Daudio

Да би се знала расипна индуктивност,морају се знати димензије намотаја,величина прозора,смештај намотаја и број навоја...Кад сагледаш све шта ти је потребно да би дошао до расипне индуктивности мораш прорачунати цео трафо,од почетне индуктивности,величине напона коју преноси , граничне фреквенције тог напона,активног отпора намотаја,пригушење бакра. Да би се кренуло у такву авантуру прво се треба знати пермеабилитет материјала од кога је језгро,све остало без тога је играње и нагађање. А мотање је црначки посао да би се тако играли. Капацитивности које су у еквивалентној шеми се морају узимати,јер то је уствари као што само име каже еквивалентна шема. Сада да ли неке податке садржи сама цев друго је питање,као што се извор замењује конктетним моделом лампе тако се елементи еквивалентне шеме изостављају ако их садржи модел... Међутим оно што никако није тачно на твојој полазној шеми око које испаде оволика полемика је активни отпор од 2.4К у паралели са индуктивношћу од 30Н. Ако би он постојао као што си га нацртао,онда више не говоримо о анодном оптерећењу од 2.4к већ упола мањем. Цела ова прича и ово писање је само због тога,али ти изгледа не схваташ шта ти ја говорим. Но небитно,неће свет пропасти због тога.

А ако би се време укључења анодног напона повећало са тих 20сетак секунди на рецимо 1-2 минута брундање се не би чуло.Мислим да је мало 20сетак секунди за исправљачицу да буде на грејању.Мада ако убедиш себе да ти не смета не дирај ништа.

....лечио човек ракијом чир на желуцу и после пола године отишо на контролу.Доктор констатовао да нема више чира,али се појавила цироза јетре.На то ће човек-мајку ли му љубоморну,криво му што сам излечио чир па морао нешто да ми пронађе.Ако вам зафали неко да објасни технолошки поступак добијања течних витамина на традиционални начин јавите.

Уобичајена појава код цевних исправљача је да се чује зујање-брундање док исправљачица излази на радни режим.Дакле или стави полупроводничке диоде или се помири са зујањем.

Да не испадне ја теби ти мени.Уместо извора стави лампу са свим твојим параметрима и примени моју слику Није тачно да постована слика не садржи податке о језгру.Да би имао одређене вредности мораш имати готов трафо,или га бар прорачунати па тек онда уврстити.Од врсте језгра итекако зависи индуктивност.Мотам трафое,не причам напамет-причам искуствено.За катодни отпорник и кондензатор рекох како стоје ствари,а на свет се може гледати и на другачији начин,не браним.Но то није разлог да нам не буде берићетна Нова,а смак света ће доћи и са, или без трафоа ако му је таква мисија

Мени је идеја те пригушнице давно падала на памет.Како се тада нисам претерао занимао индуктивностима упитао сам господина Салета из Трафоматика ион ме је одвратио од те намере јер је за ту прилику премерио пригушницу која се није баш најбоље снашла са једносмерном струјом.Рече тако он мени ја преносим вама.

Мислим да се овде мешају бабе и жабе. 1. количина индуктивитета не зависи од Ск и Rk,она првенствено зависи од доње фреквенције која треба да се пренесе као и од унутрашње отпорности цеви и задатог анодног оптерећења. Величине Ск и Rk иако наизглед утичу на пропусни опсег раде нешто друго, а) одређују напон катоде тј. радну тачку, б) величина Ск утиче на количину негативне струјне повратне спреге,самим тим на целокупно појачање цеви,с тим да врши издизање у горњем спекру фреквенција те се нама чини да додавањем микрофарада у катоди ширимо доњи спектар.У стварности ми смањујемо или повећавамо негативну спрегу.односно проширујемо опсег или смањујемо у горњим регистрима.Није игра речи иако је наизглед исто. 2.Ако се већ имају програми за симулацију,онда се не треба водити начелом -ја то одокативно,јер је штета. Штета је и изгубити толико врмена и на крају постовати технички неисправну шему где се трафо имплементира као Хl II Ra II Хc, јер нити је технички коректно,нити је у стварности тако. Ако се тако ради онда су резултати лажни и наводе нас на погрешне закључке. У прилогу је имплементирана шема појачавача са трафоом у аноди, те бих те замолио да одсимулираш јер је врло поузданије и управо објашњава феномен скупо плаћених LL трафоа који не раде оно што би требало,а имају велики индуктивитет.Скоро исто као и твоје само што нема активне отпорности од 2.4к приказане,јер она као таква и не постоји и додати су врло битни елементи расипне индуктивности.Велика је разлика додати на све отпор од 2.4к у паралели са нечим.. и импендансу од 2.4к расчланити по елементима. Нисам рекао да је немогуће намотати трафо,јер кад будем нашао времена лично ћу га смотати,али је тешко управо због ствари које се скоро никада не узимају у разматрање приликом симулирања-прорачуна и онда долази до чешкања и питања у чему је квака. Ето,можда изгледа као да ти паметујем,али није ми то намера. Видео сам занимљиву тему, те бих волео да је унапредимо,с тим да не буде одокативна него и корисна за све.

