sstrsat

Nima ova prigusnica ni C od common mode . Ovdi se sa slike lipo vidi da je namotaj tipa "krumpir" da stane cim vise zavoja i 2H induktiviteta postize zbog velikog broja zavoja i velikog permabiliteta jezgre ali naravno samo ako kroz nju ne tece nikakva DC struje

Prigušnica je motana na feritnom prstenu spoljnog prečnika 30mm, induktivnost je 2H a termogeni otpor 200R.Da li ovako nešto može da se koristi u napajanju za 12B4A?Za probu bi išlo sa trostrukim LC filtrom (C=85uF) sa klasičnim grecom, dual mono."PSU designer" kaže da može, nema riple napona na poslednjem kondu za nazivno opterećenje ispravljača.Ono što nije znao da kaže tiče se vrste prigušnice odnosno da li je primenjljiva u napajanju preampa.

Ne moze, zaboravi to ca ti kaze PSUD program. On je itekako tocan ali naravno ne moze znat da ova tvoja prigusnica nima zracnog raspora i da ne trpi nikakav protok DCa kroz namotaje. A kako bi joj protokom DCa induktivitet pal na vrlo malu vridnost onda bi ti imala u prinipu ulogu otpornika sa otporom namotaja

Gluposti...opet preterujes kao i obicno. Sa previse zara a bespotrebno.Mnogo bolje bi bilo da tu energiju preusmeris i napravis neki sklop za preamp, i posaljes ovde na temu.

Volil bi i ja da je pretjerivanje ali nazalost nije. Cista stvarnost. Koju moze vidit svaki ki baci oko na post broj 7 i na ovaj citat iz tvog posta broj 22. Tesko prelazim preko toga kad mi netko pokusava stavit u usta nesto ca nisam rekal.Ca se tice pravljenja necega, slobodno pogledaj moju veb stranicu (konkretno za preamp na hr stranici jos nima teksta ali ga ima na engleskoj stranici). Ili na stranicu Triodefestivala di o preampu imas i na hrvatskom.Bas si se nasal pravi koji ce nesto savitovat

Sta si ti neki forumski policajac?

Ajde fermaj sa lupetanjem, kakvi te policajci spopali

Ja ti stvarno nisam kriv ca si u nekim temama (ne samo u ovoj) iznosil nebuloze. A jos manje san ti kriv ca ti ego ne dozvoljava da samom sebi priznas (drugima ne tribas, oni vide) da si u necemu pogrisil i nastavljas ka uvridjena curica branit neobranljivo. Po tebi je znaci "forumski policajac" ona joji ti ukaze na na neke stvari. Stvarno ne znan da li san igdi vidil tako poremecene kriterije.

Pa covece kao da nikada nisi radio sa lampama

Ne, bit ce ti si :buehehe:

Nemoj pogresno shvatiti ali cevi koje si preporucio za line preamp

su veoma dobre ali nisu za tu poziciju

IZUZEV u slucaju kada je potreban veca osetljivost ulaza i vece pojacanje Mnogo vece pojacanje… i veci ulazni signal recimo CD nivo

oko 2Vp-p.

.

437A (3A-167M) faktor pojacanja oko 40,

za EC8020 mu=55

D3a u triodnom spoji oko 50x

E810F ili 7788u triodnom spoju u kolu oko 42x

jedino 6C45 ima malo manje pojacanje oko 30-35 ili manje ali i to je preveliko za CD kao ulaz.

A di san ja to preporucil navedene cijevi za line preamp????

Vidi ovako, posto virovatno znas citat onda ovo citirano mogu protumacit samo ka najgrublji pokusaj da mi stavis u usta nec ca ja nisam rekal. I mogu ti rec da mi se povraca od takvih pokusaja koji jako puno govore o tebi.

U postu broj 7 di su spomenute navel san ih za MC upotribu. Di san to rekal da ih preporucam za line preamp????

A sad mi ti stavljas u usta da sam ih preporucil za line preamp. Ne znan da li se moze nize past nego da se iskrivljuju necije rici. Po mojim kriterijima NE.

