Doktor

01.06.2018. Sterijino Pozorje, Kristian Novak / Tomislav Zajec Črna Mati Zemla, Zagrebačko Kazalište Mladih, režija Dora Ruždjak Podolski
Preveć čuda sega je okoli mene i bojim se ka bum se zgubijo v našoj hiži ali v našemo vrto jer su stvari i namještaj i drejva i životinje več nej takše kakše su predi bile. Ve mi saka stvar oče naka reči. Stalno samo povejdajo, vmes. Negda nemrem tau več poslušati, ponorjo bom.
roman Kristiana Novaka - Črna Mati Zemla je pre nekoliko godina u Hrvatskoj, podigao veliku prašinu koja se brzo prenela i na teritorije bivše zajedničke države.. pronašao je roman put do čitalaca, koji naravno nisu (i nikada neće ni biti) isti i uzburkao emocije, pročitao se bez daha, namah i našte srca a završetak čitanja je bio propraćen (osim žalom što ga nema još za čitanje) tihom psovkom divljenja ubačenom sebi u brk.. roman ima tri celine, prve dve su smeštene u savremeno doba, a u trećoj se autor vraća u detinjstvo, u Međimurje (malo kak si lepo ravno..), u jezik i u traume..
roman je po strukturi pomalo hermetičan, malo je dijaloga većinom je piščev unutrašnji dijalog, pa ga je zbog toga teško pretočiti u dramski tekst.. mnogi sjajni romani su "pali" na dramatizaciji u pozorištu.. najsvežiji primer je Andrićev Na Drini Ćuprija, u kom se tek povremeno nazire duh romana.. ima i pozitivnih primera, to je Andrićeva Gospođica, čiju dramatizaciju je uz piščevu superviziju uradio Marko Fotez.. srećom, dramaturg (teksta i predstave) Tomislav Zajec je svoj posao uradio vrhunski, u nečemu skratio (čak i malo dodao) tekst i učinio ga pevljivim u pozorištu, uspevši pri tom da sačuva atmosferu i ideju romana.. više nego ikad do sad Zajec mi je pokazao koliko je značajan posao dramaturga..

predstava je o (da uprostim) traumama iz detinjstva, o tome kako se one reflektuju kroz život, kako sputavaju, ograničavaju.. o tome kako u određenim stresnim okolnostima u glavi malog deteta odjekne Bakino nateravanje kokoši u kokošinjac uzvikivanjem imena demona: Ha, Hešto, Pujto! o Međimurju, legendama o Svečarima i dobrom blagom Bogu, o odrastanju, fudbalu, majci, ocu, sestri, nemilosrdnim drugovima iz škole, demokraciji i socijalizmu, Yassa i onim drugim šuškavim trenerkama, o izopštenju.. i o samoubistvima kojim je glavni junak prisustvovao..

pored osnovnih preduslova oličenih u tekstu, dramaturgiji i režiji, za dobru pozorišnu predstavu je krucijalna strast i posvećenog glumaca, i upravo je ona glavni imenitelj predstave.. događa se to retko da se sve kockice sklope, i tada.. pa, dogodi se čudo dogodilo se, dobrim delom zahvaljujući i savršenoj režiji Dore Ruždjak Podolski, koja je manirom velikog majstora, preklapala scene i vremena, ponekada čak istovremeno na različinim mestima na pozornici.. teklo je to sve nekako prirodno, bez štucanja, a sa bezbroj ulazaka i izlazaka sa scene, koju je pohodio veliki broj glumaca.. neki od njih su imali više uloga.. predstava je izrodila lidera, to je Adrian Pezdirc, kao Matija, istakli su se baš SVI, ali Urša Raukar je kao baka dala izvanrednu ulogu

