davor

Može katanac...

@Vdzele,

Koji su drajveri u tom malom NN acoustics zvucniku?

Nema tog modela na svom sajtu...

Koja mu je cena?

http://www.kurir.rs/sport/kosarka/paspalj-zapalio-fejsbuk-slavni-kosarkas-spasao-iz-dubreta-1500-ploca-studija-b-clanak-2087459

 

Nadam se da ima dobar sistem

Ima naravno...

http://www.audiohd.net/phpbb/viewtopic.php?t=629

Strašno je šta se radi sa studijom B...

Takođe ga nisam slušao ali ga ima na oglasima za 195 eur:

http://www.kupujemprodajem.com/Clearaudio-SmartPhono-28144392-oglas.htm?filter_id=58451756

Shishido LCR RIAA  da se proba. Delovi skupljeni iz fioke, cisto radi probe.

Svira jakooo lepo 

 

Kakav je kad ga uporedis sa Salasom?

Takodje preporuka za vinski dvor.

Moze bermet a obavezno probaj i "don oliver"

Pozz!

I drugari vole džem i slatko od dunja

Tegla te čeka.....

Kad se vidimo?

Davore,

 

neces Erviniu skinuti antibioticima. Foto labilni su i cak i da radis uvece, sutra su razgradjeni. Na stranu sto nisu sistemici a bakterija je u sprovodnim sudovima. Ostre makaze ili testera su jedini lek. Preventivno treba ici sa sredstvima na bazi Fosetil-Aluminijuma a ne sa bakrom, koji je uobicajen. Ja planiram da sadim dunju ali oklevam bash zbog gospodje Ervinie.)

Igore,

hvala puno na predlogu za fosetil-aluminijum.

Ovako nešto?:

http://www.agromarket.rs/srb/proizvod/62/Fungicidi/FOSTONIC-80-WP

Moje pitanje je kad ga koristiti? (Isto kao i bakarno prskanje-pre početka vegetacije ili kasnije?)

Koju površinu si planirao da sadiš sa dunjom?

Da nema ervinije bila bi idealna za uzgoj,jer nema puno prskanja kao kod jabuke...

Primetio sam da kad je kišna godina (kao što je bila 2014-ta) ervinije skoro i da nema.

Kažu i za sortu Dunje "Hemus" da je dosta otpornija na erviniju od drugih sorti (Leskovačka i Vranjska).

Ja pozvao par rasadnika da posadim 10-ak sadnica Hemusa za probu ali nemaju...

Pozz!

lallzyme je dobar, ko ga ima. tamo oko NS se gađaju sa njime, u širem bgd šipak.

ovogodišnja dunja je baš iznenađenje koliko je rodila.

.

Ja sam lallzyme,kvasac i hranu za kvasce porucio u enovitisu iz Topole:

http://enovitis.net/artikli/oprema-i-enoloska-sredstva-za-proizvodace-rakije/

Šalju bez problema kurirskim službama....

Meni je ervinija ove godine uzela 40% do 50% roda.

Pošto nisam bio u fazonu da je prskam "streptomicinima" i ostalim otrovima koji se već koriste u slučaju

pojave ervinije (deca će da jedu džem i slatko od dunja a ja da i drugari da pijemo rakiju) u mom slučaju su

"radile" makaze (30cm sam skraćivao tanke grane ispod obolelog dela a 50cm na onim mestima gde se bolest prosirila na debljim

granama) I tako, ode skoro pola roda ali nije mi žao,ovih 500 kg što je ostalo su odličnog kvaliteta i arome.

Odakle vam tolike dunje?

Ima neka caka stavlja se nesto na dno kazana da komina ne zagori.

Zasadio 100 sadnica dunja na ranču pre 5 godina...

Sad polako ulaze u rod:-)

Cuo sam od nekih da na dno kazana stavljaju jutani dzak ili seno.

 

da ne osdtupamo od teme, bavljenje... očistio i iseckao tj izfronclao 120 kila dunje/dunjca.

Lepo Gujo!

Nego daj malo detalja...

Enzimi,kvasci i da li si dodavao secera?

Imas li spremnu "veselu masinu"?