I budi uvjeren da cu na svaku buducu besmislicu koju izneses isto tako reagirat. A ti onda iskrivljuj moje rici koliko god oces i ostavljaj lipu sliku o sebi

ma kakva plava kineska led dioda... Budalastina...

to sto sam spomenuo je opste poznat efekat.

A nisam znao da je koncept kod ove forme komunikacije napad i odbrana?

I pored toga nista ne branim, pokusao sam samo da dam jedan primer koji ima veze sa zapocetom temom

a proizilazi iz direktnog iskustva

ti si navodio tamo neke minorne stvari.

cheers

Opcepoznat?????? Iz koje bajke poznat? Bujna masta stvarno izvodi svasta.

Btw, plavicasto svitlo unutar balona lampe postoji ali ajde malo proguglaj kad i zbog cega se ono desava prije nego napises da je to "opste poznat efekat" koji se desava "kada cev osciluje van cujnog spektra". Jesi li svistan koliko se sramotis takvim izjavama i jos vise pokusajima branjenja tih izjava.

Minorne stvari, kazes????

Pa sad, ako je pojava odredjene kolicine THDa vec u samom ulazu zbog nelinearnog otpora vezanog na pot minorna stvar onda je stvarno tesko (ustvari nemoguce) autorima takvih izjava bilo ca objasnit.

I ne izvrci kontekst nekim pricicama o napadu i obrani. Protiv tebe osobno niman nista ali cu na sve takve tehnicki besmislene tvrdnje koje si iznil (ti ili bilo ki drugi) uvik jednako reagirat. Na svim forumima na kojima sudilujem

Nije bilo ni karakteristicne plavicaste svetlosti koja je prisutna kada cev osciluje van cujnog spektra

a sto se kod ove cevi moze lako videti zbog otvorene anode

Je, bit ce da ima u sebi ugradjenu kinesku plavu LED-icu pa zato plavkasto svitli. :msn-rofl: Bolje da ovo ne komentiram

ovo stvarno postaje glupo stalno neke rasprave niokocega...

Imas pravo, ovo je stvarno glupo (mada to uopce nisu rasprave) ali nisan ti ja kriv ca pises to ca pises. Nebi to pisanje samo po sebi bila tragedija ali ovakvi tvrdoglavi pokusaji branjenja nekih nebuloza sa "argumentima" ka ca je ovaj citirani su, malo je rec, tragicni.

Ali ako nekome ni vazno koliko ce se osramotit..... net stvarno podnosi i vise nego papir

nisu samooscilovali,

Mozda ne, mozda da. To bi pokazal skop koji gre do parsto MHz-a a nekako nisam bas uvjeren da si takva mjerenja provel na EC81

-ug je bio po apsolutnoj vrednosti veci nego p-p ulaznog signalapa mislim da nije bilo struje resetke

Ne budi tako siguran. Vec iz datasheeta se vidi da pri nultom biasu tece jako velika struja resetke od nekih 0,3 do 0,4mA. Za negativne prednapone nije ucrtana u graf ali s obzirom kolika je na nultom prednaponu onda je sasvim realno iskustveno pretpostavit da ce i pri recimo -4V biasa (otprilike p-p maksimalnog ulazog signala) tec najmanje 10mikroampera a puno virovatnije i 2 ili 3 puta vise od toga uz sasvim uobicajeni nelinearni tok krivulje resetkine struje.Iako su ove mikroamperske vridnosti struje resetke naoko vrlo male, one su ipak vise nego dovoljne da izazovu ne samo pojavu dodatnog ulaznog otpora nego i njegov nelinearni karakter. A vridnosti toga su sasvim usporedive sa tipicnim vridnostima ulaznog pota. Sad, u slucaju da nima ulaznog pota i da dolazi signal iz niskoomskog izvora onda te nelinearnosti ulaznog otpora ne bi imale gotovo nkakvog znacaja ali kako je u tipicnoj konfiguraciji preampa gotovo uvik pot na ulazu (i obicno stoji na polovici ili i manje) onda ce vec tu doc do razlika pozitivne i negativne poluperiode. Ili da kazemo uvodjenja novih izoblicenja.

Zvucni rezultat je bio i vise nego dobar, cak usudjujem se reci odlican!

