stein

Ma može kako god hoćeš. Ja sam, kao što rekoh, i priložih sliku, bez kutije. 220 dindži je jedna industrijska utičnica, šina nešto sitno, dva do tri šarafa i samo slažeš na šinu. Jedino što treba uzeti i iskrojiti adekvatan broj komada žice punog preseka za spajanje od jedne do sledeće utičnice...

Razlika između pasivnih i aktivnih skretnica je prosta. Pasivna skretnica se nalazi iza jednog zajedničkog pojačala za jedan kanal i deli frekventni opseg na dva, tri ili više frekventnih opsega, u zavisnosti od broja zvučnika u kutiji. Pasivna skretnica se obično ugrađuje u zvučne kutije i sastoji se od pasivnih elemenata, zavojnica, kondenzatora i otpornika (po potrebi). Aktivna skretnica se nalazi ispred pojačala snage, a u zavisnosti od broja frekventnih opsega (broja zvučnika u kutiji bas-srednjotonac-visokotonac) za svaki opseg ima po jedan izlaz na pojačalo snage. Dakle, za svaki deo tonskog spektra odnosno zvučnik, ima posebno pojačalo snage. Aktivna skretnica za rezanje/propust signala koristi aktivne elemente, tranzistore, operacione pojačivače, lampe i u filterima otpornike i kondenzatore. Prednost je potpuna kontrola procesa i ne postoji mogućnost greške u gradnji - rez na 250Hz je rez na 250Hz a ne nagađanje da će rez da bude na 250Hz jer je formula dala takav rezultat... Impedansa zvučnika i karakteristika istog van kutije i u različitim kutijama može kod pasivne skretnice da dovede do pogreške u odnosu na date podatke. "Univerzalne" fabričke pasivne skretnice za recimo rez na 3500Hz za zvučnik od 8 oma, imaju elemente koji su rezultat računice po empirijskim formulama. U slučaju da impedansa drajvera na reznoj frekvenciji nije tačno 8 oma (a malo kada jeste) onda rez više nije na 3500Hz nego ko zna gde... Nije to loše, ali nije ni tako kako treba da bude. Zato neki zvučnici koštaju 35€ par a neki 350€ a neki 3500€... Do sada, od malih kutija što sam čuo, najviše su me impresionirali mali EPOS zvučnici kod Sipija. Mali prcvoljak od zvučnika, al' kako svira... Da sam zatvorio oči, stavio pored Sonus Faber Minima Amator (koji sam dosta puta imao prilike slušati) imam osećaj da bih od dva prednost dao malom Eposu... Mislim da je odnos cena oko 2:1 (Sonus duplo skuplji) Taj mali Epos koji me je toliko oduševio je model M5... http://www.epos-acoustics.com/products/archive/m5 Naravno, uz adekvatnu amplifikaciju... Sipijev SuSY sa OPA549 itd...

To može da znači samo dve stvari: ili ti je sistem ispod svake kritike (jeftin i bezvredan - u kvalitativnom smislu) ili očekuješ da čuješ muziku onako kako bi ti voleo da zvuči, bez obzira na činjenicu da je autor/kompozitor/muzičar odlučio da to baš tako treba da zvuči.Pokušaj da nađeš priliku da odeš kod nekoga ko ima kvalitetan sistem i da poslušaš malo muziku na takvom sistemu gde tonske kontrole nisu potrebne ili ne postoje. Budi fin, kulturan i ljubazan i nauči nešto novo, stekni neko iskustvo. Uz to, preporučujem ti da kada god možeš, posetiš neko živo izvođenje muzike. To je iskustvo koje nema cenu. Posle toga, ponovo poslušaj svoj sistem. Ako ti se ne dopadne ono što čuješ i kako čuješ u kvalitetnom sistemu, onda imaš problema sa percepcijom kako nešto treba da zvuči. Ako ti se pak to dopadne, onda je nedvosmisleno problem u sposobnosti tvog kućnog sistema da odsvira stvari kako valja.

Ja se nisam zevzečio mnogo... Nikakve kutije, samo šina, industrijske utičnice i nanizao koliko mi trebalo, a mogu da dodam još...

Može i tako :)Kako mu zgodno.

