Archangel

Bio mi drugar juce, jos jedan u nizu. I pustim mu ja cevasa a on zebezeknut. Inace muzicar. Intresantno je kako ljudi odreaguju pozitivno na zvuk cevi posle onolike gomile, slusanja cipova (da ce ne nealjute ljubitenji cipa  ). Pitam ga ja, onako u sali, "sta mislis, treba li da menjam nesto u zvuku?.", a on ce " Neeee!!!! nista nediraj s ti normalan odlicno je". hehehe ne da sam se slatko nasmejao   . Da budemo iskreni, jos ovo nije doterano kako valja, ali eto ljudi ipak cuju razliku . Pogotovo kada posle cevasa sednu za racunarske 2.1 ili 5.1 sisteme.

Nista.. novu koristi a staru pozlacuj . Mada iskreno zasto bas zlatna?. 

Ok fino peskarenje pristojan proces za skidanje naslaga mada garantovano ostecuje deo materijala. Zar plastika nije mogla nekom hemiskom metodom da se ocisti?. Ona bi trebalo da bude prilicno otporna na hemikalije. Mislim hemiski proces ciscenja je mozda nebi fizicki ostetio..

Nesto sam trazio po netu.. Nije bas rucica za gramofon ali....

Teorija i praksa u kombinaciji za pentodu u pentodnom vs triodnom modu kažu otprilike ovako :

 

pentodni mod: manja linearnost, visoka izlazna impedansa, puno pojačanja/snage, visoka iskoristivost (u%) - velika izlazna snaga, laka za poterati

 

triodni mod: veoma linearna, niska izlazna impedansa, cca 1/3 snage u odnosu na snagu u pentodnom modu, dakle mala iskoristivost, teža za pogon zbog visoke ulazne kapacitativnosti kombinovane sa malim pojačanjem, ipak, pentode u triodnom modu su unekoliko lakše za pogoniti od čistih trioda. Nešto snage se može dodatno izvući ako se rešetka natera u pozitivu (vs negativni prednapon rešetke)

 

Spektar distorzije se takođe razlikuje...

 

Važno je da napomenem da ovo što sam napisao nije ništa do čista generalizacija, a ne obavezujuća rezultanta primene jednog ili drugog moda rada lampe. Iskusan graditelj uz primenu znanja može dobrom konstrukcijom i dobrom implementacijom, sve ove nedostatke da reši i skoro stopostotno eliminiše a iskoristi sve prednosti koje jedna ili druga konfiguracija pružaju...

 

Što se mene lično tiče, zvučno preferiram kad je pentoda u triodnom modu, srećom, mogu to sebi da priuštim imajući u vidu da su zvučnici nenormalno osetljivi a pojačalo koje imam ima EL34 na izlazu... Slušao sam razna pojačala sa EL84, i uglavnom mogu da kažem da je većina bila vredna slušanja, ali nisam siguran da li je ijedno bilo u triodnom modu (govorim o SE EL84 gde je teoretska max snaga 5W a realna, sa minimalnim izobličenjima daleko manja)

 

U nekim slučajevima, konstruktori su se opredeljivali za primenu EF86 kao ulazno pogonske lampe a iza bi ubacili neku power pentodu kao što je EL34...

 

Postoje i druge zezancije, kao što je odabir lampe (power) za neku konstrukciju, pa se na primer kod 6L6 pentode/triode switch vrši skoro 100% bezbolno, dok se sa 6V6 skoro uvek javlja problem sa šumom i totalnom promenom karaktera zvuka - srednje visoki spektar biva potisnut ka "tamnijem" zvuku ako se promenom iz pentodnog u triodni ne promene i neke druge stvari u okruženju lampe... To se lako može eliminisati detaljnim pregledom datasheet-a i krivulja pojedinačne odabrane lampe koja bi se prebacila iz pentodnog u triodni režim rada.

 

Postoji mogućnost da se sve reši na elegantan način, uvođenjem adekvatnog prekidača kojim se može promeniti režim rada...