Opet cu izgleda morat ponovit da ovakve ocjene (zvuk je bil....) zapravo ne sluze nicemu i mogu podosta njih dovest do zabluda. Da li se nekome svidja ili ne svidja zvuk sa ovakvim ili onakvim sadrzajem harmonika i sa ovakvom ili onakvom njihovom spektralnom raspodilom je potpuno individualna kategorija ali sa tehnicke strane stvari oko EC81 stoje kako sam iznil. Ona je jednostavno namijenjena za odredjene aplikacije i neke njezine osobine koje su proizasle iz te namjene je ne cine bas najpozeljnijim kandidatom za upotribu u audio preampu.

EC 81Zvuk je bio veoma karakteristican i jako dobar

Ocjene da je zvuk bil "jako dobar" prvenstveno zavise od osobnog ukusa tako da obicno ne mogu kazat puno o ponasanju neke cijevi (ili bilo kojeg drugog elementa). Sa tehnicke strane stoji da je EC81 lipo linearna (kad se gleda samo izlaz iz nje) i da ima relativno mali faktor pojacanja pa bi time bila dosta pogodna za line stupnjeve.Ali isto tako stoji i da je ona kreirana za aplikacije ka oscilator do 750MHz-a ca vec samo po sebi znaci da triba posvetit veliku paznju da ne upadne u samooscilacije. Osim toga, ka i vecina lampi za tu aplikaciju ona pokazuje struju resetke vec i prije nultog biasa (mnoge od njih i jesu kreirane da delaju sa strujom resetke) ca u principu znaci odredjeni nelinearni teret za stupanj prije (recimo izvor signala). OK, o njegovim sposobnostima da se nosi sa time ovisi kako ce to sve ispast ali dozvoljavanje odredjene nelinearnosti (pa makar i ne prevelike) nije stvar koju triba pozelit u ulazu preampa cija bi ulazna impendancija tribala bit naponski potpuno linearna i neovisna o nivou ulaznog signala.Kako je osim toga EC81 vec dugi niz godina izvan proizvodnje (a nikad i ni bila jako masovna), onda je i nabava virovatno problematicna tako da tesko moze bit pri vrhu liste pozeljnosti.

AR (pogotovu taj sa 6H30) se jako tesko uopce moze nazvat cijevnim preampom s obzirom na malu ulogu koju ona ima tamo. O radnim uvjetima 6H30 u tom preampu bolje da ne kazem nista jer bi nekima slabo doslo koliko su soldi dali za to

Inace koristice mi i odgovor za MC ulaz, samo na kraju koji bi to par niskosumnih lampi bio za preporuku za njega?

lako ih je nabrojit, npr EC8020, 437, 3A-167M, D3a, E810F, 6C45 i jos pokoja. Manje vise vecina tesko nabavljive osim recimo 6C45 a da li ce ti ovaj popis ista koristit ovisi koliko uopce imas iskustva sa tim visokostrmim lampama. Ima oko njih dosta zamki oko pravilne aplikacije i nazalost puno njih umisto dobrog preampa dobije UKV oscilator (a da toga nisu ni svjesni) pa za lose zvucne rezultate bacaju krivicu na te lampe. Pogresno, te lampadine su pravi dragulji ali zahtivaju puno od onoga koji ih oce koristit. Za neiskusne nisu

Inace ta 6H30 ide u vrlo referentne sprave, npr preamp-ove Audio Research...

Ta ric "referentno" se strasno izlizala (valjda od prevelike upotribe). Jesi li siguran da zelis znat kako su topoloski sastavljeni ti AR preampi i ca tamo ustvari dela 6H30 i pod kojim radnim uvjetima ona tamo dela. Ali bolje nemoj to pitat ako si zelis zadrzat sliku o tim AR preampima ka "referentnima"

Da li su to ECC88, 12B4A, ili ima i neka "jaca"...Da li u dobroj topologiji svaka od njih dobro svira, ili imaju i razlike ? Ovo pitam sto na dosad x procitanih mesta su nahvaljene kao superiornije od ECC82, a tu lampu najvise expl. bas ANote, pa mi tu nesto nije jasno...

