Andrija

Posle duge pauze na forumu javljam se linkom na jedan svež, rekao bih vrlo ozbiljan i detaljan test o kompjuterskom audiu. Voleo bih da pročitam vaše komentare. I daaa, nadam se da sam pravilno ubacio temu u ovaj podforum!?

Pozdrav drugarima koji čitaju ovu temu, a biće skoro tri godine od kako je započeta Evo, da se i ja zapljunem, s obizrom da sam bio u društvu nekolicine cenjenih kolega u poseti kod Bokija i nešto detaljnije preslušao ove kutije koje se sada, kada su finiširane, zovu Notax M. Možda treba razmisliti da se u naslov teme ubaci novo ime zvučnika, čisto zbog evenutalnih pretraživanja ... Pre svega, da kažem da sam kutije slušao kod Borisa kada su bile u fazi projekta i tada su pokazivale značajan potencijal i konkurentnost u kontekstu ozbiljnijih bookshelf-a. Danas su to finiširani komadi koji na prvi pogled liče na neke slične Dynaudio modele, što se vidi na fotografijama. Uz Bokijeve Aleph 2 mono blokove, koji bespoštedno izbacjuju onoliko signala koliko izvor isporučuje, a kutije sve to usisavaju, dobili smo izuzetno prijatan muzički doživljaj sa neutralnom prezentacijom i finim balansom kroz ceo zvučni spektar. Naglasio bih da smo sistemu ponudili raznovrstan, fino snimljeni materijal, različitih žanrova, ali uz priličnu dozu glasnoće, što je sve radilo bez zamerke. Zbog ovoga ne čuti ono "M" u nazivu koje znači: monitor. Koliko sam mogao da primetim, Notax M nisu mnogo teški za pozicioniranje, ali su promenu kablova prikazali veoma jasno, a naročito se pokazala razlika između dva Bokijeva dac-a koje smo imali prilike da isprobamo. Tu je diy usb dac sa čipom Philips TDA1541 (Bokijev rad) do nogu potukao YBA iz novije produkcije. Pitanje je uopšte koliko bi ove kutije bile visoko ocenjene od strane nas prisutnih da nije bilo tog Philips-a? Ipak, ostaje da se Boki pozabavi finim podešavanjem YBA, jer je pomenuo da ga je praktično tek uključio u sistem. Onda bi možda situacija bila drugačija, mislim u korist YBA. Ali, Philips je, takođe, pogodan za raznorazna tjuniranja u upgrade-ovanja, pa ostaje da se domaćin još pozabavi lemiiicom! Ovako, svi smo se složili da Notax M predstavlja ozbiljan zvučnik u svakom smislu. Za kraj bih još dodao da je za moje uši, otvrdle od dugog neslušanja ozbiljnijeg hifija, toga dana bilo više prijatnih iznenađenja! Dakle ovako: Bokijevi Aleph-i su za medalju, Borisovi Notax-i takođe, a uvek cenjeni i hvaljeni 1541 je pokazao da posle više decenija svira sveže i zanimljivo, naravno u odgovarajućoj implementaciji. Društvo je bilo izuzetno prijatno i radujem se što sam lično i uživo upoznao nekoliko forumskih kolega, a podsećam da bi bilo dobro ako mogu neku fotkicu da okače ovde u temi.

Pesmica je simpatična balada, nije ništa posebno za moj ukus, ali poklonu se ne gleda u zube, zar ne. Inače, na sajtu piše da slobodan download za ovu numeru traje do 3. decembra, tako da ne morate žuriti da obavezno skidate svaki dan po jednu numeru, već možete i više odjednom.

Upravo sam pustio da se skida prva ponuđena numera i izabrao sam FLAC 24/192, dakle najveći po memoriji. Za nekoliko minuta će biti na kompu, a da biste dobili ovaj simpatični poklončić morate se prethodno registrovati na Linn sajtu. Naravno, nisu mi ništa naplatili.

