Zvu

moje iskustvo od nekoliko kutija sa tim sundjerom je da je on obicno govance, cist trosak...

bolje rezultete bi imao sa obicnom vestackom vunom koju, recimo, sal prodaje... jeftinija je prilicno (bar bila u ono vreme)

 

ali posto ti svejedno trazis gotove rezultate ovaj odgovor ti nista ne vredi 

Bob, jesi li probao ovakav ? Sound absorption D30130.pdf

Ima ovakvog: 

I ovakvog: 

Shone se odlučio za nabavku ovog sunđera. Meni izgleda Ok. Šta nije valjalo u vezi tog koji si koristio ? 

Ništa ne valjaju ti zlaćani ladnjaci  pu pu pu Sad malo valja i da slušaš muziku na one tarabljike  

Šta je posebno dobro kod ovog Lenka ?

Izgleda mi nekako kao da su ga Kinezi pravili... Ne znam.

molba @ Zvu i ....

Promeni_te boju osnove za graficki prikaz u belo ... pojede toner ! 

Hvala na razumevanju, 

 

MW 2.png

Ne štampam grafike pa mi ne pojede toner, a kad je mrk grafik, štedim svetske zalihe energije

Ali ako ti zaista treba, mogu da ti pošaljem project file pa otvori u svom WinISD-u. 

Pokušaću da pronađem na netu, a ako znaš sajt, daj linak.

Čekamo hadžije od MJK šitova da otvore temu i objasne ostalima kako i šta. DIY zajednica će vam biti zahvalna :cheers:Do tada pročitati poslednji pasus posta broj 12.Nisam potpuno odbacio MJK šitove ali po njima je za određenu konstrukciju trebao biti dobijen jedan impedansni grafik, a u stvarnosti je dobijen sasvim drugačiji. Ništa strašno ali me nije ubedilo u apsolutnu tačnost sheet-ova. To je sve. Niti su bili moji zvučnici, niti moj proračun, niti konstrukcija. Ja sam samo bio svedok da se nisu poklopile stvari. Proveravao sam tuđi dizajn i MJK je rekao jedno, a bilo je drugo. Dobio sam ih i ostavio na HD-u za neko lepše vreme kada ću napraviti kutije od bilo kakvih drajvera, a na osnovu MJK, pa zatim izmeriti da vidim je li to to. Pošto je bilo mnogo nepoznatih u tom trenutku, a ja tada nisam imao nameru dodatno da ulazim u Cad-sheetove, nastavio sam da se igram sa Excel sheet-ovima.

Mislim da ni jedni nisu kraj priče te da se njima ne završava sve kao što se ne završava sve ni sa više programa ali daleko od toga da ne valjaju. Pri tom bilo kog DIY-era bacaju svetlosnu godinu ispred onih koji ih ne koriste. Mislim da bi za to o čemu pričate ZZZ i ti trebao kompleksniji program koji ima sve.

U tom smislu sam pomenuo Leap koji je profesionalni program za bavljenje akustikom zvučnika. Soundeasy & BoxCAD koji koristi Zaph deluje odlično takođe.

Misliš Bass box pro 6 ? 

http://www.ht-audio.com/pages/BassBoxPro.html

Koristio sam i njega. Koliko se sećam nije loš ali od kako sam prešao na Vistu, a kasnije na 7-icu koristim WinISD. 

Mislim da imam instalaciju pa mogu da je postavim na drop box neko vreme ako je to nekom zanimljivija varijanta - ali to tek večeras, kad dođem kući. 

...............

 

kuj se još od torte zagrcnuo

 

hahahahah

jok ja ali kontam da nisu svi izelice kao ja

Zato i rekoh da si gotov  Slatko je kad skontaš nešto, pa pritisneš dugme, pa ono izmeri nešto, pa ti uradiš nešto sa skretnicom, pa zazvuči lošije, pa opet uradiš nešto, pa zazvuči bolje - veselje  

Ti si gotov. Sad imaš mernu opremu, ti sad moraš da se igraš hteo to ili ne  Kul je i kada se svi zajedno igramo  

Odustajem!!!