Ja sam pre 4 nedelje na masini iseckao 500kg dunja,dodao lallzyme fruit enzim,ec1118 vinski kvasac (za njega sam se odlucio jer je aktivan od 10* celzijusa-burad drzim u podrumu vikendice,pa je problem sa temperaturom prostorije posto nema grejanja)

Na kraju sam morao da dodam i grejalicu jer je ujutro pri hladnijim nocima temperatura padala na 12-ak stepeni,pa mi je bilo frka da ne zaustavi fermentaciju...

Podesio sam temperaturu prostorije na 15 stepeni i sad za vikend idem da vidim jel gotova fermentacija,pa da lozim kazan...

Malo mi je kazan problem za dunju jer nema mesac pa cu paziti da ne zagori...

Pozz!

Super!

Odličan auto si pazario,bićeš prezadovoljan sa njim sigurno!

Čestitam na kupovini i da te lepo i dugo služi.

Koliko sam shvatio juri se auto 2009-to ili 2010-to godiste?

Ta Multipla se pravila do 2005-te valjda, pa samim tim ispada iz igre...

Mislim ima i noviji model ali ni on nije nista lepsi...

 

Sto se Yetija tice mislim da je odlican izbor i da neces pogresiti ako ga uzmes.

Generalno Yeti je jedina Skoda koja je zadrzala robusnost i kvalitet izrade koju su imale prve generacije fabije oktavije,superb koje su i proslavile Skoda brend.Vec sa drugom generacijom fabija i oktavija su poceli ozbiljno da skrtare i da zakidaju...

U firmi su prve oktavije prelazile po 600 000 km do generalke a kod druge  generacije su motori zveknuli na svima vec na 2500 000 do 300 000 km uz jos gomilu mehanickih problema koje prve nisu imale...

 

Sad oko motora, 1.2 TSI nije los za gradsku voznju ali se ipak oseti manjak snage kad se auto optereti i trajnost malog turbo benzinca tek treba da se pokaze...Naravno i potrosnja goriva nije mala (ipak je Yeti oko 1300kg tezak).Imao sam prilike da ga jednom provozam na kratko i dosta je zivahan do 100km,posle onako.

 

 

 

2.0TDI sa 110 KS koji gledas je ipak mnogo bolji izbor.Njega sam vise puta vozio (verziju sa 4x4) i stvarno je auto fantastican...Preglednost,stabilnost,elastican motor i ponasanje na putu stvaraju lep osecaj i sigurnost u voznji.Grad,autoput pa cak i laksi offroad - stvarno nemam nikakvih zamerki.Vozio sam Yetija koji je presao 300 000 km i kad sidjes sa asfalta i poteras ga po terenu nista ne krcka,ne zvecka nema "cvrcaka" auto je potpuno "utegnut" i tu tek vidis koliko je Yeti kvalitetno napravljen (novu fabiju sa 7000km kad poteras po takvom terenu  se bas "raspeva")Materijali unutra i uopste ponasanje automobila sa tolikom kilometrazom lako moze da prevari-da mi vlasnik nije rekao da je ubila 300 000km bez problema bi mislio da je auto presao 100 000 - 150 000km.Tako da budes svestan toga pri kupovini.

http://m.youtube.com/watch?v=5lHu7NK4Ofg

koji LDR?

http://www.kupujemprodajem.com/LDR-pretpojacalo-26209496-oglas.htm?filter_id=

RAAL 64-10 ribboni, mogu da rade na 4ohm i na 8ohm.

Karakteristike;
ribbon material: aluminium
frequency responce: 2.2-100Khz
sensitivity: 91db/1m/2.83V
impedance: 4ohm (ind 0.3mH) ili 8ohm(0.6mH)
program power handling: 150W
recomended crossover: 4th order L-R @ 2900 HZ

Slike sa neta.Moji su nekorišćeni...

Za forumaše cena za par 150Eur.

Nemoj biti isključiv toliko. Sad ja napišem da sam čuo Babela na 4 ohm Visaton i da je to sviralo sjajno - a jesam .

Babelu treba odličan preamp, inače ga niste čuli kako svira.

Sad će neko napisati da mu netreba i ode priča

Puno parametara je u igri, tako da isključivost u audio tehnici jednostavno ne postoji.

