Woland

prijehala osovina za Lenca.. edit - ležaj, osovinu vadim iz starog ležaja

yeah

29.11.2017. 21:00 Deže Kostolanji Subotica, Blick Theatre - HULLU, kolektivno autorstvo brhmmm.. veoma je teško rečima opisati ovu predstavu, osim sa super, fenomenalno, odlično, neponovljivo, ostado bez teksta .. reč je o scenskom pokretu sa elementima pantomime, svetlosnih efekata i muzike, koji četvoro glumaca uz pomoć lutaka pretvaraju u bajkovitu iluziju za veliku decu.. ovako piše u najavi: Pomalo neobična devojka i dva momka sede na klupi usred nedođije. Devojka se ponaša nedolično, momci pokušavaju da je kontrolišu. Devojka ih ne razume, guši je spoljašnji svet. Spas traži u svojoj ćudljivoj mašti u kojoj žive neobična bića. Zajedno sa ova dva momka upadamo u devojčin bizaran, autističan svet u kojem žive čudni, imaginarni prijatelji niskog rasta. Na kraju svi tonu u dubine gde ih čeka poezija i prava magija. Predstava je nastala na osnovu studija o mentalnim bolestima i smetnjama u razvoju, sa akcentom na autizam. Uz pomoć modernog cirkusa, lutaka i klovnova trudi se da dočara pogled na svet osoba sa autizmom. Blick Theatre (http://blicktheatre.fr/9/) mi liči na neko od putujućih pozorišta iz Šekspirovog doba - malo rekvizita, većinom kartonske kutije, tri stolice, nekoliko lutaka, traka sa muzikom, šestoro u ekipi i još nekoliko komada sitne dece, putuju svetom i rade ono što najbolje znaju: stvaraju magiju šteta je što su naši vrli kritičari, reditelji, koreografi i glumci, ostali u centrima moći, uljuljkani lažnom veličinom institucija u kojima se čaure, pa nisu videli eto barem tri od četiri predstave sa ovogodišnjeg Desire festivala.. osim sjajnih predstava, videli bi entuzijazam ansambla Deže Kostolanjija, videli bi kako glumci na ulazu bez blama cepaju karte, poslužuju kafom i pićem, kako lokalna publika prepoznavši pridošlice, nalazi banalan razlog (baš su vam lepe čizme gospođo), da bi započela razgovor, vidno ponosna na svoje pozorište a pride i zdravo radoznala (iz Beograda ste?) i ljubopitljiva u vezi umetničkog dojma pridošlica (u Novom Sadu ovako nešto, na žalost nije moguće).. narednog puta ista lica sa konstatacijom - nije vas bilo sinoć (išli gledali Gekića, sjajno, kako je bilo?).. azil, sloboda (Szabadság!), spokoj.. ee.. srećom pa postoji trejler predstave:

29.11.2017. 19:00 Narodno Pozorište Subotica, Bitef Dance Company - Dunjaluk, koreografija Miloš Isailović pretenciozan naslov (Dunjaluk na Turskom - Ovaj Svet), ni malo maštovita koreografija, veoma loš i nesinhronizovan ples, potpuno odsustvo prepoznatljive ideje.. gubljenje, na svu sreću manje od 60 minuta vremena..

bilo bi interesantno većini džez pijanista da čuju i vide Gekićevo izvođenje Kapustina: leva ruka sinkopira nekakav promenjljivi riram a desna luduje, a sve to veoma brzo i tako da se svaki, baš svaki ton čuo..

28.11.2017. Sinagoga Novi Sad - Kemal Gekić - Klavirski Resital sinoćni treći bis je bio Šopenov Nokturno no 1, F mol opus 55, tako nas je Kemal Gekić posle furioznog drugog dela koncerta, umirio i opravio kućama.. kao i uvek u Novom Sadu, u kom tradicionalno gostuje svake jeseni, tako je i sinoć Gekić demonstrirao sjajnu tehniku i potvrdio svoju odličnu sviračku formu.. na repertoaru, osim neizbežnog Lista, svirao je i dela Alena i Kapustina: Hektor Berlioz: Fantastična simfonija / transkripcija za klavir: Franc List *** Andres Alen: Varijacije Nikolai Kapustin: Dve koncertne etide Listova transkripcija Berlioza, je zahtevno delo, traje tek nekoliko minuta manje od sata, veoma složeno, zahteva visoku koncentraciju i umeće, a Gekić sve to ima, čini se nikada više nego danas.. transkripcije, tolikog trajanja nisu baš za svakoga, u smislu da to nije lirska, baš tečna muzika, ali jeste muzika koja zahteva i od slušaoca koncentrisanost, i ume da je nagradi Alenove varijacije su bile nešto lirskije, uvod u furioznu džez eksploziju Kapustina.. te (Kapustinove) etide su bile najzahtevniji deo programa - Gekić ima običaj da najteže ostavi za kraj.. napisah već našem forumskom kolegi: Gekić je sa Kapustinovim etidama Lang Langu i ostalim folirantima zabio ogroman ekser u kovčeg - on može da izvede sav njihov popularni klavirski repertoar, ne verujem da bi oni mogli njegov, barem ne tako precizno i sa dubokim razumevanjem.. Gekić ne podilazi publici, ni repertoarski, a od svojih Resitala ne pravi šou program - ne folira se brate, verujem da bi imao većeg komercijalnog uspeha da to čini, ali onda ne bi bio svoj.. meni se dopada baš takav, mislim da je unikatna, nadasve kvalitetna figura pijanizma danas

