stein

Kao član foruma koji takođe ceni sve prednosti koje pruža šasija, moram da pohvalim hrabrost da se priđe realizaciji u ovakvoj formi. Kako vidim, ne bi te bolelo da imaš neki bolji MIG-MAG aparat umesto klasičnog elektrolučnog sa kojim je ovakve stvari mnogo teže izvesti. Možda je materijal za šasiju malkice previše masivan, ali pretpostavljam da si koristio ono o čega se uglavnom spoticalo po budžacima, pa je to još jedan plus za snalažljivost i svest o potrebi da se reciklira :character13:Da povežeš pločice, preporučujem neki flah (trakasti lim) npr 20x2mm i prevučeš tamo gde su ti pozicije za montažu pločica, od napred ka nazad. To još pospajaš na donji deo šasije i zavariš a posle na to možeš da pričvrstiš i ono što će da bude dno... Pre finalne montaže, očisti dobro metal od korozije i prljavštine i zaštiti nekom bojom, preporučujem crni antikorozivni prajmer, ima ga u svakoj prodavnici boja gde se autolakireri snabdevaju. Izbegavaj Kenda kolor i slične sprejeve, oni su previše osetljivi na mehanička oštećenja. Dakle, crna antikorozivna temeljna boja. Nije skupo, izdašno je a trpi mnogo. Ako možeš da plastificiraš, još bolje, ali ako ne, onda sam već rekao. Hladnjake ne farbaš, to ti je već jasno... Pobrini se da pre farbanja sve segmente isprobaš, ali vidim da to i radiš, u svakom slučaju, veoma dobro! Ne zaboravi da pripremiš i mesta gde ćeš montirati neke nogice da odigneš pojačalo od podloge i osmisli tako da svim delovima gde radiš spajanje žicama, podešavanje ili eventualne modifikacije ili popravke, možeš prići tako da ne moraš da skineš tri elementa da bi došao do četvrtog. Pretpostavljam da si već video temu sa F5 i Alefom 5, u oba slučaja, pristup je isti, šasija pa na nju svi delovi.

Ponekad imam neki višak lampi, pre prodaje uvek ih zabodem u uređaj i proverim ispravnost. Lampe za koje nemam gde da probam, i ne nudim nikome. Tako uvek mirno spavam

Šema postaje realizovani sklop. Ide polako, snalazim se sa delovima koje imam. Za sada sam skoro potpuno sastavio jedan kanal, čisto da vidim mogu li da gabaritno smestim ceo RIAA na malu pločicu. Kondenzatori su malkice krupniji pa sam prvo morao njih da poslažem i čini mi se da će sve stati...Na pločici jedino još fali izlazni sprežni kond od 2,2uF ali ću njega verovatno da vežem direktno u kutiji kao vezu između izlaza RIAA i preklopnika, tako da mogu da zvučno eksperimentišem sa nekoliko tipova, pa koji mi najbolje bude odgovarao....:buehehe:U međuvremenu... Neko se malkice zajebunio. Kondenzatori od 15n su naknadnom proverom pokazali deseti deo vrednosti što sitne oznake i potvrđuju. Flićno sam ih napolje i našao dva drugačija od 33nF i stavio ih sa donje strane pločice tako da ih kasnije mogu zameniti za tačnije vrednosti... Nije više ni Sombor šta je nekada bio...

Ja sad odem, a kad se vratim, sledi izveštaj sa sve slikama...

Ja rekoh da sam... :character13:CTM it shall be...

Da sam Импулсivan, rekao bih vam da ste neozbiljni. Nisam čak ni ivan.Evo, konačno i pitanje. Da li da svlačim masu, tojest GND za zvučnik sa elektrolita/filtracije ili sa kontakta na pločici? Estetski mi je čistije da to uradim sa pločice kada je već napravljeno sasvim lepo i masivno mesto za kabel pa obe veze idu iz iste polazne tačka a na pločici je baš debelo i prelemljen vod od GND napajanja do GND zvučnika a nalazi se na svega nekih tri santimetra... Za probu idem sa pločice, nego pitam za kasnije kada sve bude provereno...

