Doktor

Mislim da je vreme za jednu novu temu.
Detalji, detalji i . . .  detalji   vs.    koherencija.
Sta su nasi priorieteti ? 
 
 

OFF:
vidje,moj prvi gram je bio Tosca 10,sa sve zvucnicima,pojacalom,kristalnom glavom..uzeh Lenco L-75 sredinom '70 iz dzeparca sto sam se narmbadzio za vreme letnjeg raspusta,pojacalo iz Tosca 10 sam izvadio uz pomoc drugara,ja mu uradio posebno kuciste,rekli bi jeto mlad,perspektivan DIYer,zvucnici ostali od Tosca 10,skolski drugar je imao starijeg brata,koji je vec tad petljao oko raznoraznih elektricnih/hifistickih skalamerija a la quadrofonski dekoderi sl.,,uradio mi je MM "karticu",koju je stavio u pojacalo od Tosca 10,kupio zvucnicu shure M75ED,i bio sam zadovoljan sa time jedno 2-3 godine..sve novonarucene  ploce mog drustva iz UK iz tog vremena,su prvo dolazile do mene,jer sam imao normalan gramofon naspram silnih Tosca,Turandota,Trubadura i sl.,sto su onomad oni jos imali..i uzivali smo u muzici King Crimsona,Weather report,Jethro Tull,Traffic,Doors itd., i u takvoj formi...
sa drugarem smo pre par godina kupili jedan istocnjacki gram,sa kristalnom glavom,pojacalom,zvucnicima,ne pitaj koja je firma u pitanju,ima tamo valjda 3 najlonske kese singlica,sto bivsih mojih,sto njegovih,sve ex YU,medj njima Black Night-Deep Purple,Animalsi "rising sun",Shocking Blue,Stonsi,Santana i ne secam se vise cega tamo nema..sve u svemu kad nekad rostiljamo,sastavimo taj ultrahajend sistem,i uz dovoljnu kolicinu maligana,sve je vec u redu..iz inata nismo dali na berzu te singlice da se prodaju,iako ih redovito posecujemo
 

 
ON

Nije loša. Dobra je. Odlična.
Ima o njihovom studiju u Nemačkoj dosta toga po net-u, o hardveru u tom studiju, izvođačima.
Ima o tome informativno na omotima, bookletima LP-a i CD-a. Ništa tu nije sporno.
Ali da svi njihovi muzički naslovi zvuče dobro na audio uređajima različitih cenovnih razreda, činjenica je.
U čemu je trik, možemo polemisati, debatovati, ali to i jeste zapravo tako ( hint - produkcija, mastering ).
Sa druge strane, bolje je imati kao reper albume koji su obeležili neku epohu, sa vrhunskim izvođačem/izvođačima.
Jedan od primera, tj. album koji volim čuti pri preslušavanju nepoznatih audio sistema je Nebraska od Brus Springstina.
Za mnoge kultni album, snimljen u kući, na četvorokanalnom Tascam kasetofonu.
Semplere ne volim.
 

I ekser bi lepo svirao na Stockfish produkciji

Gratz za Rumors i to "Nemac" original.
Da ne bi ta "Trava" izgubila organoleptička svojstva, a i nije preporučljivo držati dugo žestoka alk. pića u plastičnoj ambalaži, pretoči ti to, blago meni, u neke fensi staklene flaše, pa oma u vrata frižidera.
Dovoljno je svega 15-20 min. pre serviranja, a zarad uživanja u svakoj pojedinačno arimatičnoj travci ( od tih 31 komada kako reče ) iz čašice staviti flašu na sobnu temperaturu. 

Bravo za LA Woman! Šta je ona crno-bela ilustracija unutra?
Ja najzad imam dobar Rumours, nemačko WB izdanje, prvi tiraž 1977.
Stigla i travarica iz Niša, made by Neša Travka, 31 vrsta trave. Nije isti stimulans koji su koristili Fleetwood Mac, ali poslužiće  

xe xe radi jbt sa ovim usranim dipolom.. doduše povremeno šuška ali radi

To ce biti TO..press prvorazredan,bez ikakvih fizickih anomalija (rupa dobro centrirana,ne treba je prosirivati),nema talasanja,ravno-cisto ko suza..sviri do 00..meni se vise dojmi od MFSLova..

U Vrbasu , eno priprema reklamne fotke
 
zasad samo jedna
 
edit: to je samo deo onoga sto je odn'o ..........
 