Znam da postoji taj gospodin na Tošinom bunaru, ali ga nisam upoznao. Međutim, znam da su se reparacijom gramofonskih glava, dakle retipping-om i svim ostalim zahvatima na kalemovima, magnetima, telima pick-up-a bavili braća Žarko i Nebojša Ristić, ovde u Beogradu. Devedesetih su puno radili za dj-eve, ali i hiend pick-up-e tipa Koetsu i tsl. Ne znam koliko su toga uradili, ali znam za neke njihove radove koji su odlično svirali i čiji vlasnici su bili potpuno zadovoljni. Koliko se sećam, najviše su voleli da na vrhunske glave stavljaju Ernst Benz dijamantske vrhove koje su nabavljali nekim svojim kanalima iz CH. Ja lično sam kod njih uradio jedan Ortofon VMS20, npr. za trećinu ili četvrtinu para koliko bi napolju koštala nova igla, plus što je u to vreme bilo teško nabaviti delove iz inostranstva. Sada znam da je stariji brat, Žarko, u Beogradu, a Nebojša živi u Prokuplju, pa ako treba mogu da potražim kontakt, ali možda je kolega Lemic u kontaktu - možda on može da pomogne. Kao alternativu bih preporučio da pitaš Korato. Oni posreduju kod Van den Hul-a, to se naravno naplaćuje skuplje, ali mislim da je njihova cena dosta niža od zapadnoevropskih cena za slične zahvate. Zanimljivo je reći da Van den Hul stvarno radi ekspresno i glava može biti ponovo na gramofonu za nekih 2 sedmice od kada je predaš Koratu.

Jedna jedina i neponovljiva: Ljiljana Petrovic Buttler .... samo, ovo treba poslusati s oridjinal diska zbog izuzetne produkcije, i tada se sve cuje daleko bolje neko preko youtube-a. Verujte mi, ovo nije da se slusa kada si u bedaku ... moze da bude OPASNO!

Ako se pitate kako sam ovu staru gradsku pesmu zavoleo, to je zbog ove verzije / donekle izmenjene: http://www.dailymotion.com/video/xvanqb_zasto-ne-smem-da-te-ljubim-bel-tempo-1987_creation Suzana Petricevic, divan glas, divan stas, a neopravdano zapostavljena nasa glumica.

I jos jedno izvodjenje, ovog puta Slavko Perovic: ... cistokrvno live izvodjenje u teve studiju.

Jos jedan veliki pevac - Cune Gojkovic: ... onaj ko pazljivo slusa moze primetiti da se u svakom izvodjenju po malo razlikuju stihovi koje pevaju, tek po neka rec, zanimljivo!

Ono prvo je bio Zvonko od pre cetrdesetak godina, a ovo dole je skorijeg datuma: https://www.youtube.com/watch?v=EPuggBBLBbw&feature=player_detailpage

Evo Zvonka Bogdana: https://www.youtube.com/watch?v=BwNeD8_sS_Y&feature=player_detailpage

Kolega kpol, juče sam razgovarao sa Dragim Milosavljevićem i on me je zamolio da tebi pošaljem na privatnu poruku ovde na forumu njegov broj telefona i e-mail adresu. Sada ću ti poslati pm. Pozdrav!

Za cenu bismo morali da pitamo lično konstruktora, Dragog. Hajde, ja ću ga pitati posle podne, pa da vidimo šta će kazati. Inače, on to pravi kao čist hand-made, pretpostavljam samo po narudžbini, tako da detalji oko trafoa itd. mogu da se dogovaraju.

Ah, greška je moja. Sećam se, naravno, da je G. Ivan pravio Verdija, ali sam pomešao sa Mocartom.

Ali, šta sam pogrešio? Ja ne znam tačnu rms snagu ovih mono blokova, samo sam naveo i pokazao slikom da je Dragi uradio šemu sa 6 lampi po kanalu.

Opaa bato!!! Hoće li biti fotkica sistema ? ... ovako nešto nikada nisam video u rack-u

