Daudio

Ovim bih se nadovezao na temu Varijacije SE na babusci,jer u razvijanju pojacala dosao sam do nekih problema,saznanja i paradoksa a obzirom da je tema eksperimentalnog tipa dajem sebi za pravo da otvorim novu temu,mozda ce nekog zaintrigirati a mozda i pomoci. Ideja je dosla kada se pojavio problem u propusnom opsegu pojacala,iako je bio u okviru +/-3dB nisam bio zadovoljan time vec sam tezio skoro perfekcionizmu.Jedno zlo ne ide samo i tako mereci parametre zvucnom kartom za ovu priliku zadovoljavajucih karakteristika istu sam spalio(ostao jedan ulaz bez MASE). Dobra strana svega toga je da se u racunaru udomila M-Audio 2496,ali obzirom da nemam hrabrosti da se za sada sa njom igram na slican nacin eto lufta da se malo uzmu knjige u sake i dolazimo do sustine ove teme. Ako ste gledali navedenu temu http://www.diyaudio.rs/index.php?showtopic=9 videli ste nekoliko varijanti propusnih opsega.Ono sto je mene nerviralo je konstantno izdizanje visokih i slabljenje basova. Mozda cepidlacim ali teznja je da svedem propusni opseg bar na +/-1dB. Razumljivo je da trafo ima osobinu izdizanja visokih i slabasno prenosenje donjeg spektra,ali nismo u 50-tim godinama ,trafo je predimenzioniran i treba da prenese najmanje 15hz,malo je i shema specificna,dakle vreme je da se malo vratimo u skolu... Razum kaze da je mozda potrebno upotrebiti povratnu spregu i citajuci literaturu ,samo da napomenem opste poznato da redna negativna naponska sprega moze da regulise podrucje kako gornjih tako i donjih frekvencija,redna strujna negativna utice samo na izdizanje visokih,dok na donji spektar nema uticaja, dodjoh do zakljucka da je kod mene konstantno prisutna neka mala velicina redne strujne sprege..... Dalje,(sta sve coveku u momentu ne dodje na pamet) nesto mi je zasmetalo konstantno prisutno dokazivanje kvaliteta pojacala pustajuci na ulaz cetvrtke i snimajuci na izlazu njihov oblik. Samo malo o cemu mi ovde govorimo o NF pojacalu ili VIDEO pojacalu. Malo strpljenjenja i bice jasno na sta ciljam. Da pogledamo prirodu jednih i drugih pojacavaca: -video-pojacavac je namenjen za pojacanje signala u vidu cetvrtastih impulsa koji se periodicno ponavljaju -NF pojacavac pojacava znamo svi sta i priroda signala je zvucni signal odnosno da kazemo sinosoida mada retko cemo naci u prirodi zvuk koji je sinus(svaki zvuk ima boju tona ,a boja tona su izoblicenja....) - video pojacavaci pojacavaju impulse od nekoliko desetina hz,pa do nekoliko desetina Khz. Bitna razlika: -najvazniji zahtev za video pojacavac je ocuvanje oblika pojacavanog impulsa,tj pojacavac mora da ima sto manja fazna i frekventna izoblicenja.Nelinearna izoblicenja nemaju bitnog znacaja,tako da u video pojacavacu ne nastaju nove frekvencije kao sto je slucaj kod NF pojacavaca. - U nf pojacavacu fazna izoblicenja nemaju znacaja pri prijemu,jer covecje uvo razlikuje izoblicenja kod kojih se javljaju nove frekvencije..... Da ne davim previse, to sto neki NF pojacavac prenosi cetvrtku nije toliko merodavno i ne znaci po deflaut-u da ce dobro zvucati. Polako dolazim do onog sto me muci.Razlika konstruktivno uzmedju ove dve vrste pojacavaca je u tome sto je vrednost Ra kod video pojacavaca dosta manja nego kod nf pojacavaca i veca preciznost konstruktivne realizacije. Vracam se na problem koji imam i ideju povratne sprege. Koliko sam napao cetvrtke toliko su mi i pomogle. Frekventna korekcija za visoke i niske frekvencije kod video pojacavaca. Za visoke se na red sa Ra dodaje induktivnost i sve to napravi Korekcija u oblasti niskih frekvencija U kratkim crtama velicina RF najcesce 2-5 Ra,Cf vrednosti pri kojoj se na srednjim frekvencijama ispunjava uslov 1/(2pi*fsr*Cf<<Ra Ovo je zadovoljeno ako je Cf desetak uF.Pri tome Ra na srednjim frekvencijama je samo otpornost Ra,a pojacanje Asr=SdRa Spustajuci frekvenciju otpornost svih kapacitivnosti stepena raste i izlazni napon predstavlja samo deo naizmenika koji deluje na anodi.Drugi deo pada na kondenzator Csp i ovaj napon se povecava pri snizavanju frekvencije. Ako postoji anodni filter,pri smanjenju frekvencije dolazi do povecanja anodne otpornosti i ona se priblizava vrednosti Ra+Rf,samim tim dolazi do povecanja vrednosti naizmenika na anodi,u krajnjem slucaju dolazi do izdizanja u oblasti donjih frekvencija. Najvece prosirenje je pri Cf*Ra=Cs*Rsp Donja granicna frekvencija se odredjuje prema obrazcu Fd=1/(2pi*Csp*Rs)*Ra/Rf. Sa druge strane Rf je ogranicen protokom struje kroz njega i padom napona.... Ako je neko uspeo da isprati ovo pomalo dugacko pisanije videce da je u mojoj semi SE na 6s33s upravo od svega po malo prisutno,i da upravo ovo govori o povezanosti NF i VIDEO pojacavaca,iako na prvu ruku se cesto prelazi preko toga kada se radi samo sa NF. Ako neko ima slicnih iskustava ili ne ne slaze sa ovim....voleo bih da cujes jos neko misljenje sa osvrtom na cevnu tehniku

