stein

A laže tako leeepooo...

Hvala Vinko, pogledaću pa ću razmisliti o sugestiji i komentaru i odgovoriti

Ovo su slike koje bivaju moj izbor... A sve u smislu razjašnjenja razlike između onoga šta model želi da vidi i kako ja doživljavam stvari...

Hvala na komentarima i sugestijama Cenim vreme i trud odvojen da se nešto pogleda a isto tako i mišljenja i nema nikakvih razloga da se nešto stresiram oko komentara a prvenstveno vezano za lične percepcije... Ovo su one verzije fajlova koje su modeli sami izabrali kao njima "najlepše" i izdvojene za foto štampu a sa namerom da ih negde kod svoje kuće postave kao trenutak gde se osećaju lepo i pozitivno. Sa aspekta prirodnosti i vernosti a u smislu čiste fotografije, definitivno su sve slike ispeglane do glatkosti. High piano polish... (tehnički gledano čisti overkill) Ali očekujući da će i to biti na stolu a bazirano na preliminarnim razgovorima šta model želi za sebe, od većine slika sam radio po 4-5 verzija a sva razlika se svodila na intenzitet "peglanja" fine strukture kože lica i ruku. Uklanjanje bubuljica i mitisera se podrazumeva a od slučaja do slučaja, očekuje se čak i uklanjanje pigmentacije... Zanimljiva lekcija iz ženske percepcije samozadovoljnosti sopstvenim izgledom... Što se tiče komentara koji sam dobio od Trottera čime bih trebalo radije da se zanimam, ne mislim da je neumesan ali isto se tako radujem mogućnosti da se sa tim ne složim, a bez ikakvih negativnih emocija na račun samog komentara Rad sa ljudima je poseban izazov i ako se posvetim radu sa nečim drugim, nikada ovo neću naučiti i usavršiti. Mogu pročitati sve ikada napisane knjige i odgledati hiljade sati video tutorijala ali iz toga neću ni blizu toliko uspeti da naučim ono što naučim iz svake iskorištene prilike da učim u praktičnom radu. Da, teorija mora da se savlada, pravila nauče i na tome radim poslednjih nekoliko meseci mnogo više nego ikada ranije. Zahvaljujući dobroj volji modela koji su samo obične osobe iz svakodnevnog života da odvoje svoje dragoceno vreme i učine mi uslugu da budu ispred kamere, dobijam uvek nove prilike i nove izazove i nova rešenja za sve moguće probleme u procesu učenja. Pošto sve radim na bazi "dobrovoljnog rada" kako s moje tako i sa strane modela, mislim da ne smem odustati od ovoga nego raditi dok ili ne postanem odista dobar (voleo bih i više od toga) ili ne shvatim da nisam sposoban za to. Vreme će pokazati Pošto se pokazalo da od mene dobar elektroničar nikada neće biti, a skockao sistem i sada naprosto samo uživam u slušanju muzike as it comes, slobodno vreme koristim eto, ovako... I sve dok neko bude srećan i zadovoljan onim što uradim, meni će to biti dovoljna nagrada da nastavim sa još više elana i energije

Svetlo u osnovi, ali naravno uvek utegnuto u post procesiranju.... Model je oduševljen, ne diram ništa

Čisto da se ima i to...

Zaboravih da se pozabavim opcijama noćnog snimanja tj snimanja u uslovima smanjene vidljivosti. Prethodne generacije Nikona uglavnom završe svoje na ISO6400, novije su tu gde i Canon, na ISO 12800. K-S2 ima mogućnost da radi do ISO 51200! Da, slike na ISO51200 su pune šuma i zapravo sranje, zato što je to isforsirana softverski generisana vrednost, ali su zato na ISO6400 i ISO12800 još uvek veoma dobre. PPošto je to na Nikonima i Canonima kraj, tamo su im slike opasno blizu onoga što dobiješ kod Pentaxa na 51200... Uostalom, imam sijaset slika koje su savršene a rađene su na ISO 6400 i ISO 12800. Ali nemoj da veruješ meni, prepun internet sajtova gde možeš da proveriš in depth reviews ovih aparata... Treba da svi budu načisto da postoji samo jedna ISO vrednost na senzoru svakog aparata, a to je uglavnom i najčešće ISO 100. Sve ostalo je softverska manipulacija. Kada imaš kontrolisane uslove slikanja gde možeš manipulisati svetlom, onda možeš uvek raditi na iso 100. Problem je kad nisi u mogućnosti da petljaš sa svetlom nego imaš to što ti okruženje pruža... E, onda... Postavi samo pitanje sebi da li više gledaš u dubinu džepa ili rezultate koje očekuješ... Čisto zarad fore, ovaj lik prodaje nov K-S2 po smešne pare... http://www.kupujemprodajem.com/Pentax-K-S2-telo-ili-sa-18-50-41366949-oglas.htm?filter_id=82716673 Ako je za kakvu pomoć, lik je okej i nije hoštapler...

