Bajlag

U ProAc fazonu Sta ide od zvucnjaka u te kutije?

Onu pricu sa Linkwitz laba si svario? Oko wm kapsule, sta kako itd? http://www.linkwitzlab.com/sys_test.htm

DC napon izmedju mase i + pola elektrolita sa seme je koliki? Trebalo bi da bude oko pola napona napajanja, ako se ne varam, +/- volt,....

Deluje kao da si stavio malecki sprezni kondenzator na preamp za mikrofon,.....obaspi nas malo detaljima setup-a

Najverovatnije da dolazim i ja, placam na licu mesta, ne spavam. Mogu poneti AJ amp, mada kad vidim prognozu - 37 stepeni za Beograd, moglo bi biti veselo sa A klasama

Cini mi se da pravis vezu P1=P2 ? Naravno da nije perpetum mobile pa da daje vise snage na izlazu nego li je u njega uslo Ja sam samo napravio vezu izmedju efektivne i masimalne vrednosti za sinusnu nominalnu struju sekundara trafoa, nisam pominjao DC struju na izlazu ispravljaca. Takodje trafo moze da radi kratkotrajno preopterećen, na kraju se sve svodi na temperaturu lak izolacije. Mislim da za suve energetske trafoe 10/0,4 kV uz prinudno hladjenje (ventilatori), povecanje konutinualne izlazne snage ide 40-50%. NIje tranzistor u pitanju pa da su definisani probojni napon i probojna struja.

Sto se izvoda tice da upravo tako sam mislio, recimo 2 x14V, namotaj ga tako pa makar ga i ne iskoristio, al ako ti zatreba uvek je tu , ne moras da kupusas ponovo trafo. Stabilisanim napajanjima je najveca disipacija kada je najmanji izlazni napon a najveca izlazna struja. Ukoliko ne planiras da koristis izvod od 28V na manjim naponima, recimo ispod 20V onda ima smisla. Sto se tice 3A na sekundaru,.. uh opasna matematika koju tacno mislim da nemoze niko da ti resi. Mozes ti sigurno da dobijes 3A DC na izlazu stabilizatora, jedino je pitanje temperature trasformatora i vremena koliko dugo tako moze da radi. Za 3 A DC, elektroliti ce se puniti strujnim pikovima koje kad izintegralis dobijas 3A. Koliki ce biti pik struje punjenja elektrolita zavisi od kapaciteta elektrolita. Što ti je veci pik struje , veci ti je i pad napona na DC otporu sekudara. Trafo ne moze bas da isporuci neograniceni pik struje. Mada i dalje je struja kratkog spoja kockastog tafoa recimo 7-10puta nominalna. Ako ti je nominalna struja sekundara 3A AC to znaci da trafo moze da isporuci 3*1.41A=4.23A pik do nominalne snage, dalje ide u preopterecenje, koliko ces moci da ga preopteretis zavisi od samog kvaliteta i svojstava trafoa. U sustini davace trafo tu struju uz neki pad napona i neko vreme , ali je pitanje temperature na namotajima, klase izolacije lak zice itd. Sad kad citam sta sam ti napisao, ako te nisam dobro zbunio, džabe sam pisao

Progster, ako vec motas trafo sam, sad ti je vreme da se smislis, da li zelis da radis optimizaciju efikasnosti. Ukoliko namotas 28V ac, dobices 40 Dc. Pa sad ako ti se desi da ti zatreba 5v/3A napravio si šou od disipacije. Hocu reci da ces 99% vremena da maltretiras izvor, zbog mogucnosti da ponekad i neku vecu struju povuces. Ako napravis izvode na sekundaru trafoa, makar ih prebacivao grebenastim prekidacem, usteo si i haj. Postavlja se pitanje kakve ces potrebe imati sto se tice napajanja u buducnosti. Ja nisam imao neke preterane potrebe za strujama vecim od 1A, fini i brzi CC mi vrlo cesto treba i fina regulacija napona. Cak i za pustanje u rad izlaznog pojacala u AB klasi ti je 1A dovoljan (da mu podesis mirnu struju i pogledas ga na osciloskopu sa nekim manjim teretom) , u sustini treba ti samo iz razloga ako pojacalo zaosciluje da mu ogranici struju i ne dozvoli da izlazni tranzistori popucaju ili ako si napravio gresku na stampi. Isto ti je i sa sitnom elektronikom, pravilnom upotrebom CC-a se osiguravas od belog dima.(ne bas uvek , al uglavnom ako znas sta radis) Citanje napona i struje u velikoj rezoluciji takodje mislim da moze da ti zatreba - često, a to uglavnom nedostaje i fabrickim uredjajima. Kakve su potrebe do sada bile ostalim forumasima, interesuju me iskustva.

