stein

Nemate me rašta ni hvaliti. Ovo može svako.

Ja baš imam takvu kombinaciju... Moje su kutije već gotove, 25 litara, pravljene za Revelator projekat (sa sve ScanSpeak drajverima), korištene pa rastavljene, a kada dođem do toga, unutra ide Peerless SDS 6.5" i Vifa XT25...

Dodavanjem nosećeg stuba od prohrona prečnika 32mm (sasvim slučajno imam baš lep komad za dve ručice), težina sklopa raste na skoro celih 500 grama.

Ono što sam ja rekao za odnos veličine sobe i gabarita bas drajvera je samo praktična stavka. Niko ne tvrdi da se ne može u sobu od 13m2 strpati i onaj oktopus transmission line sa sve dva 12" po kutiji, visok dva i skoro pola metra, ali jednostavno je pitanje koliko se od potencijala zvučnika može kvalitetno iscediti na toliko maloj zapremini sobe. Ista priča, sa još gorim efektima je kada se na 50m2 stave dva 5" drajvera u BR kutiji. Bas postane nasiljen i prevoluminozan i sve što se posle dešava oko tog basa, biva potisnuto i zamućeno, ništa više ne svira kako bi bilo lepo i kako bi trebalo. Ne postoji pisano pravilo ili zabrana, svodi se na limite koje će mala prostorija postaviti tim drajverima, što zbog ispune zv. pritiskom, što zbog najniže frekvencije koja se zbog gabarita sobe može korektno reprodukovati. Uz malo discipline na potenciometru, može se sve fino uskladiti...

Da, lepetrična ručica. Ono što sam ja zamislio je zverka koja ne pije vodu na istom izvoru.Elem, da se vratimo na tematiku. Od 15x15x1.5mm aluminijuma, prateći crtež Sakura ručice, došlo se do ovoga:Proverivši na komadu profila od 3 metra dužine, vaga ne može da prikaže razliku u odnosu na težinu koju dobijam u SW, stoga ću smatrati da sve težine koje dobijam u SW jesu merodavne. (vaga prikazuje razlike u koracima od po 5 grama) Ovo parče, ako se uradi po nacrtu, biće teško tik ispod 31 grama.

Upravo zato sam i naznačio da bi drajver reda veličine 6.5" bio najadekvatniji za gabarite sobe, oni obično rade korektno od nekih 50-55Hz... Međutim, činjenica je da pitanje nije bilo koju veličinu drajvera odabrati nego šta napraviti sa 30W54. Dakle, pravac u kome se treba kretati je projekat sa navedenim zvučnikom, i poželeti da se jednog dana obezvbedi prostorija koja će tom zvučničkom sistemu obezbediti prostor da se razmahne i pokaže šta sve ume

Iz gore navedenih razloga, a vezano za tangencijalnu ručicu (koju ću ipak da napravim, ali ne tako brzo kako sam mislio) bacamo se na izradu kopije Sakura ručice.

Dodao bih, soba ovih gabarita ne može biti dobar partner bilo čemu sa 30W54, jednostavno je premala.Ovim mislim, premala za bilo koji par 12" woofera. Nije da se na tek malo više od 13m2 ne može slušati muzika, ali budimo realni, toliko mala soba je jednostavno premala za tako velike zvučnike. U tolikoj sobi bi mnogo bolje do izražaja došao neki dvosistemac sa 5.5" midbasom, valjda ništa veće od 6.5" nema mnogo smisla, eventualno neke kompresione/BR kutije sa 8" basom... To ne znači da od ideje treba odustati, ali mislim da je jasno da sve ono što 12" basu daje prednost u odnosu na manju mu rodbinu, a to je odziv na nižim frekvencijama, pritisak i osetljivost u donjoj oktavi, ne čini veliku uslugu u sobi gde se mora sedeti relativno blizu dva velika zvučnika... Ovo je naravno samo mišljenje, nije merodavno, dolazi iz mog ličnog iskustva, i nije odgovor na postavljeno pitanje, ali bih u svakom slučaju smatrao da ga treba uvažiti u procesu razmišljanja...

Odličan i veoma informativan članak!

Ili je nečija tašta konačno pronašla smisao postojanja... (P: kako od guske postane aždaja?; O: oženi je pa ćeš da vidiš)

Znam...U prizemlju smo pored svih prepreka koje predstavljaju vrata, pragovi, stubovi, radijatori, cevi, sve postavili za tri dana. Ovde će to veoma verovatno biti isto toliko jer ima dosta teških komada opreme koje moram pomerati da rasprostrem izolacionu podlogu, ali ovo ću kao svaki pravi samograditelj, da uradim samostalno, pa kako uspe Sreća pa je podloga iverica koja je šarafljena i lepljena i već je čisto, pa me ne čeka opet dva dana ribanja, klečanja, šmirglanja... Inače, ako ti ona druga garnitura ispadne višak, samo javi, imam još onih magnezijumskih cevi, golf loptica...