 

Usko grlo priče je uglavnom izlazni trafo iz (pra-)starih radio aparata gde se teško može izvući pun odziv ispod nekih 100-70Hz (što u ono vreme, sa zvučnicima koji su se povezivali i nije bilo neophodno) ali ima i trafoa sa kojima se lepo može priča spustiti i ispod 50Hz što je već sasvim korektno...

 

Za zabavu i učenje, evo jedne strane koju vredi ubaciti u favorite/bookmarks-e: http://www.sewatt.com/node/16248   (slobodno se fokusirati na izlazni stepen, zanemariti ulazne pojačivače za mikrofone i gitarske pick-up-e)

 

i jedna sličica kako se u načelu može rešiti prekidač/preklopnik za prebacivanje iz jednog u drugi režim rada...

 

Hvala na ovako iscrpnom odgovoru. Jos ranije sam negde procitao da je izlazni trafo jedna od najbitnijih ako ne i najbitnija stavka kod lampaskih pojacala. Iskren da budem ja sam sastavio pojacalo po onoj semi koju si video gore. Negde sam procitao da je to resenje dosta dobro, za neki pocetak u izgradnji lampaskog pojacala sa EL84 na izlazu. Zasad se nisam bazirao na sopstvenim proracunima vrednosti elemenata, na osnovu izlaznih krivih. Racunao sam da je dizajner aktulene seme obavio taj deo posla. E sad.. Svasta je meni padalo na pamet. Primera radi da te ispravljene nepone ispravim jos lepse sa grecovima i vecim kapacitetima u kondovima. Pa malo bolje resavanje uzemljenja (tu mi se ona tvoja ideja sa ubacivanjem termistora izmedju nule sekundara i mase sasije bas svidela) 

Poenta je da sam u pocetku hteo da dokazem samom sebi, prvenstveno da mogu da sastavim lampasko pojacalo na osnovu seme a da nista ne unistim  . Bio je to ispit vestine lemljenja i kakve takve pedantnosti u izgradnji    . Naravno sada kada je sve spojeno, na red dolaze merenja, racunanja, eventualne izmene pojedinih elemenata ili ubacivanje novih na osnovu dobijenih rezultata  . 

E tu dolaze do izrazaja svi ovi saveti od vas iskusnih. Imam ja neka pred znanja iz elektronike o izgradnji pojacala, ali to je bilo tako davno, da se vecina stvari pozaboravljala. Tako da mi je ovo odlicna prilika da sve naucim ispocetka .

Hvala!. 

  Borko

 

Osnovni razlog za moje kakvo takvo  poznavanje cevne tehnike je u tome sto sam poceo sa njima da se akam negde 76-77 , u skoli se tada jos uvek naveliko ucilo sve o elektronskim cevima , tranzistori su tada tu negde i poceli kod nas ozbiljnije da se primenjuju u raznim aplikacijama .

 

PL519 nije losa za PP OTL izlazne stepene , bilo spojena kao trioda ili pak kao pentoda , ako pogledas njen graf vidi se da pri B+/g2+= 160VDC moze da propusti u piku oko 1,5 A max , to je iz razloga sto je dizajnirana i osnovna namena joj je bila da sluzi u izlaznom horizontalnom stepenu snage( HIS ) za vece kolor CRT- TV , a zajednicka karateristika te HIS TV serije cevi je da imaju vrlo specificno dizajniranu katodu koja omogucava velike pikove struje bez brzog pada perfomansi cevi  , tako da su na tom mestu bile vrlo dugotrajne , nase Niske PL-ke su bile top kvailteta , jednu varijantu PL519 su 70 ` i 80 `Nislije isporucivali Amerima , i imam proverenu informaciju da ih je licno Julius Futterman ( NY ) ponekad i koristio u svojim OTL uredjajima a i hvalio ih kao izuzetne .