 

E upravo to sam hteo da izbegnem... Sad ću da izbrišem post. 

Poenta je da je sve to shvatljivo i lako ali treba parče po parče pojesti celu tortu, a ne zagristi odmah sve pa posle trčiš napolje da povratiš. 

Tako sam i sa tobom kroz sve naše prepiske. Malo po malo, davao ti podatke (kao sirup od jagorčevine ) da bude interesantno što se saznaje nešto novo i da te drži uz priču, a da te ne uplaši kao nešto neshvatljivo za šta treba mnogo sati uz komp, opširne knjige itd. Svakako ćeš provesti mnogo sati uz komp (stereophile) i neke tamo časopise (HiFiles ili onehifi)  zašto ne bi usput onako kao fore radi, skontao kako šta radi da možeš da razlučiš koji je dobar dizajn od lošeg ili ne daj bože da napraviš neki svoj  Ne odnosi se bukvalno na tebe već na sve ostale - i ja sam u toj priči. Sve to treba posmatrati kao igru sa autićima - brrrrm brm 

Upravo zbog ljudi koji misle da znaju nešto više (možda i znaju), a o tome ćute iz raznih razloga (neko bi ih mogao opovrgnuti ili zapravo ne znaju već se prave da znaju ili žele od sebe da naprave gurue) otvaram ovakve teme da skinemo veo tajne. Ništa strašno. Pola sata-sat igranja sa programom i ima se zvučnik koji će da radi u nekoj litraži, u mojoj sobi kako treba.Još kad zasvira tvojih ruku delo, nikad slađe muzike

@ZZZ - Nije problem ni da osporavaš ako iz toga svi nešto naučimo

Loudspeaker design cookbook je knjiga koja je izdata 2006 godine tako da je izuzetno aktuelno u njoj napisano kao i tabele i formule za proračunavanje litraže.Dampiranje kutije i zidova - materijali i količina, uticaj pozicioniranja drajvera na prednjoj strani, uticaj oblika i zaobljenja prednje strane na zvuk, unutrašnja ojačanja i ukrućenja - svaka od stavki nabrojanih može ići u posebnu temu. Ovo je proračunavanje litraže. Nemoj me shvatiti pogrešno, imam u vidu sve što može da utiče na zvuk ali je prvi korak ka projektovanju zvučnika proračunavanje litraže za unapred odabrani bas drajver. Naravno da WinISD ne uzima sve u obzir jer nije pravljen za to. Postoje programi koji jesu. 

Takođe mi nije bio cilj ni da preplašim ogromnom količinom podataka nekoga ko je možda tek krenuo u ovu priču.Sve ove varijante su inferiorne Leap-u koji je profesionalni program za bavljenje akustikom na višim nivoima. 

Nije WinISD najsavršeniji program ali za naše potrebe je dobar. Do sada sam sve kutije proračunavao uz pomoć tabela iz Loudspeaker design cookbook-a i uz pomoć WinISD-a gledao šta se dešava. Imam besplatnu verziju MJKsheet-ova i ne mogu se pohvaliti da sam bio zadovoljan. Znam da sam dobio neki rezultat koji se dijametralno razmimoilazio sa ostalim proračunima - tada kad sam počeo da se igram sa tim. Deluje mi kao da to nije kraj priče, kao da nešto tu fali. 

Inače, za pozicioniranje zvučnika, bafl step efekat i to kako će se zvučnik ponašati na određenoj visini od poda koristim programe i excel sheet-ove Džef Bagbija koji se mogu naći na ovom linku: http://audio.claub.net/software/jbabgy/jbagby.html

Pored Passive crossover designer-a tu je još 3 sheeta koji se podrobnije bave problematikom pozicioniranja zvučnika u kutiji, zaobljavanjem ivica, zakošenjem prednje stranice i ostalim stvarima. Samo da naglasim da nisam hteo, niti je to moguće u jednoj temi, da otvorim pitanje kompleksnog dizajniranja gotovog zvučnika. Ovo je proračunavanje litraže