Nešto sam razmišljao o tome kako sebe u poslednje vreme često uhvatim nespremnog da odgovorim na pitanje koje mi se nametne a bude otprilike nešto slično ovome: "gde ti prođu dani?" ... Obično ljudi razmišljaju o stvarima koje žele ili planiraju da urade u nekoj budućnosti, a koncentracija i učestalost takvih razmišljanja, planiranja i želja obično bude povećana oko dočeka sledeće kalendarske godine. Sada pokušavam da pohvatam konce šta sam sve planirao u proteklih nekoliko godina i šta sam od svega toga i sproveo u delo. Koliko sam stvari započeo, a koliko i završio... Naravno, ne razmišljam o tekućim problemima, radije o nekim stvarima kao što je prčkanje po samograditeljskim projektima i stvarima koje se direktno dotiču i/ili imaju uzročno-posledične veze sa samogradnjom i audio domenom... Baš sam gledao sličice koje sam pravio u poslednje četiri godine i setih se da kada smo se uselili u novu kuću, nisam imao ništa do malog cevnog pojačala, filipsovog CD614 i par malih Tannoy zvučnika... Čak nisam imao ni policu na čega bih to poslagao... I onda me neki đavo naterao da se ponovo upetljam u samogradnju i stalno izmišljam neke vragolarije da mozak okupiram nečim zanimljivim... Naravno, daleko sam od toga da mi je išta od započetog stvarno finalizovano, ali tek sada shvatam koliko svega me zaokupljalo u tom periodu... Pokušaću da ovde iznesem najzanimljivije trenutke svoje samograditeljske karijere... ...Sve je valjda počelo famoznim "Ne može, pa šta ti zamišljaš, koliko mi para imamo?" To je, da budem iskren, jedna od hiljadu varijanti jedne te iste rečenice koju je moj pokojni otac, Bog da mu dušu prosti, izgovorio sa savršenom primesom srdžbe i jada, svakom prilikom koju bih pokušao da iskoristim u svoju korist, a motivisan željom da imam i ja, baš kao i drugi klinci iz komšiluka, razreda, ulice...Nekako uporedo s tim, (a već jasno iz ostalih pisanija na temu "moje srećno detinjstvo - kako kome") zaluđivali me da sam talentovan za sve, osobito za crtanje... Sećam se, sasvim jasno, i pored mog tako naglašenog talenta, vodio me otac kod svog nekadašnjeg školskog druga koji je bio Radio TV mehaničar (stara garda) svaki put kada bi trebalo nešto pročačkati po radio ili TV aparatu, ili smo se jednostavno zatekli u blizini tog servisa. Tu bih se zaneo bunareći po delovima, gledajući majstora kako radi... i ne zamerite mi zbog rupa u sećanju starom trideset i više nego pet godina, valjda sam ponešto i pitao i dobijao neka objašnjenja da mi zadovolje znatiželju. Kako god, jednog dana, to je neizbežno dovelo do mog prvog samograditeljskog poduhvata, samogradnje mojih prvih slušalica za noćno slušanje muzike pod jastukom. Od babinog brata sam dobio jedan veoma lep i veoma težak SABA ležeći, tzv "reporterski" kasetofon, ali ga se moglo slušati samo preko zvučnika, i to samo danju, i to samo tiho, da ne iritira ukućane. U silnoj želji da se uživanje prolongira, smislio sam kako bih mogao da sebi sastavim slušalice od dva mala okrugla zvučnika koje sam dobio od čika Gustava (RTV mehaničar, već spomenuti) pa sam se snašao za žice koje sam spasio iz uglja, a pretpostavljam da su služile za miniranje istog, potom dve islužene plastične šolje od jogurta, malo sunđera i par komada one gume za donji veš. Malo konca i igla, i sašio gumu da zahvati čaše tako da svaka pokrije jedno uvo, zvučnik u čašu, sunđera da se odvoji zvučnik od ušne školjke, i još malo žice do petopolnog DIN priključka na kasetofonu... Mislim da je to bila prva audio naprava koju sam napravio sasvim sam i koja je, za divno čudo, i radila...