Neprecizno pitanje. Je li ovdi preamp phono ili linijski?Za line preamp, koji od svih karika u audio lancu postavlja konstrukciji daleko daleko najmanje zahtive, ima valjda vagon lampi koje ce odlicno obavit posal. Triba naravno ipak ponesto znat o topologijama i pravilnom izboru radnih uvjeta.Kod phono preampa stvari stoje drukcije. Kako on generalno dela sa malim signalima ali mora (prije volume pota) bit u stanju progutat i relativno vrlo velike signale bez da uleti u zasicenje onda ni bas svaka lampa pogodna za to. Tu moraju bit istovnemeno i cim niskosumnije i cim linearnije lampe. Izbor je naravno uzi nego za line amp ali sve dok se govori o MM ulazu ima ih ipak sasvim dovoljno. Za MC ulaz je zbog potribe izrazite niskosumnosti izbor jako suzen i tu svega par tipova lampi udovoljava. Mada nijedna ne moze postic toliku niskosumnost ka npr ulaz sa step up trafom ili niskosumnim fetom, neke od njih su ipak dovoljno niskosumne ako zvucnica daje 0,3mV ili vise.

Знам само да свака лампа даје специфичан звук само за њу. Чак су разлике у звуку и код различитих произвођача.

Jesi li se kad zapital da li je to bas do lampi samih ili vecina razloga lezi u (cesto kriminalno losim) topologijama i izboru radnih uvjeta? Npr, cisto je nevirovatno koliko se na netu najde idiotskih "konstrukcija" u kojima je npr ECC88 stavljena u radnu tocku sa svega 2 ili 3mA. Ne fali toga.....

:wink2: Meaby .. A sta je sa mnostvom Krell-aca i M.levinsona koji so pogoreli ovde po BGD-u, ja ih bar znam jedno 5-6 komada, mogu i da potvrde neki uvazeni Inzinjeri koji su ih popravljali po 2-3 puta jer je vlasnicima bilo puno para da plate uparene tranzistore pa su se u krug palili vise putaNe moze se reci da ova pojacala nisu prismrdela A klasu. M.levinson model 27.5, model 333 , Krell-ac KSA 50, 100, 200 LICNO SAM PRISUSTVOVAO nekim pozarima jednih od njih, inace to su Amp-ovi od mojih dobrih drugara, inace nemam obicaj da pisem o necemu -cemu nisam prisustvovao i u sta nisam siguran.

Je to neka zaraza kod tebe i tvojih prijatelja pa vam svima pojacala crkavaju? Neka bolest od koje se pojacala neizlicivo razbole i otegnu papke?Ala fermaj lupetanje, bujna masta lupa svasta. Uvatija si se ka glavoc na udicu sa onim besmislenim tvrdnjama o tome kako pojacala u klasi A izgaraju sama od sebe pa sad ne znas kako bi se iskoprca.

EEEE LIPI MOJ - HMM sad mi je jasno-mora da imas neki Smederevac ili Gorenje u kuci pa tako cvrsto branis Burn klasu, malo se salim nemoj mi zameriti, ako mi pet Inzinjera kaze da zaobidjem nesto -ne pravim se mnogo pamean vec poslusam, NO NEBITNO nek svako slusa sta hoce u tome i jeste poenta

Ma ne, imam samo srednjevalni prijemnik sa 6 tranzistora i nista drugo ali bitno da je tebi sve jasno.To ca je netko inzenjer ne znaci da ista zna o tome kako pojacalo klase A triba bit konstruirano. Naravno, najlakse je ono ca se ne razumi proglasit da ne valja.

Stav iz licnog iskustva, DVA izgorela Luxman-a ( M-300 i L-550 ) i jedan Marantz PM 84mk2 u A klasi-bez ikakvog povoda upss bilo je povoda-pa rade u A klasi i prosto su se zapalili - tako rekao Inzinjer Elektro - tehnike koji ih je popravljao i nemam razloga da mu ne verujem, malo vise imam iskustva u svemu ovom nego sto mislis kolega