Kupljeno je iz neke niške firme a pošto ide na kilo, veoma ću tanko slagati ako kažem da je verovatno cena po kili ista ili skoro ista i da pola ove mase košta upola manje. U trenutku kada je naručeno i kupljeno, mislim da nisu imali tanji materijal od 20mm, odnosno, ne u ovom obliku. Ja sam planirao nešto kao 10x50, ali nije bilo, međutim, to je bilo prošle godine, tako da ne mogu ništa o tome odgovorno da tvrdim. Pokušaću da nađem broj telefona ili bar naziv firme odakle je kupljeno.Motorrun: Sasvim sigurno će biti mesta za MR kondove, štaviše, moguće je čak da će biti mesta i uz same filtarske kondenzatore a to ću već videti čim stavim stvari na sto. Šasija je sračunata na dimenzije onih 25mF/75V koji su našli novu primenu a ovde idu manji kondenzatori, sa napajanjem na 34V, 50V kondenzatori su više nego dovoljni a 33mF mi je nekako uvek milije nego 25mF. Koliko vidim, na original šemi, napajanje ima 4 komada od 25mF a dve strelice me navode na pomisao da se sa istog napajanja i filtracije napon sa istog ispravljača dovodi i na drugi kanal što znači da ću sa 8x33mF + 4x22mF imati sasvim dovoljno filtracije da bude malo overkill u odnosu na original.

Ne pravdam se nikome, samo razjašnjavam sopstvene razloge za ovakav pristup. Svaki pristup ima svoje razloge i naravno argumentaciju. Nekome moji argumenti mogu, ali i ne moraju biti validni. Ima ljudi kojima naprimer, jednostavno nije bitno koliko će projekat da košta, bitno je šta žele i kako to žele. Na žalost (ili na sreću), spadam u onaj deo populacije koji mora da svako jutro ustane i radi svoj posao od 07 do 15h i pored toga da ponekad i ostane duže na poslu ili radi i kod kuće da obezbedi dovoljno sredstava bar za jedan deo želja koje Deda Mraz jednostavno ne može da ispuni... Osim toga, ovo je Wiki sekcija foruma i da bi neko ko ovo jednog dana bude čitao, razume šta sam sve radio, kako sam došao do rezultata a da shvati i razloge za pojedine metode koji su korišteni. Iznošenje drugačijih ideja i stavova je sasvim u redu, nije svakome ovo najbolja ideja i nije svakome ovo najbolji način da se neki zadatak reši. Kao što sam već i argumentovao, sklapanje elemenata pojačala oko šasije ima ceo niz prednosti kao i mana a moja ideja je da maksimalno iskoristim sve prednosti a mane prevaziđem snalažljivošću. Oba kanala pojačala su montirana na hladnjake a isti, kao jedinstvene i samostalne celine, sa po osam šarafa očas posla već montirani na šasiju. Sada već počinje da bude i fizički zahtevno pomerati sklop... Sledeća faza je krojenje i lemljenje kablaže za povezivanje sa ostatkom sistema, potom i montaža prvog od dva transformatora kao i ispravljača i filtarske sekcije...Kablaža će se odraditi otprilike a skratiti na potrebne dužine kada se izrade noseće ploče na zadnjoj strani, za sada biće sasvim dovoljno imati nešto za puštanje u pogon i proveru tehničke funkcionalnosti pojačala, merenje napona i tako dalje...Evo kako izgleda šasija sa oba kanala montirana...Kao što se da primetiti sa slike, levi i desni kanal su rađeni kao simetrični par što znači dve različite pločice. Dva puta skuplji pristup ako se gleda na cenu izrade pločice, ali i veoma praktično rešenje, sa ovako dugačkim pločicama, ulazne tačke na pločicama je sada moguće maksimalno udaljiti od transformatora i izvora smetnji a vodove napajanja izvesti veoma kratke na oba kanala bez preplitanja sa ostatkom kablaže. Verujem da će na kraju sve delovati i estetski čisto...