Ovaj,nisu lampe tranzistori pa da se spale tako lako...mogu one podotasta da podnesu i da se oporave i nastave sa radom kao da se nista nije desilo,narocito ta sa tvog avatara

Objavih semu na ovom linku http://www.diyaudio.rs/index.php?s=&sh...post&p=2864 Verovatno nisi citao.ili... pojacanje oko 20dB,na semi je 6sn7,u praksi je 6n1p. Ajde da se ponovim:- napajanje 6n1p ispod 90v na anodi je kao pucanje sebi u koleno

Upravo o tome govorim,napon 180v kad podelis po lampama dobijes na anodi nesto manje od 90v,300 oma u katodi znaci i manju,odnosno vecu struju(zavisi od anodnog napona),sto se u krajnjem slucaju odrazava i na prednapon resetke i polozaj radne tacke i sve ostalo sto ide sa tim....U tvom slucaju prednapon ce biti oko -1.40v i imaces dosta manje swinga nego recimo sa 150 anodnih i -3,3 na resetci.Obzirom da ces na preamp kaciti CD ciji je izlaz oko 2v sa prednaponom od -1.42 ces itekako ulaziti u klipanje ili zasicenje tj. zaboravi na A klasu i racunaj na pojavu resetkine struje.Pojacanje ce itekako biti dovoljno tako da nema potrebe komplikovati sa kombinovanjem vise lampi,Nekada vrlo jednostavne stvari ispadnu i najbolje resenje

To ti je kao kad ti treba auto da te prebaci iz tacke A u tacku B.Pitanje dali je tom prilikom potrebna udobnost-mercedes,ili samo prebacivanje-fica,brzina-ferari,sigurnost na putu-wv....Generalno,ako radis sa lampama izbegavaj PCB (osim za napajanje),sve elemente lemi u "vazduhu"tj. direktno za podnozje cevi koje je na sasiji-point to point.....6n1p voli malo vece napone,recimo oko 300v,ovako na semi ako 200v podelis na 2 redno vezane cevi dobices 100v,to umanji za vrednost pada napona na anodnom otporniku i ode ti ispod 90-80v. 6n1p to nikako ne voli,gledaj da anoda ima minimum 90v pa navise....Grejanje vezano na red nije bas zahvalno ,razmisli samo sta ce se desiti ako izvadis jednu od cevi iz bilo kog razloga....Dalje sema mi je malo komplikovana i izgleda da ima dosta povratnih sprega.....Koliko ti pojacanje treba i sta ces prikljucivati,tj. koliki ulaz i izlaz su ti potrebni?ako vec hoces 6n1p evo ti moj predlog,umesto 6sn7 stavis 6n1p.isprobano i mogu reci da je vlasnik pre ovog preampa slusao musical fideliti preamp2 koji je otisao u ostavu i ustupio mesto ovom malom cevasu.

"Чико,чико...јел сав овај лебац твој?"

I koliko ovih cevki za 1evro

Ajde da ti odgovorim recimo ovako:Radar P-12 je starija sestra radara P-18.P-12 je realizovan u vise varijanti i razlicitog je spoljasnjeg izgleda,Radaru p-18 spoljasnji izgled nisu nikada menjali.Radar P-12 je dobio naziv po broju antena, tj. ima 12 antenaRadar p-18 je takodje dobio naziv po broju antena s tim sto je na antenskom stubu 16 antena i jos 2 u rezervi(zbog pucanja fidera ili mehanickog ostecenja)Funkcionalno i jedan i drugi imaju indentican prijemnik i predajnik,s tim da p-18 ima vise mogucnosti za spregu sa ostalim radarima i deo oko sinhronizatora i pokazivaca je realizovan na tranzistorima umesto cevi.Nove verzije radara p-18 (koje na zalost mi ne posedujemo) su prebacene na tranzistorsko-digitalnu tehnologiju,pokazivaci su LCD ekrani,princip rada kodiranje i podimpulsna modulacija.......spoljasni izgled i dalje ostao nepromenjen....Eto toliko o radarima,a ako prebrojis antene na mom avataru videces da je to ipak p-18

Daj malo detaljniji opis uredjaja gde ih koristis,da li se odmah daje anodni napon na cevi,kakvo je grejanje doticnih cevi i tome slicno jer na prvu ruku meni to lici da nesto nije u redu od toga...

Nesto puno zica na slici i jos po nesto....

Nisam ni mislio da koristim hladnjake,ali sam imao u vidu da je tezina svih trafolikih delova preko 20kg i da to treba nesto masivnije da nosi,tako da recimo sa gornjom plocom od 3mm i bocnim (svakako prednjom) od najmanje 10mm,donja perforirana itd,na odredjenim mestima i gornja(efekat dimnjaka).......Drvo je bilo u proslom projektu,tako da bi sada to zaobisao,a za razliku od EL34 babuske se greju sa dobrih 80w,da ne govorim o toplotnoj disipaciji samih balona,i efekta male grejalice za podgrevanje stana u prelaznim godisnjim dobima.....No da ne davim ovde,nije ni mesto ni vreme a ni tema.O tome cu u svom pisaniju kada dodje vreme za kutijanje

Sve pohvale za trud,dizajn, ideju i naravno realizaciju. Sad jedno pitanje,obzirom da razmisljam da svoju varijaciju SE na 6s33s upakujem u nesto slicno,kolika je tezina ove vase "kutijice"?Zanima me jer bi na svu tezinu trafoa-izlaznih i mreznih+prigusnica sve preko 6-8kg bilo previse....

A sta bi sa onom najcesce koriscenom:"NECE VALJDA"?