Čuj, ako je open baffle, a nije ni elektrostatik ni magnetostatik, ni ribbon traka, a ne koristi klasične zvučničke jedinice (dinamički kretni kalem + membrana), pa uz sve to i lepo svira, jedino što može da se kaže je halal vera i Nije mi namera bila da se sprdam, ali koža (od bilo koje zarad toga ubijene životinje) definitivno nije na spisku mojih omiljenih rešenja. Eko/veštačka koža da, ubijanje životinja zarad kerefeka, ne.

Šta da kažem nego da ti malkice zavidim. Ne preterano, jer ja nisam ni pokušao. Kao što već rekoh onamo, ja sam danas svu svoju mentalnu, finansijsku, a bogami i leđno-mišićnu energiju investirao u laminatnu podnu oblogu. Nekih 250 kilograma koje ću rasporediti na oko 50m2 slušaonice...

Mislim da nije u tome problem. Težina centralnog dela je problem, taj deo je izveden od punog komada Al 20mm prečnika koji je tek toliko obrađen na glodalici da upadnu delovi, a o višku težine nisam ni razmišljao. Druga greška, kako već rekoh, je ideja da primenim isti princip da teg umesto da bude manji i više udaljen od težišta (samim tim je i sveukupna masa manja) bude veći, i sasvim blizu težišne tačke. To štima kod šestarskih ručica, ali ne i kod mehaničke izvedbe tangencijalne ručice. Tu se dakle sve svodi na što manju fizičku težinu cele ručice, sa sve protivtegom. Danas sam se malo vijao oko laminata, ali i to je rešeno, 250 kila, 50 m2 sve doteglio po ovom minusu u kuću i oteglio u potkrovlje. E, sad sam slomljen...

Savetujem ti da promeniš avatar, da te ljudi vide u pravom svetlu...

Jest, ne budi cicija, podeli s nama, kako ti se čini, kako svira?-

Ne mislim ja ništa loše o samom proizvodu (nit znam kako svira, nit znam ko ih pravi), ali pošto se desetak godina borim sa prilično žestokom konkurencijom na svetskom tržištu, iz iskustva konstatujem da je ovakav pokušaj da se reklamira proizvod u tom cenovnom rangu više no jadan. Ovako ga ni na buvljaku nikom ne bi prodao. Dizajn (zmijska koža: jadna trojka, marketing, čista jedinica, vidimo se na popravnom) Samo to, i samo toliko. Zna se kako se nudi high end proizvod. Mora da odiše luksuzom i jedinstvenošću, gracioznošću... Nešto da čovek poželi da ih ima i pre nego čuje kako svira...Mogao bi dotični da malo sedne i pogleda kako naš (ako smem da ga svojatam) Vlado, tj AR2 to radi...

Probao sa nekom Akai(AT?) zvučnicom (super dobra za probe) i nešto nisam zadovoljan. Sveukupna masa ručice je po svemu sudeći prevelika - ne klizi tako lako kako sam se nadao. Od sutra, radi se na dizajnu neke mnogo lakše izvedbe. Centralni deo (sada od punog aluminijuma) ću pokušati da izvedem od nekog manje masivnog komada, potom, za razliku od klasične šestarske ručice koja preferira masivniji teg bliže okretištu, idem na verziju malo dužeg zadnjeg dela sa manjim kontrategom, to bi dodatno trebalo da umanji sveukupnu masu koja opterećuje točkiće.

Ne razumem izraz.

Moš mislit' inovacija, oderali zmiju da izbegnu farbanje ili furniranje... Uh, pa još svira i forward i back! Strašno... (pa još postavili stomačinu od ekrana da naglase koliko je zvučnik ravan... )Ma daaaj... Ovaj moj Zolika se bar ne razmeće bezvezarijama...

Yeah... right...

Ne slušaš šta piše na papiru, no šta svira...

Đaba kad ne može na moj procesor...

Danas smo uspeli nešto što sam smislio, ali nisam bio siguran da će moći. Dva vijka sa inbus glavom M3 probušena po dužini sa 0.8mm burgijom, kroz sredinu će da ide prohrom žica 0.6mm, samo da osmislim dobar metod da zablokiram krajeve, a potom će se okretanjem vijaka moći žica dovesti u ispruženo stanje, da se napne i dobije ravna vođica za točkiće. Sa protivtegom mi je malo mučenje, moram da nađem neki idealni odnos gabarita, pozicije i težine da mogu ručicu da dovedem u balans, ali i da mi ostane prostora da poteram teg prema ručici da dobijem potrebnu gaznu silu igle, a to izgleda da će moći tek sa odabranom zvučnicom. Ovo je toliko majušno i delikatno, da ne kažem, pipavo, da moram dobro da pazim... Kada pohvatam "konce", krećem u crtanje noseće konstrukcije, to neće moći napamet...