Srecko

Znam (bolje reći znao sam-imam iskustva[emoji16]) da isprogramiram FPGA ali ništa ne znam o DAC-ovima i ostalom tako da je to Nemoguća misija[emoji16]. Nauka je to i neozbiljno bi bilo, PRESKUPO i trajalo bi godinamaaaaaa[emoji16] da se uopšte stigne do nekog rezultata. Bila bi mrtva trka da li bih pre riknuo ili napravio DAC[emoji16].

Ako sam dobro shvatio, razvali se npr. Sanskrit, uzme DA čip i neko pametan (i sposoban) napravi analogni deo?

Mislite ovaj “SMSL Sanskrit 10th MKII HiFi Audio DAC USB AK4493 DSD512 XMOS” od 130 evra? Nikad nisam čuo ništa slično (jeftino sto naravno nije odrednica za kvalitet), priznajem; a nisam razmišljao o Kinezima (imam jednog) po principu dosadila mi crnka hocu malo plavušu[emoji16]. U pravu ste, ne treba ništa odbacivati.

Saglasan sam u potpunosti sa tim sto ste kazali, pogotovo što je gradijent unapređenja DAC-ova takav da sve to kroz nekoliko godina postaje elektronski otpad; te je besmisleno davati velike svote novca za DAC-ove. Ne znam da li se sećate ja upravo sada imam DAC “SMSL M8A DSD” i imam baš za njega napravljeno linearno napajanje “SMSL P2”; sa kojim sam prezadovoljan. DAC (drugi) planiram da kupim da bih zaokružio (pristojno) “A” i “B” sistem (koji mi je želja da za koji mesec aktiviram). Problem je sto su i kineski DAC-ovi postali prilično skupi (razmišljao sam o “Toping D70” ili “Toping D90”. Ovaj drugi je po ceni skoro kao “Chord Qutest”[emoji16] a bazirali su ga, zbog požara u Japanu u fabrici čipova, na “rezervnom” čipu ES9038 Pro (imam ga baš u “SMSL M8A DSD”). Zašto sam razmišljao o Chord generalno. Chord je kompletno “svoj” (ne koristi gotov čip-“black box”). Koristi FPGA i sopstveni software, pa sam pomislio da njihov zvuk najvećim delom zavisi upravo od tog njihovog “software” te da bi kroz neku godinu Chord mogao da se “doseti” da ga upgrade-ju (naravno za visoku cenu kako to Briti najbolje znaju) te da bi Chord DAC-s verovatno mogli duže trajati pre nego postanu elektronski otpad.

Da li je neko slušao DAC “Chord Hugo 2” i ako jeste da li bi mogao da ga “prokomentariše”? Hvala unapred.

Kao pudlica je. Nek Vam je sa srećom i da se nauživate.

Nole najavi da počinje da trenira za Pariz i Vi odmah odlazete crtanje PCB[emoji3].

Da, no njegovo bogatstvo jeste smanjeno, na danasnji dan, za taj iznos. Pad akcija je obično manji od stvarnog gubitka koji je ovim ekscesom Facebook pretrpeo i ko zna koliki će biti (prodaja oglasnog prostora), tako bar kaže moj sin kome su te procene upravo posao.

Nema mesta da se ruka zavuče[emoji16].

Svaka čast “majstore”, IEEE[emoji106].

Pretpostavljam da svaki tranzistor u nekoj shemi ima optimalnu temperaturu-radnu tačku (ne znam ali verujem da to utiče na zvuk) te bi hladnjak morao biti proračunat da tranzistori budu upravo na toj radnoj temperaturi. Naravno da bi svaki hladnjak (različita geometrija, različita legura ili šarža Al …….) trebalo da bude proračunat (veličina hladnjaka). Takođe sam siguran da su kod hladnjaka raznih proizvođača: legure Al slične, geometrije približne (na veliku količinu siguran sam da ih rade kovanjem u alatu), ……. te da bi i te razlike temperatura tranzistora bile relativno male a koliko bi to uticalo u konačnici na rezultat-zvuk nemam pojma. Možda je skuplje ali mi se čini da je najpametnije iskoristiti Zenovo ogromno iskustvo (koje je on uvek bio spreman da nesebično podeli) i držati se njegovog izbora MODUŠOP.