Imas zener folower, strujni izvor pa sant. Nije tu bas najjasnije gde je izvor problema. Ako izbacis iz igre zener folower i strujni izvor, tj umesto njih stavis odgovarajuci otpornik da sant moze da radi, pa ti oscilacije ostanu onda si siguran da poticu od santa. Ovako nisam bas 100% siguran da je bas sant u problemu. Sant deluje kao da je zamisljen da samo odrzava napon, bez potrebe za dinamickim reagovanjem, s obzirom na C8a i c9a. Ako mosfetovi brljave, sant tu ne moze da pomogne jer je spor. Ne bi bilo lose razbiti na podsklopove jer je malko kompleksno.

Zocky, si utepo oskulencije?

Pa, deluje kao rezonansica. Ako ti ponestane ideja, probaj i otpor u bazu BDX-a. Bem li ga 10,20,30 oma tako nesto,....

Da SS ampovi vole gomilicu elektrolita nije sporno. Ja sam sebe ubedio da poenta elektrolita u napajanju nije samo u njihovom DC režimu tj ulozi akumulatora. Mislim da je njihova AC impedansa unutar audio opsega isto vrlo važna. Gomila poluprovodnika se oslanja na railove kao na čistu masu AC gledano, a koliko je rejl čista masa AC gledano upravo zavisi od impedanse elektrolita i verovatno još ponečega što se dešava unutar tih limenki. Da bi struja tekla mora se strujno kolo zatvoriti, a audio signal strujno AC kolo zatvara upravo preko elektrolita u napajanju pojačala, pa s te tačke gledišta u seriji su sa audio signalom. ..... a u isto vreme provode i impulsne struje sa trafoa koje pune elektrolite. Živ primer je množač kapaciteta koji na izlazu ima mali kapacitet, DC on drži napon o.k. ali AC gledano serijski tranzistor se umešao i napravio karambol. Iz tog razloga mislim da čak i za operacione pojačavače treba postaviti gomilu kapaciteta, da bi njihovi rejlovi bili što bolja AC masa.

Može toga po otpadima da se nađe, masovno su korišćeni u industriji za 24Vdc napajanja. Skinuti se se nule je u suštini najveća prednost, pa tek onda potreba za manjim kondenzatorima, jer i bez kondenzatora napon pada samo 20-tak posto od U max.

verovatno i moze kraktkotrajno,.... nece trafo da crkne ko tranzistor kad se predje nominalna snaga, al sigurno ne zvuci divno u tim momentima. Oba kanala kontinualno na 4 oma da guraju 300w izdrzao bi par minuta verovatno.

Sa tom tehnologijom rada, trafo bi trebao da bude oko 700-800w da bi ispunio specifikacije 300+300w na 4 oma. Linearni stabilizator je tu najveći gubitaš, dok power amp je verovatno iznad 90% efikasnosti. Taj trafo sa slike lako moze da ima tu snagu.

E super, kad vec pomenuste te svercere sa garanicjom, interesuje me kako funkcionise ta garancija? Jel neko imao potrebe da se pozove na nju i na koji nacin je ostvario, zivo me interesuju iskustva iz prve ruke. Jel svercer isporuci uredan racun iz Madjarske gde je on kupio, pa sa tim papirom terate u servis? Jel ovlasceni servisi prihvataju da rade uredjaje koji nisu kupljeni kod nas?

http://www.samsunshop.rs/kategorija/samsung-televizori-32/15 lager prikazan na sajtu nije tacan, za model koji sam uzeo imali su ih 10 tak i desetak koji treba da stignu. Porucio sam telefonom, platio pouzecem. Na kutiji u plasticnom kesi uredno racun sa pecatom.

