DejanM

Sto se tice ovih malih, "kupovnih" filtera sto se ugradjuju u IEC utikace - njih sam koristio ali ih nisam nesto posebno testirao, da budem iskren. Ja stavljam obicno nemacke Schaffner, koji su navodno dobri. Moj utisak je da oni ne cine puno toga. Ja nemam utisak da degradiraju zvuk ali imam utisak da ge i ne popravljaju. Na donjoj slici u gornjem desnom uglu mozete da vidite predpojacalo, koje sam napravio pre nekoliko godina, sa ovim malim ugradjenim filterom.

I sad da se vratimo do pocetnog pitanja: da li upotreba ovih pasivnih (sa ili bez trafoa) i aktivnih filtera uklanja potrebu za dobrim strujnim kablovima ? Odgovor je za mene bar jasan i nedvosmisloen: ne ! I pored ovih filtera, svaki put kada zamenite strujni kabl, uocicete razliku. Nekada su te razlike vece, nekada manje, zavise od uredjaja koji se na njih kaci i ko zna od cega sve ne. Postoji znacajan stepen varijacije ali dobar strujni kabl iza PS Audio generatora ce proizvesti jasnu razliku u reprodukciji zvuka. I slike ! Cak i promena strujnog kabla na ulazu u PS Audio generator proizvodi razliku. Npr. skoro sam zamenio taj kabl i morao sam ponovo da podesavam parametre slike na svom TVu jer se odnos boja promenio. Ista prica je i kod filtera koje sam sam pravio.

Sve ove igrarije sam radio na svom B sistemu. Na svom A sistemu sam medjutim isao po varijantu za koju mislim da je ultimativna: strujni generator. Kupio sam PS Audio strujni gen i na njega zakacio svoje skuplje sprave. Taj strujni gen zapravo ispravlja AC u DC a onda ponovo pretvara DC u AC pa ga onda pojaca na 230V. Na taj nacin se dobije dosta dobra sinusoida napajanja sa THD koja se u mom stanu krece od 0,4 do 0,5%. Osim toga taj uredjaj je odlicna zastita za sprave do kojih vam je stalo. Pre neki dan sam doziveo strujni udar dok sam gledao TV. Ni jedan osigurac nije odreagovao ali jeste zastita ovog PS Audia. Bio je to verovatno visok strujni impuls, koji je suvise kratko trajao da bi osiguraci reagovali ali koji moze da nanese ozbiljnu stetu.

Ovako izgledaju svi ti filteri spolja:

Ja u mom stanu imam dosta malu DC komponentu u napojnoj mrezi: krece se obicno oko 10-15 mV. Ipak sam napravio aktivno kolo koje uklanja DC komponentu iz napajanja. Kombinovao sam tu komponentu sa dvostrukim pasivnim filterom. Takav filter sam stavio na ulaz sistema a iza njega sam onda stavljao filtere za pojedinacne uredjaje. Vezivanje ovakvih filtera serijski je dobra stvar.

Na prethodnoj slici je trostruki pasivni filter. Na sledecoj slici je pasivni filter napravljen pomocu izolacionog trafoa. Koristio sam Lundahl od 300VA i taj filter radi jako dobro. Tu se cuje razlika ali morate da vodite racuna da ne stavite previse jak uredjaj. To je odlican filter za izvore zvuka. Ja ga koristim ispred DACa. Trafoi su cudo ...

Zbog astronomskih cena dobrih strujnih kablova (dobra Shunyata ce vas bez problema olaksati za hiljadu-dve eura), ja sam pre dosta godina poceo da se igram sa strujnim filterima. Zeleo sam da vidim da li strujni filter uklanja potrebu za skupim strujnim kablovima. Ideja je bila jednostavna: kupite jedan filter sa vise izlaza i onda na njega kacite ove sporetske strujne kablove i tako na kraju ustedite novac. Poceo sam sa standardnim dvostrukim pasivnim filterom i dobio ne bas dobar rezultat. Ispostavilo se da dvostruki pasivni filter ne pravi neku bitnu razliku. Onda sam napravio trostruki strujni filter koji je vec dao solidan rezultat, narocito kada sam ga stavio izmedju dva produzna kabla: na jednom sam imao switcherske uredjaje (TV, Apple TV, itd.), a na drugom HiFi. Kada sam napravio cetvrorstruki pasivni filter, dobio sam jos bolji rezultat. Na zalost tu sam morao da stanem jer kuciste koje sam imao na raspolaganju nije dozvoljavalo dalje usloznjavanje filtera (posle sam se dosetio da idem na sprat i to je ono sto mi je ostalo da uradim - ili da kupim vece kuciste sto je zapravo slozenija varijanta zbog pravljenja novog crteza u CADu, sa kojim ja ne stojim bas dobro).