prob'o.. brrrhmm

3808 za OB el?

@sir oliver ajdebogati - nije to žena

šobre? mečki na rupu se ide kad znaš da će najebeš, u ovom slučaju da čuješ nešto što nemož da imaš a ono: SIT, DEFiSIT.. tako ga konstruktor nazvao @stradi razlika međ SITovima je, kol'ko čujem, veća od prostog razdvajanja po kutijama

@sir Oliver išćefio se Woland u vezi starih gramofona i radio aparata

slušao jutros DEFiSIT kod mečke na rupi: kažu da je F3 Passovo pojačalo sa najlampaškijim zvukom - nije, to je DEFiSIT.. ili još bolje ovako: lampaš u srednjim i visokim, a tranzistorac u basu znam ih (vas) barem desetoro koji bi poželeli lampaša ovakvih karakteristika, ali danas do njega nije tako lako doći.. jbg nije ni do DEFiSITa, shvatio sam da su male šanse da se pojavi u proizvodnji, tako da smo ga ugasili DEFiSITarno je još da dočekam da izšvajsuje SIT, da imam još jednu nedostižnu stvar na listi

25.11.2017. 21:30 Pozorište Deže Kostolanji Subotica, Vladimir Majakovski - Oblak u Pantalonama, režija Kokan Mladenović posle poslednjeg unisonog skandiranja sa scene (Szabadság!), publika je odmah skočila na noge i dugo, zaista dugo aplaudirala.. mogao bih baš dugo da pišem, da bih objasnio zbog čega ne volim Kokana.. najviše mi se zamerio, uhh mrtva se vodi trka između njegovih Kosa i Na Drini Ćuprija, na obe sam poprilično osetljiv, oba naslova su mi obeležila mladost, a on to čerečio.. ma.. mnogo puta sam izlazio iz pozorišta poluglasno psujući reditelje koji nemaju hrabrosti da se bave današnjim vremenom, da budu aktuelni.. ali ovog puta je Kokan napravio odličnu i veoma hrabru predstavu, rekao nam je SVE i spasao dušu, zavredeo da mu turim i sličku Oblak u Pantalonama je furiozna, urnebesno smešna predstava kojoj je Vladimir Majakovski tek polazište, dok se radnja odvija u današnjem vremenu, reflektujući Deset Principa Revolucije Majakovskog, na današnje veoma konkretne događaje, i isto tako konkretne ljude koji su im protagonisti.. Kokan voli furiozne početke, pa je započelo Revolucijom, onom Oktobarskom, koja je navršila sto godina.. potom su se scene nizale, standardni ansambl Kostolanjija, je stvar odigrao, na svoj način - Urbanovski, ali Mladenović je ipak čvrsto vodio radnju, ubrzavao je i tekstom i igrom, gestom, pantomimom učinio urnebesno smešnom.. do te mere je ogolio stvarne događaje, da smo ih videli u celokupnoj apsurdnosti - onakve kakvi oni i jesu, i smejali smo se od muke, svojoj muci.. jedna od sekvenci nosi naziv: Jadi Mladog Pinkera - to je svojevrstan CSI Szabatka, u kom se vrši rekonstrukcija zločina koji je Mladi Pinker počinio vozilom na pešačkom prelazu u Beogradu, pa potom i zločina koji je počinio Pinker Stariji u Beogradskom Hayatu.. otpevana je i ona salva psovki koje je Subotički Gradonačelnik izrekao partijskom kolegi.. prerađena Internacionala, je u čast pregalaca iz Jure, ponela naziv Pampersnacionala.. sabirala se cena poklona u avionima i izračunalo se koliko porodilišta, obdaništa, škola, pozorišta može da se napravi tim novcem.. i još mnogo toga, što nam je poznato i od čega okrećemo glavu i bespomoćno odmahujemo rukom, ono kao - šta mi tu možemo.. e, pa sve to što vidimo i od čega bežimo nam je Kokan sasuo u lice, a mi se odbranili urnebesnim smehom.. ova predstava je jedino slobodno ostrvo na našim prostorima, bilo je moguće da se ostvari, samo u Subotici i samo na Mađarskom jeziku, ali - bitno je da se da se ostvarila, Subotica nije preko sveta, a Mađarski tekst ima prevod.. i košta celih 400 dinara, poslednji voz za BG je oko ponoći, ako se dobro sećam nači - Szabadság!

