Dakle pokusacu u par prica da vas podsetim kako se vrse merenja u DIY varijanti, znaci najcesce bez osciloskopa, frekvencmetra, spektralnog analajzera, bode plotera i ostalih tehnickih pomagala koja inace kostaju podosta. Dakle za pocetak da vidimo sta se sve moze uraditi pomocu najobicnijeg unimera, koji bi svaki DIYer trebalo da ima.Prvo osnovna stvar, koju nadam se znate, je da struja i napon nisu isto, pa se samim tim i ne mere isto. Ukoliko neko pokusa tako nesto najcesce ce se zavrsiti belim dimom (za kojeg svi znamo da je osnovno pogonsko gorivo za elektroniku ) koji ce oznaciti kraj zivota vaseg unimera. Struja i napon mogu biti jednosmerni i naizmenicni (DC ili ti na srpskom direct current, i AC alternating current) te prema tome trebalo bi povesti racuna sta zelite da izmerite. Dakako na svakom (pa cak i pijacnom) instrumentu ima podela za AC napon, DC napon, AC struju, DC struju. Najcesce instrument poseduje i podelu za Ohm-e, kojim mozemo izmeriti otpornost elementa, i koji se takodje moze koristiti za raznorazne provere poluprovodnickih elemenata, ali o tome u naprednom kursu.Sledecu stvar je nuzno znati i u po noci kad vas probude:STRUJA SE MERI TAKO DA SE INSTRUMENT VEZE NA RED sa komponentom, A NAPON TAKO DA SE INSTRUMENT VEZE PARALELNO komponentiTakodje postoji jos jedna stvar koja je veoma bitna: OTPOR NE MERI NA UKLJUCENOM KOLU!!!Generalno gledano otpor ne bi trebalo meriti ni kada je element zalemljen za ostatak kola jer se nece dobiti precizna vrednost (ostatak kola se ponasa kao paralelna otpornost).Vrlo cesto se na instrumentima nalazi veoma korisna spravica koju nazivamo zujka!!! Dakle oznaka na selektoru je najcesce u obliku trubice ili slicno. Kada je selektor u ovom polozaju onda nam instrument sluzi za otkrivanje kratkih spojeva ili kad trazimo gde je neka zica zavrsila, posto kad se izmedju pipaka instrumenta nadje nesto sto ima mali otpor (ispod 1 ohm) instrument pocinje da pisti. Jos jedna korisna stvarcica na instrumentu je na selektoru predstavljena kao dioda! Ovaj merni opseg nam koristi da proverimo pad napona na diodi u provodnom smeru (za Si diodu 0.65 do 0.7 V), kao i ispravnost i polaritet bipolarnih tranzistora. Kada merite diodu, orijentisite je tako da nozicu koja ima oznaku na diodi (prsten ili tacku) stavite na crni provodnik instrumenta, a crveni na onaj drugi kraj diode, pa ako je sve u redu instrument bi trebalo da pokaze 0.65 do 0.7 za Si diodu, za tzv, shotki 0.12 do 0.2, za LED zavisno od boje ( od 1.7 do 2. a dalje necce pokazivati, ali ce LED da svetli sto je dovoljan test za ispravnost). Takodje mozete proveriti bipolarne tranzistore, tako sto spoj baza emitor je jedna dioda, a spoj baza kolektor druga, i to kod NPN tranzistora crvena bi trebalo da bude na bazi, a crna naizmenicno na emitoru i kolektoru, u oba slucaja bi trebalo da se ocita oko 0.65 inace je tranzistor blazhenopocivajushi. Kod PNP tranzistora obrnuti pipalice (baza na crnu)... Evo to je za sada, nastavak sledi!