Zvu

Izvini. Pročitao na brzaka dok sam bio na poslu pa te, sad vidim, nisam najbolje razumeo.Da. Moglo bi se to uraditi. Nije loša ideja pa makar u cilju proveravanja tačnosti simulatora. To je ovo što je Rade delimično napisao u postu posle tvog, da se treba snimiti sa filterom van ose pa onda ubaciti u sim pored snimanja onaxis.

U pitanju je offaxis ugao od 40 stepeni. I pri tom uglu imaš atenuaciju od tek 2,7 dB na frekvenciji ukrštanja, a sve manje kako se udaljavamo od nje. Teorijski gledano, tvoja priča stoji. U praksi je to mnogo drugačije. Napraviš kutije sa potpuno istim drajverima ali na jednoj namerno napraviš dip od 4-5dB, a druga bude skroz linearna. Dobro treba da ih se naslušaš da bi primetio da postoji razlika, a kamoli da još kažeš i koja. Još ako je dip lep pa uzan. Ih ...Svako ko ima zvučnike neka proba da ih tiltuje 40 stepeni u jednu stranu pa neka sam vidi koliki je to ugao i šta se sluša. Troels daje offaxis merenja za maksimum 30 stepeni, a ja ću sad da projektujem neke zvučnike koji drže direktivnost 40 stepeni. Mislim da neJasno mi je da gledaš da zvučnik bude potpuno idealan u smislu da kad ga dovedeš u offaxis i 45 stepeni, nivo opadne u intenzitetu potpuno jednako na svim frekvencijama ali je to moguće valjano uraditi tek sa petosistemskom kutijom. Sad neka dignu ruke svi koji imaju petosistemske kutije. Tome ovde nema mesta, bar još neko vreme dok Anubis ne završi svoje višekanalne horne, a onda ćemo da merimo :)Da ne bude da branim skretnicu kao da je neko remek delo, zbembao sam je za čitava dva minuta u PCD-u kako bi se videlo šta i kako i pri tom mi je poslužila kao dobar primer toga kada je centralna osa usmerena malo na dole. Na svojim zvučnicima sam do skoro menjao maltene 3 varijante dnevno samo da vidim šta će da se desi i koje su razlike između merenih skretnica, a koliko to utiče na ono što čujem. Slažem se. Tako je napravljena Summa Dr Earl Geddes-a koja već neko vreme veselo svira kod Anubisa. U osi ima dip ali čim pređe 10-ak stepeni ipravlja se i postaje dobro linearan ali je Summa pravljena da se sluša offaxis barem 30 stepeni. Onaxis neće da radi. Treba. Skretnica je, kao što sam rekao, tek primera radi. Mora da ide i koji RLC i još što šta. E da me ubiješ, ali mi se više puta desilo da snimim drugi. Doduše, znao sam da sam snimio drugi ali mi to ne smeta da se iznerviram što sam zakačio pogrešan kabl. Problem sa mikrofonom te vrste nisam još imao. Trebalo je da slikam "skretnicu" i kablove kako su išli po sobi poslednjih meseci. Svakog dana sam menjao po nekoliko varijanti skretnica. Ličilo je na svračije gnezdo Otpornici i različite vrednosti kalemova kako bih mogao da dobijem makar i približno vrednosti koje dobijem u simulaciji u PCD-u, a sve lemljeno i prelemljivano hiljadu puta. Kuku, samo kad se setim na šta mi je soba ličila...

To je već urađeno. Drugačije program ne funkcioniše kako treba. Piše crnim slovima u trećem postu kako treba meriti.