http://zulya.com/aloukie.html

..

svejedno

25.11.2017. 19:00 Narodno Pozorište Subotica, danilo Kiš - Čas Anatomije, režija Andraš Urban drugo gledanje, ali od premijere je bilo tek desetak prikazivanja, nekoliko ih je otkazano - zbog bolesti glumca, razume se, danas čovek mora da bude hitar i koncentrisan, da na prvom gledanju pohvata sve, pošto su glumci krhka zdravlja, razboljevaju se pojedinačno i u grupama, epidemija međ glumcima, neka profesionalna boleština, učestala međ glumcima u takozvanim angažovanim predstavama .. za one druge neangažovane predstave i glumce, nema frke - zdravi ko dren.. alli, pošto sam ja osim što sam čovek domaćin u Srbijici međ šljivama, dapače i oprezan glede dugovečnosti stanovitih igrokaza o stanovitim temama (u Srbijici međ šljivama), postarao sam se da priuštim sebi i drugo gledanje, da uobličim sliku.. iii.. opasna je to predstava, veoma subverzivna, nema Urban nikakvog pijeteta u odnosu na naše i vaše zločine, nekako mu to sve isto - zamisli, neće da čita imena pogubljenih Srebreničana, ali tačno zna koliko vremena bi čitanje trajalo i koliko bi trajala njihova egzekucija, pa potom opisuje razloge zastoja kolone pripremljene za bacanje pod led onomad u Novom Sadu, i tako to sve on đuture, potpuno politički nekorektno ne opravdava ama baš ničim.. ccc.. zamisli kao naše i njihove žrtve su isto - to kao behu sve ljudi, štono im bez suda i postupka po kratkom presudiše.. jednako.. teško je to za gledanje, još i teže bez relativizacije, u pogledu nekažnjenih zločina onih drugih.. ufff, lako je žrtvama - nisu ovo morali da gledaju.. ajd sad slika.. da ne pobegnete jeste - Šanjika Čik je udarao u bubanj, Aleksandra Lazin svirala violončelo, a Milena Milovanović za klavirom.. uživo, razume se, tako je to u dobrim predstavama, muziku (odličnu) komponovala Irena Popović bio je i verski intermeco, msm valja se jbg, toliko licemerja i krvi, nemož to bez svešenika, treba neko na put da ih opravi, da se ne zagube uzgred, da ne zabasaju na pogrešno mesto.. a, ko bi to umeo bolje od Palkovnika Radovića?! niko bre - jedini on može da kaže da Kišu po njegovoj želji neće držati posmrtni govor, ali ipak moora da nešto pripomene.. naaajbolje on ume da se žrtvuje pa da umesto Patrijarha, koji eto nije 'teo, agituje na sahrani ubijenog Predsednika Vlade.. Crkva, dakle standardna - na nivou.. zafalilo je možda otelotvorenje u liku jednog glumca (ceo ansambl je bivao otelotvoren njime) legende Srpskog Novinarstva Dragoljuba Golubovića Pižona koji se osim proganjanjem Danila Kiša, istakao i autorstvom Kremanskog Proročanstva, velika je šteta što je Kremna ostala nezabeležena u ovom Urbanovom poduhvatu, jbg kad me nije na vreme pitao.. i na kraju Kišova pesma Đubrište, nešto manje dramatike nego u SNP - scena je manja pa je put do đubrišta, na koje glumica sa mukom odvlači lešinu konja kraći, nižu se reči u kojima je to naše svagdanje đubrište, glumica plače.. kraj.. ne baš kraj, bila je još jedna predstava te večeri o njoj nešto kasnije..