Džaba si skontao, ja natrckao

Zavisi kolike su. Kad se opredeliš za određeni gabarit, predlažem jednostavno rešenje koje podrazumeva malo parče klirita (plexi) sa dve strane. Na krajevima pravougaone cevi se montira dva komadića "L" profila, u njih, kroz klirit probuše rupice, u L profil sa boka ureže navoj a na kliritu rupe malo razbuše. Postavi se 4 vijka i doviđons.Saću da ti nacrtam...

www.alcu.siOdeš i gledaš, materijal: Aluminij, Oblika: Cevi Pravokotne, Št.Zadetkov:100Tamo ti je spisak šta se nudi i težina po dužnom metru. Kad odabereš, nazoveš predstavništvo u Nišu (ili email [email protected]), naručiš i dobiješ sutradan kurirskom službom. Nisam siguran, ali mislim da cevi ne prodaju manje od 3m, za pune preseke pouzdano znam da možeš da kupiš i pola metra. Cena je oko 750din/kg sa PDV-om (otprilike)

Ako ćeš od trenutačne ponude a da može da se kaže da ima snage a nije jako skupo, onda recimo ovo: http://www.kupujemprodajem.com/Denon-pma-1060-671007-oglas.htm?filter_id=1743803http://www.kupujemprodajem.com/Kenwood-M-1-A-snagas-669590-oglas.htm?filter_id=1743888http://www.kupujemprodajem.com/Pioneer-A-757-666998-oglas.htm?filter_id=1744029http://www.kupujemprodajem.com/Technics-SU-V8-671739-oglas.htm?filter_id=1743728Sve je ispod 200€ za amp, što se može smatrati za jeftino, ostaje uslov da je primerak takav kakav treba da bude. Za zvučnike ne mogu ništa da preporučujem jer ja imam neko svoje viđenje stvari kakve treba da budu, a pravljenje galame je tek na kraju. Zna se da volim da odvrnem, ali kod mene nema tonskih kontrola i ekvilajzera, WOWSRS efekata niti šta slično. Jednom, kad te prođu "dečije bolesti", imaćeš formiran muzički ukus i jasan stav šta je to što zapravo želiš da postigneš...

Većina toga što se polovno prodaje sa podacima da je 2x100W nema veze sa 2x100W... Ono što valja, to i košta ako je očuvano i u dobrom stanju. Limundo je pun đubreta što se vadi iz kontejnera i dovlači u Srbiju. 90% toga je neopevano đubre.

Na slici se vidi natpis Technics.

Evo ti idealni set za divljanje. Ima svoje pojačalo i sve ostalo...http://www.mitrosmusic.com/proizvod/6606-Behringer-EUROLIVE-B315D/

Nešto sa dobrom zaštitom. Za uši i protiv rušenja zidova. Mislim da smo preterali. Za dobar zvuk, da ti ne treba dodavanje basa, trebaju ti dobre kutije, dovoljno osetljive i pojačalo koje je kvalitetno. Ako ne izneseš na njivu i ne misliš da žito polegne pred bukom koju bi stvorio, dosta ti je pošteno pojačalo od 2x100W i par poštenih kutija sa basom od 10-12".

Pa šta se sad tu praviš Equalizer, donji spektar na +18dB do recimo 500Hz, posle već vrišti. To su ti "svi uslovi"... Znači, sve odpanjeno.

Tako nešto...Vidi ovako. Deklarisana snaga tih zvučnika (sa adekvatnim pojačalom iz kompleta) je 2x14W. Sami zvučnici su gabaritno mali i fizički ne mogu da odrade niske frekvencije na velikom pritisku koji očekuješ. Dakle, jedino da nađeš neki aktivni subwoofer pošto pretpostavljam da pojačalo iz kompleta nema dodatno pojačalo za subwoofer, nisam čak ni siguran da ima linijski izlaz za aktivni subwoofer. Šema koju ja imam za taj uređaj daje naznake da imaš dva komada TDA2030 za levi i desni kanal, bez naznake da ima izlaz za subwoofer. http://elektrotanya.com/microlab_a-6201.pdf/download.html Neko se već petljao sa ovim modelom i radio tweakovanje http://www.scribd.com/doc/31531034/Microlab-A6201-izmene ali ne mogu da komentarišem na tu temu. Ja sam davno prevazišao tu klasu pojačala i zvučnika pa zbog toga smatram da nije posebno vredno truda jer se ne može napraviti bogzna šta a za uloženo se može i bolje. Parafrazirao bih jednog čuvenog stručnjaka: "Najmanji upliv na konačnu cenu uređaja (pojačala) imaju sami aktivni elementi" To bih obrazložio prostim primerom. TDA7294 košta oko 280 dinara. LM3876 košta oko 900. Za recimo 2x50w snage treba isti trafo, napajanje, konektori, ispravljač, filtracija, kutija, hladnjak. Cena svih ostalih komponenti koje su praktično identične daleko premašuju cene samih čipova i nekoliko pratećih elemenata oko čipa. Malo pristojniji komadi žice od pojačala do zvučnika, malo dampiranja i malo samokontrole kod upotrebe tonskih kontrola je najviše što možeš da učiniš da iz ovog seta izvučeš najbolje što možeš. Ne očekuj nikakva čuda niti grandiozni bas. I peglica može da se frizira da odradi drag-racing na 1/4 milje. Jednom. I doviđons.