Немој динамит-има ти смрди после кућа данима.Најбоље на излаз детонаторски штапин(супер сензитиван,страховито брз),а на улаз 20гр. пластике.Штити звучнике гарантовано

Ових дана се занимам са дотичном лампом и трафоом у аноди,те стога имам пар питања техничке природе.Зоране, на шеми коју си симулирао са индуктивноћшу од 30Н паралелно си везао и индуктивност и активну отпорност и капацитивност.Сад питање,обзиром да енглески не спикам-гледам нацртано,ако то преведемо на мој ниво зарезане оловке иза увета отпорност у аноди је далеко мања од 2.4к,јер према презентованом испада да је Хl(30h) II Ra(2.4k) II Хc.Ако пођемо од чисте индуктивне отпорности Хl=2pi*f*L, Хl=2.4k за f=12.7hz,онда по шеми је анодно оптерећење 1.2к не рачунајући још Хс.Претпостављам да то није била замисао,него Ra=2.4к.Даље,управо ми је данима идеја трафоа у аноди и водећи се да је L=Ra*Ri/(2pi*Fd*(Ra+Ri)) испада L=12H,што ће рећи да је 30Н превише.Од вишка глава не боли,али тих 30Н вуче већи број навоја у примару који опет даје већу расипну индуктивност.И ту је проблем,наћи одговарајуће језгро на које ставити толике навоје а не прећи дозвољену расипну индуктивност.Конкретно нисам могао прећи 15kHz.Немој ме погрешно схватити,али ова лампа је мало незгодна за трафо у аноди због мале унутрашње отпорности и такође потребне мале анодне отпорности.Ls=(Ra+Ri)/6.3fgНаизглед једноставно,али тако компликовано наћи језгро код кога су висина намотаја и ширина и таквом односу да задовоље.Да не буде да кудим твој рад,али са том лампом се дружим преко 15г. и могу рећи да је сјајна али није све идеално као по графику,појачање варира од 16 до 24,зна да запуцкета при укључењу и мали јој је радни век,тако да не би требало извлачити максимум од ње и паметније је ићи са мало мањим анодним напоном,а струје она пропушта завидно где год јој заболи радну тачку.Наравно избор радне тачке је прича за себе и ту ти се не мешам,само сам хтео да укажем на део презентоване шеме који мени није никако јасан и на проблем око трафоа у циљу извлачења довољног опсега у горњим регистрима.Надам се да не замераш.

Ја умем да скувам ракију,док се крчкају трипице,насецкам кисо купус(добро дође уз толики мрс).А није ми тешко ни вино да скувам док греје германијумски вакум....Е,сад што немам.....Пушти кецове и нуле,чекај добар снег па твикуј детету Снешка!

Мето си их у сиву кутију,ето зашто ти ради.Него кутија ти повећа,јел ти планираш ту неки трафуљак или цефку да убациш

имам алуминијску фолију,пекарски папир(сам по себи је маснији),и маслиново уље и то девичанско.Сад ћу да завијем још 4 комада

Ома би отишо у кладионицу !

Де нађе те транзисторе-види што су ружни,сам да знаш сиви транзистори имају више белог дима од црних

Друже Гујо,на твоју велику жалост у последње време Видиковцем називају и оно ругло од рупе кнежевачке или ти видиковачке падине.Мож веровати колко ми је омрзо видиковац кад тражећи стан по огласима налетим на "ни близу видиковац". Него пошто наплаћујеш мерење,јел може по хенрију или на већу количину ђутуре? Далеко било..пу,пу,пу.Да знаш како је она срећна била кад ми црко индуктомерач. Зато, среће ради накурњак,хтедох рећи унимер у витрину и само за показивање гостима,ал из твојих руку

Лично сам се изиграо са Деноном ДЦД560 који има такође Burr Brown PCM 61P.Има чак и тема о томеhttp://www.diyaudio.rs/topic/2183-transformacija-cd-plejera-denon-dcd560/Оно што ти ја препоручујем је да урадиш све око напајања(препорука колеге Импулса),сем стављања трафоа на излаз.Лично мислим да се неможе пуно више од тога извући из тог ковертора-има чак и слика његовог аналогног излаза.

Не мери индуктивност,а како ћеш да се играш са трафоима без те величине.Питај јел може да се замени

Што би наука рекла или ти онај обневидели црнац који ће то да намота:100Н тражи подоста намотаја осим ако се не иде на неки супермалој за језгро,који сами по себи носе веома велику расипну индуктивност што утиче на сужавање пропусног опсега у подручју високих фреквенција. Сада ако почнемо да додајемо индуктивности у серију,што је неминовно,зашто онда не би смањили и тих 100Н па додали у серију и отпорник и након њега кондензатор према маси(у грани анодног напајања,пре индуктивности) ради проширења пропусног опсега у подручју нижих фреквенција. И онда се ја питам кад се већ толико арчи жице шта ће ту спрежни кондензатор, Што не једноставно смотати ваљан трафо који пре свега не тражи толику индуктивност,нема спрежног кондензатора и нема потребе за било каквим корекцијама сем евентуално додавањем активног отпора за смањење резонансе трафоа у горњем спектру? Рекох на почетку теме да се нећу мешати,али ово ми никако није имало резона,обзиром да знам које су муке намотати толико хенрова,те је више било упућено особи која у Америки једе неке беле кобаје него ли покретачу теме