 

2x200gr/45RPM,originalne master trake su koriscene,Bruce Botnick i Doug Sax su imali navodno prste ( i usi) umesane u ovo..samo jedan nas Suzy,licenco izdanje imam,sin mi je nedavno kupovao neko reizdanje LA Woman skoro,bejase gore no nas licencni :(..stara izdanja,ako su u dobrom stanju,odokativno, opet sa ne bas naivnim cenama,a pitanje kako je to bilo urnisano sa raznoraznim "pomagalima",hteo sam ici na sigurno,,ke vidime/chujeme i ovo chudo

pristigla taza roba,za popodnevni hard rock cafe

ja kupio sebi
 
bataljujem DIY ...... vi's da ionako nikad ne stizem sebi nesto da sastavim
 

 
rasprodajem i Tannoye i RCA i First Watt i EMT  ........

paa, počeo sam da kmečim, za sad smo na "lako ćemo se dogovoriti" sutra i antenu treba da pokupim, Iskra FM kružna.. ću montiram, sprovedem kabl pa ćemo da vidimo..

ja ću ovim putem:

Respect.
Medjutim, ja nekako danas idem dalje u Rock  . . . UFO, IMO njihov najbolji LP . . . 
 

@revox,
da pojasnim o'ma' za ono od 5 e + ( lako to ide i vise, za onog' kome treba, a nema, a zna . . .  ) . . .
Berlioz i "Fantasticna", pa Kemp i "Emperor", i onda mozda (meni) najdraza iz celog ovog tvog' trodelnog lot-a . . . Geza Anda i Chopin Prelidi za DG.
Eto, jedna kratka expertiza . . . daleko da je ovo ostalo bezvredno, ali se kotira tako kako si i ti kupio . . .  recimo. 

Ljiubav stara zaborava nema ti to znas ... no je greota ne kupit ovo po 1€ 

mos misliti
slusa ploce ..... cita knjige ...... oda po pozoristima ......... i koncertima
jedino sto kavenise sa mnom ga spasava od ocene - prop'o nacisto .......
 

"Jami" ispred "Ljudi"  . . . .  
E pa, neka je . . .  msm, Jami. 
Sada, na kraju Pozorja, da se tebi zahvalim na svim ovim tvojim recenzijama . . . input-ima . . . ocenama . . .
 
P.S. "Crnu zemlju" cemo negde u'vatiti vec da pogledamo . . . 
 
 

02.06.2018. Sterijino Pozorje, Dušan Jovanović Zid, Jezero, Slovensko Narodno Gledališče Ljubljana, režija Miloš Lolić 
xa! nova verzija Jovanovićeve predstave iz '89.. tada su je igrali besmrtnici - Radko Polič i Milena Zupančič.. odigrana je odlično i sinoć.. bez prenemaganja, pošteno i zdušno..

četvoro glumaca, svedena scenografija, malo muzike i mnogo emocija.. dovoljno je to Jovanoviću, snalazi se on u igri na male golove, a to mogu samo najveći
oko veličine samo jedno podsećanje - krajem sedamdesetih je KPGT postavio njegovu Oslobođenje Skopja.. odigrano je 800 predstava, od čega čak 78 u USA i 36 u Australiji.. ajd da vidim majčinoga sina (a voleo bih svega mi) koji će da ponovi to bila jednom jedna zemlja..
predstava nema epilog, ne nazire se rasplet priče koja je postavljena poprilično oštro, ali samo je oštrina postavke bitna, a ne i priča koja služi samo kao šlagvort likovima da ispričaju, svako svoju, priču.. dobra, odlična i jaka predstava.. a ovako je izgledala nekad:

 
 
 

02.06.2018. Sterijino Pozorje, Stevan Vraneš Svedobro, Narodno Pozorište Užice, režija Nemanja Ranković
o ovoj predstavi izveštavaju portali Story i Svet.. za to je zaslužna tema - ženska priča sa plakanjem i pevanjem, onako kako je muškarac zamišlja.. ili čak onako kako muškarac misli da bi se dopala ženama.. a dopala se, doduše ne onoj koja je bila pored mene, ali ona je izuzetak koji potvrđuje pravilo, uostalom sedeti pored mene i nije neko dostignuće, osim što dosta govori o ukusu i karakteru