predstava je sa pauzom trajala skoro 3 sata.. proletelo je.. kad se završila, publika je odmah skočila na noge, kupljeni smo mi bili od petog minuta, mogli su da nam rade šta su poželeli.. bilo je suza u publici, sve smo razumeli, Međimurski akcenat nije stvorio nikakav problem.. učinilo mi se da su glumci (koje smo vraćali mnogo puta) bili pomalo iznenađeni prijemom, verovatno zabrinuti potencijalnim nerazumevanjem.. ali razumeli smo se odlično, barem 10 minuta je trajao aplauz.. zapravo - to su bile ovacije, poslednji put zabeležene na sceni SNP posle Janežičevog Galeba pre skoro 5 godina..
hvala, od ovoga zapravo može da se rikne
 
sinoć je zasedao žiri, podeljene su nagrade.. Črna Mati Zemla, nije bila u takmičarskoj konkurenciji, ali je dobila Nagradu Publike
 
 
 
 

koncentrisi se na onaj deo texta koji opisuje lezaj i karakteristike istog
motor je druga prica
 
kao i u svemu - cenu definise pristup koliko i resenost da se u pristupu ide daleko ;
idi na Altmanov sajt i vidi kako je napravio gram , koji ce da pojede 70% razvikanih fifi skalamerijica ........ cena - bagatela

Recenzija samo takva ? ! , al nek zaživi predstava ? obično iskrenost nije prepoznata , bar ne na onaj način kako ju je autor doživio ? , tu uvijek ima netko nekaj reć ? - ipak je to Balkan kao što si rekao ? - i u dobru i u zlu ? .

01.06.2018. Sterijino Pozorje, Branislav Nušić Ožalošćena Porodica, Teatar Fjodor Volkov - Rusija, režija Milan Nešković
došli Rusi u Novi Sad, ovoga puta bez tenkova, a Neoplanta ih dočekala ljubopitljivo i uz obavezno prisustvo čelnika stranke na vlasti.. doveo ih Milan Nešković, ovo mu je druga režija na ovogodišnjem Pozorju, mora biti da je to nečim i zaslužio.. ja u to nisam uspeo da proniknem, ali štaznamja o Zaslugama i njihovoj Valorizaciji, ja sam samo običan gledalac, kojeg bi valjalo impresionirati jeftinim trikovima, za bolje i nisam - jer glavna stvar se desila, uspelo je - došli Rusi sine, malo li je?

a, da je bilo atraktivno - jesvala, odmah iznesoše kovčeg, i pošto je raka bila mala (ko će to još i kopati), uz muziku No Smoking Orkestra, ga prilježno, motornom testerom (Husqvarna, benzinska) isekoše i ubaciše u raku.. da sam tada izašao, a išlo mi se, jedva sam uspeo da ne bacim peglu, na globalističko (sa neostvarenim prefiksom - anti) Pušenje, koje je eto postalo prepoznato kao deo naše kulture (valjda je osim toga, još nešto ostalo od nje), koju bi Ruska publika trebalo da popuši..
međutim, tada bih ostao uskraćen za jedno beskrajno dosadno iskustvo, povremeno na granici groteske, koju su nam pripremili Nešković i dramaturškinja Maja Todorović.. kulminiralo je tako što je advokat Petrović silovao Danicu (naslednicu).. ja sam od onih koji podržava potragu za Novim Formama iskazanu još u Čehovljevom Galebu, baš ni malo nisam gadljiv na intervenciju u klasičnim tekstovima, sve dok ona ima smisla i ostavlja neokrnjenom piščevu ideju.. ali Neškovićeve intervencije nisu imale smisla.. svaku scenu je doradio do samog kraja, ne upošljavajući imaginaciju gledalaca, i na taj način učinio predstavu beznadežno dosadnom i previše dugom.. uvredljivo je to prema publikumu, moram da primetim..
a glumci.. pa, nije bilo realno očekivati da će oni proniknuti u karaktere tipične za naš milje - bilo bi normalno, da su uneli nešto svoje, ali čini se da je Nešković to suzbijao, tako da, paradoksalno je to, najbolju ulogu ostvarila Aljona Tertova, koja je bez reči glumila dete, učinivši ga bezazlenim umesto osionim i bahatim kakvo je u tekstu, hvala joj za to..
dobiće ovo neku nagradu, siguran sam..
 