Bez namere da ubedjujem bilo koga u bilo sta, samo cu pokusati da navedem par stvari do kojih sam dosao eksperimentisuci i citajuci ... Prvo da definisemo problem. A to je pojava visoko frekventnog djubreta u mrezi (koja nastaje na razne nacine a uvecana je pojavom malih switcherskih napajanja). Pravilo kaze da je to djubre bolje filtrirati pre nego sto udje u uredjaj nego posle. Zasto je to problem ? Ako imate tako "zaprljano" napajanje i onda ga podvrgnete klasicnom CRC (ili CLC koje je bolje ili vec nekoj drugoj kombinaciji) vi cete se uspesno otarasiti bruma (50 Hz komponente jer taj filter sluzi da u stvari ispegla ono sto je ostalo nakon ispravljackog dela) ali ce vam ostati dosta tog VF djubreta. Obicno posle filtriranja se stavlja recimo neki regulator napona. Svi regulatori imaju odredjeni frekventni opseg u kom rade optimalno. Kada se pojavi VF komponenta na ulazu, koja je iznad gornje granice optimalnog rada regulatora, to dovodi do degradacije rada regulatora i on pocinje da na izlazu ne daje ono sto treba. U ekstremnim slucajevima moze i da zaosciluje. To se narocito odnosi na popularne tri-pin regulatore (recimo 78xx, itd.). Ali postoje i drugi scenariji zasto ta VF komponenta moze da degradira zvuk HiFi uredjaja. Uticaj takvog napajanja na krajnji rezultat zavisi naravno od tipa i nacina kako je ostatak elektronskog sklopa izveden (bilo da je to pojacalo, DAC, ...). Postoje recimo sklopovi gde je cistoca napajanja kriticna a postoje i sklopovi gde je to manje kriticno (kod lampaskih uredjaja npr. SE sklop je mnogo osetljiviji na kvalitet napajanja od PP). Takodje uticaj napajanja zavisi i od tipa uredjaja. Ako pravite phono preamp na primer, morate uloziti znatan napor dok ne uklonite sum iz sklopa a pre svega iz napajanja. To nas dovodi do mogucih resenja. A resenja su: bolji strujni kablovi koji su u stanju da uklone deo tog djubreta ( ali i da sami ne postanu "zrtva" indukcije) i strujni filteri.

Ne justira se strujni kabl nego ceo uredjaj sa kablom. U tome i jeste stvar i na to sam zeleo da ukazem. Posmatra se uredjaj kao celovit sistem, koji se onda podesava da pokazuje tacna merenja. Ako postoji negde neka greska, koja dolazi od ko zna cega, onda se ona kompenzuje u onim granicama koje su predvidjene uredjajem. To je objasnjenje zasto za takve merne uredjaje nije potrebno imati Shunyatu. Za drugi deo posta si u pravu s tim sto nisam siguran bas u ovu pricu sa peskom. Dodatan problem su elektromagnetna zracenja. Kod tako preciznih uredjaja ona mogu da izazovu pogresna merenja. Supruga mi je pricala da su imali na momente probleme u merenjima, sve dok nisu pronasli da je lift bio uzrocnik problema. Onda su premestali prostoriju sa vagama u prostoriju koja je bila udaljena od lifta i na taj nacin resili problem. Posle, kada je napravljena nova zgrada, napravljena je i posebna prostorija za merne uredjaje ali sta su tacno sve tu radili - to ne znam.

Pa supruga mi radi u jednoj farmaceutskoj. Posto su uredjaji izuzetno precizni, tacnost merenja je od izuzetne vaznosti. Oni npr. nemaju Shunyate ali se zato stalno vrse kontrole i kalibracije. Nije svejedno da li ce se u lek staviti stoti ili dvestoti deo mg neke supstance ... A osim toga na ETFu postoji predmet Elektricna Merenja gde se o tome nesto vise govori ... Ja sam puno toga zaboravio ali se toga secam.

Svi merni instrumenti, a narocito oni koji se koriste u laboratorijama, moraju da se kalibriraju (justiraju). Ako se radi o ozbiljnim laboratorijama, onda se kalibracija vrsi u tacno predvidjenim intervalima, koje propisuje proizvodjac. Zato recimo sonde na osciloskopima ili recimo strujni kablovi na raznim mernim uredjajima ne izgledaju nista posebno, ali proizvodjac garantuje da su merenja korektna. Pri kalibraciji se justiranje vrsi tako da ako postoji greska usled dotrajalosti uredjaja ili nesavrsenosti sonde, onda se uredjaj namesti tako da pokazuje tacnu vrednost. Ako je greska iznad neke propisane, uredjaj se smatra defektnim i popravlja se. Shunyate su odlicnoi strujni kablovi. Ako vam se ukaze prilika probajte ih ... i bicete iznenadjeni sta taj kabl cini vasem sistemu.