Kome je lakše da isprati video predavanje... http://www.crazyengineers.com/forum/electrical-electronics-resources-tutorials/41256-audio-power-amplifier-nortons-amplifier-explained-video-lecture.html Predavač ima naglasak kao APU, ali uz malo pažnje...

Ovo sada izmiče kontroli. Priča o decibelima i watima je zapravo krajnje jednostavna. Sipi je sve objasnio. Pokušaću da usitnim a da ostane razumljivo. Samo do granice klippinga. Klipping je nenormalno stanje i nije zanimljivo za upotrebu. Pretpostavićemo da imamo neko pojačalo. To pojačalo, po svojim karakteristikama zahteva 1V na ulazu da bi na izlazu dalo punu izlaznu snagu. Ono što je najvažnije shvatiti je da pojačalo snage ne može da na izlazu da veći napon od napona kojim se napaja. Recimo da je napon napajanja +/-40V. Neka pojačanje tog pojačala bude 20 puta. To znači da će pri nominalnom punom sinusnom signalu na izlazu tog pojačala da se pojavi +/-20V. Još uvek ne pričam o snazi pojačala, reč je o izlaznom naponu. Ako se na ulaz pojačala dovede 2V ulaznog napona, pojačanjem od 20x, na izlazu će se pojaviti punih +/-40V. Povećamo li signal na 3V na ulazu, pojačalo će pokušati da izda +/-60V (naponsko pojačanje je 20x) ali tu zbog napona napajanja, pojačalo zapada u klipping. Ovo su dijagrami sa čistim sinusnim signalom. Pojačavanje tonskih kontrola u nekom delu spektra, izdiže nivo ulaznog signala na tim frekvencijama. Pošto je, ponavljam, naponsko pojačanje tog pojačala isto za sve frekvencije koje prenosi, onda je nesporno i jasno da sve što se pojavi na ulazu, bude pojačano za jednak broj puta. Povećanje samo niskih frekvencija, recimo, na delu oko 100Hz (tamo najčešće ton kontrole rade) za 12dB nije problem sve dok rezultat tog izdizanja na toj frekvenciji ne daje preko 1V na ulazu pojačala na toj frekvenciji. Ako se navrne pun ulazni napon na ulaz pojačala ali sa 12dB pojačanim basovima, onda pojačalo u startu na 100Hz dobija preveliki signal, tj napon, pojača ga 20 puta i zapada u klipping. Jeste, rekli smo da je 1V jednako +/-20V na izlazu a da tek na +/-40V dolazi u zasićenje (pošto je napon napajanja limit), ali će na ulazu, na 100Hz da bude daleko iznad 2V koliko je potrebno da pojačalo dođe do limita. Snaga pojačala je kompleksnija od pukog razumevanja osnova naponskog pojačanja pošto u priču uključujemo i struju koja protiče kroz potrošač. Po definiciji, snaga je mera za disipiranu energiju u jedinici vremena. Kod pojačala je to definicija snage koju pojačalo može da proizvede. Snaga se izračunava uz pomoć formula: P = VxI = IxIxR=VxV/R (gde je P snaga, V napon, R otpor u ohmima i I struja u pojačalu. Ohmov zakon kaže da je snaga jednaka umnošku struje na kvadrat i otpora, odnosno, kvadratu napona podeljenom otporom. Dakle, ako uzmemo da je maksimalni napon pojačala 40V u vrhuncu i uzmemo da je potrošač 8 oma, dobićemo matematički rezultat da je snaga tog pojačala maksimalno 200W. Pri 20V izlaznog napona, dakle, pri nominalnom ulaznom naponu je snaga na 8 ohma zapravo 50W. ----- Svi ovi odnosi su dati na jednostavnom primeru, uz pomoć formule se lako može izračunati snaga za svako pojedinačno pojačalo. ------ Preporučio bih da se pročita i izvorni članak: http://www.rocketroberts.com/techart/amp.htm ------ Dodao bih da ovde priča nije gotova. Što se tiče merenja osetljivosti zvučnika tiče, merenja se najčešće vrše u anehoičnim komorama, na 1m od zvučnika, u osi izvora pri 2.83V (1W/8R). Na 2m od zvučnika, pritisak opada za 3dB. Stavljanjem zvučne kutije u ćošak, određene (niže) frekvencije koriste bliske reflektujuće površine i pojačavaju odziv zvučnika na tim frekvencijama pa se cela zvučna slika poremeti u odnosu na izvorni signal. Zato je uvek preporuka da se zvučnici odvoje od zidova i poda. Osim ako je reč o specijalnim konstrukcijama namenjenim i konstruisanim da rade u ćoškovima... Osim osetljivosti, zvučnici imaju još dva važna parametra/karakteristike koje treba uzeti u obzir, a to su maksimalana snaga (disipacija) koju neki zvučnik može da istrpi u stalnom radu (kod visokotonaca i srednjotonaca je to frekventno uslovljeno!) i maksimalni zvučni pritisak koji neki zvučnik može da proizvede. Dakle, bez mnogo komplikacija, može da se izračuna koliko se pojačalo treba spojiti sa zvučnicima da se uvek dobije optimalna kombinacija. Mnogi proizvođači zvučnika na kutijama daju preporučene vrednosti, najmanju i najveću snagu pojačala za neki zvučnički sistem. Recimo, od 20 do 100W... Dakle, sve manje od 20W može lako da zapadne u klipping, a sve jače od 100W može pri velikim glasnoćama da pregreje zavojnice jer zvučnik neće moći da bude glasniji čak i ako mu se dovede veća snaga... A sad, kafica...