Prosto bi mi bilo neverovatno da neko ko ulazi u seriju ampova (Nele) nije uradio termičku analizu, za tako prost slučaj kao sto je ovaj-red tačkastih izvora toplote) da bi odredio dimenzije i masu hladnjaka ili još bolje koliko je predimezionisao hladnjak za slučaj ako je kupio-imao neku količinu hladnjaka sa tržišta (kao kad je kupio one trandze za deficit). Dakle, siguran sam da je to Nele uradio, da bi optimizovao radnu temperaturu trandži. To i Zen stalno radi. Ima iskustvene-merene podatke sa X stvari koje je realizovao i ZATO NE MENJA KUĆIŠTA MODUŠOP (masa hladnjaka, materijal-koeficijent prelaza toplote, geometrija-razvođenje fluksa……) jer zna rezultat unapred.

Ako Nole bude igrao Pariz i Torino, da li će radovi biti zaustavljeni (pa stari Grci su i ratove zaustavljali)?[emoji16]

Naravno da ste u pravu gospodine@Delija. Siguran sam u to. Vi to dalekoooooo bolje poznajete (da ne govorimo o vašoj stručnosti) i iskustveno ste toliko toga probali i izvukli zaključke da je jako malo ljudi koji sa Vama uopšte mogu polemisati na temu HiFi, pogotovo to nisam ja. Moj je slučaj upravo kao i naziv same teme (Zen ili Mika su je izvanredno odabrali) specifičan. Stalke sam napravio od čeličnog profila ne da bih uticao na zvuk već da u sklopu enterijera dnevne sobe ne “odskaču”. Naravno da nisam potpuni kreten i da nisam stalke “Skylan” (nimalo jeftine) zamenio idiotski već sam pokušao da što je moguće razumnije izvršim tu promenu. Moji kabineti “Harbeth M40.1” su suštinski Allan Shaw varijanta “BBC Monitor LS5/8” i pošto oni nemaju fabričke stalke niti je Allan Shaw ikada preporučio neke stalke (šta više ima stav kao da i nisu previše od uticaja) to sam se opredelio da po dimenzijama mojih kabineta napravim stalke “slične” stalcima “Graham Audio” verzije “BBC Monitor LS5/8”. Rezonovao sam da oni sigurno za svoje najbolje kabinete nisu osmislili loše stalke zvučno. Pominjao sam više puta da kabineti “BBC Monitor LS5/8” značajno vibriraju i da te vibracije kažu i daju šmek zvuku koji mnogi jako vole. Dakle postavlja se pitanje da li za LS5/8 uopšte treba stalke dizajnirati kao za uobičajene “mrtvije” kutije ili ne. Naravno da ja nemam odgovor na to pitanje a da budem iskren nije mi ni bilo na pameti (sigurno ne bih to mogao da analiziran ni približno dobro kao Graham Audio) da uprilicim neko istrazivanje u vezi sa tim već sam prostački, kao što rekoh” oslonio se na zaključke kompanije Graham Audio i napravio stalke poput njihovih. Da li Graham Audio stavlja nešto između kabineta i stalaka ne znam. Nisam preterano ni bio radoznao jer neki zaljubljenici, zarad zvuka, oslanjaju kabinete i na spajkove direktno. Ja nisam ljubitelj HiFi tog nivoa i mnogo bi mi više smetalo da mi stalci izgrebu kabinete. Otud to moje rešenje sa sendvič gumama, koji je ispunio ono sto sam želeo: 1. Odličan koeficijent trenja stalak-sendvič-kabineti, zbog “držanja” kutije na stalku. 2. Nisam želeo da se vibracije kabineta prenose na stalak u punom obimu već minimalno.

Prostački, taj je sin našeg najpoznatijeg triskokaša Srejovića. Ne volim ja samo tenis[emoji16], nego sve od tenisa do ………….. hokeja na travi.

Pa Ceca će onom njenom Bogdanu da vibrira[emoji16].

Gume sam nabavio gospodine@ManicP u prodavnici “Rekord” u Gospodara Vučića 170 (najbolji izbor). Ima ih i u Uradi Sam ali ni 1% asortimana.

