Sipi

Evo (post #42 i #43):http://www.diyaudio....tml#post2285554Za upotrebu kao headamp treba izostaviti izlazni otpor od 10R, mada i ne mora ako su sluske 300 ili 600 oma.Za vise gain-a treba povecati otpore R34 i R35 na 1k5.

Isti polozaj potenciometra implicira istu naponsku pobudu koja uz fixan stepen naponskog pojacanja znaci i isti napon na izlazu ampa. Dakle isporucena snaga je ipak veca jer je snaga proizvod napona i struje. Isporuceni napon jeste problem kod pojacavaca sa visokom izlaznom otpornoscu/impedansom (sto je upravo slucaj kod cevnih pojacavaca odn. izlaznim trafoom) jer sto se veca struja zahteva od pojacavaca veci deo izlaznog napona ostaje angazovan na izlaznoj otpornosti ampa a zvucnik ostaje uskracen za taj deo napona.Veci gubici trafoa na niskim frekvencijama su posledica nelinearnosti izlazne impedanse takvog ampa u frekventnom domenu - ako se hoce bolji odziv izlaznog trafoa na niskim frekvencijama trafo mora da ima vecu induktivnost -> za vecu induktivnost treba vise namotaja -> veci broj namotaja znaci i vecu otpornost. Jasno je da su konstrukcijski kompromisi neizbezni i u najboljem slucaju, kao najmanja zrtva strada fazni odziv u donjem opsegu jer zbog pretezno induktivne prirode impedanse trafoa se desava da i kada postignemo frekventno linearan odziv na recimo 30Hz, fazni odziv do 100 Hz biva prilicno pomeren sto se cuje kao mutan, muljav bass.Dakle, ne mogu se napon, struja i snaga posmatrati kao izolovane velicine jer struja tece samo kao posledica razlike potencijala (napona) a u srazmeri sa otpornoscu (impedansom) potrosaca dok je snaga proizvod razlike potencijala i toka struje.Posto je vrednost impedanse zavisna od frekvencije signala (a karakter zavisnosti je odredjen konkretnom prirodom impedanse datog potrosaca) jasno je da niz kompleksnih parametara odredjuje ponasanje kola i da pri modelovanju treba izbegavati netacna uproscavanja koja samo povecavaju konfuziju koja je i inace snazno prisutna u ovoj oblasti.

Tu je stepen naponskog pojacanja (2n5486 i bd136) napravljen kao CFP (complementary feedback pair) cije pojacanje je odredjeno odnosom otpora 1k5 i 470R. Po mom iskustvu, CFP je topoloska forma koja prosto uvek lose zvuci i ne preporucujem je, osim u svrhu sticanja iskustva.Izlazni stepen je najjednostavniji MOSFET source follower koji se moze poboljsati koriscenjem CCS-a (izvora konstantne struje) umesto otpora od 30 Oma.Stepen za napajanje sa datog linka je sasvim OK i uz male izmene moze se prilagoditi bilo kom projektu.

Kefalo, nemoj za sada da se sekiras oko kompleksnih stvari kao sto je impedansa ili uticaj ovog ili onog kondenzatora na zvuk. Dobro bi bilo da prvo savladas bazicne stvari - napajanje, trafoi, ispravljaci, napon, struja, Omov zakon i sl. Naravno, nista te ne sprecava da radis kako god, al' iskustvo pokazuje da je ipak bolje nesto raditi kad bar kol'ko-tol'ko znas sta radis.Da se manemo prica koje te samo jos vise zbunjuju, na tvom mesto ja bih stupio u kontakt sa bokiooo7 i poslusao njegov headamp - to ce ti pomoci da bolje odredis sta je to sto ti zapravo hoces u odnosu na ono sto sada mislis da hoces.Takodje, treba da znas da bez prethodnog znanja i iskustva nije moguce iz cuga napraviti uredjaj kojim ces biti potpuno zadovoljan. Bice tu i gresaka i problema koje proces ucenja donosi - ako hoces savrseno resenje iz cuga, trebace ti malo vise parica. Dakle, uvek se placa - DIY trazi vreme i malo para, komercijalni uredjaji te kostaju osecanja samopostovanja i puno para...