Uvik ima skarta u produkciji a taj "inzenjer" koji ti ih je popravljal je stvarno malo jaci. Da taj "inzenjer" ima nekog znanja o uredjajima ne bi krivicu bacil na sam princip rada u klasi A nego na konkretnu izvedbu i konkretne razloge izgaranja. Ali nazalost uvik ima naivnih koji viruju takvim inzenjerima, Valjda po onoj da se "autoritetu" titule triba bez pogovora potciniti.Tako da mi nemoj govorit o nekim iskustvima u tome, ovim ca si napisal si pokazal koliko ih imas

Koga jos zanimaju sporeti u A klasi, ti ne kuvaju kafu samo domicinu vec vec i sebi prave - suicide -

Net stvarno trpi i puno vise nego papir nekad

"Sta"?! "Vidi se"?!Mora da se salis, pa ja se svercujem na ovom forumu

OK, provat cu bit cim jednostavniji

OK, jasno. Dakle, kada jedan amp radi, drugi ne radi, i obrnuto. A po kom osnovu taj amp koji ne radi utice na poboljsanje zvuka drugog ampa koji radi (pise tako na prvoj slici)?I da li je jedan trafo za jedan "amp" a drugi za drugi?

Mos mislit poboljsanja. Teoretski je doduse malo malo poboljsanje prisutno jer taj iskljuceni dio izlaznog amp ne tereti driver ali s obzirom na cilu koncepciju tesko da tu ima ikakve prisutne zvucne razlike

I kakva je funkcija C3 i C4 (kaze da su na staro DLD kolo dodati C3 i C4 i tako je nastao SuperDLD)?

Komercijalna. Oni omogucuju da C72 i C73 (koji moraju sadrzavat energiju za napajanje jaceg stupnja) budu manjeg kapaciteta ca komercijalno ni beznacajno jer oni tribaju bit za visi napon potriban jacem stupnju. Sa dodatkom C3 i C4 se omogucava da se osim energije u njima korisi i energija u C70 / C71 koja bi inace bila neupotribljena jer je u tim trenucima slabiji stupanj iskljucen.Ali OK, necu ipak rec da je to ucinjeno skroz samo iz komercijalnih motiva jer je kupac dobil ipak vise energije za jaci stupanj

Ok, ako je samo do "nasminkane" snage, to nije problem (nikad ga ne koristim tako glasno), ali, da li ono moze da da dobar kvalitet zvuka?

Zavisi ca podrazumivas pod dobrom kvalitetom, to je skroz individualno. Mozda ima i onih kojima se njegov zvuk svidja ali sa tehnicke strane stvari stoje kako san ih iznil

Interesuje me sta mu je to SuperDLD, kako to zapravo radi; zasto ga u brosuri iz '85 reklamiraju kao "TurboCharged Amplifier"Odakle mu taj ogromni damping faktor: 1000 na 50hz. Zasto ima 2 trafoa?