Osnovni problem sa PL519 je sto je u tom( B+=160V) rezimu rada dosta nelinearna cak i u triodnom spoju , tako da se mora upotrebiti dosta GNFB-a da se karakteristike PP OTL amp-a ` ispeglaju` . 

Licno sam uradio nekoliko parova PP OTL pojacala , neka sam u medjuvrenenu i rasprodao , ali stoji mi materijal za sastaviti bar jos jedno dva para takvih , probao sam i varijante sa 6h13c(6as7g) ,i  uopste nije lose ali je zato 6c33c-b  zakon za OTL , recimo da je jedan nas kolegion odavde skoro napravio OTL Circlotron sa 6 x 6c33c-b i izmerio oko 90W RMS na 8 ohma ( 0dB-GNFB), i ujedno dobio  fenomenalan zvuk i stabilnost rada pojacala .

 

Sto se tice tvoje ideje da se radi SE follower sa prigusnicom ima tu vise problema , jedan je sto je potreban relativno veliki drajv signal koji mora da pokrije i A2 klasu rada takvog followera , drugi je izuzetno mala efikasnost takvog pojacala , recimo da je pokojni Slobodan Super ( Sstrsat ) napravio nesto slicno sa 5 x 6c33c-b i dobio max izlaznu snagu od oko 5W pri mislim ukupnoj i konstanrnoj disipaciji tog OTL amp-a blizu 0,5KW ili tako nesto .

i treci problem je interakcija prigusnice na konacne perfomanse follower-a .

 Licno najbolji SE OTL koji sam uradio vise iz experimenta je bio sa jednom RCA-2A3 vezano klasicno u spoju sa zajednickom katodom , sa time da sam preko blokca reda cini mi se 6uF direktno sa anode ganjao cetiri Niska 800ohma zvucnika vezana redno , Fenomenalan zvuk za postignutih oko 3W max ,ali sve zajedno sa ipak nedovoljno SPL-a za moje potrebe .

 

Edit : Predlazem da se ova tema prebaci negde drugde da se ne bi islo u of-topik i tako kvarila Archangelov-a tema !

Ma prija ovoliko informacija svasta moze da se nauci iz ovoga . 

Nego... Kad drzim EL84 u Pentodi nemam apsolutno nikakvog brujanja ni na najtisem pojacanju. Ali kad prebacim u triodu cuje se malo brujanje... Sta bi moglo biti uzrok tome?. Imas li ideju?.

Primetio sam da u pentodi oce da ima hisa. Sta bi tome mogao biti uzrok?.

Prikljucio danas na analogni tehnics tuner i snimao malo rad. ponegde ima prekida u zvuku (namerno zbog autorskih prava )

11kV?!?!?!

Pa to baca iskru na metar od golog voda ako je malo veća vlažnost zraka!

Dobro je što se nećeš s time zezati.

Pitaj Banata kako je propalio prst sa VN na televizijskoj katodi.

U kikindi gde sam isao u skolu, jednog coveka je spalilo 4Kv. Naravno zavrsio je u bolnici i na kraju umro. To mi je toliko ostalo urezano u secanju, da pazim hiruski kada radim i sa niskim naponima. 

Što se tiče nastavka razvoja u pravcu PL36, meni čami u budžaku dva komada torusa (za napajanje) i dva izlazna SE trafoa motana od strane nekog (renomiranog) francuskog stručnjaka, sve ganc novo, pa nikom ne treba ... (dodao bih da u zasedi ima i kutija sa gomilom novih tridesetšestica, kondenzatorima i koječim za to pojačalo) ... Tako da nema šta da brineš, kad dođe vreme, nećeš imati problema oko nabavke delova

Ekstra. Cisto da znas, ovako sam doso na ideju o tome. 

Nije da se nisam izbezumio kada sam video ovo, ali..... Bolje je da se zasad drzim el84. Jeste da sam skolovan za niske i visoke napone, ali nije mi sad bas da se igram time. (bez 11kV nista  ). Salu nastranu uopste mi se neigra sa viskoim naponima.