Hehe, moja majka po godinama spada u tu generaciju, ali kida po netu. Kupio sam sebi pre 2 godine Think pad t430s, zaplenjeno mi, sad sam morao i smart TV. Pre je imala neke jeftinije laptopove, ne znam na koju semu je uspevala da ih izbaguje, zaglavi i na kraju pokvari, od kad fura Thinkpad ja sam se psihicki odmorio. Tako da kod mene u praksi vazi za usere profi masina, a ja mogu vec nekako da se snadjem i sa kompromisnim.

Ja se zamajavao tim pitanjem do pre neki dan i na kraju prelomio na samsung UE32H5500. Stigo juce brzom postom, otprilike ima sve osim 3D. (tjuner integrisan radi o.k.) Vrlo elegantan, plastika oko ekrana je svega 1 cm. Slika u HD-u je ekstra, a ova sa TV stanica je podnosljiva. ..... cena oko 350 evrica.

Još jedna sitnica, ako želiš basa možda bi bilo pametno da zaobiđeš jfet-ove i ideš na MOSFET. Sa jfet-ovima zbog manje transkonduktanse dobija se i manji open loop gain, pa ostaje i manje feedback-a koji je POTREBAN za bas.

Obrati pažnju na Aleph 60, isto napajanje i disipacija kao Aleph 5 samo što gura 6 parova izlaznih tranzistora, vrlo moguće da bi karakter zvuka bio blizak Alephu 2. Saletov Aleph 2 ne pati od "šećera", a čemu to pripisati nisam siguran, dal visokom naponu napajanja, na kome poluprovodnici prvi wat izbacuju pri vrlo niskom Miller kapacitetu (zavisi od napona pogledaj datasheet) ili ulaznom Fairchild-ovom diferencijalu (fqp3p20). Dvojci baš treba 10mA po fetu u diferencijalu, tako da bi verovatno trebalo u paralelu 2 jfeta od recimo 7-8ma Idss-a biasirati na 10mA, naravno kaskodiranih.

Sedam sati druženja je prošlo za trenutak, rakija bila meka, a ekipa vrh. Iskreno, nisam se nadao da ce "J" uspeti u onolikom prostoru sa kutijama nominalno 4 oma da se izbori, ali je uspeo da prostor sasvim solidno popuni zvukom. Sve što je Boki0007 u prethodnim postovima pisao o 24-bitnom materijalu, i potrebi za kvalitetnim izvorom, stoji 100% - čuje se i to dobro. Karakter zvuka velikog i malog Alepha je sličan, ali su tu i jasne razlike: Popunjenost najnižih oktava sa dvojke daje potpunu i tačnu zvučnu sliku, dok mali Aleph ošiša duboki bas pa kompletna zvučna slika deluje svetlije. Da se razumemo - doboš sa Alepha 2 pomera bubrege, dok J to skrati , ali nastavlja tačno na sredini. Da nije kliping u pitanju uverili smo se jer je sve to bilo isto tako i na manjim glasnoćama. Jednostavno 6 parova izlaznih tranzistora i malo više feedbacka na dvojci daje autoritet. U napajanju dvojka ima 200.000Uf po kanalu, dok J ima 133.000uF po kanalu, computer grade philips vs panasonic bombonice. Po meni J je za nijansu detaljniji na sredini i u visokima. Glavne vrline svih Aleph-a, pozornica, dubina i širina zvučne slike ostaju na oba uređaja. Boki007 definitivno poseduje vrlo-vrlo specifično pojačalo, 180w na 4 oma cross-over free, bih rekao da nije retkost samo na Balkanu. Voleo bih da čujem Pass-ovu X seriju u odnosu na ovaj amp, ne znam šta bi X mogao da donese više. Više hardvera i više topline na dvojci u odnosu na J,definitivno nisu uzaludna priča, tačno toliko je potrebno da se glavni problem Aleph-a, reprodukcija basa, prevaziđe. Šuci, domaćinu vrhunskom, da se zahvalim na gostoprimstvu i prilici da uopšte J-ta čujem u pravom svetlu. Vozio nas je , onako gasirane, repertoarom tako da smo cela 2 sata planirali da krećemo kućama. Eto, toliko od mene u pokušaju da budem realan.