............... Tačnije koliko znam samo MJK to ima..1. Gde dolazi bas refleks, na kojoj visini u odnosu na closed-end i sam driver. jako vazno i velike su promene pomeranjem visine... Recimo to skoro ni jedan program nema pa ljudi postavljaju otprilike i kako im se svidi2. Onda, kolika je površina BRa, pošto je to primarni parametar. (manje promene - vece posledice)3. kolicina i raspored damping materijala u kbinetu, takodje po potrebi i u ventu ili ventovima.3. koje centralne F "prolaze" kroz BR otvor i kakvoj su fazi sa tim istim sadrzajem koji dolazi iz drivera.4. upoređivanje Q faktora sistema u istoj zapremini ali kompresionog kabineta.5. korekcija duzine BR koja je ne retko izostavljena...6. ponasanje i drivera i onoga sto dolazi iz otvora kao i faze posebnim krivama. uglavnom su date sumirane kriveitd...

Ne postoji u programu deo za pozicioniranje bas refleksa ali nije otprilike i kako se kome svidi. Postoji brdo podataka na internetu i treba malo pitati google. Može se naći lepih odgovora i pdf-ova gore pomenute trojice (Thiele, Small i Keele)Površina bas refleksa postoji i može se podešavati i pratiti u WinISD-u.Postoji i deo u kom se može posmatrati kako se u odnosu na prečnik i dužinu menja rezonantna frekvencija refleksne cevi kako ne bi došlo do chuff efekta. Kada pritisak pri većim snagama postane toliki da brzina vazduha koji prolazi kroz bas refleks nije ista pri zidu i u sredini cevi - tj. onda kada počinje refleksni otvor da se ponaša više kao orgulje, a ne akustička opruga.Kompresioni kabinet se takođe može birati u WinISD-u u isto vreme. Onda imaš dva grafika na jednom gridu i možeš da posmatraš prednosti ili mane br u odnosu na kompresiju i obrnuto.Postoji korekcija dužine i prečnika kao i varijanta sa četvrtastim bas refleks otvorom čije se dimenzije mogu podešavati. Postoji i varijanta da ubaciš jedan zaobljen kraj na refleksnu cev, dva zaobljena kraja kao i da bude obična prava cev.Nisam ovo zamislio kao tutorial za WinISD već za proračunavanje određenog alignmenta za bas. U odnosu na to se može graditi kutija dalje i prilagođavati te menjati alignment (QB3, B4, C4...) ali za svaki postoji određeni Qts koji ide u određeni alignment (uzimajući u obzir EBP i Vas) 

mali dodatak....

Odlično. Ovo sam hteo da ispišem ali me je mrzelo sinoć, nisam znao da postoji klip

Mora li neka registracija ?

Ono što je najbitnije to je da definitivno treba pažljivo pročitati odeljak "vented loudspeakers" u knjizi Loudspeaker design cookbook jer je tamo podrobnije objašnjeno kako i na koji način te uz pomoć kojih formula se dobija optimalna litraža za rad jednog zvučnika. Tabela koja se nalazi u prvom postu je pomoćno sredstvo koje je inferiorno tabelama u knjizi ali ne beži preterano od njih pa je zato zanimljivo. Uz malo dodatnog truda i igranje u WinISD-u mogu se postići odlični rezultati.

Kod proračunavanja optimalnih uslova u obzir se uzima Qts, Vas, Fs, a postoje i tabele za određivanje koeficijenta koji je potrebno ubaciti u jednačinu kako bi se dobila optimalna litraža i tjuning frekvencija. Ta optimalna litraža i tjuning frekvencija će omogućiti da zvučnik radi najrasterećenije u smislu da može primiti najveće količine snage, a da ne dođe do oštećenja. Kako nama u HiFiju nije jedini cilj da postignemo što viši SPL sabijanjem što veće snage u zvučnik, možemo jako dobre rezultate postići korišćenjem pro baseva i modifikovanjem te optimalne kutije tj. stavljanje u neki drugi bas alignment.Ono što je, mislim, osnovno što treba izvući iz ovih par postova, to je da se i ta računska optimalna litraža i tjuning frekvencija treba prilagoditi sopstvenim potrebama jer ne moramo praviti zvučnik u koji možemo sabiti što više vati. Mi možemo da priuštimo sebi da pro drajver izvedemo iz tih optimalnih uslova jer u kući neće biti propušteno više od 50-ak vati kroz njega, što će njega i dalje držati daleko od granica koje su mu proizvođačkom specifikacijom postavljene.