 Arhangele

 

Nacelno nije losa ideja da dupliras ispravljac za drugi identicni kanal ,

 

PL36 se greje sa 25V napona i 0,3A struje , ali ta TV cev je druga prica , ipak prvo zavrsi taj maleni stereo blok pa ces onda lakocom ici dalje ka sve snaznijim i zvucno kvalitetnijim DIY cevnim audio pojacalima .

 

Edit : trebalo bi da imam negde takav izlazni trafuljak , ako ga nadjem javljam ti se na PP u toku sutrasnjeg dana .

Ako imas javi. Posto nebih da rastavljam lampaski radio. Hvala!.

kako je moguce da ljudi prave izlaze bez transformatora?... To mi nije jasno. Vido sam na jutubu dole. I kako je komuce da neki koriste 12 volti za celokupan rad lampe?????. Tek mi to nije jasno .

OK Archangele !

 

Vazno je da ne zuris ! , jer se u zurbi najcesce naprave greske .

 

Ta spoljna oplata koju opisujes jeste Anoda cevi , i njena kontaktna nozica jeste Br.7 ,a to sto se zazarila jeste znak da se protok elektrona emitovanih sa katode kroz sve tri kontrolne resetke ka anodi povecao toliko da se anoda od kolicine bombardovanja elektronima usijala , odnosno to je znak da je propisana maximalna dozvoljena disipacija anode ( Wa max = 12 Wati ) znacajno prevazidjena ,

Moguci uzroci toga jesu razni , ali iz svog iskustva bih rekao da se kod tebe desilo da je taj matori potencimetar jacine ( 1M / log ) izgubio unutrasnji kontakt , tako da je cev EL84 ostala u momentu bez referentnog otpornika za G1 i tada je cev najverovatnije nekontrolisano pro-oscilovala u ko zna u kom necujnom Mhz rangu .

 

Po mom misljenju nije ti potrebna jos jedna cela ECC83 da bi napravio stereo blok , dovoljno je da jednu polovinu te ECC-jke upotrebis za jedan kanal a drugu polovinu za drugi kanal , sve ovo pod uslovom da imas stereo izvore audio signala sa oko 2V eff , koji su obicno neki CD pleyer ili pak PC zvucna karta .

Kada budem bio u prilici nacrtacu ti prakticnu i jednostavnu semicu za to stereo pojacalce , u svakom slucaku moze da ide taj mreznjak i dalje ali ti je potreban jos jedan potpuno isto takav maleni izlazni trafuljak i jos jedna EI NIS EL84 ili neka slicna , ( licno najvise cenim stare Niske RR 84 -ke )

Moja zamisao i jeste bila da iskoristim tu duplu triodu, dodajuci jos jednu EL 84 koju, na svu srecu imam. Nego sam razmisljao mrezni deo (diode, otpornike i kondezatore) da dupliram za napajanje drugog dela triode i jos jedne El84. Imam stereo dzek i stereo ulaz   . Medjutim rekao si da imas dobru semicu za stereo pojacavac sa ovim cevima . Pa strpicu se do tada posto ipak imas mnogo vise iskustva od mene . E sad kad vec umes da crtas semice imam i dve PL36 -ice znam da je kod njih napon grejanja 12,6V otprilike. Ovo je sam cisto onako pitanje. Vredi li ici u tom pravcu nekada kasnije?.

p.s. Da ja prvo savladam ove "niskonaponske cevi" Ove PL-ke su malko puno za mene. Za sada.

p.p.s E da imam jos jedan izlazni trafo isto onakav za el84.

Hvala Arhanđele!

U vezi mog pitanja iz prethodnog posta - sve mi je objašnjeno u međuvremenu.

Hvala!

Molim . Ali tek sam sad video da trazis triologije ili slicno izvinjavam se na neupucenosti. Neznam dali ti je neko predlozio the hunger games http://www.youtube.com/watch?v=SMGRhAEn6K0, ako nije vredi pogledati. ima nastavak. a mozda ce ih biti jos   . Sorry jos jednom.

