Jump to content

banem

Član
  • Broj sadržaja

    37
  • Na DiyAudio.rs od

  • Poslednja poseta

O banem

  • Rang
    🎖🎖
  • Rođendan 27.03.1972.

Informacije Profila

  • Pol:
    Muško
  • Lokacija:
    Banat
  • Zemlja:
    Serbia

Skorašnji posetioci profila

1125 posetilaca
  1. 5532 ima bandwith od 10 MHz i brzinu rasta dovoljnu i za najzahtevnije primene. 2V/uS ako se dobro sećam. Veća brzina rasta ne znači apsolutno ništa, a najmanje bolji ili drugačiji zvuk. Niti znači šta je na ulazu, osim različite impendanse i različitog šuma. Mislim da brkate kako neki OP zvuči u konkretnom kolu i kako sam OP zvuči. Nijedan audio OP ne koloriše zvuk, nema loudness, ne ističe visoke i ne prigušuje neke druge frekvencije. Inače nije linearan i prodali bi 10 komada pre nego što bi zatvorili proizvodnju. Ko bi uopšte kupio nelinearan audio OP? To su sve pogrešni zaključci. Jedini pravi zaključak je da taj i taj OP u konkretnom kolu zvuči tako, a kad se to stavi na sto vidi se i zašto, da li osciluje negde, da li impedansa ispravljača odgovara, da li impedansa izlaza odgovara, kakve je struktura opterećenja... može da se nabraja do sutra. Kada se projektuje kolo za konkretan OP onda nema nikakve razlike u zvuku što je pokazano na onoliko blind testova, a ni na jednom nije pokazano da ljudi čuju razliku. Samo je to teško da se prizna. Rollout da se dobije drugačiji zvuk ima smisla, ali meni ne treba ekvilajzer bilo gde u sistemu. Ako hoću ekvilajzer kupiću ga, pa ću da dodajem i oduzimam šta hoću na lakši način. I još mogu fino da podešavam. Ja ne sporim da to što kažeš kod tebe u tom kolu svi zvuče različito, ali bih se onda pitao da li želim da mi zvuči različito i zašto je to tako i koji od njih ne radi kako je predviđeno i na kraju zašto prigušuje ili ističe pojedine frekvencije? Tu nema ni h onda od hifija. Ja ću pre da verujem inžinjerima u Cambridge Audio kada u (recimo) CA651p stave četiri komada 5532 nego nekome sa nekog foruma koji tvrdi da oni namerno stavljaju "loš" OP da pokvare zvuk ili ne znam kakve sve ne kvalifikacije se daju. A i sam se primio na te priče, pa nakupovao OPA2132, AD823 (za tačnu oznaku nisam siguran, ima već par godina), LM4562, i da li još jedan... ne sećam se. Ako nije onaj LM sa pet cifara. Snimao istu ploču u raznim kombinacijama, izmešao nazive fajlova tipa random i na kraju vratio 5532. Posle te snimke slušao ne znajući koji je koji i to tako da odmah pustim drugi, bez pauze. Slao sam prijateljima da čuju i kažu koje je bolje. Jedina razlika koju mogu da čujem je da je 2132 veoma naporan za slušanje posle dužeg vremena (možda osciluje?), a da 823 ističe neke tonove odnosno prigušuje druge, kao da daje blagi loudness što takođe postaje naporno posle nekog vremena. Sad mi svi ti stoje u nekoj kutiji negde. Što kaže onaj, ako ti motorna kosilica radi dobro sa 1,2 kW motorom, nema potrebe upgrade na 300 kW motor. Slično i sa brzinom rasta napona. 5532 ima daleko više nego što je potrebno u svim parametrima.
  2. Može tema. Ima razlike i te kako, zato se i projektuju kola za svako od njih. Ne može prosto da se ubada jedan umesto drugog. Krajnji rezultat je da se ne čuje razlika.
  3. Što bi reklo da barem dva od tri ili sva tri kolorišu zvuk? Bilo bi interesantno naći zašto jer su svi veoma linearni u celom čujnom opsegu. Uostalom, najveći deo muziku uopšte je prošao barem kroz nekoliko 5532. Ili čak i jeftnije. Šta onda, tonski studiji namerno koriste loš opamp i namerno snimaju lošiji zvuk? I šta dalje, onda većina muzike koja je snimljena od te neke 1985. na ovamo jednostavno ne može da se sluša? Ne bih rekao.
  4. Ako može neko fizičko objašnjenje, voleo bih da čujem. 5532 priguši neke frekvencije, nešto odseče, istakne neke frekvencije, nije negde linearan, "zvoni" negde, a ovaj drugi to ne pa bolje svira? Ako nije problem da pročitaš šta je čovek napisao, pa da kažeš gde greši. Možda i on greši, ali ja ne vidim. Uostalom, on nudi $500 ko čuje razliku, ali s uplatom u dobrotvorne svrhe i javnim objavljivanjem imena čoveka i celog testa + video na youtube, pa eto prilike. Još se niko nije javio.