@crni Imao sam vremena i osetim da mi se nešto ne zbraja. U obe varijante u koje gledaš (DSLR vs prosumer) veoma mnogo pažnje obraćaš na cenu i tehničke karakteristike. To mi je jasno, međutim, nisi odgovorio na vitalno pitanje, za čega bi koristio foto aparat koji kupiš i da li uopšte imaš nameru da ikada u budućnosti praviš korake dalje i ulažeš u to. Daću ti primer. Imam frenda fotografa koji već godinama koristi Nikon D80 (izašao 2006, 10MP) i uz njega ima tri objektiva. Sve što mu padne na pamet, odrađuje sa tim. Ima poprilično jasno definisan stil fotografisanja i prilično prepoznatljiv stil kako mu fotke izgledaju kao krajnji proizvod. Siguran sam da kada bi finansijski to mogao, kupio nešto modernije, ali ne može, što ga i dalje ne čini ništa manje vrsnim fotografom. Što se različitih varijacija na temu tiče, različiti proizvođči imaju različite proizvode i skoro svake godine na tržište se izbaci nešto novo, ali to ne znači da nešto starije generacije nisu dobre nego je naprosto reč o tržišnoj utakmici gde se svaki od njih trudi da ponudi konkurentnu mašinu za novonastale uslove koje omogućava razvoj tehnologije... Koliko sam ja uzgledao razlike u tech. spec D3200 vs D3300, male su razlike, a da budem iskren, D3200 je za početnika po mnogim parametrima bolji. http://snapsort.com/compare/Nikon-D3200-vs-Nikon-D3300/detailed Ono što ja vidim kao potencijalni problem u nekoj budućnosti, Nikon uopšteno ima odlične objektive, ali su i skuplji (vs Canon vs Pentax). Canon 1100D, 1200D, 100D nisu ni blizu Nikona D3200 ni po čemu. (imao sam Canon 1100D i odličan je aparat, daleko od toga da nije ali ne može na isti autobus sa Nikonom D3200) Canon 1200D je samo doterana verzije istog... http://snapsort.com/compare/Canon-EOS-1200D-vs-Nikon-D3200/detailed Međutim (ko o čemu) Pentax K-S2 je recimo skoro pa neuporedivo bolji aparat od Nikona D3200 (bar što se mene tiče, a pričam o ličnim iskustvima pa uzmi ovo sa "grain of salt") http://snapsort.com/compare/Nikon-D3200-vs-Pentax-K-S2/detailed Jedan od podataka koji se na ovakvim sajtovima konstantno pojavljuje je broj dostupnih objektiva a to je nerealno jer Pentaks koristi tzv "K" mount koji se nije menjao od 1975 pa praktično možeš da koristiš bilo šta proizvedeno unazad 40+ godina. Da, dobar deo toga jeste manuelni objektiv koje zahteva više rada, ali tu su i Sigma i Tamron koji rade fenomenalne objektive za veoma pristojne cene plus sijaset korištenih vrsnih objektiva koje možeš koristiti. Kod svakog iole modernijeg Pentaxa (unazad desetak godina) se provlači ista priča, ima stabilizaciju u telu, što znači da i manualni objektiv od 30 godina koji kupiš za 2 ili 3 hiljade dinara na KP ima stabilizaciju. Uz to, ako radiš u manualnom modu (stari objektivi nemaju autofokus) ima tzv potvrda fokusa što u praksi znači da u tom trenutku kada izoštriš objektiv, aparat ti signalizira crvenim kvadratićem koja tačka je u fokusu i daje i zvučni signal. Čak možeš u nekoliko poteza podesiti da aparat NE okine ako slika nije izoštrena ili da to učini automatski kada je slika izoštrena. WR je weather resistant, što znači da možeš da budeš na pljusku i slikaš a bez da se sav daš u nevolju kako da ga zaštitiš. Doduše, ne možeš raidit podvodne fotografije, ali kiša i slične stvari mu ne mogu ništa. Moj K-3 II jeste WR ali ja nisam pa se držim dalje od kiše i kijameta, ali nije loše da znaš. Tamo gde mnogi aparati (evo baš drugar bio na zimovanju, na minus 27 mu se aparat redovno gasio posle jednog do dva okidanja sa full punom baterijom, Pentax radi garantovano i do minus 40... Sony se prvenstveno fokusira na video performanse a izbor objektiva je stvarno veoma ograničen a cene su da se onesvestiš ,i tu prestaje potreba da ga dalje poredim, bez obzira na kvalitet slika koje ume da napravi... Sva priča o DSLR-ima počinje da bude bespredmetna ako ti nije u planu da vremenom dokupljuješ objektive i ozbiljnije se posvetiš slikanju. U tom slučaju, dreši kesu i kupuj neki Canon prosumer. Ako ti je to puno, onda neki dobar noviji iPhone i pravićeš fantastične slike, ali ne zaboravi, ne na "auto" režimu, nego uz podešavanja ( a to je svakako proces učenja koji ne možeš izbeći ako hoćeš da praviš "wow" slike) Dakle, kada budeš znao šta zapravo želiš, znaćeš gde da gledaš...