Nekoliko preporuka i od mene.

Znam da su mnogi odgledani ali ko zna, mozda neko i propustio nesto.

Zasad dosta.

Nema nista lepse nego dati nov zivot starijim stvarima . Uzgred ja sam potajno prizeljkivao metalik crvenu sa crnim freshnell-om. No i ovako lepo izgleda. Ako su prljavstine organskog porekla, mozda i nece biti tako tesko ukloniti ih. Moze li ta rucka da se elektrolizom presvuce nekim novim metalom?. Dali bi to uticalo na tezinu rucice?. recimo nesto kao bromiranje kod puscanih cevi.

 Archangele

 

-Recimo da su navedeni naponi grejanja tih cevi u okviru dozvoljenih tolerancija ( 6,4-6,5VAC ) , idelano bi bilo da su tacno na propisanih 6,3VAC .

 

- Te tri spiralno motane zice oko centralno postavljenog crveno / narandzastog usijanog stapa katode koji emituje oslobodjene elektrone jesu :

-Najbliza spirala do uzarene katode jeste prva resetka ( g1 ), i na nju dovodis pojacan elektricni audio signal iz prethodnog stepena sa Ecc83 , njena pripadajuca kontaktna nozica na postolju jeste br.2

-srednja spirala jeste druga resetka (g2) , i ona se nekada kod takvih pentoda snage naziva` mala anoda` , osnovna uloga joj je da konstatno ubrzava protok elektrona kroz vakum od uzarene katode ka anodi cevi ,i pripada joj kontaktna nozica br.9 .

-Treca i najdalja od katode a najbliza  anodi spirala jeste treca resetka (g3) , njena uloga je da svojim potencijalom vraca nazad  elektrone koji su se usled velike brzine kretanja odbili od anode cevi , ona kod cevi tipa EL84 nema posebnu kontaktnu nozicu nego je unutar balona cevi spojena linkom za katodu cevi , a pripada joj kontaktna nozica Br.3 ( K+g3) .

 

 Kao sto sam i sumnjao kod tebe se pomalo zari g2 resetka iz razloga sto  trenutno `stoji ` na prevelikom pozitivnom potencijalu u odnosu na katodu cevi , odnosno pozitivnom potencijalu u odnosu na masu sa izmerenih dinamickih 265V / 223 VDC .

Taj ces problemcic da resis lako tako sto ces ujedno  povecati katodni otpornik ( Rk) sa 150 na 180 ohma , zicani da bude i snage 2-3W , ali i vrednost radnog otpornika druge resetke(g2) sa trenutnih 1K na recimo 1k8 , snage 1-2W .

 

Samo da dodam i sledece pravilo koje vazi za vakumske elektronske cevi : Svako smanjanje temperature elektronske cevi reciprocno Produzava Radni Vek iste , a to se moze postici pravilnim postavljanjem statickih i dinamickih radnih parametara cevi isto kao i obezbedzivanjem pravilne ventilacije odnosno hladjenja elektronske cevi .

 

Dalje me buni taj izmereni napon na sekundarima mreznog trafoa od samo 2 x 235VAC , pa razmislajm ili je stvarno mrezni napon kod tebe samo nekih 160 - 180 VAC ili je pak neka greska u merenju  , zato sto taj radijski mreznjak prikljucen na 220VAC treba da ima oko 2 x 260 VAC na sekundarima za B+ napajanje .

Zdravo BANAT!.

Evo ovako:

Merenja cu ponoviti sutra ili prekosutra kad budem imao vremena. EL84 je u jednom momentu pocela da sija. Tj  ona njena crna oplata koja stiti unutrasnjist (pretpostavljam da je to anoda).

Sa ECC83 koja je trenutno uposlena, nemam apsolutno nikakvih problema ali i njoj cu smanjiti napon na filamentu na 6.3V radi duzeg veka trajanja.

