Jump to content

Aleksandar Car

Član
 Pogledaj profil  Pogledaj aktivnost profila

  • Broj sadržaja

    1855

  • Na DiyAudio.rs od

  • Poslednja poseta

  • Broj dana (pobeda)

    2

 Content Type 

Blogovi objavljeno od Aleksandar Car

  1. Aleksandar Car

    Treci cas

    Od Aleksandar Car,

    Kondenzatori su problematicni da se mere, osim ako se otvorite kao nas drug Impuls pa pazarite spravicu koja meri sve zivo sto se moze izmeriti na kondezatorima.Doduse postoje jeftini instrumenti koji imaju mogucnost merenja kapaciteta. U tom slucaju iskoristite rupice u koje bi trebalo ubosti nozice, podesite preklopnik na odgovarajuci opseg, ubodite kondenzator (na nekim instrumentima se to radi pipalicama) i jednostavno ocitajte vrednost.Ukoliko nemate ovakav instrument, onda se situacija malo komplikuje. Dakle pokusacemo preko postojeceg instrumenta i malo dovitljivosti da dodjemo do vrednosti kondenzatora. Opisana metoda je primenljiva na bipolarnim kondezatorima. Dakle potreban je jedan transformator, recimo 220 na 12 ili 9 volti, bitno je da je naizmenican napon (ne koristiti ispravljace koji daju jednosmerni napon). Takodje potreban je jedan otpornik od 1 koma ne bi li ogranicili struju kroz kolo, jedan izvod transformatora (onu nisko naponsku stranu) vezite za jedan kraj otpornika, a drugi za nepoznati kondenzator, dok drugi kraj kondenzatora spojimo na drugi izvod sekundara transformatora. Sada nam je potreban samo voltmetar da bi smo saznali kolika je vrednost kapaciteta, dakle prvo izmerite pad napona na otporniku, tako sto cete prikaciti na otpornik pipalice i namestiti opseg da meri naizmenicni napon. Ukoliko je pad napona veci od 4/5 napona na sekundaru transformatora merenje nam nece biti pouzdano, tada bi trebalo smanjiti otpornik na 100 oma, a ukoliko je manji od 1/5 napona, onda bi trebalo povecati otpornik na 10 koma. Ovo ponavljajte sve dok ne dobijete zadovoljavajucu vrednost napona. Sad primenite znanje iz prvog casa pa izracunajte struju kroz kolo. Dakle:I = Ur/R gde je Ur pad napona na otporniku, a R njegova vrednost 'oce reci podelite pad napona na otporniku sa njegovom vrednoscu i dobicete struju kroz kolo. Ista ova struja tece i kroz kondenzator. Sad izmerite pad napona na krajevima kondenzatora i zapisite vrednost. E sad krece racunica:Zc = Uc / I gde je Z impendansa, Uc je pad napona na kondezatoru, a I je struja koju smo vec izracunaliOpet malo racunice:Impendasa kondezatora je Zc=1/(2*Pi*f*C) tako da je C = 1/(2*Pi*f*Zc) gde je Pi=3.1415927, f=50 Hz, a Zc ste izracunaliili jednostavnije C=1/(314*Zc)Evo dobismo vrednost kondenzatora bez instrumenta za merenje kapaciteta.Kod elektrolita je malo drukcija stvar. Elektrolit se lako osteti ukoliko se izlozi inverznom naponu, to jest ukoliko se na + pol dovede negativni a na - pol pozitivni napon. Dakle moracemo da koristimo druge metode za odredjivanje priblizne vrednosti napona. Koristicemo izvor jednosmernog napona, i isto kolo kao sto smo koristili za merenje bipolarnih kondenzatora. Najbolje za izvor korisititi baterije, jer one imaju stabilan napon. Za otpornik je najbolje uzeti neku megaomsku vrednost, kako bi vreme punjenja kondenzatora bilo sto vece. Pre merenja kratko spojite nozice kondenzatora kako bi ga potpuno ispraznili. Takodje bice vam potrebna stoperica (moze i ona sa digitalnog sata). Tako prazan kondezator vezite u kolo gde je baterija, otpornik i kondenzator, kad