Evo ja neću biti isključiv ali čika Nelson kaže ovo:

Meanwhile, it’s been about 13 years since I designed the Aleph 3, and I have such affection for that series that I revisited the design. I wanted to better address the customer who owns high efficiency loudspeakers and maybe a tube preamp. From my experience with small amplifiers I know that this person values the naturalness and musicality of the amplifier’s sound over specifications. The logical alternative is a high quality tube amp. Am I trying to emulate a tube amplifier? No, but I make use of some of the principles that make tubes sound good - simplicity and linearity. Toward that end, I wanted to simplify the signal path and reduce negative feedback without giving up on the measured performance.

The Aleph J carries on in the tradition of the Pass Labs Aleph series, combining those elements that were particularly right about the Aleph 3 and 30, and re-thinking those areas open to improvement. Unlike its First Watt predecessors the F1 and F2, the Aleph J is a voltage source amplifier – a regular sort of amplifier like the ones you already know and love. There are differences between the Aleph J and its predecessors: 1) Improved power supply filtration with about 20 dB less voltage ripple 2) Reduced gain on the active current source, giving better overall performance into 8-16 ohm loads

2) Reduced gain on the active current source, giving better overall performance into 8-16 ohm loads 3) Input stage using high quality matched JFETs 4) Much higher input impedance and vanishing capacitance 5) 15 dB less negative feedback. 6) Even greater stability, operating without lag compensation 7) 15 dB less noise 8) No electrolytic capacitor in the signal path

Inače,slažem se sa tobom da mu treba kvalitetan preamp da bi prosvirao kako treba (probao mog Babela do sada sa bar 10-ak preampa a za zvučnike ostajem pri svom stavu-bar 8oma i što osetljiviji...

Za Babela samo 8(ili više) omske zvučnike (iz iskustva-probao sam i 4omske ali to nije to).

Ja dolazim sa drugarom (Milosem-bio je I na prvom fak-u u Vrdniku) da se malo brojcano pojacamo.

Donosim promitheus WOT preamp.

Vidimo se!

Neosporno. Većina vas je isuviše mlada da bi se sećali raznih ludila koja su ljudi koristili tih davnih dana, na primer, dosta njih je koristilo telefonske parice i čudilo se zašto basa nigde ni za lek. Mislili ljudi kabl je kabl, šta tu ima da se filosofira. A onda im neko pozajmi neki iole ozbiljniji kabl, a oni se zapanje. Istina, u to vreme nije ni bilo mnogih kablova, neke davne 1975. godine drugar mi je u Trstu na jedvite jade pronašao neki kabl koji je imao pristojan presek i čak bio prodavan kao audio kabl, sa crvenom i crnom bojom izolacije dva provodnika. Navodno je bio OFC tipa, ali to je po standardima onih dana, dakle nije kao danas. kada se čistoća bakra tera na 99,999%

Ovo je tačno što si napisao ali su razlike bile minimalne (tero sam ardene sa najmanje 7 različitih pojačala raznih klasa) sa "istim" kablovima, dok su upravo "drugi" kablovi bili ti koji su činili velike razlike. Goertzovi bakarni su mi najviše legli u tim kombinacijama. Znači veliku ulogu imaju dobri kablovi jer sa "onim tamo" iz Elemente dovoljno "debelih itd" su pojačala šljakala pod ručnom - zato je i bila mala razlika...

Znaci po vama kablovi prave vecu razliku u zvuku od preampa?

Mislim stvarno...

Iz mog dosadasnjeg iskustva,posle zvucnika koji najvise uticu na zvuk celog sistema preamp je na drugom mestu!

Razlike u zvuku su drasticne...

Posle svih ovih godina, i dalje me fascinira mogućnost da predpojačavač neće da se složi sa kutijama. A to nije baš mnogo retko. I to objašnjava zašto je moj doživljaj u odnosu na preamp drugačiji od tvoga, bar delimično. Meni on daje veliku kohrenetnost, a to znači i da ima i veoma respektabilan bas, koji je taman kako treba, sve je tu a ništa nije prenaglašeno.

Izgleda da se nismo razumeli.Ja sam pisao da se TVC (koji je pasivno predpojacalo) nije slozio sa Tannoy-ima.Luxman se pokazao bolje a preradjeni Promitheus WOT jos bolje od Luxmana...

 

 

Mada, Tannoy kutije, koje inače dosta volim, nisu baš poznate po svojoj linearnosti i koliko ja znam, umeju da budu ćudljive. Nema veze, meni se i dalje u celini sviđaju zbog koherentnog zvuka i osećaja lakoće sa kojim rade. 

