dobrivoje

Са биасом сам експериментисао, преко 0,6А се хладњаци прегревају, а испод 0,5А не идем, разлику у звуку не чујем.Данас и сутра пре подне сам заузет, чим нађем времена мењам електролит. Иначе, појачавач још нема централну масу, ни чинчеве.Паста је винтејџ, из доба када се звала силиконска маст, провидна је, безбојна и не види се на слици. Има је сасвим довољно. Него, када већ о томе причамо, направио сам велику конструктивну грешку. Излазни електролит заклања прилаз до завртња излазног транзистора. Прво сам поставио транзистор на хладњак, заједно са лискуном, пастом и динаром, па на његове изводе навукао целу плочицу и тако залемио. Премештање у кутију подразумева прво одлемљивање, па све испочетка.

И други канал.

И напајање.

Данас сам саставио и други канал. Транзистор је био лажно оптужен, спој је био на плочици, невидљив голим оком (у мом случају голо око су наочари и лупа). Витропласт преоран и спој нестао. Прорадило из прве, чује се брум. Измерено 0,3 V наизменично у напајању, оптужен половни електролит непознате бугарске марке Roe.Прикачене боље звучне кутије, задовољство још веће. После сат времена хладњаци обећавају лепо грејање дланова у зимској сезони. Онда сам пустио Кармину бурану. Велика динамика, тимпани доле, чинеле и триангли горе, а у средини баритон, тенор, сопран и наравно хор (не Џеј). Идеално за малтретирање система. Онда сам се сетио како је било када сам деведесетих слушао Кармину у Палео театро у Диону, Колегиум музикум, Даринка ММ, феноменална акустика, још боља атмосфера. После Кармине су певали старе грчке песме, а на "Ми паракало" публика је устала и певала заједно са хором. Почела је киша, али се нико није померио док песму нису отпевали до краја. То је био један од најјачих утисака у мом, не баш кратком животу. И сада се најежим када се сетим.И, гле чуда, прође 63 минута, заврши се Кармина, а ја ухватих себе како сам био тамо негде, а нисам оцењивао појачавач.Оног тренутка када нестану кондензатори, транзистори и жице, а остане само уживање у музици, схватите да сте направили нешто вредно, квалитетно и да овај наш заједнички хоби има смисла.Толико.

Да, наравно, то је твоја памет.Зове се Колоквијум и када буде завршен и у кутији, иде у Галерију система.Да, умноживачи капацитета су на привременом хладњаку. У кутији иду на дно, са грецом. Иначе су једва млаки.Електролити су они које сам имао, непознате бугарске марке Елна. Нећу много да се правим паметан, али ако напајање није симетрично и мора да се стави спрежни кондензатор, доњи део опсега је инфериоран у односу на симетрично напајање. Наравно, послушаћу те и ставићу електролит какав си дао у шеми.Када буде готов други канал, Колоквијум иде у кутију и на прави систем да покаже шта зна. Послушаће га и неко млађи, моје старачке уши више не чују преко 12kHz.

И још једна фотка.

Начини га стрико.И ради.Ма, одлично ради.Хвала, Сипи. Хвала свима који су помогли.Вечерас сам саставио један канал, други на IRF610 има спој гејт - дрејн. После детаљне контроле водова и лемова, претпостављам да је транзистор неисправан, а други тренутно немам, па то остаје за сутра.О звуку не могу ништа да кажем, још је прикључен на пробни звучник (ауто звучник у ТЛ кутији, канал ради штедње скраћен на пола, вредност 0 дин) и пробни CD (преносни, купљен на Лимунду за 43 дин). Конфигурација боли глава, а ипак свира добро. Ма, одлично. Још бих слушао и играо се са мирном струјом, да није улетела Свемирска Полиција и конфисковала батерије из CD-а да би их вратила у даљински од телевизора.Почео сам са 200 mА и полако подизао до 1 А, али је то много за овај хладњак. На 600 mА хладњак је врућ, а температура стабилна. Колико је то снаге у А класи не знам, није ни важно, ја сам задовољан.

Нешто сам се кисело насмејао. Тај четвртак и тај курс нису много далеко.

Онде само плоче испод уређаја вреде више него мој ауто.

Кратко и јебитачно. (Цитат из Маратонаца)Питао сам за заштиту из простог разлога што сам негде прочитао да је човек утрошио много времена да избруси алуминијум и добио лепо кућиште, али је, у процесу елоксирања, жива сода појела површински слој и ефект брушеног алуминијума се изгубио.Код Леа брушени алуминијум даје изузетно леп изглед и цела кутија, заједно са прецизном обрадом, изгледа фено-мено-менално.

Свака част, алал вера.Лео, како је алуминијум заштићен?

Ако ти и zeljkor завршите трговину, да ли си можда рад да отуђиш елко тегле?

Леле, кол'ки хладњак!Ман'те се сланине, пива, сапуна и Пакистанаца, него дајте слике. Као поменута Божен - пре биомеда и после. И нека буду мало веће, овде има старијих људи.

Па и не личе баш.

Алуминијум је врло незахвалан за рад. Овакво чишћење хладњака једноставно нема сврхе. Ако сте хтели да изгледају лепо, требало је у топлу воду да сипате течност за судове и оперете их механички (крпом, четком, сунђером), а најпрљавије делове зеленим делом кухињског сунђера, фином жицом за тефлон или водобрусним папиром градације 1000. После тога следи испирање текућом водом и брисање сувом памучном крпом. И то је све.Потапање алуминијума у раствор живе соде је већ почетни део процеса елоксирања. На тај начин се уклања слој алуминијум оксида. Ако се ту стане, за пар минута почиње оксидација алуминијума и за неколико сати слој је опет на површини хладњака.Пескирање му дође на исто, скинеш му слој, а он се опет сам направи.Моја препорука: удрите по пиву, а посао препустите Биљани, нека бели хладњаке, нарочито ако на крају треба да буду црни.