Screenshot-ovi iz posta 22 i 23 su preuzeti sa nekog od audio foruma. Audiokarma ili Techtalk, nemam pojma. Ako se setim tačno gde, odem pa pogledam šta i kako je mereno. U svakom slučaju, ta dva posta (22 i 23) su postavljeni čisto ilustrativno da bi se videla sličnost odnosno razlike između merenog i dobijenog u simulatoru, tj. da se pokaže valja li čemu simulator ili ne valja. Inače slika iz prvog posta i slika iz 22-og posta nisu od istih drajvera niti sa istih foruma. U prvom postu snimljen je odziv bez filtera. 'Aj leba ti, ponovi samo razgovetnije Pitanje je ? Sa 39 stepeni ima pad od ravno 3dB, što će reći dobro se drži (po mom mišljenju). Samo to je meni već prilično opak offaxis. Siva u osi, a crna 39 stepeni van: EDIT: Sa blago izmenjenom skretnicom čak i nešto manje od 3dB. Crna u osi, a siva 39 stepeni offaxis:

Ovo je skretnica za hornu na K2-S9800 koju sam nasao na Lansingheritage:

Misliš na notch filtere odnosno RLC ?

Besno izgledaju :)Svaka čast i majstoru i vlasniku

Basement Jaxx - Kish Kash FLAC Vredi ga skinuti samo zbog "Good luck". Ostalo... pa šta znam. Da je malo hladnije, možda bi mi i prijalo, a ovako ...

I još malo: ********************************************************************************************************************************************

Hajde sada malo da uporedimo ono što je projektovano u PCD-u i ono što je nakon toga izmereno mernom opremom. Slike sa gornje strane su projektovani odzivi u PCD-u, a sa donje mereni nakon toga: ********************************************************************************************************************************************

Ako nastavimo da pomeramo gore/dole zvučnik, primetićemo da je došlo do poništavanja (vertical nulls). Ovaj zvučnik koji nam služi kao primer ima ta poništavanja već pri 20 stepeni zakrivljenja pa je to neka ovakva kriva: Primetićete da je polaritet potpuno isti kao i onaxis gde se sve savršeno reprodukuje. Ovo je proizvod tiltovanja zvučnika gore odnosno dole i od toga pate svi zvučnici koji nemaju point source. Jedino su kod point source iliti dual concentric zvučnika akustički centri oba drajvera uvek na jednakoj udaljenosti od slušaoca pa se sa frekventnim odzivom dešavaju iste anomalije bez obzira po kojoj osi ih tiltovali te oni nemaju poništavanja tog porekla. Na slici sam pokazao ekstrem ali se "vertikalnom nulom" smatra već kada dip dostigne -6dB što se u ovom slučaju dešava pri nekih 17-18 stepeni zakrivljenja.