Prihvatam da ti se ne dopada, stvar ukusa. Sve u redu po tom pitanju. Međutim, postavimo stvari kako stoje i imamo sledeću situaciju:4 komada hladnjaka, dva komada 500VA trafoa, 12 komada elektrolita, pojačalo u A klasi koje će se poprilično grejati. Masa pojedinačnog trafoa oko 4kg, hladnjaci ukupno 11kg, još oko 4kg u bakru, i skoro toliko u elektrolitima. Nema kutije niti nekog posebno lako obradivog materijala za izradu. Šta bi recimo u datim okolnostima sebi ili nekome predložio kao naj rešenje? Cena i dostupnost, kao i jednostavnost izvedbe moraju biti prihvatljivi za što veći broj pojedinaca, potencijalnih graditelja. Što se mene tiče, nekih 350 dinara za sav materijal koji čini šasiju i dostupnost tehnologije za obradu metala dovela je do ovog rešenja. Prednost je niska cena, jednostavnost izvedbe (svaki polupriučeni bravar može ovo da napravi za svega nekoliko sati rada natenane) i brojne pogodnosti koje bazični princip šasije omogućava. Prvo, može se jeftino i brzo sagraditi. Drugo, pristup svim komponentama je omogućen potpuno direktno. Svaka od ploča koja će zatvarati "kutiju", može se zasebno montirati ili odvojiti što olakšava rad kako kod prvog sastavljanja za probu, tako i u slučaju nekih modifikacija, prepravki, eventualnih popravki. Treće, kao površine koje zatvaraju šasiju, može se koristiti maltene bilo kakav materijal, ni jedna od spoljašnjih površina, pod uslovom da konstantno trpi temperature koje će pojačalo dostizati tokom rada, nije izložena bilo kakvom mehaničkom naprezanju, sav teret elemenata nosi šasija, dno slobodno može da bude i 0.8mm perforirani aluminijumski lim. Poklopac, naprimer može da bude od isto takvog tankog perforiranog lima a može da bude i staklo ili drvo. Prednja i zadnja ploča, takođe mogu biti bukvalno bilo šta, recimo pleksi (klirit) i isti klirit se može na primer tako montirati da se ne vidi ni jedan šaraf, bilo bi dovoljno spojiti glavu šarafa na klirit dvokomponentnim lepilom, provući šarafe kroz rupe na šasiji i prihvatiti ih maticama, štaviše, može se spoj izvesti plastičnim/gumenim tiplama koje se koriste za pričvršćivanje prednjih maski za zvučnike... Opcija je nebrojeno mnogo sa ovakvim tehnološkim rešenjem...Profi uređaji se rade sa ozbiljnim planiranjem i ozbiljnim investicijama. 10mm Al lim za kutiju nije niti lako dostupan, niti jeftin. Perforacija i savijanje lima takođe nisu niti naivna, niti svakome dostupna stvar. To je razlog zbog čega sam odlučio da ovako rešavam kutije za svoja pojačala... Kao što rekoh, stvar ukusa... I toga ko šta očekuje od uređaja... Ja bih voleo da imam prostora da filozofiram i radim izmene ako mi jednog dana baš tako nešto padne na pamet... Ovako sam sebi obezbedio taj prostor. A i uštedeo sasvim pristojnu sumu novca za neke druge stvari. Kod mene je ipak funkcionalnost na prvom mestu, bar što se kutije tiče... Ostavio sam sebi prostora za maštu i još materijala. Kutija je 350mm široka sa hladnjacima. Do standardnih 420-430mm ima dovoljno da mogu još svašta da izmislim. Uostalom, ko kaže da i moje mora da liči na nešto već viđeno?

Posle montaže pločica i tranzistora na hladnjake, sledi provera spojeva, da ne bude belih dimova. Izlazni IRF240 sa prednje strane ima blizu rupe za šaraf otvoren kontakt a spojen je sa zadnjom stranom koja gleda na hladnjak, takođe i direktan spoj na srednju nožicu. Instrument na pištalicu i pipa se svaki, da li ima kontakt (proboj) na hladnjak. Nema. Idemo dalje. Montaža na šasiju... U konkretnom slučaju, osam komada M4 dužine 25mm, 15mm za prolaz kroz profil i još 10 za hladnjak. Podloška pod glavom šarafa olakšava bolje zatezanje i smanjuje rizik od otpuštanja.

Sve je moguće... Moguće čak i da ti ga sklopim, izvučem žičice i svaku obeležim, dodam trafo i filtraciju... Pa možda dodam i kutiju... Moguće je sve navedeno. Uslovi su jednostavni... Ja nisam Deda Mraz, a nisam ni Prevarant. Pitanje je šta želiš...