Ja sam te varijante batalio pa sam prvenstveno prešao na tzv "prime" objektive sa fiksnom žarišnom daljinom, 28mm F2.8, 30mm F1.4, 50mm F1.8, 90mm F2.8, 100mm F2.8 Imam samo dva zoom objektiva, Sigma 17-50mm F2.8 (cca 390€ nov) i Tamron 70-300mm Macro (cca 140€ nov) kojeg koristim samo u području od 70-90 mm i to isključivo za portrete u studijskim uslovima. Moj Pentax je u klasi Nikona D7100/D7200 pa je malo nerealno da ja sad nešto balavim šta je bolje za tebe... Kao što se iz nabrojanog da primetiti, ja sam se opredelio za kvalitetne objektive i svaki ima neku svoju namenu a to košta. Što se prozumera tiče, ćera ima Canon SX50 HS koji ima 50x optički zum, mislim da je 12MP i sasvim dovoljno za većinu potreba a danaske isti ako se nabode polovan a dobar primerak, ne košta bogatstvo. Za rekreativno slikanje na putovanjima savršena spravica. Ima na KP jedan u Trsteniku za 230€... Ono što mi se ne dopada kod prodavca je činjenica da je navodno član od 2011 a nema ni jednu jedinu ocenu. Ni pozitivnu, ni negativnu... Otkako ne trošim na audio, imam više nego dovoljno para da se poprilično ozbiljno bavim fotografijom a pošto ima već sigurno 5-6 meseci kako nisam uopšte uključio muzičku opremu, dobro što sam se batalio fifija... Dva mala JVC-a pored monitora i mali Kenvood ispod štampača su mi savršeno dovoljni...

Nema na čemu. Nego, Ja bih nešto da te pitam kad već gledaš po entry level aparatima, imaš li favorita i drugo, da li konačno dolaziš u fazu da si spreman da kupiš aparat? Pitam iz praktičnih razloga. Ako planiraš da uzmeš neki DSLR aparat, onda ozbiljno razmotri opciju da umesto 18-55mm umeš recimo nešto što gde u ponudi ide objektiv bar do 80-85mm ili čak 105, 135mm. Ako misliš da kupiš DSLR i zadržiš se na jednom objektivu, onda je to mnogo inteligentniji izbor. Ako si spreman da kasnije uložiš u još neki objektiv, onda okej, ali ako misliš da ostaneš na samo kit objektivu, postavlja se pitanje šta zapravo želiš da ti bude primarna tematika za slikanje...