Od samog pocetka sam sumnjao da su samo naponi u pitanju jer oni bi dali konstantno usijanje koje se nebi menjalo tokom vremena. Medjutim kada sam video da se usijava spoljni oklop (verovatno anoda), shvatio sam da nesti u koli pravi malo zesce probleme.... Dolazilo je do zasicenja, distorzija, gubitka jacine zvuka. Ugasio sam pojacalo da nebi ostetio cevke. 

Posto je 1M potenciometar star, sumnjao sam da on pravi te probleme. Odlemio ga rastavio i zateko mali horor unutra. Mast ili smesa koja je sluzila za podmazivanje osovine se zalepija po masi, i delimicno,

na otpornik. Uzeo sam grafitnu olovku i poco da cistim njome otpornik (znam... uzas ali ume da bude delotvorno u nekim situacijama), Obrisao i osmirglao, finom smirglom masu i kontakte koji se krecu po njoj i orporniku. Ocistio visak grafita sa otpornika, i lepo sve vratio nazad. Kad sam ukljucio pojacalo, ne samo da se sve vratilo na normalu, nego je i ona uzarenost na g2 reseci skoro u potpunosti nestala .

Naravno jos se vidi pomalo ali jedva da ima usijanja, ali to cu resiti bas onako kao si objasnio dodatnim otpornicima.

Zamalo da bacim potenciometar u pravcu sunca, ali zasad cu ga jos cuvati dok ne kupim novi.

Nakon toga sam slusao muziku oko sat dva vremena, i vise nije bilo isijavanja, osim onog jedva primetnog na G2.

Nakon preciznijeg merenja, cu postaviti rezultate da ih pregledas i das svoje konacno misljenje. 

Postoji sansa da moj trafo mozda i nije iz konkretno tog modela mada je sasija ovog rastavljenog radia potpuno ista sa onim kojeg imam, cak su i rasporedi podnozja isti. Ali sve je moguce.

Hvala vam svima sto mi pomazete oko ovoga. Dosta toga sam naucio, i jos cu .

Posto je ovo pojacalce tehnicki sklopljeno ostatak rada ce se usmeriti ka usavrsavanju napona, uzemljenja, eventualnog stavljanja u drveni oklop itd. (doterivanja do perfekcije).

Intresuje me posto je u predpojacanju dupla trioda, moze li se dodati jos jedna EL84 cevka pa da bude stereo. Da budu dva potpuno ista kanala sa istim mreznim delovima ali jedan trafo kao izvor?.

Naponi grejanja nisu idealno tačni, ali nalaze se u okvirima onoga što ni ja više ne bih mnogo čačkao. Što se tiče napona na rešetkama, tu ne mogu da komentarišem, morao bih za to da mnogo razmišljam a za par minuta već imam neke druge obaveze... (nije mi baš jasno to oko dve "g2" na ECC lampi - po svemu što ja znam, to je trioda, ima jednu anodu, jednu katodu i jednu rešetku, tj "g" po triodi... sveukupno 2 anode, 2 katode i dve rešetke)

ma greska u pisanju u pitanju je resetka na jednoj od trioda.....

Manje lampe (duple triode) nikada se ne greju ni približno toliko koliko se greju izlazne (veće) lampe - to ne treba da bude briga

uf dobro je oladio sam se mada.... sta sve moze da izazove pregrevanj lampe?. dali ti ovi naponi deluju ok?

kad prebacim iz pentode u triodu cujem malo jace brujanje.

Stigle lampe!!!  . E sad.... sa ulaznom triodom nemam neki problem radi mlaka je. skoro da se i negreje. Medjutim.... EL84 ko da ludi od grejanja... Jel ja tripujem ili to treba tako......  Izmerio sam neke napone u radu i ovako.