bilo je tu (osim plakanja i pevanja) svega, dvojica muškaraca, jedan grub, bivši borac, balkanski mačo, i jedan baš po ženskom ukusu - nem i priča, koja seže u mladost dve junakinje, koja je naravno melodramski tragična.. malo veganstva i rialitija, taman koliko je potrebno za Story, Svet i Stil, poneku suzicu i bezbednu pomisao kako postoje one kojima je gore..
nemam baš ništa protiv Provincije, živim u njoj nekako već, nekada je Provincija imala prefiks Kulturna.. to je bilo manje ili više zasluženo.. međutim protivim se Provincijalizmu, koji u liku Marine, veoma uspešno demonstrira Tanja Jovanović, koliko svojim pretencioznim glumatanjem, toliko i (bez)brojnim hirurško-kozmetičkim intervencijama, kojima je od sebe napravila grotesku ženstvenosti.. nekako mi veganstvo i joga ne idu uz botoks.. ili baš idu bemliga
 
 
 
 
 

01.06.2018. Sterijino Pozorje, Kristian Novak / Tomislav Zajec Črna Mati Zemla, Zagrebačko Kazalište Mladih, režija Dora Ruždjak Podolski
Preveć čuda sega je okoli mene i bojim se ka bum se zgubijo v našoj hiži ali v našemo vrto jer su stvari i namještaj i drejva i životinje več nej takše kakše su predi bile. Ve mi saka stvar oče naka reči. Stalno samo povejdajo, vmes. Negda nemrem tau več poslušati, ponorjo bom.
roman Kristiana Novaka - Črna Mati Zemla je pre nekoliko godina u Hrvatskoj, podigao veliku prašinu koja se brzo prenela i na teritorije bivše zajedničke države.. pronašao je roman put do čitalaca, koji naravno nisu (i nikada neće ni biti) isti i uzburkao emocije, pročitao se bez daha, namah i našte srca a završetak čitanja je bio propraćen (osim žalom što ga nema još za čitanje) tihom psovkom divljenja ubačenom sebi u brk.. roman ima tri celine, prve dve su smeštene u savremeno doba, a u trećoj se autor vraća u detinjstvo, u Međimurje (malo kak si lepo ravno..), u jezik i u traume..
roman je po strukturi pomalo hermetičan, malo je dijaloga većinom je piščev unutrašnji dijalog, pa ga je zbog toga teško pretočiti u dramski tekst.. mnogi sjajni romani su "pali" na dramatizaciji u pozorištu.. najsvežiji primer je Andrićev Na Drini Ćuprija, u kom se tek povremeno nazire duh romana.. ima i pozitivnih primera, to je Andrićeva Gospođica, čiju dramatizaciju je uz piščevu superviziju uradio Marko Fotez.. srećom, dramaturg (teksta i predstave) Tomislav Zajec je svoj posao uradio vrhunski, u nečemu skratio (čak i malo dodao) tekst i učinio ga pevljivim u pozorištu, uspevši pri tom da sačuva atmosferu i ideju romana.. više nego ikad do sad Zajec mi je pokazao koliko je značajan posao dramaturga..

predstava je o (da uprostim) traumama iz detinjstva, o tome kako se one reflektuju kroz život, kako sputavaju, ograničavaju.. o tome kako u određenim stresnim okolnostima u glavi malog deteta odjekne Bakino nateravanje kokoši u kokošinjac uzvikivanjem imena demona: Ha, Hešto, Pujto! o Međimurju, legendama o Svečarima i dobrom blagom Bogu, o odrastanju, fudbalu, majci, ocu, sestri, nemilosrdnim drugovima iz škole, demokraciji i socijalizmu, Yassa i onim drugim šuškavim trenerkama, o izopštenju.. i o samoubistvima kojim je glavni junak prisustvovao..

pored osnovnih preduslova oličenih u tekstu, dramaturgiji i režiji, za dobru pozorišnu predstavu je krucijalna strast i posvećenog glumaca, i upravo je ona glavni imenitelj predstave.. događa se to retko da se sve kockice sklope, i tada.. pa, dogodi se čudo dogodilo se, dobrim delom zahvaljujući i savršenoj režiji Dore Ruždjak Podolski, koja je manirom velikog majstora, preklapala scene i vremena, ponekada čak istovremeno na različinim mestima na pozornici.. teklo je to sve nekako prirodno, bez štucanja, a sa bezbroj ulazaka i izlazaka sa scene, koju je pohodio veliki broj glumaca.. neki od njih su imali više uloga.. predstava je izrodila lidera, to je Adrian Pezdirc, kao Matija, istakli su se baš SVI, ali Urša Raukar je kao baka dala izvanrednu ulogu