Sema ?

Dacu vam i jedan konkretan primer. Ako konfekcionirate sami strujni kabl, koji je licnast, onda se po pravilu stavljaju uvodnice na licne koje treba da udju u konektor. Te uvodnice se obicno krimpuju ili je dovoljno samo da se jako kljestima spljoste, tako da se na taj nacin lakse moze uvesti u odgovarajucu rupu konektora gde se onda pomocu srafa (jeftiniji) ili pomocu srafa sa plocicom (skuplji modeli) ta zica ucvrscuje i povezuje sa samim konektorom. Upravo stavljanje uvodnice, njeno krimpovanje, kao i koriscenje plocice umesto obicnog srafa (veca dodirna povrsina) se koristi da bi se dobila veca dodirna povrsina pa samim tim i bolje prenos struje sa jedne povrsine na drugu. To je sto se tice dodirne povrsine. Sasvim druga prica jesu materijali od kojih se prave kontakti u konektorima ili materijal od kog se pravi uvodnica. Ja imam npr. iste strujne kablove iste duzine, sa istim konektorima, napravljene na isti nacin samo sto sam u jednim koristio WBT uvodnice od bakra a u drugom WBT uvodnice od srebra. I cuje se razlika. E sad kolika je ta razlika ... da li vredi ulozenog viska para (ove srebrne WBT uvodnice su malo poskuplje) ... to je uvek i pomalo subjektivna stvar i zavisi dosta i od samog sistema, itd. O tome se da diskutovati ... ali razlika postoji.

Ne, ona ce da svetli zato sto je struji, da se zatvori strujno kolo, potrebno jako mala dodirna povrsina: tolika koliko je elektronima potrebno da prenesu svoje oscilacije na susedne elektrone (uzgred, elektroni se krecu sporo a struja jako brzo). Da li ce da svetli malo jace ili malo slabije - nije bitno, razlika se nece ni primetiti. Ali postoje uredjaji kod kojih ovakve male razlike uzrokuju odredjene promene u samom radu uredjaja. To se odnosi recimo na medicinske uredjaje, na razne laboratorijske merne instrumente a neki tvrde i na audio uredjaje. Zbog toga postoje posebni standardi koji se primenjuju u izradi ovakvih uredjaja. Ti standardi ne postoje u audio industriji ali se mozda u HiFi segmentu najdalje otislo u ispravljanju "poslednje dlake". Koliko je to opravdano ... tesko je reci. Postoji puno preterivanja narocito kada je ciljna grupa onaj najbogatiji deo planete, koji nema nikakvih problema da plati astronomske sume za svoje uredjaje pa onda i za raznorazna "pomagala". Ali to ne znaci da nesto od toga zbilja ne funkcionise. Tako da tu, to je neko moje misljenje, treba naci meru. Narocito u odnosu na primanja koje covek ima i ne trositi vise nego sto treba (sad ce neko da pita a koliko treba trositi ... ). Uostalom, i sa jeftinijim komponentama moze da se napravi odlican sistem u cijoj reprodukciji muzike moze da se uziva. A to je najvaznije ... Moj komentar se bazira na iskustvu pravljenja, pre svega strujnih, kablova. Igrajuci se sa raznim kombinacijama, primetio sam koliko su sami konektori vazni ali i nacin kako se zica spaja sa konektorom. Dodirna povrsina nije jedini faktor koji tu utice na krajnji rezultat ali utice. Zato imati takvo sredstvo, koje bi recimo znacajno povecalo dodirnu povrsinu i to materijalom velike provodljivosti, mi se cini kao nesto vredno da se isproba.

Oko ove prve dve stvari se apsolutno slazem sa tobom. Oko ove trece nisam bas siguran. Ali se slazem da to i nije bas najvaznija stvar u zivotu ...

Skepsa je u principu zdrava stvar: pod uslovom da motivise da se dalje istrazuje i proverava ...