druga predstava je bila termonuklearna bomba - Črna Mati Zemla.. danas, ako stignem.. radi me još

30.05.2018. Sterijino Pozorje, Aleksandar Jugović Utopljena Duša, BDP, režija Boban Skerlić
koincidiralo je da se na dan prikazivanja predstave navršila 101 godina od kada je torpedovan parobrod Italija, u koji se u Galipolju (Gallipoli - Italija, Apulija - peta čizme) ukrcao naš pesnik Vladislav Petković Dis, da bi stigao na Krf. Parobrod, iako krcat civilima, bio je prerađen za transport vojske, i prema tome legitimna meta.. u 06:00 46 milja od rta Santa Maria de Leuca, Austrougarska podmornica U4, je sa daljine od 600 metara ispalila torpedo na parobrod, koji je pogođen potonuo za manje od 4 minuta.. kapetan podmornice je bio Rudolf Singule, Nemac rođen u Puli.. ova je predstava o tome, o Disovim poslednjim satima..

scenografija je - paluba broda, mala, predstava je izvedena sa publikom na pozornici velike sale (Jovan Đorđević) SNP, publika je bila frontalno okrenuta maloj sceni.. započela je ukrcavanjem, dok su gledaoci zauzimali mesta.. Trifunovićev Dis, je smeten, nespretan, zamišljen i zagledan u more.. gotovo očajan od nostalgije prema porodici.. nižu se fragmenti iz njegovog života, sukobi sa Skerlićem, Beogradska boemija sa Pandurovićem, venčanje za koje je pozajmio prsten, koji je zaboravio..
predstava je na momente bila atraktivna, međutim tek samo svojom formom i povremenim javljanjem glumaca koji su išli kroz publiku, ali celokupan utisak je ostao bled.. Slobodan Skerlić (Do Koske, Otvorena Vrata, Top je bio vreo...) je ipak prvenstveno filmski reditelj.. Sergej Trifunović, čak ni u poslednjoj sceni, monologu večne Disove Možda Spava, nije uspeo da se izdigne iznad Serhija, pa je zagledan samo u sebe i svoju sujetu, ostao neubedljiv, nedorečen i slab..
 
 
 
 

sve oprano
ihaj
zaboravio da slikam sa poklopcem
podesavanje visine remenice sutra , kad osovina tanjira uspe da potone do kraja
 
za razliku od umiruceg motora , koji je aknuo zarad nepodmazivanja i neodgovarajuce pritisne platne koja je prouzrokovala i nestanak segera , trust plate na dnu lezaja - nije ni razradjen
isto vazi i za kuglicu na kraju osovine
sledecih 5 godina ne treba vala ni razmisljati o podmazivanju , samo regularno cscenje i pranje , zarad prasine

Ono jes' vala.
Uzivamo jos od Sisevca kada smo u nekoliko etapa razgovora razmenili dosta toga oko cega se nismo slagali, ali se i ujedno nasli po pitanju muzickih pravaca, nekih opskurnih , manje poznatih bendova, pa malo o profy razglasima, pojacivacima za gitare, klavijature, o snimanju u studiju, radu na radiju, etc.
Definitivno je drugacija virtuelna komunikacija u odnosu na 3D, tj. uzivo susret i spiku.
Kao ucesnik prvog FAK-a u Vrdniku, kao i ovog poslednjeg u Sisevcu mogu reci da je to veoma korisno i dragoceno iskustvo.
Nego, nesto mi se nas organizator FAK-a/moderator ucutao. 
 @Aleks reaguj ! 
 