... i Zvijezda je rođena!

Ovo je neki pokušaj da idem korak po korak i da se neki detalji mogu iskoristiti kao svojevrsno uputstvo i za druge projekte. U svakom slučaju hvala

Nakon što su sve rupe izbušene, urezani navoji, na "suvo" provereno da li svaki vijak/šaraf ulazi do potrebne dubine, da li svaki otvor na izlaznim tranzistorima idealno naleže na rupe u bakru (provera koja se odradi nekoliko puta tokom obeležavanja i pre bušenja), došlo je vreme za montažu pločice sa tranzistorima na hladnjak. Svaki tranzistor je obrisan, nanešena je pasta i razmazana. Potom se na svaki namazani tranzistor postavlja listić liskuna koji će kućište tranzistora električki odvojiti od hladnjaka (nikako ne želimo nikakve kratke spojeve gde ih ne treba biti) i namaže se i mesto na bakarnoj šini bez mnogo razmazivanja. Potom se liskuni nacentriraju tako što se provuče šaraf ili kao što sam ja radio, inbus ključ da se rupe na liskunima poklope idealno sa rupama na tranzistorima.Pločica se okrene, postave se podloške i provuku šarafi kroz rupu na kućištu tranzistora i liskun i nakon toga se nišani na jednu, recimo krajnju rupu, potom na onu na suprotnom kraju i polako redom uvrću šarafi dok svi tranzistori ne legnu na svoje mesto. Potom se svi redom pritežu dok ne istisnu sav višak paste i ne dobije jedan korektan spoj i naleganje svakog od tranzistora na rashladnu površinu, pošto ovo važi za sve slučajeve gde je tranzistor potrebno hladiti...I na kraju, potrebno je pločicu fiksirati preko odstojnika na hladnjak. Tokom lemljenja kablaže i vodova, pomeranjem sklopa, stalno natezanje pločice koja je vezana na hladnjak samo preko nožica tranzistora, moglo bi dovesti do nekog oštećenja pa je ovaj spoj poželjno izvesti čvrsto. U ovom slučaju, upotrebljeni su vijci M3 sa cilindričnom glavom, plastični odstojnici dužine/visine 25mm i po jedna matica M3 na svaki od vijaka. Vijci su namerno malo duži, višak će dobro poslužiti da se debela kablaža pričvrsti vezicama za telo šarafa da se eliminiše pomeranje kabela u odnosu na pločicu. Kasnije će biti mnogo jasnije o čemu pričam...I jedan detalj kako su tranzistori montirani...Ista procedura sledi i na drugom kanalu...

Neće bre da mriješ od lampi (ako se pridržavaš pravila da se ne pačaš u gole kontakte pre nego isključiš uređaj i isprazniš elektrolite), ali dobro protresi sve budžake pre nego odabereš konačnu verziju prvog pokušaja (huh, ovo me podseća na red sestara svevidećeg slepog oka)...Elem, nije kritično sa čime ćeš da radiš ako odabereš dobru topologiju koja će ti se uklopiti sa sledećim stepenom. Ako treba prilagodba impedanse, onda katod folower, ako treba gain, e, onda bar tri stvari možeš da biraš: Mu follower, Anode follower ili SRPP (a ima još)... Možda je planiranje najvažnije. Većina malih lampi pogodnih za preamp troše noval podnožja. 6SN7 već ne paše u noval, zahteva oktal. Međutim, toliko je zanimljiva lampa da čak ima i sajt posvećen samo njoj! http://www.6sn7.com/ Kolega InSides je već o tome (6n23p) načeo temu koju vredi prolistati... http://www.head-fi.org/forums/f6/ecc88-direct-replacement-6n23p-379425/Ja imam 6922 koja bi trebala da bude neka vrhunska izvedba iste, odnosno ECC88... Samo da se nakanim da nešto od toga svega i napravim... Željno iščekujem konačnu odluku, možda se pridružim projektu. (a kao što rekoh, ima kod mene raznih lampica koje ne rade ništa nego čekaju)...

50€ full ispravan...