nači, Festival Desire Central Station.. deveti.. ima Subotica tradiciju organizovanja pozorišnih festivala, bio nekada Šekspir Fest, bilo tamo i jedno od najboljih Evropskih pozorišta osamdesetih.. očigledno je da se Andraš Urban pozorištem inficirao na tom mestu.. i ja sam za sada samo jedan citat, kasnije će da bude više teksta: Statistika kaže da manje od dva odsto ljudi u Srbiji, a nije mnogo bolje ni u regionu, ima kulturne potrebe. U kulturne potrebe se ubraja i koncert popularnog pevača, odlazak u bioskop, široko tretirane kulturne potrebe, pa nas je samo dva odsto. To nije ni grupa koja prelazi cenzus na bilo kojim izborima. Meni je zaprepašćujuće kad paranoja vlasti siđe do teatra i da nam na značaju jer mi realno, da svi ljudi koji prate kulturna dešavanja u društvu, izađu i glasaju za jednu ličnost, ona ne može da pređe cenzus. Mi smo azil za istomišljenike. Ovu predstavu sigurno neće gledati oni ljudi koji treba da je gledaju, oni koji poslušno glasaju za ove nakarade na vlasti, a oni koji su deo te vlasti, veliki vernici naše crkve, čiji partijarh pre dva dana kaže da je presuda Ratku Mladiću đavolja rabota, i tako dalje. Taj polusvet uništen rijaliti programima, ispranih mozgova Pinkom, Informerima… sigurno neće gledati. Tako da je ona osuđena da bude azil za istomišljenike kojima će onda biti lakše kada pogledaju nešto ovako.

@chakija krivo ti što nisi bio, a?

čuj 15 minuta - šta sam ja, supermen?!

ja već godinama pokušavam da forum usmerim u pravcu lepih umetnosti, pozorišta, književnosti, em je interesantnije, em niko ne može da me ufati u neznanju (nemožte mi ništa: imam ja pravo na svoj doživljaj), a i može da se palamudi, ixaaaj al' ne vredi.. žilavi ste, svako malo pa nešto promišljate, crtate, merite.. smoriste načisto

jesvala, Aleksej tačno zna bili kakio ili piškio, zavredeo je bar jedno: to Lave! bre..

u Subotici sutra počinje Desire Central Station pozorišni festival.. http://desirefestival.eu/?langswitch_lang=sr nisam Kokanov fan, ali jedini se setio da obeleži sto godina Oktobra, Oblakom u Pantalonama Majakovskog.. ako predstava bude na tragu najave, biće interesantna: Godine 1909. pesnik Vladimir Majakovski je bacio u lice svojim sugrađanima – DESET PORUKA O REVOLUCIJI i zbog toga proveo deset meseci na robiji. Godine 1917. revolucija je, tokom deset dana oktobra, dala deset odgovora na Deset poruka – deset odgovora koji su promenili svet. Od tada je proteklo deset puta po deset godina. Imate li vi kakvu poruku za revoluciju, građani? Ili vam je udobno na robiji? Ili vam je udobno dok slušate Deset poruka o revoluciji? Ili imate samo Oblak u pantalonama? 1. REVOLUCIJA POČINJE – kada ljudi više ne prihvataju nezadovoljstvo kao normalno stanje, a vi ćutite, građani! 2. REVOLUCIJA POČINJE – kad se bes gladnih ne može kupiti novcem sitih, a vi ste gladni, građani! 3. REVOLUCIJA POČINJE – kad radnici odbiju da budu robovi i otmu ono što im pripada, a vi ćutite, građani! 4. REVOLUCIJA POČINJE – kad moralni zakon ne postoji, a pisani zakoni se primenjuju samo na sirotinji, a vi ste sirotinja, građani! 5. REVOLUCIJA POČINJE – kad država ponižava stare, a hapsi ili proteruje mlade, a vi ćutite, građani! 6. REVOLUCIJA POČINJE – kad narod služi vlastima, a ne vlast narodu, a vi služite, građani! 7. REVOLUCIJA POČINJE – kad umetnici prestanu da budu kukavice i progovore na sav glas, dok vi ćutite, građani! 8. REVOLUCIJA POČINJE – kad su zabranjeni slobodna reč i slobodna misao, a vi ste zabranjeni, građani! 9. REVOLUCIJA POČINJE – kada posla i hleba ima samo za one koji cara slave i hvale, a vi ćutite, građani! 10. REVOLUCIJA POČINJE – kad policija, vojska i službe bezbednosti nisu čuvari slobode, već okupatori sopstvenog naroda, a vi ste okupirani građani!

@sir Oliver ma, stignem ja uvek naglasak je na načinu snimanja i na recorderu..

To je ova sprava: https://www.google.rs/url?sa=t&source=web&rct=j&url=http://audio-database.com/PIONEER-EXCLUSIVE/player/d-07a-e.html&ved=0ahUKEwjy5MaWs9XXAhXLxqQKHUT0AAAQFgiBATAU&usg=AOvVaw08yeioV8unFRGuv81MAgB4