prophet

Da li se tu radi o oversampling-u ili upsampling-u? Kada se radi odmeravanje (sampling) u studiju, frekvencijom mnogo većom od maksimalne frekvencije kontinualnog signala (onog kojeg snimamo - odmeravamo - sampl-ujemo), taj proces nazivamo - oversampling. Ovo je primer za upsampling.Teorija kaže da se signal odmeravan oversampling-om mnogo lakše rekonstruiše. Kvalitet rekonstruisanog signala je veoma dobar i ovo u jednu ruku pojašnjava zašto jeftiniji dac-ovi tipa Lampucera dobro reprodukuju nativ hi-res fajlove 24/192 i 24/96 . Mnogo je manje izraženo digitalno "zrno" nego pri reprodukciji fajlova od 16/44. Ovo je još izraženije kod fajlova u kompresovanom formatu - FLAC.Kod oversampling-a moguće je kodovati manjim brojem bit-a (1-bit, npr DSD).Ako krenemo od toga da ne možemo uticati na to na koji način je vršeno odmeravanje, već imamo gotov proizvod, logično je da ga upotrebljavamo bez ikakvih dodatnih operacija (kompresija, upsampling...). To znači u 99,99% slučajeva WAV 16/44.Treba dodati da se ne koduje sve linearno - istim brojem bit-a. Signali koji imaju veću energiju (niže frekvencije) koduju se većim brojem bit-a, dok se signali sa manjom energijom (visoke frekvencije) koduju manjim brojem bit-a. Kod AD konverzije veoma je važno izbegnuti efekat "maskiranja". Ovo se u "loudness" eri prenebregava. Tonovi visokih frekvencija se mnogo lakše maskiraju od niskih. Najjači efekat maskiranja je za ton koji je na frekvencijskoj skali najbliži maskirajućem. Zbog ovoga originalni stari snimci, pored dinamike imaju i bolju rezoluciju.Veličina maskiranja raste sa porastom inteziteta maskirajućeg tona.

To je u celoj priči manje važno. Uvek se može može napraviti odgovarajući interfejs na dac-u. To sa aspekta vlasnika kupovnih dac-ova naravno ide malo teže. Vreme je već pokazalo da neke druge stvari ranije odlaze u istoriju, mislim na interface na matičnim pločama.

Lepo, ali može i bolje. Dosta bolje. Mislim da su ovo stariji članci, čitao sam ih svojevremeno. Vidim da je u međuvremenu dodao sadržaj vezan za Hi-Res.Koliko vidim ova juli@ ima samo optički izlaz sa digitalnog dela? Laički gledano čini mi se da su na BYOB najkvalitetniji delovi, pre svega clock-ovi. Xilinx ima i na RME.Apropos USB, Firewire, SPDIF ne znam šta da kažem. Samo mislim da optika na ovom nivou nije rešenje. Verovatno bi koštalo mnogo više da se USB ili Firewire izvedu kako treba, pa i optika sa kvalitetnim RX/TX.Što se tiče true audio clock-ova mislim da je u pravu.

Nije nijedan od dvojice Grada.

Imaš dip na 4kHz

Ako pričamo o komercijalnim uređajima ovo stoji. Međutim, ima kod nas još ljudi koji veoma uspešno rade "ground up". Znam za nekoliko uradaka, između ostalog i moj DAC je tako napravljen.

http://www.mother-of-tone.com/attraction.htm

Kao i svi lampaši (osim OTL) ali mislim i da je dobro isprojektovano imajući u vidu potrebu (ja bih to nazvao manijom) da bude spakovano u tako malo kućište. Slušao sam ga u tri iteracije: kt66, 6550 i kt88 i sa svakom je (uz odgovarajuće prilagođenje) sviralo odlično.

