Woland

Slike su na forumu, upload sa androida.. zen i mika sigurno čupaju kosu što im arčim resurse

ostao kući da krmeljam.. ali stigao Rubinštajnov komplet Šopena - 12 ploča.. RCA Nemački press iz 79.. snimci su sa početka šezdesetih.. ploče mint, kutija isto.. svašta se nađe u majci srbiji za sitne pare pazi sad: niko, ali nikada neće izvoditi Sopenova Nokturna onako kako je to radio Rubinštajn..

jok, u Sloveniji, ubosni nema presretaća

ma super su vam presretači: nedelja nezavršena obilaznica oko Osijeka (pre par godina), nikog na putu, izmerena brzina 195 kmh; kamo žurite gospon - u majku srbiju, čega ima tamo kad toliko žurite? podmitljivih policajaca.. a, pa toga ima i ovdje

Schubert - Schumann - Debussy - Rostropovich - Britten - Decca -SHM-SACD Jes - Mstislav i Benjamin togeather on stage snimak iz 1961, ploču nisam našao ispod 250€, al nađoh SACD iso, pa ga premandurih u DSD (mojne da neko pomene foobar - ne trošim računare u hifi ), čak sam ga i tagovao sa sve sličkom e, sad dal je bolje od običnog flaca, nemam pojma - nemam flac

samo nadgledam (iz daleka) radnju 2 tanjira od Delrina (POM C) u nastajanju

jedno od PGP izdanja na koju su lepili svoju nalepnicu, inače čistokrvan DG iz najboljih dana

Ni Bosendorfer nije za baciti.. isti su im koreni.. a to uživo, ne važi samo za klavir

ovu sam zaboravio: Steinway sa sve sinovima, 21 komad, brojo, nisu stali u kadar

jeftin si brate

džaba - zavejan Nish

da te onda rešim bede [emoji6]

ovde nema [emoji23]

pa što ne ćutiš da si inficiran

[emoji14]

kada si nabavio gramofon Sire?

nisam "izašao" pa da nikada ne slušam.. više slušam nešto drugo..

@revox štaznaja, malo sam izašao iz tog žanra, pomislio da je samo nostalgija, a pričinilo mi se da je više od toga

ajdnektibude, odavno nisam slušao bluz, možda mi je legao

odlični novi Stounsi [emoji106] ono - baš dobri.. ni jedna njihova stvar ali i ni jedan izsvirani bluz standard.. 5-6 instrumenata, klubski ugođaj, neprimetna produkcija, Mikloš peva ko u najboljim danima, električno, dinamično, prirodno i sveže da ne poveruješ.. Bonamasa i kompanija da poslušaju ovo, da čuju kako se može bez jeftinih proseravanja, efekata i preproduciranih ušminkanih snimaka, svirati fenomenalan strejt bluz.. jbt Stounsi još uvek postavljaju standarde

^ da, snimci su sa kraja 50 i početka 60.. ona bila mlada, snimci danas matori.. umelo nekad da se peva i da se snima.. sasvim fino izdanje..

@skrstic o čemu god da piše btv to čini sa Supreme Being patosom, izraženo forsirajući male kutije, male membrane, nisko osetljive drajvere, i to često čini podmećući merenja na način koji si opisao.. provaljeno je to odavno..

evo i kod mene novih Stonesa i stare Nine Simon

@Zen Mod vid Wolandovi Sonidi rade i u 16 m2.. i to sasvim lepo

veoma interesantan Rekvijem - doduše prvi (nadam se ne i poslednji) kome sam uživo prisustvovao.. karte se nabave online (ali veoma blagovremeno) na Classictic ili direktno, već sam i zaboravio.. postoje tri kategorije, izabrao najbliži bini (karte za prvi red ne prodaju već poklanjaju nekom), poštom sam dobio vaučer (ipak onda nije Classictic), sa napomenom da treba da ga pred koncert zamenim za prave ulaznice po principu first came - first served.. tako i bilo, locirao crkvu na guglu, šipčio malo i dobio treći red. e sad, da se ne lažemo, koncert je namenjen turistima (orkestar je u decembru imao barem 10 izvođenja rekvijema i nekoliko vivaldijevih godišnjih doba - jasno se vidi iz repertoara), ali je veoma profesionalno izveden, i to na instrumentima iz tog perioda.. orkestar: https://www.orchester1756.com dakle, orkestar insistira na autentičnosti izvođenja, mada je to diskutabilno, obzirom da Mocart nije dovršio Rekvijem (tek dva dela kompletno), a ono što smo videli na filmu, nema nikakve veze sa stvarnošću - Rekvijem je kompletiran tek nekoliko godina posle Mocartove smrti i to je učinio Xaver Sussmayr i to je verzija koju poznajemo.. osobenost ovog izvođenja je i kamerni pristup - hor (sa solistima) broji 18 osoba, a orkestar dvadesetak.. bio sam skeptičan kako će taj "kamerni" Rekvijem da zvuči, obzirom da je crkva prilično velika (staje ništa manje ljudi nego u parteru Kolarca), ali već prvi tonovi Introitusa su razvejali sumnje i beskrajno sam uživao.. bilo je dovoljno svega, a kasnijom analizom sam shvatio da tada u to vreme orkestri nisu bili brojniji od ovog. nema dakle pompeznosti i patosa kao kod Karajana, ni samodopadljivih solista kao kod Savalla, atmosfera je slična onoj snimljenoj uživo u Vestministerskoj Opatiji, a izvođenje najsličnije Dunedin Consortovom (i ono pledira da bude autentično) u izdanju Linn records.. veoma svetla tačka je sopran - Marelize Gerber, ona je čudo, metar i frtalj a takav glas, nešto slabiji je bio tenor, a dirigent Thomas Bottcher veoma siguran, iako bih više voleo da je dirigovao Konstantin Hiller koji je i osnivač ansambla.. u Crkvi hladno (jaaako hladno) - toliko hladno da su nam podelili ćebad (fala trebalo je ), publika - paa turisti, ali oni malo prosvećeniji (većinom iz Evrope, srećom nije bilo Japanaca), delimično upoznati sa repertoarom, poprilično poplašeni i stegnuti, ali veoma tihi (fala im za to).. kupio CD, podići ću ga na neki share ovih dana pa možete da se javite za link a evo ga i trejler: eto..