 

Mene je ta koherentnost i kupila.

Inace naginjem FR zvucnicima,imao sam dosta godina FR + bass helpere (jako zabavni zvucnici,jedino sto mi je uvek falilo basa na njima) 

Sa Tanoyima sam bas zadovoljan - mada priznajem da im je trebalo ugoditi sa preampom (prethodni preamp TVC se nikako nije slozio)

najslabija karika u sistemu je Tannoy.

 

Definitivno...

Matore drtine sa kraja sedamdesetih proslog veka.....kome to jos treba?

Davore, poštujem tvoje mišljenje, ali se ne slažem. Po meni, to je jedan čak izuzetno dobar uređaj, ali ne zaboravi da će krajnji rezultat zavisiti i i od pojačavača, i od zvučnika. Ako tu nije sve kako treba, može C-03 da bude najbolji na svetu, rezultat će izostati.

 

Pošto u kući imam još tri predpojačavača snage ni malo jeftine klase, i više pojačavača snage, imao sam čime da ga sa mirom poredim. I to unakrsno sa tri veoma različite zvučne kutije. Kada on ispadne dobar čak i u kombinaciji sa svim pojačavačima snage već prema njihovim mogućnostima, onda je on za mene dokazano dobar. A pošto sve to i danas imam, lako mogu da ponovim bilo koju kombinaciju.  A glavna referenca su mi ipak moje kutije B&M Acoustics 1041, koje su napravljene u saradnji sa Mirkom Bevenjom iz te firme, na osnovu mojih zahteva i nekih opštih nacrta, koje smo posle on i ja razradili. Rezultat su kutije koje u opsegu 40-18.000 Hz odstupaju od idealnog za jedva +/- 1.5 dB, a jedna od druge najviše +/- 0,5 dB (mereno po industrijskim standardima, to je +/- 3 dB 36-22,000 Hz), moj cilj je bio da našravimo najbolje kutije koje umemo, sa što užim tolerancijama. Jedino tako mogu da budem siguran da one mogu što je realno moguće iz njih izvući, pa da mi onda one budu referentna tačka. Da ne razmišljam šta i kako, nego da ZNAM šta jeste moguće. Nešto mora da bude tačka osnovice za poređenje, za mene su to zvučne kutije, koje su obično najslabija karika u lancu. A ako one omanu, ni najbolja elektronika ih ne može spasiti. I obrnuto, one će pokvariti rezultate čak i najbolje elektronike,

 

Po zvuku, H/K Citation 21 je jako blizak Luxman-u, ali potpuno poređenje nije moguće jer H/K ima problema sa mehanikom, potenciometrima i preklopnicima. Dok ih ne zamenim, nemam načina da znam šta šlajfuje, elektronika ili mehanika. Marantz 3250b je dobar, ali nema onu ambijentnost koju ima C-03. Philips AH 280 je fenomenalno napravljen, ali jednostavno nije iste klase, uprkos predivnom spoljnom izgledu. Mislim, ali za sada ne znam pouzdano, da bi se on mogao prepraviti da bude mnogo bolji, ali otom-potom.

 

Šta koristiš kao pojačavač snage, a šta kao zvučnike?

Slazem se i ja da je dobar (ali bez onog izuzetno) :-)

Pojacavac snage je Zen-ov Babelfish (aleph J) a zvucnici su Tannoy Arden i potpisujem da je Luxman tu

najslabija karika u sistemu...

music-instruments-frequency-chart.gifVlad, izobličenja su jedno mešano meso. Poznato je da našem sluhu gode izobličenja parnih harmonika, a da nam ne prijaju izobličenja neparnih harmonika. It diskusije na američkom DIY sajtu, malo po malo se odredilo da su od neparnih harmonika najgori 5-ti i 7-mi harmonici. Jednostavno, korelacija između njih i našeg suha je takva, a jedino iole racionalno obajšnjenje je da su to veoma visokofrekventni fenomeni koji umeju da zbune pojačavače. 7-mi harmonik od 20 kHz je ipak već 140 kHz, bar teorijski, jer u stvarnosti nema prirodnog OSNOVNOG tona pri punoj snazi izna 10 kHz, ostalo su harmonici. Sa druge strane, odavno je dokazano da nam harmonici i te kako trebaju, jer dosta često su oni ti koji nekom zvuku daju "boju". To je jedno od mogućih objašnjenja ljubavi prema cevima, jer iako one poprično izobličavaju, to se dešava uglavnom sa parnim harmonicima.