Ajd, kad smo već kod toga, uzmi sad lepo foto album i pogledaj na kojoj fotografiji imaš odnos veličina 16:9... tj 1:1.77 (visina u odnosu na širinu) Uglavnom se slike rade sa odnosom 1:1.5 tj ono što je Progster napisao... 10x15cm, 20x30cm itd... Imaš dva načina da na papiru 20x30 odštampaš sliku koja je u računaru 16:9 ... ili otpada delić sa leve i desne (ili samo jedne) strane, ili dobijaš sliku gde iznad i ispod slike dobijaš beli papir. Ja kada radim neke slike u 1:1 formatu (tzv Hasselblad full frame format) naprosto moram da prelomim kolka slika treba da bude u santimetrima a shodno tome bira se veličina papira na kojoj se radi a višak se odseca skalpelom ili makazama... Evo ti slikovit primer 16:9 na 4:3 slici. Gore i dole gubiš visinu ako želiš da ti cela širina 16:9 formata stane na papir... Da ne budalim, evo lepo objašnjeno kako to funkcioniše... http://android.stackexchange.com/questions/158049/what-does-aspect-ratio-has-to-do-with-the-megapixels

Razumem šta te muči, ali ako malo obratiš pažnju, skontaćeš da se veliki broj slika koje se danas prave i dele na internetu prikazuju na web stranama koje uz sliku, najčešće se desne strane imaju i prateći sadržaj. Na primer Facebook ima sa desne strane slike komad bele pozadine gde je sadržaj o tome ko je postavio sliku i prateći komentar, npr Youpic sa desne strane ima podatke o slici (opis, tehničke karakteristike snimka, lokaciju itd plus eventualne tekstualne komentare) a da budemo iskreni, od svih slika koje se danaske prave, najveći broj završava na internetu... Onima koji svoje slike dele, važno je da oni koji sliku vide, znaju ko je sliku pravio, šta je njegova priča iza slike i feedback onih koji sliku gledaju, budimo realni, mnogi fotografi očekuju i bore se da upravo preko interneta steknu nove klijente, mnogi potencijalni modeli žele da saznaju nešto o fotografu i steknu neki uvid da li je to profesionalac kome mogu da veruju i da li mogu da očekuju neku saradnju itd... Na mnogim sajtovima (flickr, 500px youpic itd) se slike na "glavnoj strani" prikazuju kropovane u kvadratnu ili pravougaonu formu pa tek kada klikneš na sliku, ista se prikazuje u obliku u kojem je stvarno oblikovana. Za full screen pregled jeste bolje imati fotku koja popunjava piksele ekrana po punoj površini, ali čak i da sve batalim, kada odeš u bilo koji editor, slika je negde na sredini, a sa jedne ili čak obe strane imaš alatke sa kojima radiš pa ti npr 1:1 ili 4:3 format bukvalno upada u taj prostor i popunjava ga... Dakle, svodi se na to da je format ekrana i sve današnje internet i softverske zezancije u usklađenosti, ostaje samo jedna stavka a to je prikaz u full screen modu. Veruj mi da jako malo ljudi gleda sliku preko celog ekrana. Od ruba do ruba... I naravno, kompozicija slike... Kod svake slike ima nešto što povuče oko i postaje "centar" bez obzira na geometrijski centar ekrana (presek dijagonala) a sve ostalo oko tog centra je samo kompliment tom centru. Dakle, imaš uvek nešto (kod dobrih slika) pogotovo kod portreta što je "centar svemira" a sve ostalo orbitira i veruj mi da retko ko zagleda u rubove i ivice slike. Ta fokusna tačka je najvažnija (psihologija) a sve ostalo samo izdiže tu tačku (ili tačke)... Nadam se da ovo objašnjenje daje više svetla na tvoju dilemu oko pitanja zašto niko ne radi 16:9 kao nativni format na fotoaparatima. Kada se prelomiš i kupiš fotoaparat, napraviš par hiljada slika, izabereš svoje najbolje i kreneš da ih redom pregledaš, shvatićeš da je to u stvari tako... Ili tako nekako... Manje brini, više slikaj edit: pogledaj ovu moju sliku gore... Negativni prostor sa leve slike je prazan, nema detalja, nema ništa osim beline koja ističe portret sa desne strane. Oko ide na lice, na oči, usne... Sve ostalo je samo tamo da ostvari kompoziciju kako je zamišljena...