Ne, ti Bata Bane, u ovom postu neodoljivo podsećaš na onog lika koji me ujutru gleda kada pogled usmerim ka ogledalu. Oću, ali nisam siguran da li stvarno hoću ili samo sebi teram inat jer mislim da zapravo neću. I to sve sa ECC83, jer mi je nekako najbliža ruci... (to za ECC83 važi za mene)... Pazi samo, zarazno je... Krenuo sam od ECC83 i završio sa četiri kartonske kutije lampi i nula realizovanih projekata.

Pločice su tu, jedino moram da prekopam par desetina kilograma papira dok nađem gde je ful šema pa da to ili skeniram ili fotografišem a odatle sledi kreiranje spiska delova koji će ti trebati, mada kada bih se napregnuo, mogao bih iz glave da nacrtam šemu, ali uvek postoji rizik da negde pogrešim, zato papir sve pamti veoma tačno...

ECC82, možda? Mada... nisam još video RIAA sa samo ECC82...

Pigy, napravio sam ih dvadesetak. Svaki je proradio iz prve a TL071 je sasvim u redu. LM301 je stari OPamp i to u ovom slučaju nije ni bitno. Ako staviš podnožje, možeš se igrati i drugim čipovima, ja sam probao svašta, pa čak i LF351, LF356, ali na kraju, 071 ili 081 savršeno rade posao, posebno ako planiraš Visatone ili Yamaha zvučnika kao vrh vrhova... Razliku tamo nećeš čuti... A pločice i šemu ću da iskopam. To je sve iz vremena pre interneta, čak i pre nego sam i pomislio da bih jednog dana mogao imati računar... Iz vremena kad aje jedini kompjutor za koji sam znao bio HAL2000... (i mogu da kažem da me do srži kostiju prestravila pomisao da ćemo jednog dana svi imati po jedno oko koje nas posmatra... crveno ili plavo...)