  5. Da, tamo to i piše i ima linkova ka ozbiljnim blind testovima koji su trajali dugo i u kojima je učestvovalo mnogo njih. Niko nije znao da kaže razliku. Ali, svako veruje u šta hoće, pa ne bih raspravljao više o tome.
  6. Fabričko pojačalo... Filson 216.
  7. Pojačalo ECC83/EL84, u raznim preamp 6N1P-EV, 6N2P-EV, 6N6P-EV, EF91, to sam sve do sada probao u raznim kombinacijama i meni ne svira bolje od oba ova moja pojačala, ni kao pojačalo, ni kao bafer, ni kao phono. Što se tiče 5532, pročitati oba teksta na onom linku i biće jasno zašto je sve to mit da neki opamp svira bolje od drugog. Na svaki blind test su svi tzv. audiofili pali. Čista fizika, kako si rekao na drugom mestu.
  8. To lampiziranje kao koncept meni nije dalo rezultata. I uopšte. Slušao sam o lampama kao najboljem za zvuk i onda popizdeo, seo, učio godinu dana sve o lampama, pa naredne dve, tri, nema šta nisam napravio s lampama i to ne onako skinem šemu, pa udri, već sednem i računam da vidim da li sve štima. Pokojni otac koji je 70-tih godina radio u TV servisu bi se smejao kad bi me video čime se bavim. Onda sam kupovao ne znam sve kakve ne kondenzatore i otpornike. Posle desetina stvari napravljenih s lampama za sada ja mogu da kažem (ponavljam: "ja"), meni lampe ne donose ništa u zvuku. Čak sam i kupio jedno fabričko lampaško pojačalo. Ovaj moj Onkyo AVR 5.1 svira bolje, a kupio sam i Denon stereo pojačalo (novo, sa phono ulazom), valjda najniže u klasi po ceni i oba oduvaju sve što ima lampu u sebi. U najboljem slučaju lampa ne uradi ništa, kao da je nema. Baš sam radio ono što ne treba - stavio slušalice (Beyerdynamic DT 880 Pro) i baš slušao tehničku stranu, kasnije i muzičku i jebem ga, ja lampe nisam čuo da sviraju bolje. Ne znači da nisam odustao, sad sam sredio radionicu pa se ponovo vraćam u igru. Možda do sada nisam čuo pravu stvar, ali ne odustajem. Ja opet odoh u digresiju... A da različiti OP zvuče različito, tu je tanak led, videti http://nwavguy.blogspot.rs/2011/08/op-amps-myths-facts.html Volim ljude koji rezonski razmišljaju, nemaju dogmi i ne nasedaju na mitove. 5532 je vrhunski audio opamp, a većinu stvari što slušamo je prošlo kroz mnogo takvih opampova pre nego što dođe do naših uređaja. I kroz mnogo "običnih" elektrolitskih kondenzatora. Različito ne mora da znači bolje, zato je najbolje snimati zvuk kad baš želi da se poredi. Paziti se i nečega što se zove "slušna inercija". Ljudi svaku promenu zovu "bolje svira", a često nije tako, samo je drugačije. I često lošije. A to se ne čuje odmah
  9. Mala digresija - meni već godinama svira Asux Xonar DX i meni zvuči jako dobro i na digitalnom i analognom izlazu, tako da mi do sada nije palo na pamet da išta menjam. Ispred prekidačko napajanje, na njoj "jeftini" 5532, okolo zračenja nema šta nema, na izlazu samo jeftini elektroliti bez MKP paralelno ili šta već, a zvuči odlično i mrtvo tiho kad ne svira ništa. Slušam je po ceo dan, osim kad nisam na poslu i sve zvuči fantastično, nikakvo zamaranje i nešto slično, naprotiv. U tom mi je čudnije da tvoj Essence tako loše svira?
  10. Druže, ja ću na kraju pogoditi da ti PC nije uzemljen? Uzmi parče žice i spoj kućište računara sa uzemljenjem, tamo gde si siguran da ima uzemljenja. Uradi to dok je isključen iz struje. Ne bi trebalo ništa posebno da se desi i ako jeste, ali za svaki slučaj jer ko zna koliki napon imaš na kućištu i odakle dolazi. Tu nema visokih napona, ali da bi pojačalo brujalo dovoljno mu je par desetina/stotina mV. A to, što kažeš "fabričko smeće" je uglavnom vrhunski audio OP. Recimo, 5532 je više nego dovoljan, a što sam pokazao na blind testu u CA651p gde smo rolali ne znam šta ne, na kraju ljudi kažu ovaj običan najjeftiniji najbolje svira ili ne mogu da kažu razliku sve dok ne znaju šta svira. Istina, neki sviraju drugačije, ali to često ne znači bolje. Duga priča, nije za temu. Za početak uzemlji PC, pa da vidimo šta dalje.
  11. banem