 
 
 

novi motor , 150$ iz Amerika , kao sto rekoh - AR je Car
obratiti paznju na preveliku potisnu platnu

Doktorov VPI
-skidanje postojece rucke
-zamena preumornog motora , uz zamenu pogresne podloske na osovini i korektno inicijalno podmazivanje istog
-ciscenje svega i svacega
-podmazivanje lezaja
-sklapanje
 
AR2 je Car , Paja pomogao , Woli po obicaju smeta i pije kafu
mrzi me da vise pisem , samo slike ; za blog cu mozda i pripremim malo teksta

Ono jes' vala.
Uzivamo jos od Sisevca kada smo u nekoliko etapa razgovora razmenili dosta toga oko cega se nismo slagali, ali se i ujedno nasli po pitanju muzickih pravaca, nekih opskurnih , manje poznatih bendova, pa malo o profy razglasima, pojacivacima za gitare, klavijature, o snimanju u studiju, radu na radiju, etc.
Definitivno je drugacija virtuelna komunikacija u odnosu na 3D, tj. uzivo susret i spiku.
Kao ucesnik prvog FAK-a u Vrdniku, kao i ovog poslednjeg u Sisevcu mogu reci da je to veoma korisno i dragoceno iskustvo.
Nego, nesto mi se nas organizator FAK-a/moderator ucutao. 
 @Aleks reaguj ! 
 
 
 
 

opasan lik ovaj Vašari

prijehao još jedan Rekvijem.. dakle:
Coro Canticum Novum i Accademia Hermans (period instruments), dirigent Fabio Ciofini

snimljeno u crkvi Svetog Bartolomea, Solmeo Peruđa..

La Botega Discantica - obratiti pažnju na izdavača [emoji106]

odličan snimak i izvođenje, jedno od onih nepretencioznih koja ne kupuju odmah već odloženo ali zauvek

^
Naravno za Pozorje i reprizu u JDP ( u okviru razmene ).
Medjutim, koliko sam ja shvatio @Srecko-a i mogucnosti da ce konkretno " Ljudi od voska " ponovo gostovati u Bgd., ponavljam moju skepsu da je to gotovo nemoguce.

Male su sanse, tj. skoro nikakve, da ce biti reprize gostovanja ove predstave u Prestonici aka Bgd-u.
Ako je do Zg-a, mozda je bolja varijanta otici u HNK i gledati gostovanje "Kralj Betajnove" (JDP ) u okviru godisnje razmene na relaciji Zg-Bg.

Za 5 min.  JDP-u.
http://jdp.rs/2018/05/29/hnk-iz-zagreba-gostuje-u-jdp/#.WxA3Fe6FO00

počelo.. plinth 8 slojeva, 4 sorte drveta 15 mm (40 mm širine) debljine, znači 120 mm debljine, sa 450 × 550 mm.. biće slojevito a ukršteno..
 
ručka SME M2-12R, na okrugloj inox podlošci (4mm) koja se šrafi u plinth - prvobitno planirao valjak od inoxa koji prolazi kroz plinth, ali je to za metalostrugare velik i "za ništa" posao pa su me otresli za Lenca nabavljen Reindersov ležaj, idler je OK, barem ga ja takvim procenjujem
 
nabavljene i spajk nogice od aluminijuma koje mogu da se podešavaju.. sve to bi trebalo da bude na nekakvoj podlozi, granit, a možda i teraco u zavisnosti od cene, dobavljivosti i trenutnog raspoloženja
 
možda i poklopac od plexija, ako dobavim adekvatne inox(oidne) šarke, sposobne da nose ipak veliku težinu..
 
srećom pa imam nekakav gramofon, pa nema žurbe nači, polako i opušteno
 
za sad slike javorovih, trešnjevih i kruškinih letvica, četvrta fela je još u razmatranju..
 

Evo još nekoliko slički koje pronađoh.
Systemdek IIX sa Rega 250 (Moth arm 1) ručkom i A&R Cambridge C77 (dynamic coil) glavom/iglom. Kupljen u Reading-u (UK) sa takvom postavkom.

U međuvremenu stavljen drugi mat (gumirana pluta) i ručka doživela upgrade u vidu novog ožičenja i novog tega.

