stein

Al' onda zaozbiljno, čemu onda stalne prepravke, čačkanja i eksperimentisanje? Mislim, ja kad nisam bio zadovoljan nečim, onda ili sam komplet zamenio ili pokušao da "poboljšam" pa ako nije išlo, onda opet zamenio i kad sam napravio ovo što sada imam, došao do zaključka da je to-naprosto to. Napravio i kao lampaško-solid state hibrid (povučen uverenjem da ulazni deo sklopa/naponski pojačivač najviše utiče na zvuk) ali i kao dijametralno potpuno suprotnu izvedbu - čist solid state i razlika u zvuku između dva ampa je toliko mala da samo ako se baš prčka da se nađe dlaka u jajetu, može da se nasluti odstupanje u konturama... Sve više od ovoga je čisto rizikovanje da se uloži poveća suma, opet u uverenju da može bolje (sigurno da može), ali se postavlja i pitanje da li će se opravdati ulaganje u još jednu možda hologramsku konturnu razliku? I naravno, da li će mi se ta razlika uopšte dopasti? Došao sam do zaključka da postajem too old for this shit i da je naprosto vreme da batalim eksperimentisanje i jednostavno uživam u muzici. Što se tiče svega ostalog, pojednostavio sam stvari, tamo gde ne treba da bude, nema kondenzatora, osigurača, relea. Tamo gde šta mora da se stavi, stavljeni adekvatni delovi i to je to. Konstrukcija kako preampa, tako i pojačivača je najprostija što može da bude, nema šta da strada osim onoga što se zove nasumično otkazivanje delova, a to se naprosto ne može ni predvideti, ni sprečiti...

Da jesi stein, ne bi se mešao u temu o digitalijama sa korisnim informacijama...

Ja sam ti davno rekao da probaš da promeniš celog McIntosha - da isprobaš, da koristiš neki drugi preamp, makar probe radi. Al' ti si sadista, seckaš i čupkaš ga delić po delić...

To ste vi boljestojeći imali ekvilajzere, mi, sirotinja i danaske koristimo obične, jeftine bakarne žice. I opet, za divno čudo (i ovako) dobro svira... samo treba pošteno konstruisano i sagrađeno pojačalo...

Slažem se. Pošto se u solid state tehniku/tehnologiju baš i ne razumem mnogo (još malo pa skoro ništa), mogu da navedem primer na cevnim sklopovima, banalna stvar - otpornik rešetke (grid stopper) koji se stavlja najbliže što može izvodu rešetke na podnožju se uglavnom "dimenzionira" tako da bude dovoljno male/velike vrednosti da saseče parazitne oscilacije koje mogu nastati unutar same cevi a da u isto vreme ne dovede do ograničavanja frekventnog odziva sklopa. (ref: http://www.aikenamps.com/index.php/grid-resistors-why-are-they-used ) Dakle, iz teksta se može videti da se raznim uređajima/cevima pred rešetku može dodati otpornik velikog dijapazona vrednosti - od navedenih 1k5 pa do nekih 470k što zavisi od slučaja do slučaja i tipa cevi, pozicije itd. Poenta priče je da se to na kraju u nekoj blagoj meri može ispoljiti na sveukupni karakter zvuka uređaja - promenom sa 1 na 2k se to neće uopšte čuti, ali kada se ta vrednost poveća za sto puta ili čak 300, 400 puta, itekako se može čuti. Namerno ili slučajno, može se čak i na ovakvom banalnom deliću sklopa manipulisati konačnim zvučnim rezultatom. Neće to biti neka promena koja već s ćoška nagoveštava nešto drastično, ali može se čuti. Provereno...

http://www.kupujemprodajem.com/IZUZETNI-Tannoy-DC2000-kao-novi--21866778-oglas.htm?filter_id=20431755 "Izuzetna stereo slika, neverovatno linearan odziv ("Britanska Hi-Fi filozofija")," Eto ti, pa sad budi pametan...

Ja se ne bi sekir'o, samo treba do tada da osposobimo neki mehanički sklop i uživamo i bez struje, što bi rekli, unplugged...

Kad sam se brecnuo na "underground", mislio sam na ovaj deo teksta koji sam, moguće, pogrešno preveo/protumačio - It turned out that Carver, too, had misgivings about us, based on past experiences with the "underground press" (hoće reći, ispade ovako sročeno da su i ljudi iz Stereophile-a u istom, underground košu...) Doduše, kakav sam mentalno "frišak" ovih dana, ne tvrdim da je moje tumačenje/interpretacija napisanog uopšte smisleno(a) za nekoga kome vijuge u petak popodne još uvek rade punim kapacitetom...