Ovo stvarno lici na jednu od onih "magicnih" vodica koje se nude na sve strane. Medjutim, ova vodica adresira jedan realno postojeci problem. Naime dva provodnika, kada se nalaze u dodiru (recimo RCA muski koji ulazi u RCA zenski konektor) imaju jako malu dodirnu povrsinu: ona je u proseku dosta manja od 1%. Razlog tome lezi u nesavrsenoj glatkoci povrsine tih konektora, tako da se "brezuljci" jednog konektora sa "brezuljcima" drugog sasvim retko podudaraju. Manja dodirna povrsina znaci i slabiji prenos elektrona ili signala sa jedne povrsine na drugu. (Zato je recimo dobro stavljati uvodnice na licnaste strujne kablove, jer se na taj nacin povecava dodirna povrsina iako se time uvodi jedan sloj izmedju samih licni i srafa/plocice na strujnom konektoru). Ova "magicna" vodica koja: " ... By deploying polymers to fill gaps and imperfections on the surfaces of connections." tvrdi da polimerima popunjava te rupe izmedju konektora. Ja se ne razumem puno u hemiju i nisam znao da postoje polimeri koji provode struju. Ali izgleda da je to moguce: PREMIER Electrically Conductive Plastics | Parker Chomerics SOLUTIONS.PARKER.COM PREMIER Electrically Conductive Plastics shield sensititve components from electromagnetic interference (EMI)... Ako je ovo sve tacno, onda je lako moguce da se cuje cak i znacajno povecanje kvaliteta prenosa zvuka kroz vec postojece kablove. Konektori jesu kriticna mesta, koja znacajno uticu na kvalitet samog kabla. Ovo bi bilo interesantno isprobati i videti kakav efekat proizvodi ...

Sinoc pogledao Korejanskog Parazita. Odlicna prica, odlicna rezija, odlican film. Tarantinov Hollywood ... ... pogledao pre nekoliko dana ... Prilicno prazan film, bez price i nekog suvislog sadrzaja. Ovaj film za koji je Laura Dern dobila oskara za sporednu ulogu, je dobar jedino da se zaboravi. Ostalo mi je da pogledam Mendesov 1917 i nikako da odgledam Jokera.

Hvala na odgovoru mada nisam shvatio sta je to konkretno sto ne valja na Kolemanovom regulatoru. Jos jedno pitanje: koliki nivo suma ste dobili iza LM350 ?

Prvo cestitke na ovom pojacalu a pre svega za izbor lampi: 6N6P i 4P1L su odlicne lampe. Razlog medjutim zasto pisem ovaj post jeste ovaj vas komentar: " nema govnjavi Kolemanov regulator. " Da li moze neki komentar jer ocigledno imate iskustva sa ovim regulatorom (hvaljenim inace na internetu). Zasto "govnjiv" ?

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/zanimljivosti/aktuelno.288.html:834215-Zasto-mi-u-autu-svetli-covek-koji-tuzan-sedi-na-wc-solji-Status-zbog-koga-svi-placu-od-smeha

Uf, koji poklopci za trafoe ... Da mi je da nadjem takve ...

Trafo treba staviti na izlazu ne samo DACova, vec i drugih HiFi uredjaja, poput: preampova, CD playera, itd. bez obzira da li su napravljeni pomocu cevne tehnike ili tranzistora. A treba ih staviti i na ulaz. A ne bi bilo lose ni u sredinu.

Ja sam stavljao ove CMC: https://www.hificollective.co.uk/phono-sockets/cmc-805-2.5-rhodium-plated-rca-sockets.html i bio veoma zadovoljan postignutim rezultatom.

Ne ulazeci u to koliko Fikus zna (on nema puno sopstvenog designa ugradjenog u spravama ali se potrudio da neke stvari istestira, uporedi i da onda nadje odgovarajuce kombinacije koje se njemu cine kao boljim od ostalih), cinjenica je da delove u svom novo-otvorenom shopu prodaje dosta skupo - skuplje recimo nego sto oni kostaju kod RSa npr (a RS spada u skuplje shopove). To je ipak malo neobicno za nekog ko se bavi, ili je bar tako poceo, "demistifikacijama u oblasti HiFi".Mislim da je u sustini stvar veoma jednostavna - Fikus je usao u business i poceo da zaradjuje na svojim umotvorinama. Danas ne moze da se zaradi puno ako prodajete DAC za 500 eura ... osim toga tu je i konkurencija jaka, jer postoje sada renomirane firme sa solidnim uredjajima za te novce. Fikus, koji izmedju ostalog ima i diplomu MBA, je vrlo brzo shvatio da mora da gadja jedan sasvim drugi segment trzista, a to je upravo onaj koji nije toliko zainteresovan za cenu koliko za kvalitet. Shodno tome je razvio i odgovarajucu zvaku (koja cak nije uvek konzistentna ali to i nije toliko bitno). Tako je iz uloge "demistifikatora" polako skliznuo u ulogu businessman-a. I to izgleda uspesnog jer njegova firma u Poljskoj ima nekoliko zaposlenih i oni svi ocigledno zive od HiFi.Njemu licno nije lose, posao ide dobro, ima novu zenu, itd. a na nama je da odlucimo da li to sto on radi ima za nas nesto sto je interesantno ili ne.