ukljucite kolo startujte i stopericu i merite vrednost napona na kondezatoru, kada napon na kondezatoru postigne napon baterije u tom trenutku zaustavite stopericu.E sad racunica. Proizvod R i C se zove vremenska konstanta. Ako je R u megomima i C u mikrofaradima vremenska konstanta je u sekundama. Na primer 1 megom i 1 mikrofarad imaju vremensku konstantu od 1 sekunda. Za vreme jedne vremenske konstatnte napon na kapacitetu ce biti 63 % od napona baterije. Za dve vremenske konstante ce dostici 86% od napona baterije. Posle 3 vremenske konstante napon ce biti 95%. Posle 5 vremenskih konstanti napon je preko 99% od napona baterije. Ako imamo t(vreme izmereno na stoperici) i vrednost R tada je:t=5*R*C tada je C=5*R/t Malo muke, ali moze se sve resiti!Samo jos da napomenem da se cesto kapacitet izrazava brojevima, koji se citaju kao i boje na otpornicima, sa tim da se vrednosti referisu na pikofarade. Na primer ako pise 222 na kondezatoru onda je to 2.2 nanofarada, dok na recimo, elektrolitu ako pise 106 to je 10 mikrofarada.Toliko za ovaj cas.
  2. Aleksandar Car
    Dakle pokusacu u par prica da vas podsetim kako se vrse merenja u DIY varijanti, znaci najcesce bez osciloskopa, frekvencmetra, spektralnog analajzera, bode plotera i ostalih tehnickih pomagala koja inace kostaju podosta. Dakle za pocetak da vidimo sta se sve moze uraditi pomocu najobicnijeg unimera, koji bi svaki DIYer trebalo da ima.Prvo osnovna stvar, koju nadam se znate, je da struja i napon nisu isto, pa se samim tim i ne mere isto. Ukoliko neko pokusa tako nesto najcesce ce se zavrsiti belim dimom (za kojeg svi znamo da je osnovno pogonsko gorivo za elektroniku ) koji ce oznaciti kraj zivota vaseg unimera. Struja i napon mogu biti jednosmerni i naizmenicni (DC ili ti na srpskom direct current, i AC alternating current) te prema tome trebalo bi povesti racuna sta zelite da izmerite. Dakako na svakom (pa cak i pijacnom) instrumentu ima podela za AC napon, DC napon, AC struju, DC struju. Najcesce instrument poseduje i podelu za Ohm-e, kojim mozemo izmeriti otpornost elementa, i koji se takodje moze koristiti za raznorazne provere poluprovodnickih elemenata, ali o tome u naprednom kursu.Sledecu stvar je nuzno znati i u po noci kad vas probude:STRUJA SE MERI TAKO DA SE INSTRUMENT VEZE NA RED sa komponentom, A NAPON TAKO DA SE INSTRUMENT VEZE PARALELNO komponentiTakodje postoji jos jedna stvar koja je veoma bitna: OTPOR NE MERI NA UKLJUCENOM KOLU!!!Generalno gledano otpor ne bi trebalo meriti ni kada je element zalemljen za ostatak kola jer se nece dobiti precizna vrednost (ostatak kola se ponasa kao paralelna otpornost).Vrlo cesto se na instrumentima nalazi veoma korisna spravica koju nazivamo zujka!!! Dakle oznaka na selektoru je najcesce u obliku trubice ili slicno. Kada je selektor u ovom polozaju onda nam instrument sluzi za otkrivanje kratkih spojeva ili kad trazimo gde je neka zica zavrsila, posto kad se izmedju pipaka instrumenta nadje nesto sto ima mali otpor (ispod 1 ohm) instrument pocinje da pisti. Jos jedna korisna stvarcica na instrumentu je na selektoru predstavljena kao dioda! Ovaj merni opseg nam koristi da proverimo pad napona na diodi u provodnom smeru (za Si diodu 0.65 do 0.7 V), kao i ispravnost i polaritet bipolarnih tranzistora. Kada merite diodu, orijentisite je tako da nozicu koja ima oznaku na diodi (prsten ili tacku) stavite na crni provodnik instrumenta, a crveni na onaj