Hvala na pojašnjenju, nadam se da moja zapažanja nisu pogrešno protumačena, preamp možda ne izgleda kao oni što se prodaju za petocifrene $/€ iznose ali ne sumnjam da mnogima ne samo da može da "izađe na crtu" nego i pokojeg i da posrami i vrati u rupu odakle je ispuzao

Zanimljiv članak. Ma koliko fascinantno ono što je tema (i zaključak) članka, mene više iznenadila izjava autora napisa, odnosno insinuacija kako sebe stavlja u "underground" kategoriju novinara (novinarstva ?) ??? Stereophile underground? Ma daaaj... Šta je sledeće? "HiFi Choice" će biti glasilo pokreta otpora? pffff... (možda, kada Penthouse postane službeni glasnik Vatikana) A gospodinu Carveru svaka dala. Možda bi ovo umeo i Zen, sam' da nije tol'ko lenj

Osim pohvale koju zasigurno zavređuješ za još jedan uspešno realizovan projekat, moram da primetim dve stvari. Prva je zanimljiv pristup za montažu delova oko cevki - ovo je čini mi se prvi put da vidim da je neko upotrebio raster pločicu oko cevi (daklem, podnožja nisu nabodena na pločicu nego ... ) a drugo je zapravo dilema oko toga da li su cevi pomerene u stranu u odnosu na simetralu kućišta izraz umetničke slobode ili postoji neki drugi razlog? Samo nemoj reći da ti malo pobegla burgija (ili da se ovako lakše korigovao DC offset na izlazu)

Onda ti jeftinije da o'ma kupiš štanglu (malu šipku) pa imaš zalihu da doživotno pozlaćuješ delove koje smatraš da treba da budu pozlaćeni Razlika u ceni srebra i zlata je baš velika... Zato nije nešto neizvodljivo da se kupe kablovi/žice od "čistog" srebra, ali sumnjam da iko u audio industriji koristi elemente od čistog zlata. Čak i nisam siguran da bi bilo nešto posebno dobro (hvale vredno sa aspekta dobitka na kvalitetu transfera signala) kad bi se neko oprobao i napravio komad interkonekta od zlatne žice (doduše, može zlato da se izvuče na mikronsku dimenziju, nigde ne piše da presek žice mora biti 0,2 ili više)

Upravo tako. Uzmi i spoji EL34 u SE modu, triodni spoj sa manjim Tannoy baziranim bass reflexom. To zvuči slatko do dijabetesa. U drugoj varijanti, samo promeni zvučnike, Visaton bas (istih gabarita) u istoj/sličnoj kutiji i za treću varijantu recimo Peerless ili Vifa kombinaciju (isti gabariti u približno istom cenovnom/kvalitativnom rangu). i ni Visaton, ni danska kombinacija naprosto neće zvučati kao Tannoy. Pričam o diy kutijicama, ne o nekim Sonus Faberima - isto pojačalo će i pored svog definitivno zvučno naglašenog karatera da zvuči potpuno drugačije sa različitim zvučnicima (pričam o onim sitnim detaljima koji "oboje" zvučnu sliku dovoljno da ona postane potpuno specifična i prepoznatljiva) Prebaciš li pojačalce u pentodni mod, karakter zvuka će se dovoljno promeniti da to bude primetno, ali će i dalje Tannoy zvučati veoma slično onome kako je zvučao u prvoj varijanti, i opet će zvučati "slađe" od Visatona i/ili Peerless-a i Vife... I tako do u nedogled. ...

Kupiš kilo takvih srebrnih, pretopiš u šipku i moš' dobit' 563 US$

Pa, ako ti nije teško i imaš minut vremena... Takve filmove ja prepričam u dve reči: mnogo pirotehnike!

Ma pitao samo zato što ga pretraga po slikama na gugletu ne nađe. Našlo svašta "nalik" ali ne i istu sliku. A to "nalik" i ne mora da bude uopšte slično...

E šipak majstore Kad radiš (praviš, gradiš) provereno dobru stvar sa adekvatnim komponentama (odgovarajućim i ispravnim) nema samospaljivanja. To može da bude omaška, propust, neiskustvo, nepažnja, neznanje, ali ne "samospaljivanje" u kontekstu u kom ga začetnik teme definiše. Onomad rekoh, nisi jedini, ni prvi i takve stvari se naprosto dešavaju. Što bi se reklo, šit hepenz i najboljima

Project Almanac (2014) http://www.imdb.com/title/tt2436386/ Men' se film skroz dopao, odlična zabava standardnog trajanja (ni predugo ni prekratko), lagani Sci-Fi na temu tinejdžera i temporalne dislokacije. Nisam od glumačke ekipe nikog prepoznao od ranije što dodatno čini film neopterećujućim. (Kad u filmu vidim B. Vilisa, Statona, Vin dizela ili nedajbože Džima Kerija, već imam neke ideje u kom pravcu će da se vrti)