Biće super kad ga završiš

To kod Zena bi trebalo da ide dole do 19Hz a i gore mislim da je dodao neki superttweeter. Zaista neverovatan drajver, naročito u centralnom delu spektra.Što se Siniše tiče, ranije je koristio neki običan NAD a kasnije Arcam. Nigde nisam čuo da ova pojačala tako dobro rade kao na njegovim najmanjim zvučnicima. Nisam odavno bio kod njega, šta sad koristi u sistemu?

Zajebani ti čipovi što obrađuju i fajlove od 196kHz. I meni su veoma dragi

Šuki, promašena poenta - ponovo. Sama upotreba nekog čipa nema tolikog uticaja na krajnji rezultat. Sa druge strane stalno porediš Lampuceru sa Burm-om, između njih je veliki jaz, kako u ceni tako i u zvuku. Slušao sam dac-ove sa Sabre-om koji su zvučno tik negde iznad nivoa Lampucere a slušao sam i Analog Devices, Wolfson, BB itd koji ih jedu za doručak. Na kraju krajeva dobar izvor zvuka je dobar u svakom iole ozbiljnije osmišljnom sistemu, mnogo veću ulogu ima samo koncipiranje sistema na relaciji preamp-amp-zvučnici. Na kraju,postoje i sistemi koji su limitirani i u kojima se ne isplati dalje investiranje u bilo koju od komponenata, već je pametnije (ukoliko ima sredstava) koncipirati nov sistem. U takvom sistemu se kasnije isplati kupiti bolji izvor (dac ili gramofon).

Ima uradaka koji su bestijalno dobro napravljeni, ne verujem da si bio u prilici da ih čuješ, ali to ne košta toliko koliko ti misliš. Jedino ako si sposoban da sam to napraviš, pa i u tom slučaju opet nije toliko jeftino

Ja stvarno ne znam na koji način uspevaš da izmeriš koliko puta i kojom progresijom jedan uređaj svira bolje od drugog. Samo tvrdim da je zvučna razlika u odnosu na razliku u ceni još veća, gledano isključivo sa aspekta zvuka. To ne znači nužno da Weiss treba da košta skuplje, moglo bi da se razmišlja i u drugom smeru, zavisi šta od ta dva uzmemo kao referencu.

Ovde je podatak o ceni: http://www.6moons.com/audioreviews/weiss2/minerva.html Review Component Retail: $5000 | €3000

Ako misliš na izgled, izgleda lepo, no ja sam mislio na nešto drugo.

Razlika u zvuku je veća od razlike u ceni. I pogled na zadnju ploču govori dosta toga:

Baš, baš lepo

Zavisi od mnogo faktora, jedan od njih je i izlazni stepen. Ove kit varijante ne podvodim pod adekvatnom implementacijom ovog čipa, koji ima strahoviti potencijal.

Izvinjavam se First-ovo pitanje je naravno na mestu. Odgovor je: da, slušano u istom sistemu ali ne u isto vreme. Ovo je naravno samo moje mišljenje. Sa druge strane pomenuti Weiss, po mom mišljenju da naglasim, svojom zvučnom prezentacijom dosta podseća na Burmester 001 i Denon DCD SA-1. Svi imaju identičan zvučni potpis u visokom spektru, vi procenite da li je to dobro ili ne. Od pomenutih, samo sam Burmester slušao u drugačijem sistemu.

Tačno, što ne mora biti loše. Naprotiv, ako se čip dobro implementira Preoštri su drugi DAC-ovi, da ne nabrajam, Sabre to sigurno nije. Doduše, zavisi od implementacije. Dobro urađen je stvarno poseban doživljaj.

Istine radi, Weiss Minerva (stariji model od 202) je zvučno vasionski brod u odnosu na Audiolab 8200. Tu se svaka sličnost završava.

Pa imaju oni stari sifonjeri, em orah em puno drvo em krivudavi:-D

Nije isto, SRBBLA ima Sabre ili Cirrus DAC u sebi.

Stvarno mi nije jasno na koji način je eliminisano emitovanje drajvera sa zadnje strane, mislim na 4x15"?Pogon izgleda kao gain-clone?