Dobro došao na forum! Pročitao sam juče ovu temu i želeo bih da se nadovežem svojim predlogom za razmišljanje-pregovaranje. Naime, radi se o mono blokovima DESIRE, koje pravi Dragi Milosavljević iz Beograda. Koliko mene služi pamćenje ovo su najjači lampaši koje je sam video i slušao u Srbiji, a da je srpski proizvod. Izlazna cev je KT90, spojena u triodu, a radi u A klasi (znači, nema prebacivanja A-AB klasa i tome slično, a trioda je omiljena Milosavljevićeva šema). Mislim da tri ili više pari KT do sada niko nije pravio u Srbiji, jer Koratovi mono blokovi imaju dva para istih lampi, takođe i Mocart Ivana Jeličića ... Slušao sam ove mono blokove sa velikim Usher zvučnicima i to je izvanredno punilo sobu brutalnom snagom u kombinaciji sa puno muzikalnosti, detalja i finim timbrom instrumenata. Usudio bih se da tvrdim da ovo pojačalo može da se poredi sa najboljim PP lampašima koje možemo pronaći na tržištu. Pokušaću da u nastavku stavim par lepih sličica koje ilustruju ozbiljan i studiozan rad G. Milosavljevića, a stojim vam na raspolaganju za dalja obaveštenja.

Evo da ukratko nastavim temu: Švedska kuća Opus 3 ima nekoliko finih dixi albuma, pa bih izdvojio sledeće 1. Tomas Örnberg Featuring Bent Persson – Buddy Bolden Stomp 2. Tomas Örnberg’s Blue Five featuring Kenny Cavern 3. TOMAS ÖRNBERG'S BLUE FIVE AND FRIENDS - Nobody's Blues But Mine ima toga jos i kod drugih, tzv. audiofilskih, etiketa, ali ovo je ono što sam ja slušao i što mi se veoma dopada. Međutim, u vezi svinga ne mogu da ne pomenem jedan album koji nije audiofilski snimljen, ali je legenda svinga i kao takav treba da bude zastupljen u svakoj audioteci. To je Beni Gudmenov koncert u Karnegi holu - http://en.wikipedia.org/wiki/The_Famous_1938_Carnegie_Hall_Jazz_Concert Rame uz rame sa Benijem stavio bih Lajonel Hamptona sa bezbroj albuma, izdanja... a inače je svirao uz Benija u Karnegi holu.

Moje tople preporuke s posebnom napomenom da se ovde radi o izvrsnim snimcima: From the age of swing http://www.allmusic.com/album/from-the-age-of-swing-mw0000125036 Swing is here http://www.allmusic.com/album/swing-is-here-mw0000188993 kod ova dva gore navedena albuma se radi o malim sastavima / combo, a Dick Hyman je sjajan pijanista, improvizator i vodja benda. Rado slusam ova dva albuma, premda ovaj covek ima zaista impozantnu diskografiju. U vezi Dixija preporucujem sledece: Chris Barber http://www.discogs.com/Chris-Barber-Jazz-And-Blues-Band-Come-Friday/release/3657170 ... vraticu se na temu sa novim preporukama, ovo je samo ono sto mi je trenutno palo na pamet.

Hvala, pogodio sam godište! Zavisi od gramofona do gramofona, ali neki bolje zvuče sa boljim napajanjem, dok su neki drugi imuni na slične dodatke. Moja iskustva su samo slušalačka, i to sa Thorensima iz osamdesetih i Sondekom sličnog godišta (sve je to slična konstrukcija Stabiju) i situacija je otprilike takva da kada staviš bolje napajanje i slušaš muziku ne događa se ništa spektakularno, međutim, kada se otkači napajanje (tj. kada se vrati ono staro - slabije) onda kao da si stavio ćebe preko zvučnika. Kuzma je ovaj model prodavao bez eksternog napajanja, ali i sa napajanjem u pošteno velikoj kutiji. Sećam se da je gramofon cenio oko 1000 maraka, a napajanje oko 300.

Evo moram da kažem da se i meni izuzetno sviđa ovaj svetli finiš, iako oduvek preferiram furnir sa puno teksture, a čak mi je u kući ruski pianino moje bolje polovine furniran tamno braon mat dezenom. Basovci me neodoljivo podsećaju na stare JBL ... ako tako i sviraju onda

Svaka čast na temi U zadnje vreme nije bilo projekata predpojačala, tako da će ovo biti uživancija za praćenje i razgledanje, a verujem da će uskoro biti melem za uši i dušu. Mnogo lepo izgleda kutijica sa bundevicom ... a nadam se da će izvedba biti top high end

I još jedno pitanjce. Koji su razlozi plastifikacije tanjira? Da li je on prvobitno bio takav, pa ste želeli da ostane u originalu, ili je razlog nešto drugo?