Lep ti "photofun", no ne reče na kakvo se ime odaziva lepotanče

Apropo svega napisanog i već komentarisanog o preteranim zahtevima konstruktora/idejnih tvoraca prema nekim (solid state) uređajima koji su danas "vintage"... Ideja (mislim) da je potekla od cevnih uređaja gde su se uz tzv "audio lampe" koje su prvenstveno dizajnirane da rade u NF području, veoma uspešno koristile i lampe čija je primarna namena bila rad u mnogo višim frekventnim opsezima, ali su se mogle isto tako, uspešno koristiti i za uređaje koji rade u tzv "audio području" (onih nominalnih 20Hz do 20kHz) ... na primer ECC85 koja se može koristiti i u NF području, standardni je ili bar skoro standardni deo inventara mnogih UKT (UKV/FM) prijemnika, ECC88 je jedna od onih koja je odlično primenjena/iskorištena u mnogim odličnim cevnim audio uređajima, ali izvorno je dizajnirana da bude primenjena kao kaskodni stepen u TV tunerima (tj da besprekorno radi daleko iznad NF područja). Tranzistori (za NF primene) dizajnirani i proizvedeni pre recimo četrdeset godina (~1975) naprosto nisu mogli da "dobace" do radnih frekvencija koje su (gorespomenute) (radio-)cevi mogle. To je bila ona "no contest" situacija. Danas to već odavno nije problem, ali je to tada uglavnom naprosto bilo neizvodljivo. U isto vreme, neko je smatrao da to tako mora pa se iz onoga što se moglo proizvesti, izvlačio maksimum... I eto potencijalno opasne situacije koja uz osušene kondenzatore i problematične vodove/lemove posle četiri decenije eksploatacije postaje "katastrofa koja jedva čeka da se desi".... Eto, palo mi na pamet...

ili nešto malo manje romantično i nežno... ili naprosto ceo album... Nightmare Revisited (bazirano na OST iz Nightmare Before Christmas, 1993, http://www.imdb.com/title/tt0107688/ )

To je poenta - ako ne gledaš, onda lako može da se previdi. (u prvoj fazi primene se ta alatka postavila tako da izgleda bitna i samim tim bila dovoljno upadljiva) Nama koji znamo, lako je, oni koji ne znaju da uopšte takvo što ima, nije toliko prirodno da je potraže... Sada je kada se ode na Google.com nalazi u formi linka/teksta u gornjem desnom uglu pa se klikom tamo, stiže na željenu opciju pretraživanja

Potpuno se slažem sa napisanim, bio u prilici onomad da "prisluškujem" razgovor između dva stručna lica na temu overkill zahteva stavljenih pred neko Hitachi pojačalo koje je valjda bilo ozloglašeno zbog forsaža da pošto poto radi do ili čak preko 0.3MHz (a sve zarad harmonika koje jel', ako sasečemo na 20kHz... blabla) Ispostavilo se i kod modifikovanih (klonirano pa poboljšavano) verzija dobrih pojačala (dobrih u smislu izuzetno stabilnih) da tim "poboljšavanjem" (stavljanjem ultrabrzih ispravljača, tranzistora i prčkanjem po vrednostima određenih kondenzatora) može da se dobije na "odzivu" koji ne prestaje na 20, 30 ili 50kHz, no se duboko zalazi u red MHz, dobija tihi samoubica ako se rad/ponašanje nakon modifikacije + sklapanja + puštanja u rad ne proveri na osciloskopu. Negde visoko iznad 100kHz pojačalo zaosciluje i to dovodi do pregrevanja izlaznih elemenata što završava sa belim dimom. Uključiš ga, radi, svira fenomenalno, sve je ok. Posle dovoljno vremena, nešto unutar pojačala dođe i pogasi sva svetla i napravi fajront k'o murija kad napravi raciju u kafani - neko strada (a nije kriv) neko se izvuče čitav (možda čak i kriv za frku) ali kafana se zatvara... Spominjem ovo jer ne mora obavezno amp da vrisne samo zato što ima 30 ili 40 godina staža iza sebe.

...a da ti nije neko malo skratio lestvicu sa gornje strane? (meni zvučno moj Technics 1210 sa izmeštenim napajanjem i Denon DL-130R negde na 8 od 10... - ispade da sam bacio pare neviđeno ako taj čizburger od grebofona tako dobro svira da zavređuje tek malo manje od kombinacije koju ja imam)