Odustao sam od nabavke Sorbothane (za između kabineta i stalka) jer sam u kontaktu sa prodavcem dobio informaciju da iz Sorbothane se tokom vremena izdvajajaju neka jedinjenja koja su invazivna na boje i lakove, te mogu oštetiti furnir kabineta. Stoga je on predložio da se uzmeđu Sorbothane i kabineta stavi filc. Ovo poslednje mi se nije dopalo jer je koeficijent trenja filca i lakiranog furnira mali (“grip” kutije loš) te sam zbog svega odustao od Sirbothane rekoh. Posle nekoliko eksperimenata “šac” metodom opredelio sam se za sendvič dve vrste gume sa spojem od dvostruko samolepive armirane trake. 1. Prvi sloj gume do stalka (takođe zalepljen pomenutom dvostruko samolepivom trakom) je 2 mm debela penasta guma čija je tvrdoća ne veća od desetak šora (nisam našao podatak a prodavac nije znao ni šta sam ga pitao) a čija je funkcija da bude glavni “upijač” i absorber vibracija-energije kabineta usmerene na stalke (poznato je da kabinet BBC monitora znacajno vibrira) 2. Drugi sloj gume do kabineta je 3 mm debela guma (“obična” guna za “podove”) čvrstoće 50-70 šora (opet nemam egzaktan podatak) čiji je zadatak da odličnim koeficijentom trenja sa lakiranim furnirom kabineta obezbedi odličan “grip”-držanje kabineta na postolju i naravno da delimično apsorbuje vibracije-energiju iz kabineta usmerenu ka postolju i naravno da neabsorbovani deo prenese na penastu gumu. I ovaj sendvič guma radi. Kada uhvatim rukom postolje (i pri veoma glasnoj svirci-basu) ne osećam vibracije na stalcima-postoljima. Da li je zvuk bolji? Ko je spreman (dovoljno “lud” da poveruje mojim čulima[emoji16]), jeste. Zašto sendvič od ovih guma? Prodavac mi je potvrdio da su vulkanizacijom zavrseni svi procesi u gumama i da nisu u normalnim kućnim uslovima korišćenja gume invazivne (pa ni prema lakiranom furniru). Takođe, pomenuh, sendvič od ovih guma mi je obezbedio ono što sam hteo: 1. Eliminisao malu vibraciju stalaka kabineta. 2. Obezbedio dobar “grip”-držanje kabineti-stalci.

Miko, ova Vam je ka Njegoševa!

Silom prilika bavio sam se (na projektima) raznim tipovima konektora (da budem precizan moje kolege iz tima inače mašinske struke, zbog optimizacije konstrukcije konektora kako naponske tako i po materijalima-zbog predviđene funkcije). Veoma često smo ih sami razvijali (samo se čini da na tržištu ima šta čovek poželi[emoji16]), zbog potrebe konstrukcije; naročito one sa velikim brojem kontakata. Pošto je zahtev za kvalitet za takav tip konektora (oruđa i oružja), pored pouzdanosti i signala koji treba da prenesu i funkcionisanje u svim mogucim uslovima: atmosverskim (kiša, blato), elektromagnetnim, mehaničkim (vibracije, zamor…..) pa sve do nestručnog rukovanja, nije ni najmanje jednostavno pomiriti zahteve često suprotstavljene. Naravno to sve na kraju ispituje (kvalitet po propisu o kvalitetu proizvoda PKP koji tim-konstruktor napise a koji unapred definiše šta konektor treba od zahteva da zadovolji) autorizovana “agencija” u mom-našem slučaju (TOC- Tehnicki opitni centar) čiji je jedini zadatak da nađe manu proizvodu-konektoru-svemu; bilo da se radi o tzv. maloj mani, srednjoj ili velikoj[emoji16]. Moje iskustvo je da su mehaničke karakteristike kontakata od presudnog značaja za ostvarivanje kvalitetnog-zahtevanog spoja-kontakta i u slučaju mog posla najbolje su se pokazali materijali razne vrste bronzi (koja bronza naravno zavisi i od toga šta su zahtevi za konektor počev od toga kakav signal treba da prenese završno sa tim da li je za jednokratnu ili višekratnu upotrebu, u kakvom radnom okruženju …..).

Lepotinja od uređaja!

Ali tako ste onemogućili i komšinice[emoji16].

Ma naravno. Znam! Samo mi je ovo bila prilika da vas preko ampa pecnem zbog Noleta[emoji16]. Dao sam sebi slobodu da se našalim jer znam da i Vi volite da se našalite i da ćete ispravno shvatiti šalu.

A ja se uplašio da Vi ko Vaš ljubimac Nole ne volite baš da idete u kancelariju[emoji16], pa da nam zato Pass kasni. Priznajem, pogrešio sam. Čestitam, baš “ljudski” izgleda.

Pogrešan izbor kao i Noletov da igra na OI[emoji16]. Umesto da ste vredno radili na tom Passu Vi gledate U.S Open (gubite vreme) te umesto da se divimo već sada zvuku Vama će prvo trebati vreme da se oporavite (da uzađete iz depresije)[emoji16]. Isti ste ko Nole[emoji16]. Zar treba ja (kao Beker) da Vam kažem da morate da se vratite u “kancelariju” (nema Passa bez treninga pardon rada)[emoji16]. Briga Vas što se već formirao red za čujenje[emoji16] Passa ko da je, Bog da mi oprosti, vakcina[emoji16].