A ca ti tu ima bit nejasno, iz principjelne sheme koji si zalipil se jasno vidi ca je to i kako to dela.A to je jedan od (brojnih) pokusaja da se proizvede jeftiniji amp vece snage. Znaci amp koji ce davat recimo 100 i vise W (po logiki da kupac pada na podatke o velikoj snagi) a sadrzavat ce manje hladnjake i slabije napajanje nego ca bi nominalno tribalo za "klasicni" amp te snage.Ovdi su zapravo dva ampa u igri. Jedan dela do navedenih 30W (na manjem naponu napajanja) a kod priblizavanja toj snagi se ukljucuje drugi amp (na visem naponu napajanja) koji daje tih navedenih 100W.To je sve storeno sa manje vise ocekivanom pretpostavkom da je kod slusanja glazbe srednji nivo signala mali a da se tek u pikovima razvija velika snaga. I takav amp ce to obavit ali npr testiranje pri konstantnoj izlaznoj snagi od 100W tesko da bi prezivil vise od koju minutu. Ili bi se zadimil ili bi ga kakva zastita ugasila.Bilo je kroz povijest audia puno raznih izvedbi di je cilj bil postic veliku snagu ovakvim i slicnim nacinima. Koristenje kliznog biasa, koristenje skokovito promjenljivog biasa, ovo.... itd a svima je ustvari zajednicki motiv da se projde jeftinije u proizvodnji a da kupac bude impresioniran snagom koju takvi ampi posizu. Pri tome se naravno kupcu presucivalo da takvi ampi ne mogu te velike snage trajno razvijat.A takve vridnosti damping faktora su postizavane uobicajenim pristupom iz tog doba, enormnom jacinom povratne veze. Mada zapravo nikad nisu postizavane jer to sam izvor napajanja nije omogucival, cak ni uz svu kolicinu povratne veze. To su uglavnom podaci koji su derivirani iz kalkulacija i proracuna i ka takvi nisu lazni a postizavali su cilj da kupca impresioniraju ogromnim brojkama.Mali primjer: Amp sa takvim damping faktorom bi moral imat izlazni otpor od svega 8 milioma a kad ga se spoji sa zvucnikom sa samo 2 metra kabela od 2,5 kvadrata (ukupno 4 m zice), vec taj kabel dodaje u seriju 28 milioma i damping faktor pada na oko 220 puta. Sve to naravno uz pretpostavku da je izlazni otpor ispravljaca nula oma ca on naravno nije. Pa i uz vrlo ambicioznu pretpostavku da je izlazni otpor ispravljaca svega 0,15 oma, damping faktor bi na 8-omskom opterecenju bil jedva nesto preko 40 puta. Za precizniji (i jos porazniji) izracun damping faktora mozes izmjerit omske otpore namotaja trafa i koristenjem PSUD2 programa saznat koliki ti je izlazni otpor ispravljaca.Tako stoje stvari sa tim besmisleno velikim specificiranim vridnoostima damping faktora sa tehnicke strane. Ali sa komercijalne strane, te brojke su itekako postizavale svoj cilj - impresioniranje kupca.

SSTrsat

Sekundarna emisija odbijenih elektrona od anode EL34 cevi jeste uspesno resena fizickim uvodjenjem i uzemljivanjem G3 elektrode na masu , tako da nema nikakve sanse da se desi preoptercivanje G2 elektrode kao kod klasicnih tetroda ni u jednom rezimu rada pa ni u B klasi operacije pri visokim UBa naponima usled prihvatanja sekundarne emisije sa anode.

Jako je optimisticno (da ne kazem malo neozbiljno) ocekivat da ce bas svi sekundarni elektroni bit sprijeceni trecom resetkom. Oce naravno vecina ali ipak ne svi. Izmadju teoretski idealnog modela i stvarne situacije uvik ima razlike. Naravno da kod pentode oni sami po sebi nece unistit cijev ali kad je stjerana u jako optereceni rezim.....

I dalje ostajem pri svojoj tvrdnji da ovaj rezim rada cevi EL34 jeste taj koji omogucava najduzi radni vek istih, provereno !

Provjereno, nije.

Ali ako te veseli da ju guras da ti jedan par EL34 daje snage od 100W, samo izvoli. Zac recimo ne uzmes u ruke bas gitaru i recimo uru vrimena dnevno odvrnes do maksimuma pa recimo nakon tjedan dana izmjeris emisiju EL34. Znaci nikakva specijalna upotriba nego ono ca gitarista dela svaki dan.

Koliki je ono stupanj iskoristenja klase B u teoretskom modelu sa idealnim skroz omskim opterecenjem a koliki je va realnom svitu, pogotovo na frekvencijama di izlazni trafo pokazuje reaktivni karakter?

Pustimo sve te lipe stvari koliki je prosjecni nivo signala u odnosu na pikove. Dobro konstruiran amp mora it sposoban da deklariranu snagu daje trajno bez obzira na vrstu signala koji mu se dovodi. A ovaj koji je natjeran da daje 100W to nije u stanju trajno davat u uvjetima realnog opterecenja. I tu zavrsava sva prica o trajnosti EL34 u tom rezimu.

Naravno, ako ce netko takav amp koristit za kucno slusanje pri ustvari vrlo malim nivoima snage onda ce mu trajat. Ali je jako tesko nac opravdanje za koristenje 800V napajanja i trafa koji EL34 pitaju za takav rezim di je i za red velicine manja snaga dovoljna.

Ne slazem se sa iznetim misljenjem da je upotreba EL34 cevi u PP Amp-ovima na 800V Uba u dubokoj B1 klasi pogresna i da skracuje vek tih cevi drasticno , nego bas nasuprot rad sa relativno malim naponima anoda u A/AB klasi skracuje vek cevi neuporedivo vise !