Fotoaparat ima senzor određene veličine i proporcija. Ako je recimo veličina slike u bilo kom odnosu veličina (3:2, 4:3, 5:7, 16:9) širina snimljene slike u pikselima će uvek biti ista, samo se svodi na to koliko ćeš piksela koji zbog drugog odnosa veličina strana izgubiti od piksela koje si platio. 16:9 je kinematografski format, ali ako je senzor proizveden u odnosu 4:3, sve što bude iznad i ispod tog odnosa, ispada. U suštini, svaku od slika možeš veoma lako bez ikakvih specijalnih veština i softvera skresati na željeni odnos tzv kropovanjem. I nema nikakve veze sa klasom i cenom aparata. Fotoaparat je fotoaparat, a to što može da snima video zapise do maks 30 minuta, to je samo bonus omogućen softverom. Standardni fotopapir je isto tako npr 25x38cm i nema problema da ti se odštampa kropovani snimak u 16:9 formatu, ostaće ti dole i gore belo pa bacaš papir koji si platio. Ali ako ti je slika baš tako dobra, onda te i nije briga, ne? Ja se time ne bih opterećivao. Što se "scena" tiče, to su setovanja u aparatu isključivo za jpg (lossy) snimanje gde određeno setovanje na određeni način manipuliše kontrastom, saturacijom i sl. Ja već poodavno uopšte ne slikam u jpg, samo u raw (lossless) i tek u post produkciji snimam kao jpg.

Pozdrav iz bele Subotice...

Pa dobro... inače, svi ti zlatni preseci i trećine i spirale su precenjene stvari. Slika je ili dobra ili nije.... Isto kao i naj-haj-end oprema. Nagledao sam se loših slika rađenih sa najboljim aparatima i fantastičnih rađenih sa mobilnim... Nema pravila... Jedino pravilo je da se prvo nauče sva ta pravila zato da bi se posle kršila.

E... Sad ću da ti natrljam malo nos, ali da se ne ljutiš. Ovde si postovao podosta linkova iz kojih se može ponešto korisno naučiti. Odeš tamo, pročitaš, podeliš i onda ništa od toga ne iskoristiš? Bubo lenja

Vid' lepo si mi rek'o da više ne pravim pojačala pa sam te poslušao Ovo nije zapaljivo...

A šta, sad ćemo se gledati sa visine? Ja sam mislio da smo ovde svi jednaki? Nivo, čuj, nivo... Ja sam ti baš neki nivo... Elem... Sa slikanja od pre nekoliko dana: Mony_4751_BW1o1 by Robert Stein, on Flickr

Slikaš ti nešto ponekad?

U ovom slučaju (ovo što si nakačio) manja žarišna daljina sabija stvari u sredinu pa je tamo distorzija najveća. Bilo šta ispod 50mm nije preporučljivo za portrete jer stvara očigledne deformacije u slici. Idealno je negde između 70 i 150mm. Na primer Sigma 17-50mm F2.8 koju imam ima vidno polje 72.4° - 27.9°, Sigma 30mm F1.4 45° dok Pentax 100mm daje 16/14° (diagonala/horizontala), Tamron 90mm 18.2 ° / 15.2 ° itd... Čista fizika.

Elem, baćkam se slikajući. Sinoć je moja ćera bila "žrtveno jagnje"... Hannah_dec28_3 by Robert Stein, on Flickr

Ako se slika u RAW onda se to stvarno lako koriguje, samo se dotera white balance (temperature) mada ko ima LR/PS to može da odradi u jpg, samo se izabere iz Filter padajućeg menija - Camera RAW filter...