drugi kraj diode, pa ako je sve u redu instrument bi trebalo da pokaze 0.65 do 0.7 za Si diodu, za tzv, shotki 0.12 do 0.2, za LED zavisno od boje ( od 1.7 do 2. a dalje necce pokazivati, ali ce LED da svetli sto je dovoljan test za ispravnost). Takodje mozete proveriti bipolarne tranzistore, tako sto spoj baza emitor je jedna dioda, a spoj baza kolektor druga, i to kod NPN tranzistora crvena bi trebalo da bude na bazi, a crna naizmenicno na emitoru i kolektoru, u oba slucaja bi trebalo da se ocita oko 0.65 inace je tranzistor blazhenopocivajushi. Kod PNP tranzistora obrnuti pipalice (baza na crnu)... Evo to je za sada, nastavak sledi!
  3. Aleksandar Car
    Da napišem još jedan nastavak natuknica za merenje.Današnji čas ćemo posvetiti merenju probojnog napona na poluprovodnicima. Napominjem da je samo izvodjenje ovih merenja veoma opasno jer se radi sa visokim naponom!!! Prema tome pažljivo radite sa žicama i ne zaboravite da elektrolitski kondenzatori podugo drže napon te ni samim isključivanjem sklopa nećete biti sigurni da vas neće prodrmati struja. Za merenje probojnog napona nam treba transformator 220VAC na 220VAC (a nije ni nužan, hoću reći može bez njega), grec za 250 VAC struja nije bitna (ili 4 diode za 250 VAC vezane u grecov spoj) elektrolitski kondezator 1uF/400V (pažnja kad se ispravi 220 dobije se oko 310 V na kondezatoru). Potreban je 10 Momski otpornik, a moze i veći, da bi se sprečila struja proboja (310/10M = 31uA sto je nedovoljno da spali bilo sta). E sad ide zanimljivi deo priče:Vezati trafo, ili direktno iz utičnice na naizmenične priključke (oznacene sa ~) greca ili ako koristite diode, krajeve gde se sustiču anoda jedne i katoda druge diode. Na + i - nožice greca vezati pravilno polarisan kondezator, a na njegov + kraj vezati jednu nožicu otpornika. Druga nožica otpornika i minus kraj kondezatora su testni napon za ispitivanje probojnog napona poluprovodnika (pa čak i zener dioda). Napominjem još jednom da je napon 310V i ko se boji toga, bolje da izadje sa časa!!! Vezati nepoznatu diodu tako da katoda dodje na otpornik, a anoda na - kraj kondenzatora, paralelno diodi vezati instrument postavljen u opseg DC napona 200 ili 750V i uključiti 220V, očitati napon. Ovaj napon koji ste očitali je veoma približan probojnom naponu diode, ili ako je zenerka onda zenerovom naponu. Kada ste završili izvucite utikač iz 220V i sačekajte jedno 10ak minuta da se isprazni kondenzator (ako niste napravili izolovane pipalice za testni napon) pa tek onda skidajte diodu iz kola.Na sličan način se meri i probojni napon tranzistora gde se gleda BC spoj t.j baza kolektor spoj koji je inverzno polarisan. Baza se spoji direktno na emitor, u slučaju NPN tranzistora vezati kraj sa otpornika na kolektor, a kraj sa kondenzatora na vezu baze i emitora, paralelno postaviti instrument i dalje sve znate. U slucaju PNP tranzistora kraj sa otpornikom dolazi na vezu baze i emitora, a kraj sa kondenzatora dolazi na kolektor.Na ovaj način može se meriti probojni napon koji je manji od 300V, a u slučaju da je veći, potreban je viši napon od 310V... Nisam nikad probao da merim probojne napone FETova ali ne vidim razlog da ne funkcioniše. Bitno je samo inverzno polarisati i gledati koliki napon se stvara na krajevima kad počinje struja da curi.Eto toliko za ovaj čas, pošto sada idem na put, sledeći čas kad budem imao vremena...Pozdrav za verne slušaoce.
  4. Aleksandar Car