I evo, tu smo. Dakle, sledi nova epizoda malih tajni velikih majstora upornosti... Negde sam već spominjao kako ja od elektrotehničke škole nemam ni minut malog odmora, nisam čak ni posebno bistar a ni načitan, tako da mi uglavnom uvek ostaje ona poslednja podštapalica: upornost. Dakle, sve što ovde bude napisano, verovatno može i lakše da se izvede ako imate nešto škole ili ste bar pročitali nešto od knjiga na temu poluprovodnika. Često pomaže ako imate prijatelje i ako se korektno ophodite sa ljudima, onda uvek možete očekivati malo pomoći kada zapne. Pokušavam da na ovaj način, malo te pomoći vratim...Što se tiče samog pojačala, sve je već napisano i objašnjeno. Šema je dostupna na netu a takođe i dokumentacija. Meni samo ostaje da već pripremljene segmente polako sastavim u funkcionalnu celinu.Šasija, kao što već rekoh, može da se formira i definiše bazirano na hladnjacima kojima se raspolaže. Disipacija pojačala pri +/-34VDC i 2A biasa bude oko 150W po kanalu te shodno tome, treba odabrati i rashladno telo. Pošto sam hladnjak za jedan kanal dobio spajanjem dva komada, a smatram da je dobro da izlazni tranzistori budu u termičkoj sprezi (čak i kada to nije obavezujuće) smislio sam dva načina da hladnjake termički vežem. Jedan od načina je da se dva komada međusobno zavare (sasvim slučajno ja imam tehnologiju koja je za to potrebna) ali to sa sobom nosi i određene neželjene posledice kao što je recimo termička deformacija materijala i estetski ne baš najlepši spoj. Naravno, uvek se može u procesu zavarivanja naneti dovoljno dodatnog materijala da se naknadno odradi mašinska obrada, ali ako nastane vitoperenje zbog zavara (a to je neminovno) teško je posle hladnjak "ispeglati". Dakle, ne preporučujem ako ima drugih načina. Drugi način je u ovom slučaju sprežna letva 20x40mm od bakra, dužine 250mm po kanalu. Na takav komad bakra, sasvim se lepo da smestiti 8 komada tranzistora a bakar je izuzetan provodnik pa će veoma brzo biti sposoban da temperaturu preuzme i sprovede na aluminijum. U ovoj varijanti, termička sprega je zasigurno obezbeđena. Ovo rešenje ima još jednu prednost, a to je mogućnost da to može da uradi svako. Samo treba malo novca... Khm... oko 50€ za pola metra 20x40mm... Mana je osim cene i sklonost bakra da se zalepi za alat baš kada ne treba i mnogi ga izbegavaju jer se često lome burgije i ureznice. Masnoće, ulja, emulzije i razna maziva koja pomažu sa drugim metalima ovde slabo funkcionišu, jer bakar ne samo da se lepi, već se i greje i širi na mestu gde se buši. Za to postoji oproban metod. Prvo, obavezno bušiti na stonoj/stubnoj bušilici, nikako ručnom bušilicom. Najmanje ispadanje iz idealno ravne ose lomi burgiju i komad je uništen. Drugo, obezbediti adekvatno hlađenje tokom bušenja. Stari trik koji su staklari koristili u davna vremena: uzme se malo gita za staklo ili može čak i žvaka i formira se bazenčić oko mesta gde se buši rupa. Tu se nalije malo ulja, sad' dal' motorno ili dvotaktol ili za motornu testeru, samo da nije suncokretovo ili bebi ulje, mada u nuždi... Burgija se uvodi malo po malo i posle svakih dva do tri milimetra prodiranja, izvlači se napolje, čisti od opiljaka i nastavlja sa bušenjem. Proces može da potraje ali je siguran i proveren. Zalomljeni vrh u dubini bakra je nemoguće izvaditi bez ozbiljnog oštećenja okolnog materijala. E sad, kada se sve rupe probuše, treba urezati navoj za prihvat tranzistora. Prvo se sve rupe izduvaju i istresu opiljci. Potom, treba uzeti ručnu ureznicu ili mašinsku za slepe rupe, preporučujem ručne. Za M3, rupa se buši sa 2,5mm burgijom. Sada dolazi trik. Za efikasno, čisto i sigurno urezivanje navoja M3 u bakar, najbolje se pokazao teflonski sprej koji se inače prodaje za podmazivanje lanaca za bicikle! Prvo, na ureznici se stvori tanak sloj filma na koji se bakar skoro uopšte ne lepi. Sprej naduvati u rupu, i kao tokom bušenja, ulazi se postepeno, polako, dva-tri kruga, napolje, čišćenje. Povremeno treba ponovo naduvati teflonom i rezultati sigurno neće izostati. Druga dobra stvar je činjenica da teflon ne gori niti se topi na temperaturama na kojima će pojačalo raditi pa se nakon pripreme rupa za montažu tranzistora ceo bakar može naduvati istim teflon sprejem, sačeka se nekoliko minuta da teflon prione na bakar i potom se blagim potezima pamučnom krpom površina bakra prebriše. Teflon će stvoriti tanak zaštitni sloj i sprečiti da bakar oksidira... Narvano, treba površinu bakra pre svega ošmirglati i očistiti dok se sva postojeća oksidacija ne odstrani... Nakon toga, može se uzeti silikonska termo provodljiva pasta, namaže se i razvuče po hladnjaku gde jedan naleže na drugi i namaže se na onu stranu bakra koja naleže na aluminijum. Stegne se šarafima, višak paste se obriše i...

Ajd, onda selim priču u novi thread. Samo jedno pitanjce: SS ili Wiki?

Ja imam dve pločice koje su mi zaostale... Čak bih mogao da ti dam i nešto delova, recimo, moja verzija je ona sa dva induktiviteta, onaj gabaritno veći od 3uH se namota 30 krugova Cul 1mm na burgiju ili slično prečnika 9mm, zalepi i svuče pa ostane na vazduhu a 22uH induktivitet ima fabrički... Moram da iskopam moju šemu, pošto je dorađena u odnosu na originalnu reviziju i tamo imam čak i nacrtano kako se koja žica gde vuče i sa čime se koji kontakt spaja. Tranzistor u izlazu A klase i tranzistori B klase se ne leme na pločicu već se spajaju kratkim komadima žice, meni je tako najviše odgovaralo jer sam pravio sve varijetete, od BD243 u izlazu pa sve do MJ15003...

Ej, Zen, promašio si poentu: ... meni simuliranje nikada nije išlo od ruke. Mom ocu jeste, svaki put kad bih pokušao da nešto simuliram, a njegova ruka krene... Daj nasmej se malo...