Da... A pošto na spisku interesovanja ima tri puta navedene devojke, mislim da će one još i izdržat', dakle, krepaće neko, neću reć' ko... (Iluzija je da ih možeš stalno držat' na vrhuncu... )

Rekoh već, batali iživljavanje na kontrolama za bas. Ne mahnitaj pa neće ni zvučnici.Ako hoćeš da divljaš, onda nešto menjaj. Kupi zasebno subwoofer sa recimo 20-25cm basom pa onda udri po njemu. Sa adekvatnim pojačalom. Posle ćeš shvatiti da ti ni to nije dosta, onda prelaziš na sledeći stepen ludila, kupiš jedan bass-bin pa onda sa nekom finom petnaesticom u ćošku opet udri. Il' će na kraju da ti krene krv iz nosa, il' iz bubnih opni, il' će da te ukućani izbace... :buehehe:Potpis ti je adekvatan ...

Osetljivost i efikasnost su dve ključne reči i pojmovi koje moraš prvo da shvatiš. Fostexi koje imam u prizemlju su reda osetljivosti oko 94dB/1W i dovoljno im je pojačalo sa svega 3.5W maksimalne snage da budu toliko glasni da ti puca glava. Kutije osetljivosti od 86dB/1W zahtevaju osam puta više privedene energije za istu glasnoću. Ako je kutijama od 94dB dosta jedan watt za slušanje, ovim drugima treba 8 wati za isti efekat. To znači, da sa istim malim pojačalom ne bih ni sa skroz odvrnutim potenciometrom mogao da nateram ove manje osetljive kutije da budu preglasne... Onda bih dodavanjem previše ulaznog signala na to SE pojačalo verovatno, isto uterao u klipping i možda čak spalio koju zavojnicu...

Eto, neko ima odgovor, ili makar mišljenje bazirano na iskustvu :)Dakle, papir-ulje vodi sa jedan nula...

Ja sam samo jednom pravio sa EZ80 ili EZ81 i posle toga više nikada. A i onda sam se držao glupe i komplikovane Elektorove šeme sa tada, nenađijum TL783 ispravljačem... Posle toga, striktno silicijum diode, rokačina elektrolita i obavezni 5-10H choke, što kaže, bar je otpad bio pun trafoa i jezgara za iste...

Posle ispravljačice ne sme se stavljati kondenzator prevelike vrednosti. Uopšte. Posle poluprovodničkog ispravljanja da. Probaj ako imaš i jedno i drugo (papir ulje - elko) pa sam proceni da li čuješ razliku. Ako je ne čuješ, onda papir-ulje stavi negde gde ima više smisla.

Sam si rekao šta je problem. Tvoja podešavanja. Dodavanjem +3dB u nekom opsegu, na taj deo opsega teraš 100% više snage nego na ostatak spektra. Sa +6dB, u istom delu spektra, dodaješ 4x više snage. Tog trenutka kada pređeš granicu osetljivosti puta pojačanje pojačala, pojačalo praktično zapada u klipping i distorziju. Razmisli malo zašto ni jedan iole ambiciozniji preamp/integrisani amp nema nikakve tonske kontrole?

Ajd nek' se tvoj drugar učlani i sam iznese svoje ideje, ovako se igramo gluvih telefona...