EL84:

Zvuk na minimumu, f=6,4-6.5V,  a=270V, g2=265V

Zvuk na maximumu  f=6,4-6.5V,  a=235V, g2=223V

ECC83: 

Zvuk na minimumu f=6,4-6.5V,  a=182V, g2=jos nisam izmerio 

Zvuk na maximumu  f=6,4-6.5V a=160V, g2=jos nisam izmerio 

BANAT... Sto se tice spirala... Ima ih 3. centralna na grejacu, pa jedna malo veca u sredini i jedna velika. Ona srednja blize grejacu, oce posle duze vremena (oko5min) da se uzari ne mnogo. ona velika nikako.

Napon direktno na sekundaru pre dioda 235V Konstantno.

p.s. potenciometar od 1M za zvuk moram pod hitno da menjam.... uzas....

  Archangele

 

Vizuelno dok to pojacalce radi ostrim okom proveri kroz otvor anode EL84 da li ti se usijava zica spirale G2 , ako se to desava povecaj malo vrednost G2 otpora (1K)ali isto i vrednost katodnog otpornika od 150 ohma , taj otpor od 150 ohma je bio dobar za B+ napon od oko 250VDC sa originalnim ispravljacem baziranim na  EZ80 ispravljacici , dok sada sa te dve 1N4007 i dobijenim B+ naponom od oko 350VDC taj otpor ne bi trebao da bude manji od 180 ohma ,

isto tako proveri napon grejanja lampi koji Mora da bude 6,3VAC zbog toga sto je taj radijski mreznjak nekada davno bio namotan sa primarom namenjenim za nekada standardnih 220VAC , ali je u medjuvremenu napon u mrezi  povecan na novi EU standard od 235-240VAC , tako da svaka vrednost napona grejanja preko 6,3VAC znacajno skracuje zivotni vek  tim tvojim cevima .

 

 Pozdrav !

Pozdrav Banacanine!. Prvo hvala ti sto si mi skreno paznju na te stvari. Naravno da cu odraditi sve po redu sto si rekao. I meni je u cilju da cevke budu dugog veka. Ici cu korak po korak bas tako kako si opisao, ako primetim bilo sta da se ne slaze sa ovim uslovima, gledacu da ispravim. i to pre konacnog pustanja pojacala u rad. Znam koliko su dobre cevke retke. I nije mi namera da ih tracim na nepaznju. Hvala jos jednom na savetu. Bice ispostovan .

p.s. ja sam na severu banata. Nasa mreza je jos uvek na 220V (dobro srecni smo kad dosegne i tih 220V ) . Ali salu nastranu ipak cu sve proveriti.

danas za sutra, "sijalice"

Gujo majstore  . Evo trudim se da budem strpljiv   .

Nekad davno se često, ali ne i obavezno, nula volti (sekundarna strana) vezivala na šasiju. U modernija vremena se potencijalna problematika zbog bruma koji nastaje zbog parazitnih strujanja (ako se uzemljenje radi u dve a ne jednoj tački) ponekad rešava ubacivanjem termistora reda veličine 10 oma između mase pojačivačkog sklopa i šasije. Bar kod pojačala sa kojima sam se ja petljao - imam jedan stari SE sa EL34/ECC82 koji sam pravio negde s početka devedesetih i tamo sam masu vezao na šasiju direktno, ali samo u jednoj tački. Ni jedan od napona grejanja nije direktno spojen na šasiju (EL34 su grejane sa 6.3VAC a ECC82 sa 12.6VDC) a između napona grejanja katoda i katoda su uvezani otpornici -  ubi me kolike vrednosti...

Mislim da cu pokusati da stavim jedan termistor, pa da vidim sta ce ispasti od svega toga. Iskreno, testovi od juce nisu prosli nimalo lose. Naravno samo izlazne lampe pojacalca. E sad ima jedna misao koja me jos muci oko tinjalice. Na slikama mozes videti (na zadnjoj konkretno), da jedan narandzasti vod viri nappolje i savijen je u krug (pored trafoa). to je vod od tinjalice br2. prvu sam resio. Kod prve prekida se faza primara, i vod od tinjalice logicno ide na nulu. To radi kao sto se vidi na snimcima. Medjutim.... Kod drugog prekidaca se prekida nula na sekundaru (stentbay mod). Pomislio sam, ako vod od tinjalice drugog prekidaca dovedem do faze od 220V na sekundaru moze da dodje do nekog pormecaja u naponima. Jesam li u pravu ili gresim?.