 

Nelson Pass je jednom tamo čak izjavio da on voli da pusti pojačavač da ima malo izobličenja jer mu takav zvuk više godi od sterlnig zvuka sa realno potisnutim svim harmonicima. To je onda svako shvatio na svoj način, ali u celini, opšte je prihvaćeno da je najneutralniji zvuk onaj u kome su SVI harmonici jednako potisnuti. Mali paradoks, jer to isto su tvrdili i Otala i Lohstroh još 1973. godine.

 

No, najveći deo te priče je uopšte bitan samo za one koji se bave projektovanjem. Čovek koji koristi gotov uređaj tu malo šta može, ima ono što ima, pogođeno kako je pogođeno, i to je to, eventualno jedino što može da uradi bez većih zahvata jeste da poboljša napajanje, što će sigurno popraviti i stvari sa izobličenjima jer će olakšati posao pojačavaču. Možda ne drastično, ali će sigurno biti bolje, pa makar i za malo.

 

Oko teze sa kalifornijskom žurkom, ma gde me nađe. Decenjama pitam ljude - šta mislite, kako će zvučati neke recimo kutije napravljene na Severu Evrope, gde polarna noć traje 6 meseci, ili u Kaliforniji, gde čovek kada ustane vidi sunce, more i kupačice na plaži (k'o u pesmi "peaches on the beaches")? To sigurno nije apsolutno poređenje, ali jeste neka verovatnoća, pođite od sebe, kako biste se vi osećali po mraku ujutru i po suncu. Možda ja preterujem, ali meni najveći deo proizvoda iz Skandinavije deluje hladno i pomalo nezainteresovano. Rekoh to, a sada ponavljam, umeju oni da iznenade, one Tandberg 5020 kutije bih danas kupio da mogu. Ali njihov Monitor zvučnik ne bih, po meni on je tonski debalansiran, ma kako impresivno izgledao.

 

@Impuls

 

Zaboravih da se osvrnem na firmu Luxman. Nisam baš najbolje upoznat sa masom njihovih jeftinijih integralaca, pa ne mogu da ih komentarišem, ali znam da me je njhov predpojačavač C-03 oduševio čistoćom i odičnom definicijom zvuka uopšte i posebno tonske slike. Istovremeno sam čuo i skuplji i kažu bolji C-02, koji mi se manje dopao. Tada sam shvatio zašto je C-03 njihov najbolje prodavan predpojačavač svih vremena i jedan od najbolje prodavanih predpojačavača uopšte. Najbolji atest toga je činjenica da je kao model živeo celih, gotovo neverovatnih, 12 godina, što koliko znam nikome drugome nije pošlo za rukom. I naravno, naletim na jedan na KP i kupim ga. Još uvek ga nisam osvežio, dakle radi mi onako kako je izašao iz fabrike. Od tada, nakon ličnog poređenja sa Marantz 3250b, H/K Citation 21 i Philips AH 281 ("Black Tulip" serija, top model) svi oni žive u ormanu, a samo Luxman radi svaki dan, 8 ujutru do 11 naveče. Sa H/K PA2400 pojačavačem snage, stvarno je deo dobitne kombinacije. Taj ne ide bilo kuda dok sam ja živ, bar ne dok ne čujem nešto još bolje. Jedan od retkih proizvoda koji mi oduzima svaku logiku zanovetanja a zašto ovako a ne onako, nemam šta ni da mu dodam, ni da mu oduzmem. Poništio je sva moja razmišljanja da se uopšte bavim predpojačačem u sopstvenoj režiji. Šta li će tek biti kada ga osvežim, ipak je on već 19 godina star.

U vezi Luxman c03 preampa...

Ja sam ga nedavno pazario prvenstveno zbog fleksibilne phono sekcije (2 MM ulaza i 3 MC ulaza 3 Oma ,40 Oma i 100 Oma).

Nije los uređaj,radi to lepo ali budimo realni-daleko je to od neke reference.

Imam trenutno u sistemu i promitheus WOT preamp (modifikovan by Neskor-ima tema ovde na forumu) i to trci krugove oko Luxmana...

Toliko od mene...