Kasnije je stigla i još jedna A&R Cambrigde glava, ali ovoga puta sa iglom P77 sa čuvenim Paroc vrhom od, nažalost, pokojnog dr Weintz-a. Ista glava je postojala sa 3 verzije igle, C77 (sverična), E77 (eliptična) i P77.


Sad eto imam dve iste glave, sa dve različite igle. Jedna glava je naravno non-stop na ručki, a igle menjam po potrebi.

aha!
ovaj gurnut u stranu , ono drugo tureno
 
 
 

29.05.2017. Sterijino Pozorje, Mina Ćirić, Galina Maksimović, Neda Gojković, Maša Radić ...I Ostali, koprodukcija Ustanova Kulture Vuk Karadžić, Festival Merlinka, režija Stevan Bodroža
kolektivno autorstvo 4 studentkinje dramaturgije, dva glumca, dve glumice, 4 priče, jedan klavir.. predstava je o manjinskim grupama i njihovom odnosu prema društvu.. i obratno

ne verujem u kolektivno autorstvo nad tekstom, ne sviđa mi se tekst koji kolektivni autor piše bez barem malo ličnog, proživljenog iskustva, izbegavam komade postavljene da se uklope u postojeći trend, ali OK su mi oni koji lansiraju trendove, kakvi god oni bili.. znam i zašto - naprosto: nema elementarne iskrenosti i poštenja..
četiri "manjinske" priče, prva LGBT, druga vezana za osnovnoškolski milje i dete Romske nacionalnosti, njegovu majku, četvrta o alkoholizmu (kolosalan iskorak iz teme, koji potvrđuje da kolektivne autorke o temi pojma ne znaju) i naposletku se dotaklo i invalida u priči sa melodramatskim zapletom (ili raspletom bemliga) dostojnog Holivudske tradicije..
menšćini (po cenu da me se svrsta međ matore teoretičare zavere) da se ova predstava našla u konkurenciji kako zbog teme tako i zbog pokroviteljskog odnosa Selektora prema kolektivnim autorkama.. premijera beše negde krajem januara ove godine, još se pošteno ni razgazila nije a evo je ekspresno u konkurenciji.. možda i osvoji nešto, ne bih se čudio..
međutim, predstava nije bila loša Bojana Zečević je svojom maestralnom glumom i transformacijama, uz čvrstu i logičnu režiju učinila gledljivom, na momente čak odličnom.. dvojica glumaca su bili na dovoljnom nivou, dok je Anđela Jovanović ostala tek dete poznatih glumaca.. valja zapamtiti ime Bojane Zečević, u četrdesetim je, do sada (a nije ni ovo) joj nije data prava šansa, a zavredela ju je..
 
ovo je bila prva sinoćna, druga je bila - Ljudi od Voska.. biser.. kad (ako) uhvatim vremena..
 
 
 

4311 klot, 4311A , 4311B ili je to sve jedno, te isto ?
Moram ponoviti - bilo bi veoma poucno cuti Crimson pre/amp kombo sa Quad ESL 63. A da, izvor zvuka - gramofonski setup. 

'bo vas Tannoy
zamrzise nam vorum zbog njije
 

 
@Kuršum
ne bi bilo lose da otvorizas temu za Crimsone , postavis koju semu , pa da procakulamo
pretpostavljam da sema vec ima u public domain , pa ne bi trebalo biti problem
 

Na tragu sam da ih provalim, mada ih kriju ko zmija noge. Mislim da ne zna ni Gox šta je inside. Ne znam da l' ih neko ovde ima, a i da ih ima, da l' bi nam dao da razvalimo? Ali blizu sam.
Često se dopisujem sa konstruktorom Crimsona. Brend je prodao, laboratorija čiji je osnivač i dalje radi razvoj brenda, mislim da je njegov brat vodi, a on uživa sa novom ženom i vozi bicikl. Hoće da pomogne.