Slagal se netko ili ne, rad EL84 na 800V je jako opasn rezim koji joj jako skracuje zivot. Neke stvari oko prijelaska radnog pravca u elipsu (i naravno zalaza u nedozvoljene disipacije) san vec navel ali ima tu jos toga, od samih fizikalnih pa do konstrukcijskih stvari.Sa fizikalne strane cim je veci napon napajanja to je i veca mogucnost pojave sekundarnih elektrona. Sad, ako netko misli da su oni bezazleni.....Sa konstrukcijeske strane amp se zapravo nikad ne pravi da dela u 100% cistoj klasi B nego je to uvik neka vrsta osiromasene klase AB. Razlog je valjda svima jasan (ili mozda nije?). Amp koji bi bil bas skroz uklasi B (Iao = nula) bi gotovo stalno unosil crossover izoblicenja na manjim nivoima (dobar zvuk ??), ca zbog promjena parametara cijevi zbog starena ca zbog varijacija napona mreze a mislin da ne triba napominjat da va tim Iskrinim ampima ni bilo nikakvog stabilizatora napona. Takav amp bi zapravo stalno u ovisnosti od napona mreze skakal iz klase C u klasu AB sa prolaskom kroz klasu B. Tako da to ca se konvencionalno naziva radom ampa u klasi B u praksi zapravo uvik znaci neku vrstu "osiromasene" klase AB, bas zato da se izbignu (barem koliko se moze) crossover izoblicenja pa se cijevima i tu daje neka mala struja mirovanja. A neka je ona ovdi i samo bidnih 10mA, to vec pri 800V napajanja znaci punih 8W disipacije na svakoj EL34. A signal im jos nije niti doveden......Svako kome su te stvari jasne ce lako izvest zakljucak o "trajnosti" EL34 u takvom rezimu

Ma ganjanje jednog para EL34 da postigne 100W je obicna glupost. Je, moze se to izvuc u klasi B (ne AB) ali se tu cijevi stavljaju u jako opterecene rezime ca normalno rezultira skracenjem njihove zivotne dobi. A da ne bi doslo do jos drasicnijeg skracivanja zivotne dobi, takav amp je prakticno upotribljiv samo za reprodukciju govora. Dozvoljavanje da mu udje puni audio opseg neminovno rezultira pretvaranjem radnog pravca u elipsu na frekvencijama di trafo pocima iskazivat reaktivne karaktere (a te su vec unutar punog audio opsega) i naravno prekoracenjem maksimalno dozvoljene disipacije.Tako da ganjanje takvog ampa punom snagom za reprodukciju cilog muzickog materijala znaci jako cesto minjanje cijevi.To je Iskra delala za socijalisticke razglase i u takvoj upotribi normalno da su cijevi dosta dugo trajale. To je ipak samo povremena a ne svakodnevna upotriba pa nisu ni nabijale neki veliki broj uri u radu a kako su im uglavnom dolazili govorni signali onda su ipak bile na granici dozvoljene disipacije.Za normalnu reprodukciju glazbe je vridnost takvog ampa prakticno nikakva

ma kakvi da ja prekinem komunikaciju sa tobom.nesrecan splet okolnosti.

A kako san drukcije mogal shvatit to nego ka prekid komunikacije ako nakon ukupno svega 3 PP poruke na moj pokusaj da posaljen odgovor sistem javlja da slanje nije moguce jer je poruka izbrisana. Ako se desil neki "nesritan splet okolnosti", zar ne bi bilo normalno da se otvori nova poruka?

Je to za ono 12E1 pojacalo za koje si me trazil misljenje oko drivera / ulaza pa prekinul komunikaciju kad san ti rekal ca mislin o 6SN7?

sstrsat, hvala na odgovoru.Pravio sam sa ovim IC upravo spdif driver, na osciloskopu do 20MHz nisam uočio nikakva oscilovanja ali mi se nije dopala četvrtka koju sam dobio, bilo je malo zvonjave. Mislio sam da je to zbog loše terminacije pa sam menjao vrednost R1 ali je oblik signala ostajao isti a menjala se amplituda...Da li je ovo sad OK?