Merhaba :DHvala Sipika. Ne bi mi palo na pamet, Alaha mi

Sada ćemo malo pričati o zakretanju zvučnika po horizontalnoj osi kako bi smo videli kakva je direktivnost zvučnika sa kojima radimo i koliko se zadržava početni oblik frekventne krive u odnosu na ugao zakretanja. Prva stvar koju moramo znati je koliko nivo glasnoće na frekvenciji ukrštanja sme da opadne u zavisnosti od ugla zakretanja zvučnika. Ja ne dopuštam da to bude više od 2,5dB-3dB pri uglu merenja/zakretanja od 30 stepeni. U PCD-u odmah pored strelica za tiltovanje gore dole kod kojih piše "vertical" stoje sa desne strane i strelice na kojima piše "horizontal panning". Pomerajući te strelice (levu i desnu) dobijamo određeni ugao zakrivljenja u odnosu na slušaoca odnosno merni mikrofon, a pri tom uglu ćemo primetiti da se frekventna kriva menja. Kao što ste mogli da vidite u slučaju za koji sam postovao slike u pitanju je 12" midbas i 1" kompresioni drajver u waveguide-u. Rezna frekvencija je oko 1450Hz, a to jasno pokazuje vrh dipa pri inverznom polaritetu visokotonca, kao i crvena i plava linija koje se seku otprilike na toj frekvenciji. Sad sledi jedna slika: Šta se to vidi na slici ? Ispod grafikona koji pokazuje frekventnu krivu postoji desetak dugmića od kojih svaki ima određenu funkciju. Strelice "horizotal panning" nisam dirao već sam pritisnuo dugmence na kom piše "save sum to overlay" koje pocrveni kad se pritisne, kao što se vidi sa slike. To sam uradio da bi mi PCD zabeležio postojeće stanje. Tek onda sam pritiskao desnu strelicu kako bih video koliko će da oslabe srednji tonovi kako se pomeramo sa centralne ose. Došao sam do 30 stepeni offaxis i tu sam stao. Ne deluje da je mnogo crna linija niža od sive na grafikonu ali kako možemo biti sigurni koliko je to tačno ? Postoji još jedno dugmence od tih 10-ak ispod FR grafika koje se zove "dB scale zoom" i zelene je boje. Pritiskajte ga dok se ne budu prikazale linije u inkrementima od po 1dB. Na slici to izgleda ovako: Šta sada vidimo ? Vidimo da se na frekvenciji ukrštanja pri 30 stepeni offaxis (što je već ogroman off axis) frekventni opseg spustio tek za 2dB što je zadovoljavajuće Toliko o ispraznim pričama i nagađanjima pojedinaca da 12" zvučnik postaje previše usmeren preko 1KHz te da ne može da svira u dvosistemskoj kutiji toliko visoko. Primetili ste da se mnogo veće promene sa frekventnom krivom dešavaju kada se zvučnik tiltuje gore dole iliti oko svoje horizontalne ose. Promene se dešavaju jer se i sa malim pomeranjem gore ili dole akustički centri drajvera udaljavaju odnosno približavaju slušaocu. Manje drastične su promene kod rotacije zvučnika po vertikalnoj osi iliti levo/desno jer su akustički centri drajvera na istoj razdaljini od mikrofona/slušaoca pa se promene svode delom na skretnicu, a delom na offaxis odziv korišćenih drajvera.

Dao sam link u prvom postu. Nisam u potpunosti ovladao izradom skretnica ali PCD-om jesam dosta dobro. Pitajte šta god vam nije jasno u vezi programa koliko god mislili da je bezveze. Postoje opcije za redni i paralelni RLC itd. Malo kasnije ću okačiti nekoliko uporednih sličica da se vidi da li ima razlike između merenog i projektovanog u PCD-u. Ono što je bitno to je da je merenje samo početni korak. Sledeći je slušanje. Jedno bez drugog ne ide. Ako se skretnica pravi da zvuči dobro, zvučaće dobro u možda čak 95% slučajeva ali će da brlja u onih 5%. Ako se napravi samo da merno bude dobra, može uopšte da se ne čuje kako treba. Zato treba meriti, slušati i porediti. Jednu varijantu skretnice, drugu, treću... Koliko god dok se ne dođe do dobrih mernih rezultata kombinovanim sa dobrim zvukom.Dobre stvari kod PCD-a su to što se odmah vidi kako neka komponenta utiče na rad određenog drajvera, stiče se i neko iskustvo u vezi toga šta se sve i od kakvog odziva može uraditi u realnom vremenu, a sve to bez nepotrebnog davanja novca na zavojnice i kondenzatore samo zarad testiranja.

Evo kako izgleda fazna usklađenost sa potpuno istom skretnicom kada se offset za midbas po Z osi pomeri za samo 3 cm, a za šta me je jedan od nabeđenih forumskih stručnjaka pitao zašto sam se toliko uhvatio Z offseta pre nekoliko meseci