U sustini to je to. Svaki amp sa globalnom povartnom spregom na nekoj frekvenciji visoko gore dotera do 180 stepeni faznog pomaka, e sad od amplitude signala na toj frekvenciji gde je 180 stepeni zavisi da li ce biti divlji oscilator (od koga popucaju izlazni tranzistori), namćor (sa nekim zvucnicima prilazi nestabilniom regionu) ili pitoma maca (na nju kačiš šta stigneš i ne razmišlljaš. Ako je izlaz iz pojačala slabiji od ulaza u pojacalo, na frekvenciji na kojoj je 180 stepeni fazni pomak, amp nece biti divlji oscilator.Što je slabiji izlaz od ulaza u dB to je bolja situacija i to se naziva margina pojacanja, slična priča je sa marginom faze samo što se onda gleda 0 dB amplituda izlaz vs ulaz i na toj frekvenciji fazni pomak, pa recimo ako je on 130 stepeni , kazemo da imamo marginu faze 50 stepeni. Bitna stvar je da zvučnik kada se nakači na amp,on se usađuje u prenosnu funkciju ampa, i svaki kapacitivni karakter smanjuje marginu faze tj, gura pojačalo ka nestabilnom regionu putem povratne veze. DIY-erima je dovoljno da skontaju kako treba da izgledaju odzivi na četvrtku u vremenskom domenu da bi znali gde su što se stabilnosti tiče, jer se kompletna gornja priča koja se odvija u frekventnom domenu, vidi i u vremenskom domenu pri odzivu na square wave. Znači osciloskop, generator funkcija i malo poznavanja teorije su dovoljni. Lekovi se zovu lead i lag kompenzacije ( oni kondezatorčici reda pF).,..... i zobel tu spada,..... Stabilnošću sistema sa povratnom spregom su se bavili davno neki tamo Bode, Hurwitz i Routh i svaki od njih je napravio svoj kriterijum. Bodeov mi je nekako najrazumljiviji. Ova druga dva su palamudili neku tešku matematiku u komplesnim ravnima. Ko je išo u školicu za struju, možda mu je poznato, uglavnom se u predmetu automatsko upravljanje tupi o stabilnostima sistema sa povratnom spregom, mada to sve važi kako za elektrotehniku tako i za mehaniku. Druga totalno drugačija priča su rezonanse, one takođe izazivaju nestabilnost, uzrokuju ih parazitne L,C, R poluprovodnika u saradnji sa layout-om. Iza toga takođe stoje kojekave teorije i radovi, ali najbitinije je znati da se one uglavnom jednostavnom rešavaju. Gate štoperi, bejz štoperi, snaberi na napajanjima,........ jeftini penicilini. http://audioworkshop.org/downloads/AMPLIFIERS_OSCILLATION_BJT_CIRCUITS.pdf E sad, ampovi kojima je izlazni stepen izostavljen iz globalne povratne sprege su u prednosti jer impedansa zvucnika i kablova imaju minimizovan uticaj na rad povratne sprege prethodnih stepena. Njihov izlazni stepen može samo da proizvede rezonanse. Tako da se baferi bez povartne sprege smatraju stabilnim. Ukoliko je prethodni stepen nestabilan, takav izlaz će verno pratiti pobudu. Tema je mnogo interesantna, pogotovo praktična igranka na uređajima, terorija je malo suva, ali nije loše biti upućen i u nju. I ja lično nisam baš ubeđen da rasušeni elektroliti mogu nekim mehanizmom da uteraju amp u oscilacije,...... mozda na nekim specifičnim topologijama.....

Viš nisam ni obraćo pažnju , sad gledam po mojim kutijicama piše ESKA i SIBA.