Joergen Schou 6600 trafoi???

[neskor]

Skoro sam nabavio Ortofon STA 6600L

 

 

 

 

U njima se nalaze cuveni  J.Schou trafoi.

 

 

 

 

Na njima pise da je odnos 1,5 : 1500 i kada se to izracuna dobije se prenosni odnos od  oko 1:32.

 

 

 

 

Tako bi varem trebalo, ako ne gresim.

Rekoh hajde da i to proverim.

Stavim na primar 0,1V AC i na izlazu dobijem 1,2V AC.

Kada se to izracuna, ispadne da je odnos 1:12.

A trebalo bi da bude 1:32

Gde ja tu gresim???

 

 

 

[Zen Mod]

ja verujem samo izmerenom

 

ako je 1.5R:1500R , to znaci 1:31.6227 naponski

 

e sad , ako ti das 0,1mV tvrdo naponski  (mala unutrasnja otpornost generatora) , dobijes sta doobijes i verujes tome

 

ako si uleteo sa 50 ili 600-omskim generatorom , naravno da neces dobiti sto ocekujes

[neskor]

izvor signala je bila eksterna M-Audio kartica, sada kolika je njena izlazna impedansa, nemam pojma

[Impuls]

kakve veze ima otpornost namotaja sa prenosnim odnosom!!

[neskor]

niko ovde nije spominjao otpornost namotaja

[neskor]

niko ovde nije spominjao otpornost namotaja

sada kada si vec spomenuo, izmerena otpornost primara je 0.2R, dok je otpornost sekundara 132R

[Zen Mod]

izvor signala je bila eksterna M-Audio kartica, sada kolika je njena izlazna impedansa, nemam pojma

 

bicee da je to

 

otpornost namotaja nije toliko bitna jer treba dda je dominatna induktivnost (induktivna impedansa)

 

 

elem - postavi 1K na izlaz karte - izmeri napon - neki sinus

 

postavi 10K  na izlaz karte - izmeri napon - isti sinus

 

u oba slucaja neka bude 400Hz jer ces mosi da izmeris kulturnim AC voltmetrom

 

onda izracunas I za oba slucaja - I=U/R

 

izlazna otpornost zvucne je R=ΔU/ΔI , gde je ΔU razlika napona  prva dva slucaja , a ΔI razlika onoga sto si izracunao za prva dva slucaja

 

rezime - zvucna nema mooda da pogura taj trafo - veruj napisanom

[Impuls]

onda uzmite da je impedansa ali to i dalje ne pretstavlja prenosni odnos trafoa

[Zen Mod]

kakve veze ima otpornost namotaja sa prenosnim odnosom!!

 

 

to nije otpornost namotaja , nego nazivna impedansa istih

 

odnos impedansi je jednak  kvadratu odnosa broja namotaja ( naponskog odnosa)

[neskor]

onda uzmite da je impedansa ali to i dalje ne pretstavlja prenosni odnos trafoa

Transformer Turns Ratio Calculator

http://www.maxmcarter.com/classecalcs/tratiocalc.html

[Impuls]

u formuli za impedansu ulazi i otpornosti sem induktivnosti. odnos ce vaziti samo ako je motan istom debljinom zice i na primaru i na sekundarru. Ako su motani razlicitom debljinom impedansa nece vise biti proporcionalna prenosnom odnosu. jednostavniji nacin aje da na sekundar dovede signal iz kartice i izmeri primar pa ce imati prenosni odnos a nece opteretiti izlaz kartice

[neskor]

Sutra ću da probam tako.

[Zen Mod]

@ Impuls

 

ideja ti je dobra za merenje

 

ostalo vazi samo ako se trafo koristi u aplikaciji ne predvidjenoj za isti

 

u aplikaciji predviidjenoj za odredjeni xformer , rezistivni gubici treba da su zanemarivi , sto ne sumnjan da je ovde slucaj

 

dakle Nele - obrni , pa meri

[prophet]

 

 

rezime - zvucna nema mooda da pogura taj trafo

Upravo tako  

[ZZZ]

Zvučne karte obično imaju OP ampove na ulazu. Koji se u njvećem broju slučajeva "završavaju" otpornikom od 100 oma serijski sa generatorom. Kao neka zastita od kratkog spoja. Tako da je ustvari Eq otpornost gen kartice veća od 100 oma. 99%.