Ако желиш да избегнеш све контакте, пробај да то изведеш бежично, нешто као Тесла.Добићеш одличну заштиту и Нобелову награду приде.Узми човече реле, као што ти искусни вукови кажу. Савремени затворени релеи су пуњени инертним гасом, нема лука, нема ерозије контаката, нема прелазног отпора, а нарочито нема везе са музиком. Хоћу да кажем, ако слушаш Сачма, Душка Прелевића, Владу Калембера и њима сличне, храпавост у њиховом гласу нипошто не потиче од заштите звучника.

http://www.alliedelec.com/Images/Products/Datasheets/BM/OMRON_ELECTRONICS_LLC/821-0718.PDF

А - ха. Па што одма' не кажеш?Шта вреди, биас је реда 1А, значи опет кради комшијине фелне.

Крешчендо о коме се овде говори је из децембра '82. са 2SJ50 и 2SK135.Крајем прошлог века Електор је објавио Миленијумско издање, осавремењено, са по једним паром 2SJ201 и 2SK1530, 90W/8Ω.Ови транзистори су лакши за набавку, јефтинији, а и мање их је, мирна струја је 200 - 250 mA, па можда треба пробати ову варијанту.Ја и даље не одустајем од питања: Шта је то beefed F5 (Моћни ЗМ) или full-blown-heavy-AB-biased F5 (Сипи)?

@zendralВећ три дана ти шаљем на ПМ поруку да не могу да ти пошаљем фајлове преко овог форума и да ми пошаљеш мејл на fokussd(et)yahoo.com.Одговора нема. Надам се да ћу овако да привучем твоју пажњу.

@zendralПоздрав и теби.Зашто се стало са темом? Иако сам вероватно по годинама најстарији члан овог форума, ја себе сматрам почетником, што и пише испод мог ника.Не познајем лично ни једног члана форума, а видим да теоријска расправа у мом топику превазилази оквир теме. Имам своје мишљење, али себе не сматрам довољно компетентним да га јавно изнесем. Због тога сам у посту #43 написао да се повлачим.Стало се са темом, али са Сипијевим појачавачем није. Испоставило се да оно од чега сам пошао, трафо, кондови, хладњаци, нису довољно велики. Последњих пар месеци сам потрошио на набавку компоненти по poor serbian принципу, дакле отпади, бувљаци, Limundo.com, уопште сва места на којима може да се прође јефтиније. Са сваком новом варијантом хладњака сам цртао нове плочице.Тренутно сам у великој гужви, као сељак - пољопривредник, берем брескве, времена немам низашта друго, па све чека крај сезоне, да бих од јесени реализовао започето. На самом почетку сам написао да сам најспорији самоградитељ, а сада доказујем да је то тачно. Мени задовољство представља сам чин градње, а не да што пре дођем до краја.Немој много да се ослањаш на моје нацрте плочица. Ја имам основно знање о томе, али сам пуки аматер. Одговорност за оно што сам нацртао не могу да делим са другима. Ако нешто не ваља, коштаће само мене. Када појачавач пропева и видим да је све ОК, онда могу да своје искуство поделим са другима на обострано задовољство. Дотле, ни сам не знам да ли сам и где сам погрешио. Врло радо ћу ти послати све варијанте плочица, а ти одабери која ти одговара и одлучи хоћеш ли да их искористиш.Поздрав

Може ли ово чудо да охлади Ф5?

Шта је то? Да ли је то неко већ радио? Или има намеру да ради, па је купио 25 парова латералаца?

Ево Румуна, готове плочице и две варијанте излазних транзистора http://www.vicol-audio.ro/quasar.phpНе заборавите на Сипиндо, просвираће за пар месеци, а до Нове године имаће коотију, конекторе, а светлеће и диодица када је укључен.

Знам да мене ниси ништа питао, само да ти пренесем моје искуство.Имао сам и ја један топик на ову тему, звао се "Шта да правим, а да не боли". Тамо сам сам себи предложио пар проверених појачавача, као Лич амп (Стон Колд ми је љубазно понудио готове филмове за плочицу) и Румунску верзију појачаног Квода 405 (Румун се 20 година врти око исте топологије и у детаље анализира сваку компоненту). На крају ми је Сипи предложио свој појачавач, кога сам назвао Сипиндо (памет Сипи, делови Лимундо). На жалост, моја верзија "српског инверзног инжењеринга" (имам овај трафо и ове хладњаке, шта да правим) није упалила. Док сам јурио већи трафо и веће хладњаке, стигло је лето, сада берем брескве, пакујем, превозим, продајем и немам времена ни да спавам. После ме то исто чека и са јабукама, па негде крајем септембра могу да се вратим у нормалу (ако је данас могуће да си нормалан) и да наставим започето. Предност Сипијевог пројекта је што имаш сталну подршку, што би ми сељаци рекли "24/7".Што се тиче варијанте "студио, техно..." иди на Борин сајт, тамо имаш већину појачавача на +-50V и снаге 100 - 120 W. Бора експериментише са различитим топологијама, а ти одабери шта ти се свиђа. Бора на захтев даје (или не даје) и нацрте штампаних плочица (за оне којих нема на сајту и по форумума). И од њега можеш да очекујеш подршку.Ако хоћеш одговор да ли је бољи колач са шлагом и вишњом или са чоколадним преливом, нећеш га добити. Свако има свој укус, а ти одлучујеш тако што пробаш. Ја навише волим овако: шлаг, па чоколада, па горе вишња.