@impuls,немам нешто времена за упуштање и разматрање који је перпуцијум бољи тако да ти не могу помоћи на тај начин.Оно што се мени допало је твоја идеја да се коначно направи нешто што неће бити клон нечијег рада уз стављање егзотичних делова.Бојим се да се тиме отвара пандорина кутија,јер сугестија је(ће) бити разних-100 људи,200 ушију,тако да се никако неда сложити у оркестар.Дефинитивно,водећи се оном"ако ти двојица кажу да си пијан,лези и ваљај се", требало би изнедрити нешто ново,па макар то била и млака вода али уз помоћ соларне енергије.Ја би ти саветовао да на улазу ставиш трафо који ће избалансирати сигнал па то одвео на излазне транзисторе,који ће опет ствар укуса бити ови или они.Показао сам овде на форуму да трафо може идеално пренети сигнал(теби блиска тема о твиковању цд плејера),Сипи је показао да циклотрон може да остане хладан а да лепо свира,Штајн је написао сагу око хибрида,друштво из Алексинца се лепо изиграло са цевима,Бане је реанимирао цеви и германијуме итд,итд...И шта је сада ту најбоље?Никада нећемо добити прави одговор,јер све је добро,али може и боље.Лично волим своју топлу воду,јер је бар садржај каменца у њој различит од друге,тако да те подржавам у настојању да се уради нешто ново заједничким снагама.Има овде генијалаца,али радије би да свако вуче на своју страну,и сви су у праву ,и нико није.Лично мислим да имаш довољно искуства и знања да даш конкретно смернице онога што ти мислиш да би ваљало,а дрвље и камење ће само долетети и на крају остаће кристално јасно шта треба чинити Ау,заборавих да поменем оног са накурњаком,да ми се не увреди,знао и он пуно,али му више прија нешто врело због леђа

где год вукао сурла ти остаје.... Ово се односи на питање са слике,никако на нешто или неког другог.

Ако окорели лампаш сме да да неки савет Пре коју годину аудио ме није ни занимао,"а онда, уз врућу ракију ,лоше прикривена жеља"из неке опкладе направих своје 1. појачало и то са бабушком.Сви знате да волим да их кротим,али од априла ми некако све без термоелектронске емисије више привлачи пажњу.Бабушка стоји,а слуша се комерцијална LG DB103 минилинија....Размишљам и даље о појачалима,питам се зашто мора баш А класа,зашто не неко пристојно одрађено економично појачало,које би се чуло негде у позадини,а кад те ухвати жута минута истресло прашину са прозора и испразнило емотивне јаде.Може ли такво штогод изнедрити на овом форуму,а да није ултимативна А класа и замена за термоакумулациону пећ?Ето ја се мало јавно изјадах

Fosil ручни сат,мери секунде,минуте и сате.Дане и године на дуже стазе.Нема грешке и са њиме увек знаш колико је сати,овај,да си требао нешто да урадиш. :wink2:PS:Инструменти имају пуно белих димова,није фер да ти драги поклон од вољене особе загорча живот. Овако,кад већ ниси прстенован,стави бар сат око руке,да те подсети на драгу особу. (обзиром да се ветерином све мање бавиш,не размишљај да га можеш случајно заборавити на незгодном месту )

Појачање брума када се споје каблови упућује на сметње индуктивног карактера.Овде ти неће помоћи никакви свемирски каблови.Ја бих ту прегледао све спојеве и лемове(не буди лењ него лемилицу у руке и све прелеми),променио размештај елемената а онда тек на крају мењао електролите.Имаш негде гремлина,а кад ти он уђе у појачало тешко га и бели димови истерају

Дакле,ниси све урадио.1. пробај да помераш трафо,није то тек тако предложено-има својих разлога2. скини шасију са мрежног уземљења,тј. одкачи са долазног мрежног кабла уземљење(масу) од шасије и пробај са "лебдећим" уређајем,тј. да елиминишеш утицај разлике потенцијала који можда негде прави неки филтер у неком уређају3. можда звучи глупо,али одспој све у кући из штекера па пробај само појачало да укључиш и то са скинутом мрежном масом.4. колико видим ти имаш на улазу мреже у појачало некакав мрежни филтер,откачи ињега и доведи само фазу и нулу на примар трафоа,маса и даље откачена.5. одспоји чинчеве од шасије и извуци их из кутијеСве ово уради по корацима,и обавезно одспој појачало од РЦА каблове,а чинчеве,тј.живе водове кратко споји са тонском масом.

Ја чуо да се неки захебали за направе са космичким називима па се радо ватам за диазепамтетразепам,помаже свакако