.

I da nije, jako teško se mere vrednosti sa primarima tako male termogene otpornosti. Pošto zvučnice obično imaju oko 10-12 oma

nisam siguran kako će čak i zvučnica pokrenuti taj trafo u donjem spektru? Sem ako to optetećenje ne "shvati" više kao I-to-V

converter...

.

Boli te uvo za prenosni odnos (uzmi nazivne impedanse kao merodavne...) - priključi na zvučnicu i slušaj to...

Umesto da ga 100 puta magnetiš bespotrebnim merenjima koja ne dolaze od test ploče - pa preko zvučnice - dalje u sistem.

Jer samo u tom sistemu device i radi a ne na mernoj opremi...  

[neskor]

Izmerio po Zenovom uputstvi i dobio da je izlazna impedansa zvucne kartice reda 100R.

Probao po Impulsovom uputstvu da signal prvo dovedem na sekundar i merim primar.

Sada sa 1V AC na sekundaru dobijam 0,034V AC na primaru, sto otprilike izadje da je pocanje oko 30, sto vec predstavlja ocekivanu vrednost

Svaki dan se nauci nesto novo 

Hvala momci na savetima 

 

[ZZZ]

jesi mozda izmerio induktivnost primara i sekundara, kad si već merio ove ostale podatke?

[neskor]

nisam, jer nisam siguran sa kojom strujom i naponom ide ovaj moj LCR meter, pa se bojim da nesto ne s*ebem.

[stein]

nisam, jer nisam siguran sa kojom strujom i naponom ide ovaj moj LCR meter, pa se bojim da nesto ne s*ebem.

Tjah... Ja ne kapiram šta si ga uopšte i čačkao ako radi kako valja... Otvoriš kućište, zvirneš unutra, slikaš, zatvoriš i vozi dalje. Ovako više nikada nećeš moći da ga na KP ponudiš kao "nikad otvarano" ... ako ga ikada odlučiš prodati...

 

[prophet]

 

Umesto da ga 100 puta magnetiš bespotrebnim merenjima koja ne dolaze od test ploče - pa preko zvučnice - dalje u sistem.

 

Koliki je problem ovo magnećenje?

[Zen Mod]

nikakav problem

 

u servisnoj dokumentaciji Studer mix-pultova   se nalazi  pasus sa uputstvom kako se periodicno vrsi razmagnecenje ulaznih trafoa

 

svodi se na to da se zavrne pot koji vodi ka ostatku elektronike i onda se opizdekne ulaz trafoa sa 20-30-50 puta vecom amplitudom signala od normalne

[ZZZ]

Koliki je problem ovo magnećenje?

Veliki problem, nepremostiv problem --- he he ---

(ma ne da je to nešto stvarno značajno ne bi ta oprema po studijima koja sadrži te elemente, radila decenijama...)

pa i nije neki problem ustvari - više je fenomen koji se pojavljuje kod tako malih signala a osetljivih jezgara.

Mozda jedino merenje DC resistance namotaja? Kod jako malih vrednosti tipa par oma... Nemam pojma

Ja nisam primetio neke razlike u zvučnom rezultatu?

.

recimo Myajima je to mozda previše "uprostio", kod njegovih uredjaja tog tipa ima jedan prekidač koji spaja sekundare

u kratak spoj. Prekidač je obeležen kao demagnetization...

.

Pošto studijski ing preporučuju to što Zen poentira, a ti trafoi nisu ni u kakvim mernikm kolima, i inisu zloženi nekim nepredviđenim signalima. Onda izgleda da je oklapanje od važnosti i da na taj fenomen utiču i spoljašni faktori...

ko što su različita zračenja kojih je sve više u našem neposrednom okruženju?

.

Studijski metod je najverovatnije prilagođen činjenici da su ti izolacioni trafoi uglavnom unutar kabineta koji se nalaze po rackovima. To sve jako otežava pristup samim trafoima. Dok to nije slučaj sa kućnim trafoima.

.