Bila berza, bilo drustvo, bilo svasta nesto, a bio i after party - radna grupa u sastavu dj.nik, Sir John, Neskor i ja je isla prvo kod Neskora (poznatog kao Alibaba u audiofilskim krugovima) u pecinu sa brizljivo sakupljanim blagom sa ciljem da se izblize upozna pre svega sa velikim Tanojima Gold (ima tu najmanje trista cuda, al' je dan kratak...). Evo samo jedne slike napravljene pre ritualnog pranja ruku, pored lavora:Zatim se ekspedicija u istovetnom sastavu uputila na Karaburmu gde obitava dj.nik i njegova kolekcija chuda - monumentalni PC source i impozantni DAC, kao i cuveni Pi Audio driveri. Na slici je zabelezen trenutak kada dj.nik i Neskor ucitavaju komandnu sekvencu za lansiranje:Super smo se podruzili, nadiskutovali i naslusali dobre muzike i uredjaja - sve je bilo savrseno, na onaj nacin kada vidis da su u oba sistema sjajne stvari u pitanju (iako sa razlicitim pristupom i idejama) a ipak ima jos ponesto da se docacka - nikad nije gotovo, al' je dobar provod zagarantovan...

Pa i CD je ploca, nisam mislio na vinil - i na linku je CD audio. Nisi valjda mislio da bih se vratio na duboko oranje krive plastike tupim predmetom ...

Nisam gujo imao takve sluske, pa nisam nista ni pravio na tu temu...

Odlicna ploca: Ovde ima sample-ova http://www.amazon.co...s/dp/B00005TOXQ

Nerealna pretpostavka - na hladnjacima su tri para izlaznih tranzistora po kanalu....

Kefalo, post #8 koji je vladac napisao, vec sadrzi sliku - klikni na nju da bi video uvecan prikaz.Ostala pitanja pokazuju da se nisi bavio elektronikom - preporucujem da prvo potrosis malo vremena na savladavanje osnovnih stvari da bi kasnije bio uspesniji. Dobar pocetak bi bila knjiga "mala skola elektronike" - kelco.rs

Probaj da izazoves udubljivanje na drugi nacin jer ovako samo ignore-button biva udubljen...

Sule, slobodno stavi vece slike ali podesi kompresiju JPG fajla da se uklopis u ogranicenje od 200kB. Evo iste slike u istoj rezoluciji ali 2.5 puta manjih gabarita:Takodje, dobro bi bilo da navedes snagu i napone sekundara mreznih trafoa koje prodajes...

Shuco, pisanje po sivoj pozadini znatno smanjuje kontrast i citljivost teksta. Ako hoces nesto da istaknes koristi bold.

kelafalo81,pre nego sto doneses potencijalno pogresne odluke, treba da znas jos nesto o svojim potrebama i slusalicama koje imas. Naime, sa 1mW (hiljaditi deo Watt-a) snage, Grado sr80i ce proizvesti 98 dB a Denon dn hp500 102 dB zvucnog pritiska. Obe vrednosti predstavljaju nivoe glasnoce koji u relativno kratkom vremenskom roku garantuju trajno ostecenje sluha. Ovaj podatak je bitan za donosenje odluke o tome koliko snazno treba da bude tvoje pojacalo za slusalice i koliko struje i napona je potrebno da proizvede za zeljenu snagu pri datoj nominalnoj impedansi.Recimo da zelimo nesto veci headroom, pa cemo zeljenu snagu pojacala dimenzionisati na 50mW. Za to nam treba sledece:- Grado se80i (32 Oma): 1.26 V i 39mA- Denon dn hp500 (48 Oma): 1.55 V i 32mAObzirom da tvoja kartica Xonar DX daje na izlazu 2V, jasno je da tvoj headamp nema potrebe za naponskim pojacanjem (kartica daje vise nego dovoljan napon na izlazu) i da bi mu prvenstveni zadatak bio da obezbedi dovoljno nisku izlaznu impedansu odn. dovoljno struje za pogon tvojih slusalica.Naravno, jedini logican izbor je katodni / emitorski / Source follower, zavisno od izabrane aktivne komponente (elektronska cev / BJT / FET).Za taj nivo snage (50mW) i proizilazece struje i napone, najbolje rezultate pruza Single-ended class A topoloska forma. Sa cevima je lako postici pozeljne performanse kada su u pitanju slusalice impedanse 300 ili 600 Oma a za tvoje slusalice je potrebno puno vise truda i sredstava da bi se postigla zeljena izlazna impedansa (bar 10 puta manja od impedanse slusalica) sto je neophodno da bi projekat u koji ulazis proizveo rezultate kojima ces biti zadovoljan duze od nedelju dana.Vladac ti je dao vrlo smislen predlog, jednostavan i jeftin za izradu a odgovara zahtevima. To bi bio pocetni stadijum eksploatacije prethodno navedene ideje a kraj bi bio DAO projekat clana EUVL sa diyaudio.com foruma (mada ni to nije nista narocito skupo ni slozeno). Jasno ti je da si na pocetku puta i da nije realno da iz cuga pronadjes idealno resenje pa je i logicno da krenes sa izradom uredjaja koji te nece razocarati rezultatima a nece kostati toliko da ti bude zao da ih napustis kad odlucis da krenes dalje...