To što smo isprojektovali skretnicu koja je linearna i ima dobar dip kada se okrenu + i - ne znači da smo uspeli 100% u tome da najveći dip pri inverznom polaritetu bude tačno na sredini između dva drajvera. To ćemo proveriti na sledeći način. Klizač sa desne strane pomaknemo i dovedemo PCD u početni položaj (na vrh da se vidi ukupni FR zvučnika). Pomoću strelica obeleženih crvenom bojom možemo da tiltujemo zvučnik gore/dole tako što ćemo kliknuti na gornju ili donju strelicu: Dakle, šta se dešava ? Kada iz početne pozicije kliknem na donju strelicu dip se malo produbi što se vidi na slicii: Kada isto to uradim sa gornjom strelicom, dip postane plići što se takođe vidi na slici: Šta se desilo ? Dip treba da bude najveći onaxis, a kako tiltujemo gore ili dole, može da stoji ili da postaje plići. S tim što ako smo dobro usmerili centralnu osu, jedan klik na gore ili na dole će davati jako sličan rezultat. U ovom slučaju, osa je malo usmerena na dole, a to nije idealno. To smo skontali po tome što je bolja fazna usklađenost na poziciji malo ispod mikrofona, a to se vidi po tome što je tu dip malo dublji. I tako

Sada možemo da počnemo sa izradom skretnice. U polju koje se odnosi na woofer nalaze se dve strelice. Kada pritiskamo gornju, PCD nam dozvoljava da biramo koji red skretnice želimo. Najviše dozvoljava do 24dB/o. Može da se nabudži i više ali kome treba više od 24dB/o ? To su ove strelice: Na ovoj slici sam izabrao 12dB/o kliknuvši dva puta na gornju strelicu. Stavio sam 2,5mH čija je otpornost 0,4oma i u paralelu sam stavio 20uF sa otpornikom od 2oma na red. Odmah se u prozorčiću sa strane vidi šta se desilo sa odzivom midbasa. To naravno ima uticaja na onu crnu krivu gore ali tek smo počeli. Idemo da stavimo neke komponentice na visokotonac da vidimo šta ćemo da dobijemo: Za visokotonac je ista priča. Potrebno je pritisnuti strelicu nekoliko puta kako bi došli do reda skretnice koji nam je potreban. Koji red skretnice je potreban zapravo ne znamo već probamo pa vidimo. Dobro, posle nekog vremena možemo da predpostavimo u zavisnosti od parametara visokotonca i rezne frekvencije ali to je druga priča. Ja po default-u nikada ne stavljam skretnicu prvog reda (6dB/o) već uvek krećem od 12dB/o. Ne zato što ne volim nego zato što još nisam radio sa zvučnicima gde bi 6dB/o zadovoljilo neke moje prohteve. Evo malo sam se igrao i sa visokotoncem pa da vidimo šta smo dobili. Ovo je skretnica za visokotonac: Sada da vidimo šta se dešava sa ukupnim odzivom: Dobro. Deluje dovoljno linearno. +/-1,5dB po opsegu. Da vidimo šta se dešava kada obrnemo polaritet tj. na slici iznad u gornjem levom uglu je pritisnuto dugme "Tweeter +/-". Time sam obrnuo polaritet visokotonca. Sad ono što jeste jedini glitch koji sam uspeo da skontam u radu sa PCD-jem je što ume ponekada da zabrlja polaritet. Dakle desi se da isprojektujem skretnicu savršeno linearnu ali kada povežem tako kako sam projektovao dobijem savršeni dip kao da sam okrenuo kontakte visoktonca naopako. No bez brige. PCD uvek verno isprojektuje skretnicu samo treba uraditi finalno merenje da bi se ustanovilo kako treba da bude povezan visokotonac Dakle, to kod dobro projektovane skretnice izgleda ovako: Kod valjano projektovane skretnice, ako je fazna usklađenost dobra, obrnuti polaritet rezultuje oštrim dipom barem 20dB nižim od ostatka opsega. Iz tog razloga lupetanje o vrednostima komponenata na skretnicama i mutavi proračuni na slepo ništa ne valjaju jer se njima može odrediti kako će neki zvučnik da radi ali ne i kako će da radi sa još nekim pride. Dakle lupetanje o skretnicama, a na osnovu datasheetova nađenih na netu po PDF-ovima ne vredi ni pišljiva boba. Možda izgleda impresivno nekome ko čita ali da će da radi... Neće