Sad si vec vrlo blizu, tribas samo izbacit jedan od ova dva 75-omska otpornika na RX strani, manje vise svejedno kojega. Trafo ima prijenosni odnos 1:1 tako da ce kabel vidit 75 oma bez obzira da li je otpornik na primaru ili sekundaru trafa. Ovako kad su obadva, kabel vidi terminaciju od 37,5 oma.Ali ako bas gremo strogo detaljno, nekih malih razlika ce virovitno bit ali one nece imat nekog veceg utjecaja u praksi. Razlog nastanka tih razlika je u tome ca trafo naravno ni 100% idealan a najbolji i najbrzi nacin da ustanovis di je bolje stavit otpornik je pogled na ekran skopa koji ce ti pokazat da li da otpornik drzis va primaru ili va sekundaru.I jos jedna stvar, koliko se sican datasheeta za CS8414, njegovi RX ulazi tribaju bit odvojeni kondenzatorima.Ako ti je skop potvrdil da opamp stabilno dela, mores slobodno ovo kompletirat.Mala opaska, kad bi bas gledali skroz u detalje onaj 75 oma otpornik ca je vezan na izlaz opampa bi ustvari tribal bit koji om manji jer bi tribalo uzet u obzir i izlazni otpor opampa (koji ipak ni skroz nula). Ali u praksi, pogotovo sa tom malom duzinom kabela tesko da ce bit neke razlike u finalnom rezultatu izmedju apsolutno tocne vridnosti i standardne vridnosti od 75 oma.I finalna preporuka, bilo bi pozeljno na ulazu opampa stavit trimer pot cim manje vridnosti (toliko male koliko ono ispred opampa dozvoljava). Ne znan koliki ti nivo dolazi na opamp ali ako je to TTL nivo onda ga ni bas pozeljno u punom iznosu dovest na opamp koji dela na +/- 5V

Trafoi su zbog galvanskog odvajanja, veća šteta no korist kad su dva ili je opravdano samo za veće dužine kabla?Ne snalazim se dobro sa impedansama.Na strani izvora poslednje IC je LM6181 a prijemnik je CS8414.Da li fali još nešto da bi se ispravno definisala impedansa voda?Komplikovano. Na DAC-u nemam optički ulaz niti optički izlaz na svim izvorima a morao bih i optičke kablove da nabavljam. Uz to ne mislim da bi bilo neke dobiti upotrebom optike umesto koaksialca u ovom slučaju.

Fali? Ima i previse, i oma i trafa i kondenzatora. Ovako ukratko, umisto 470 oma triba ic 75 oma, trafo i kond na strani TXa triba izbacit, Kond na RX strani moze ostat ali ne sluzi nicemu.Moze se to naravno slozit kako triba, LM6181 je zadovoljavajuce dobar za tu aplikaciju. Ali mi najprvo javi da li imas ikakvih iskustava oko tih brzih video opampova (zahtivi layouta, rasprezanje...). Neiskusnima se vrlo cesto desi da sa takvim video opampima dobiju umisto ampa oscilator a ako je napon napajanja blizu gornje granice onda oscilacije najcesce traju manje od sekunde (dok ne izgori).Optika je u redu uz koristenje kvalitetnih transmitera i receivera, onih naminjenih za transfer video signala kroz optiku, ali npr klasicni Toslink je smece od veze

Konkretan slučaj S/PDIF konekcije:Impulsni trafo je Pulse PE-65612Kabli je Belden 1505A dužine 1,4mKojom vrednosti termogenog otpora treba zatvoriti ovaj vod da bi impedansa bila 75 Oma?Kako karakteristike impulsnog trafoa utiču na vrednost otpornika kojim se zatvara (terminiše) vod?

Slucaj ti uopce ni konkretan jer se ne zna izlazni otpor izvora signala a o njemu direktno ovisi i vridnost R1 i to da li se taj otpornik uopce stavlja i da li ga triba stavit ka na shemi u paralelu ili u seriju.A koristenje dva trafa nima nikakvog smisla, pogotovo ne na ovako smisno malim duzinama kabela. I kondenzatori su visak