. Nema reklame i nijedan projekat nije komercijalan prepustio sam da vreme i ljudi sami prepoznaju sta je dobro, mislim da je to najobjektivnije.
U temi 'Studio Reference Amplifier' su malo ozbiljniji projekti zasnovani na istoj topologiji kao FX8, a to je pure push pull VAS spregnut preko Current Miror na LTP. Ova topologija pokazala se odlicno kako zvucno tako i na merenjima, a sto je posebno bitno kao najstabilnija pri kompleksnim opterecenjima kakvi su i zvucnici na kraju krajeva. SR150 i FR100 koriste jos jedan stepen vise strujno spregnut sa LTP takozvana 'Folded cascode' topologija koja se danas koristi u nekim najboljim OP ampovima. Dodatni stepen doprinosi jos vecoj brzini i velikom PSSR.
Pored AX14 i AX11 (FX8 je verzija AX11 sa Hitachi lateralnim mosfetima) u temi 'Ultimate Fideliti Amplifier' podelio sam nekoliko CFA pojacala A14, A23 sa OP ampom na ulazu i na kraju A33 i A40 sa diskretnim Diamond bufferom na ulazu (topologija koja se danas koristi u najbrzim CFA OP ampovima SR 2000V/us). Interesantno kod A14 i A40 je i Diamond izlazni stepen.
U svakoj temi mogu se naci odgovarajuca predpojacala SR PP12 u 'Studio Reference Amplifier', u temi 'Ultimate Fidelity Amplifier' P30 namenjen pojacalima A33 i A40, a ima i jednostavnijih kao P6 koji bi odgovarao za FX8....
Izdvojio sam nekoliko zanimljivih projekata, a ima ih mnogo vise, napajanja zastite i ostale propratne sklopove nisam ni pominjao. Projekti su namenjeni za samogradnju kvalitetnih audio uredjaja kakvi tesko da mogu da se kupe, mislim mogu ali po bezobraznim cenama

Svima preporučujem da probaju neko Miletovo apex pojačalo, AX11 može da se sastavi za male novce, a mogu da se stave i skuplji delovi, opet će da radi ko bombona
što je najvažnije, (posebno za duduke poput mene) radi iz prve
Eto sad kad sam napravio i slušam AX11, pravio bi i FX8