    Cas drugi

    Od Aleksandar Car,

    Cas drugi pocinjem sa najjednostavnijom komponentom, a pri tome najcescom, u svim konstrukcijama. Otpornici:Otpornik je element koji ima nazivnu vrednost otpora prema proticanju elektricne struje pri cemu se stvara odredjeni pad napona na krajevima otpornika. Sve u svemu opste poznati univerzalni Ohmov zakon koji kaze da je R=U/I ili sve moguce ostale kombinacije U=RI, I=U/R. Ako do sada niste znali ovu formulu naucite naizust! Valjace vam za uvek!Otpornik se meri tako da se pipalice bez dodirivanja prstiju (inace utice otpornost organizma utice na merenje te ce se kod kiloomskih vrednosti uociti greska) prislone na krajeve otpornika, pre toga se instrument namesti na opseg Ohm ili kOhm ili MOhm u zavisnosti toga sta zelimo da merimo. Inace nadam se da ste manje vise savladali boje na otpornicima: Prvi Drugi Treci Cetvtri ili treci Cetvrti ili petiCRNA 0 0 0 x 10^0 (x 1 om) - - - - -BRAON 1 1 1 x 10^1 (x 10 oma) +/- 1%CRVENA 2 2 2 x 10^2 (x 100 oma) +/- 2%NARANDŽASTA 3 3 3 x 10^3 (x 1 K-om) - - - - -ŽUTA 4 4 4 x 10^4 (x 10 K-om) - - - - -ZELENA 5 5 5 x 10^5 (x 100 K-om) +/- 0.5%PLAVA 6 6 6 x 10^6 (x 1 M-om) +/- 0.25%LJUBIČASTA 7 7 7 - - - - - +/- 0.1%SIVA 8 8 8 - - - - - +/- 0.05%BELA 9 9 9 - - - - - - - - - -ZLATNA - - - - - - - - - x 10^-1 (x 0.1 om) +/- 5%SREBRNA - - - - - - - - - x 10^-2 (x 0.01 om) +/- 10%BEZ BOJE - - - - - - - - - - - - - - +/- 20%(Ova tablica kod mene lepo izgleda ali ovde ocigledno ne izgleda tako! Miko ako mozes sredi je, molim te!)Prvi prsten je prva cifra, drugi prsten druga cifra, treci prsten broj nula koji treba dodati da bi se dobila vrednost, ili kod preciznih otpornika treca cifra, dok je kod takvih otpornika cetvrti prsten je multiplikator (broj nula koje treba dodati na prve tri cifre). Dok je cetvrti ili pak peti prsten tolerancija (zlatna 5%, srebrna 10%, i td.) vidi tablicu. Dakle ako je recimo pet prstenova na otporniku (najcesce kod preciznih otpotnika) i npr. imamo crveni, plavi, zuti, narandzasti i braon prsten to bi bilo 264 * 10^3 sa 1% tolerancije oce reci 264 kOhma sa 1 % tolerancije.E sad kad to znate mozete i da pretpostavite koliko bi otpornik trebalo da vaga Ohma. Tako onda podesite instrument pipalice ubodite kako treba za merenje otpornosti (najcesce su buksne za napon i otpornost se nalaze na istom mestu, dok se za struju mora prebaciti najcesce crvena buksna). Ocitajte vrednost i to vam je to! Ako vrednost ne odgovara onome sto ste sa prstenova procitali, ili je otpornik neispravan ili niste dobro ocitali prstenove!U sledecem broju merenje kondenzatora...P.S. Posto sam video da tablica nije bas lepo ispala u tekstu u prilogu imate tablicu u PDFu
  5. Aleksandar Car

    Cetvrti cas

    Od Aleksandar Car,

    Dodjosmo do teme merenja induktivnosti. Kod induktiviteta mozete dobiti malko vise informacija nego kod kondenzatora ali je sistem merenja veoma slican. Dakle potrebno je neki mali transformator 220 na 12 ili 9 ili slicno, otpornik 1k, 10k ili 100k, i instrument. Zavojnicu vezite na red sa otpornikom i sve to napojite sa transformatorom. Otpornik odabrati kao i za merenje kondenzatora da na njemu pad napona bude u intervalu od 1/5 do 4/5 napona transformatora. Izmerite pad napona na otporniku Ur, izmerite pad napona na zavojnici Ul, i sledi racunica.Struja kroz kolo je:I = Ur/R Dok je impendansa zavojnice:Zl = Ul/IKako znamo da je impendansa:Zl = L * 2 * Pi * fa kako opet znamo da je 2 * Pi * f za frekvenciju mreze 314.15927onda je L = Zl / 314.15927Evo imamo pribliznu vrednost L. Zasto pribliznu? Zato sto u impendansi ne ucestvuje samo L nego i otpornost zice kojom je zavojnica motana. Da bi dobili precizniju vrednost L, mozete dobiti ako unimerom izmerite otpornost zavojnice (preklopnik na Ohme) nazvacemo je Rl, tada impendansu koju smo izmerili iskoristimo da otkrijemo koliki deo impedanse pripada samom induktivitetu.Xl = sqrt( Zl^2 - Rl^2) I onda izracunajte tacniju vrednost induktivitetaL = Xl/314.15927Zanimljiv podatak moze biti i Q faktor pri odredjenoj frekvenciji (najcesce se izrazava na 1 kHz). Znajuci L i Rl: Q(f) = L * 2 * Pi* f / Rl Inace Q se zove faktor dobrote zavojnica i pozeljno je da bude sto veci (oce reci sto deblja zica, manji otpor bolja zavojnica)Ovaj cas je malo kraci, ali nedelja je ...Valja malo
×
×
  • Kreiraj novo...