predstava je sa pauzom trajala skoro 3 sata.. proletelo je.. kad se završila, publika je odmah skočila na noge, kupljeni smo mi bili od petog minuta, mogli su da nam rade šta su poželeli.. bilo je suza u publici, sve smo razumeli, Međimurski akcenat nije stvorio nikakav problem.. učinilo mi se da su glumci (koje smo vraćali mnogo puta) bili pomalo iznenađeni prijemom, verovatno zabrinuti potencijalnim nerazumevanjem.. ali razumeli smo se odlično, barem 10 minuta je trajao aplauz.. zapravo - to su bile ovacije, poslednji put zabeležene na sceni SNP posle Janežičevog Galeba pre skoro 5 godina..
hvala, od ovoga zapravo može da se rikne
 
sinoć je zasedao žiri, podeljene su nagrade.. Črna Mati Zemla, nije bila u takmičarskoj konkurenciji, ali je dobila Nagradu Publike
 
 
 
 

koncentrisi se na onaj deo texta koji opisuje lezaj i karakteristike istog
motor je druga prica
 
kao i u svemu - cenu definise pristup koliko i resenost da se u pristupu ide daleko ;
idi na Altmanov sajt i vidi kako je napravio gram , koji ce da pojede 70% razvikanih fifi skalamerijica ........ cena - bagatela

Recenzija samo takva ? ! , al nek zaživi predstava ? obično iskrenost nije prepoznata , bar ne na onaj način kako ju je autor doživio ? , tu uvijek ima netko nekaj reć ? - ipak je to Balkan kao što si rekao ? - i u dobru i u zlu ? .

01.06.2018. Sterijino Pozorje, Branislav Nušić Ožalošćena Porodica, Teatar Fjodor Volkov - Rusija, režija Milan Nešković
došli Rusi u Novi Sad, ovoga puta bez tenkova, a Neoplanta ih dočekala ljubopitljivo i uz obavezno prisustvo čelnika stranke na vlasti.. doveo ih Milan Nešković, ovo mu je druga režija na ovogodišnjem Pozorju, mora biti da je to nečim i zaslužio.. ja u to nisam uspeo da proniknem, ali štaznamja o Zaslugama i njihovoj Valorizaciji, ja sam samo običan gledalac, kojeg bi valjalo impresionirati jeftinim trikovima, za bolje i nisam - jer glavna stvar se desila, uspelo je - došli Rusi sine, malo li je?

a, da je bilo atraktivno - jesvala, odmah iznesoše kovčeg, i pošto je raka bila mala (ko će to još i kopati), uz muziku No Smoking Orkestra, ga prilježno, motornom testerom (Husqvarna, benzinska) isekoše i ubaciše u raku.. da sam tada izašao, a išlo mi se, jedva sam uspeo da ne bacim peglu, na globalističko (sa neostvarenim prefiksom - anti) Pušenje, koje je eto postalo prepoznato kao deo naše kulture (valjda je osim toga, još nešto ostalo od nje), koju bi Ruska publika trebalo da popuši..
međutim, tada bih ostao uskraćen za jedno beskrajno dosadno iskustvo, povremeno na granici groteske, koju su nam pripremili Nešković i dramaturškinja Maja Todorović.. kulminiralo je tako što je advokat Petrović silovao Danicu (naslednicu).. ja sam od onih koji podržava potragu za Novim Formama iskazanu još u Čehovljevom Galebu, baš ni malo nisam gadljiv na intervenciju u klasičnim tekstovima, sve dok ona ima smisla i ostavlja neokrnjenom piščevu ideju.. ali Neškovićeve intervencije nisu imale smisla.. svaku scenu je doradio do samog kraja, ne upošljavajući imaginaciju gledalaca, i na taj način učinio predstavu beznadežno dosadnom i previše dugom.. uvredljivo je to prema publikumu, moram da primetim..
a glumci.. pa, nije bilo realno očekivati da će oni proniknuti u karaktere tipične za naš milje - bilo bi normalno, da su uneli nešto svoje, ali čini se da je Nešković to suzbijao, tako da, paradoksalno je to, najbolju ulogu ostvarila Aljona Tertova, koja je bez reči glumila dete, učinivši ga bezazlenim umesto osionim i bahatim kakvo je u tekstu, hvala joj za to..
dobiće ovo neku nagradu, siguran sam..
 
druga predstava je bila termonuklearna bomba - Črna Mati Zemla.. danas, ako stignem.. radi me još