    Lepota dizajna

    Realno, cela HiFi industrija radi tako. Svi imaju neke svoje oznake, a u stvari prodaju isto, a uređaji zvuče potpuno isto kao pre 60 godina. HiFi i njegove zamke...
  12. Moj TV je plazma, Samsung, bio 1200€ pre sedam godina. E, tu je sve urađeno kako je zapoveđeno. Kabel kao kod računara, 3x2,5, feritni prsten od bar 200 grama na kablu, a unutra u TV-u RLC filter pre ispravljača. Ja sam dodao galvansko odvajanje (poznajem ove iz kablovske). Nema šanse da mu uđe bilo šta od smetnji. Sećam se prvih TV lampaša na kojima sam ugrađivao video ulaz, ti su bili sa "vrućom šasijom". Zavisi kako okreneš kabel, 50% je šansa da dobiješ fazu na šasiji. Uglavnom, da ne kvarimo temu, izmeriti razlike potencijala uzemljanja i masa, pa onda da vidimo šta dalje.
  13. Šta bih ja radio: da proverim uzemljenje prvo. Merio bih napon u utičnici, a zatim napon prema uzemljenju. Između faze i nule i faze i uzemljenja treba da bude istili ili približno isti napon. Ko nije siguran, instrument na 600V AC ili slično. Probao bih obe utičnice i računara i pojačala. Zatim bi otkačio pojačalo od računara i merio da li postoji razlika potencijala između kućišta računara i kućišta pojačala. Tu ne sme da pokaže ništa značajno, eventualno se pojavi koji mV. Eventualno isto probao s masama, nekada su mase odvojene od kućišta. Najgori slučaj što sam imao je kada sam u CRT Samsung televizoru ugradio činč (ima tome godina), pa ga spojio s računarom. Onda mi jednog dana došlo 65V AC kroz antenu iz kablovske i šta je prvo crklo? Dimio se televizor i taj ulaz/izlaz više nije radio. Ukapirao sam šta bi moglo da bude, pa sam izmerio odmah između antene i uzemljenja. Zvao kablovsku, dok su oni došli (posle neka dva sata), napon je bio nula, pa su me ubedili da to što kažem nije moguće tj. da lažem. Hoću da kažem, televizoru ne bi smetalo, nije uzemljen, ali kad se spoji s nečim što jeste, e onda je bitno. Tako i u ovom slučaju, kao da postoji razlika potencijala masa tj. uzemljenja.
  14. Ima, ali da li ima u utičnici uzemljenja...
  15. Lepa diskusija, ali ja mislim da je stvar ovde prosta. Feritni prsten na kablu napajanja, RLC filter ispred trafoa da u uzemljenje provede VF smetnje, pikove, radio smetnje (kabl hoće da bude dobra antena), a sve ostalo spreči trafo da prođe = veliki L redno, to mu dođe kao kineski zid za VF, a ako i to prođe onda nema šanse da prođe kroz C u ispravljaču koji mu da stop i skretanje u jednosmernu ulicu ka masi. E sad, ako se opet nešto čuje, onda bih pre gledao šta to glumi antenu. Ovo čudo, ma kako ko mislio, ne poboljšava zvuk. Iz ispravljača ide fini lepi ravni DC napon, a da li je ispred srebni ili jeftini kineski kabel njega malo zanima*. Placebo aka subjektivni osećaj je čudo. Snimajte pre i posle, svaka zvučna ima ulaz, pa slušajte na blind i samo tako. Mozak jednostavno ne pamti zvuk kao takav, a slušna inercija je poseban i drugi problem. Blind, blind, blind, pa ako se pokaže da ima razlike, pustiti prijateljima na blind, pa tek onda reći - ovo zvuči bolje. Od 1000 postova modifikacija jedan će da napiše da nema razlike, ali nijedan da zvuči lošije. Svima svaka modifikacija zvuči bolje. *Najbolji su mi oni koji kupe skup kabel za napajanje i onda od Đerdapa do njihove kuće ide 50.000 m "običnog" kabla i tamo stoji 1,5m srebrnog širmovanog i kao bolji zvuk. Ja te RLC vadim iz raznih neispravnih uređaja (uglavnom video), većina ih ima... a ima i produžnih u kojima je to već ugrađeno, ne verujem da realno treba išta bolje od toga, osim ako niste pored neke firme gde razna čuda guraju u struju (brusilice bez C, aparate za varenje, gde razne sklopke prekidaju kola...). Uostalom, Hi-Fi zvučne kartice su na najgorem mestu - unutar računara gde nema kakvih sve čuda od zračenja i smetnji nema, a ispred njih je prekidačko napajanje, nema feritnog prstena, nema RLC filtera, pa opet zvuče fantastično i imaju signal šum preko 90 dB, često i preko 100. Gde je Jova Regasek da piše novo izdanje "Hifi i njegove zamke"...
×
×
  • Kreiraj novo...