Proguglaj, naci ces brdo stvari - sustina je u potiskivanju common-mode artefakata, kako onih iz spoljne sredine, tako i onih koje nastaju tokom procesa amplifikacije..

Naravno, ali i ti da uradis svoj domaci zadatak:razmontiras lepo amp, uzmes papir i olovku u ruke i skines semu, pa da pricamo dalje....

Ima veze itekako - kako mislis da odrzis stabilan rezim na izlazu dva pojacala u mostu kojima radni rezim leti na sve strane...Takodje, mosna veza izvesno donosi boljitak (ima ozbiljnih istrazivanja na tu temu na net-u a i proveravao sam, narocito u tzv. super-simetricnoj izvedbi) uz uslov da su ispunjeni zahtevi za pravilnu optimizaciju takve konstrukcije.

Drugo je Pigy... On je borac-povratnik - taman pomislim da je resio da nauci da hoda pre nego sto potrci, kad on nadje nov nacin da preskoci hodanje. A sto je najlepse, on je ubedjen da zna i da leti, samo da ga neko malo pogura... 'Aj sad probaj da ga ne volis !? OK je - obris'o sam ja...

Taman posla ! Ti si dokazao sasvim drugu tezu: da covek moze uspesno da uradi posao i kada ne zna sta radi...

Samo napred, imas punu podrsku da dokazes da je prelazak na silicijum bio potpuno nepotreban. Samo pre toga potrosi par minuta da otkrijes sta je termicki proboj i u kakvoj je vezi sa kontrolnim i izlaznim velicinama tranzistora.Naravno, ideja koju ovaj put iznosis (Ge amp u mostu) se kvalitetom ne izdvaja od prethodnih koje si imao i zaista zasluzujes pohvalu za doslednost !

NASA to jos uvek ispituje - za sad je ustanovljeno da ima uticaj na koncentraciju ugljovodonika u atmosferi Venere...Mislim, jel' znas ti uopste kako radi tranzistor ?Uradi brate malo domaci zadatak, procitaj osnovne stvari, ima to sve i na srpskom, nemoj da te hranimo na kasicicu...

Ne postoji direktna korelacija izmedju praga provodljivosti i struje curenja iako je i jedno i drugo odredjeno osobinama materijala i procesom proizvodnje.

U kolo se vataj, u noge se uzdaj...

A dje je trafo u tu kutiju ? Ne reci da je ispod stampe...

Struja baze je posredna kontrolna velicina bipolarnih tranzistora i zavisi od polarizacije baze. Medjutim, kada se javi struja baze kada ona nije polarizovana, tj. imamo situaciju da usled toga nije moguce potpuno ili potpuno tacno kontrolisati rad tranzistora (zbog proizvoljnih radnih parametara), tada koristimo termin "struja curenja". Germanijumski tranzistori su zbog svoje nesavrsenosti poznati po tom fenomenu, mada se on javlja i kod drugih tipova (raznih vrsta FET-ova) kao "struja curenja Gate-a".