Kada smo sve to uradili, sada ćemo kliknuti na dugme koje se nalazi ispod tog frekventnog grafika i na kom piše sivim slovima "Import overlay". Otvoriće se prozorčić iz kog ćemo doći do onog fajla gde su snimljeni odzivi midbasa i visokotonca zajedno i učitaćemo taj .FRD fajl. Dobićemo nešto što izgleda ovako: U šta sada gledamo ? Ovo sivo je odziv koji trebamo da dobijemo i on je dobijen u realnom vremenu i prostoru sa drajverima između kojih postoji izvestan offset i po Z osi. Dakle, laički, midbas je dublji od visokotonca i njegov akustički centar je mnogo iza. U slučaju koji prikazujem u pitanju je horna pa je ona dublja od midbasa. Dakle akustički centar midbasa je pomeren za nešto malo u napred. To ćemo podesiti poljem u kome piše "Driver Z offset". Ono što je bitno znati to je da kada budete krenuli da unosite, počnite od 0,01 što je 1cm. Unosimo razdaljinu između midbasa i visokotonca dok se crna i siva linija ne preklope. Podaci se mogu unositi u polje za woofer ili za tweeter u zavisnosti od toga gde se nalazi čiji akustički centar. Unošenje pozitivne vrednosti u polje za woofer daje potpuno iste rezultate kao unošenje iste te vrednosti samo negativne u polje za tweeter. Kada se odzivi preklope, "učitali" smo u program identične uslove u kojima su zvučnici mereni pa samim tim dobijamo odgovarajući odziv kada budemo krenuli da projektujemo skretnicu. To sada izgleda ovako:

Šta smo dobili time ? Dobili smo jednu pravu liniju i PCD je sada spreman da primi prethodno generisane .FRD fajlove. Prvo ćemo da kliknemo na dugme "load woofer frd". Otvoriće nam se nov prozor i sada tražimo fajl koji smo generisali malopre. Dakle tražimo fajl midbasa i kada ga nađemo izaberemo ga i kliknemo na "open". Isto to uradimo i sa tweeter-om. Zatim kliknemo na dugme "load woofer zma" te učitamo .zma fajl vufera, pa isto to ponovimo i za tweeter. Dobićemo neku crnu krivu koja izgleda recimo ovako: Sad sledi ono glavno. Ispod ovog velikog žutog polja na kom piše "PARALLEL TWO WAY" postoji belo polje na kom piše "Enter all dimensions in meters". Prvo polje ispod toga je "listening/measuring distance". Tu ćemo uneti razdaljinu od mikrofona do kutije. Dakle unosimo 1m. Sa gornje desne strane tog polja imamo opcije da unesemo prečnike membrana za woofer i tweeter. Unećemo ih. U ovom slučaju to je 250mm za woofer i 25mm za tweeter (1" kompresioni drajver ) Odmah ispod toga imamo polje na kom piše "Enter x,y,z Driver geometry". Tu ćemo sada uneti razmak između zvučnika. Dakle ukoliko je visokotonac tačno iznad midbasa ili obrnuto, u polje "Driver horizontal offset(x)" nećemo uneti ništa (pošto offseta nema). U polje "Driver vertical offset(y)" ćemo uneti offset. Sećate se da sam na početku naglasio da će mikrofon da bude tačno na sredini između midbasa i visokotonca. U mom slučaju, razmak između centara midbasa i visokotonca je 266 milimetara pa ću uneti odgovarajući offset. Za tweeter unosim 0,133, a za woofer -0,133 (setite se da su mere u metrima). Kod vufera je - ispred cifre jer je on sa donje strane mikrofona. Ta polja sada izgledaju nekako ovako:

Otvorimo PCD i dobijemo nešto ovakvo: Obratite pažnju na warning: Kliknite na dugme "options" i zatim čekirajte "Enable this content" i kliknite na Ok kao na slici:

Sada kad smo dobili .FRD fajlove možemo krenuti da generišemo i .ZMA fajlove. To su podaci potrebni PCD-u koji se odnose na impedansu drajvera u određenoj kutiji. Najbolje bi bilo izmeriti impedansu ali ukoliko niste u mogućnosti, može se uraditi sledeće. Postoji program koji se zove RESPONSE MODELER. Može se takođe naći na linku iz prvog posta. U okviru tog programa se nalaze četiri opcije...FREQUENCY RESPONSE MODELER, IMPEDANCE MODELER – KOJI NAS U OVOM SLUČAJU ZANIMA, BOX RESPONSE MODELER I BAFFLE DIFFRACTION RESPONSE MODEL. On izgleda ovako: Nas zanimaju ove plave brojke (koje su izmenljive) koje su uokvirene zelenom bojom. Kada u njih unesemo podatke o svom midbasu, dobićemo njegovu impedansnu krivu u određenoj kutiji. Za Deltalite to izgleda ovako: Na žutom polju, odmah ispod impedansne krive se nalazi dugme na kom crvenim slovima piše “Save modified result to .ZMA file”. Kliknite I sačuvajte. Dobili smo I .ZMA. Pravo igranje tek može da počne

Šta se desilo ? HOLMimpulse je sačuvao u tekstualnom formatu podatke o tome koliko se glasno koja frekvencija reprodukuje. Sada ćemo da pronađemo folder u kom smo sačuvali taj .TXT fajl i otvorićemo ga. Podaci koji se tiču frekvencije, amplitude i faze nalaze se u tri reda i to izgleda ovako: Sada ćemo izbrisati sve ove redove ispred kojih stoji taraba ( # ) i ostaviti sve ostale. Kliknuti na CTRL+A ili desni klik miša i „copy all“. Kad ste to uradili, otvorite novi EXCEL dokument. Izaberite prvu ćeliju sa leve strane (A1) i kliknite „paste“ ili CTRL+V. Sada su svi podaci u EXCEL-u. Sada treba da skaliramo podatke o frekvenciji. Ako smo merili zvučnik koji ima 88dB, a u HOLMimpuls-u je on došao do crte -21dB to je potrebno sabrati. Dakle, 88+21=109. Pošto smo merili oba drajvera sa iste razdaljine i pri istoj glasnoći, i kada budemo generisali .FRD za visokotonac dobićemo istu cifru tj. 109. U E kolonu treba uneti formulu =B1+109 ili već onu vrednost koju ste vi dobili mereći svoj zvučnik, a sve je prikazano na slici: Sada ćemo da povučemo tu kockicu za donji desni ugao i da primenimo tu formulu za sve redove kao što je prikazano na slici: Kada smo došli do zadnjeg reda pustićemo kockicu i cela kolona je ostala markirana. Kopirajte je..... Kliknite jednom na polje B1 da ga markirate, a zatim desni klik. Tu ćete kliknuti na „paste special“ ili na „paste values“ u zavisnosti od verzije koju imate i otvoriće se prozorčić kao na slici. Podesite ga na isti način: Sada su podaci skalirani. Ostaje nam da kopiramo sve tri kolone (A, B i C) i da ih paste-ujemo u običan .TXT dokument da izgleda ovako: Kliknite na FILE, a zatim na SAVE AS. Tu ćemo da izaberemo „all files“ u „save as type“ padajućem meniju kao na slici samo što nećemo ostaviti .TXT ekstenziju nego ćemo joj dodeliti .FRD: Sada imamo gotov .FRD fajl za midbas. E sad treba isto to uraditi i za visokotonac. Kada smo napravili oba .FRD fajla, ostaje nam još jedna stvar. Moramo da napravimo i .FRD sa midbasem i visokotoncem povezanim u paralelu. Možemo ih nazvati midbas.FRD, visokotonac.FRD i zajedno.FRD . Mora se paziti da merni nivoi ostanu isti pri merenju svih drajvera kao i pri merenju zajedničkog odziva. Mora da bude ista razdaljina i pozicija mikrofona u prostoru kao i potpuno isti time gate za sva merenja.