Motivirao si me da napokon pogledam što sam zeznuo oko grijanja lampi na preampu koji stoji već mjesecima u roh-bau stanju. Za sad sam skurio samo dva osigurača ispred trafoa, a nisam imao motiva za njuškanje jer nemam nikakav izlaz trenutno.

Tenx!

 

Hvala!   Iskreno mislim da ti je proradila Diy-ovska krv, sto nije nimalo cudno, s obzirom koliko to cuci u svima nama. 

Sad je dostupno.

Razbudio si cijelu kuću sa Queenovcima, ha? 

Uf jesam   . Moram priznati da se u pentodi cuje mnogo dobro (i poprilicno glasno). Zato sam i reko da je cudo sta moze 5W da pruzi slusaocu.  E sad jos ostatak posla  al sve u svoje vreme.

Fino! 

 

 

P.S. Kaže da je video zapis privatan. Vjerojatno je podešen u opcijama na youtube da ga mogu vidjeti samo ljudi koji su povezani sa tvojim računom.

Ispravio sam. Nadam se da je sad dostupno.

Onaj osecaj, kada nesto radis prvi put, i sve proradi iz prve. Bez belog dima, bez neprijatnih iznenzdjenja. Prosto da ti suze krenu niz lice od radosti. 

Jos uvek nemam ulaznu lampu (dace Bog bice i to uskoro sve se potajno nadam. ), ali resio sam da ispitam tehnicku ispravnost, mog dosadasnjeg truda i rada.

Doveo sam mali signal na ulaz EL84, i testirao masineriju. Cudo je sta 5W moze da pruzi slusaocu. Nesmem ni da zamislim sta ce bude kad dodje ulazna lampica 

Nisam nista silio, niti preterivao. vrlo kratki ali efikasni testovi. Bice posebni video zapisi kada sve bude na svom mestu.

Mikrofon na telefonu je uzasno uzasan(a ni kamera nije nista bolja), tako da znate da neocekujete verni prikaz zvuka. Ima brundanja, ali ne od pojacala vec od loseg snimka.

Zasada test:

EL84 u triodnom modu -

EL84 u pentodnom modu - 

a sada odo 

Poenta ispred napisanog: živeo DIY

Mislim da se ceo ovaj forum slaze sa ovom izjavom. Uvek je rucna izrada unoslina puno paznje, ljubavi i zelje da se stvori remek delo. Odavno se zna zasto su stvorene fabrike. Za masovnu produkciju. Tu nema vremena za proveru svih detalja a i posvecenost stvarima koje proizvode im nije primarni cilj.

Srednji izvod tj sredina potencijala napona grejanja nije direktno uzemljena nego vezana na potencijal katode (u datasheetu za svaku cev je naznačeno koliko je maksimalni naponski potencijal između grejača tj katode i anode... za pojedinačnu cev) Ne znam ovako napamet a bez računanja koliko je napon na katodi EL84 sa tih 150 oma pa ne bih da lupetam... Sad sam na poslu pa ni nemam vremena da preračunavam....

Dok sam sklapao ovo pojacalce, masu sa naponskog kabla sam vezao direktno za sasiju. kada sam radio deo pojacala iza sekundara na semi koristio sam tu virtuelnu masu na sekundaru izmedju dva 220 voltna izvoda. E sad. Dali je ok to sto sam celokupno kolo fizicki odvojio od sasije?. Moze li masa kola da se takodje priveze za sasiju?. I dali bi u tom slucaju imao problem kratkog spoja ili prenos napona na sasiju?.