Kad budem imao više vremena biće govora i o bas refleksu i kako izbeći onaj efekat jeftinih kutija zbog kojih je BR na lošem glasu uz "malo" pomoći od strane Thiele-a, Small-a, Keele-a i ekipe.

Kada smo prebacili na "cone excursion" deo, vidimo koliko koja frekvencija propuštena kroz zvučnik utiče na kretanje membrane/kalema. Kada kliknemo na karticu "signal" u kontrolnom prozoru prikazaće se deo u kom se mogu podešavati snaga sa pojačala propuštena kroz zvučnik, razdaljina, serijski otpor i ugao. To za 1w po jednom metru sa serijskim otporom od 0,1 om izgleda malo anemično, tj. ovako:




Crvena linija predstavlja granicu linearnog kretanja membrane odnosno kalema. U kartici "signal" ćemo namestiti serijski otpor na realnih 0,5 oma i snagu na 50W da vidimo šta se dešava sa kretanjem kalema:



Sa grafika se vidi da kalem odnosno membrana izlazi iz okvira linearnog kretanja ispod 23,5 Hz. Tu postaje korisno poznavanje Xmech/Xlim podatka. Kod Bejma basa koji koristim to je na nekih 28mm tako da se nalazimo i dalje u bezbednoj zoni po zvučnik. Da projektujem sabvufer za kućni bioskop više bi me zanimalo šta se dešava ispod 30Hz, ovako mi je samo bitno da ne dođe do mehaničkog oštećenja samog zvučnika. Idemo dalje sa snagom da vidimo dokle možemo voziti zvučnik:



I sa 100w propuštenih kroz zvučnik vidi se da Xmax/Xlin do 28Hz (do 30Hz mene zanima šta se dešava) i dalje drži kalem u procepu što znači da svira, a kretanje koje može napraviti neka niža frekvencija koja naleti (sa gramofona recimo) i izbaci kalem iz procepa neće oštetiti zvučnik jer je i dalje na, za ovaj bas bezbednih, 23,7mm. Sa toliko vati ovaj zvučnik će svirati prilično glasno. To možemo videti kada kliknemo na "SPL" karticu:




SPL na 45Hz, gde se nalazi -3dB, pri toj snazi iznosi oko 113dB. To ne znači da ćemo ikada slušati te kutije toliko glasno već čisto da vidimo šta se dešava.

Pa da malo okrnjimo i ovu temu.

Iako je prežvakano u Loudspeaker design cookbook, proračun litraže za bas refleks kutiju je nešto komplikovaniji nego za kompresionu kutiju. Iz tog razloga otvaram temu koja će malo pojednostaviti priču i pomoći da zainteresovani sami sebi proračunaju zvučničku kutiju.

Tabela sledi:

Pored ove tabele preporučujem skinuti i WinISD kako bi se mogli pratiti osnovni parametri pri radu zvučnika u određenim uslovima (litraža, bas refleks tjuning).

Potrebno je reći da dobijeni rezultat ne treba shvatiti kao zakucan. Kako bi se došlo do optimalnog zvuka treba se malo poraditi na kutiji. Uzeću za primer Beyma 15K200 kojim se zanimam u poslednje vreme.

Po jednačini iz tabele dobijena litraža za ovaj zvučnik iznosi oko 91 litar, tjuning frekvencija iznosi 39 Hz, a -3dB se nalazi na 48Hz. Račun potvrđuje i WinISD:

Kako gledam da sve kutije koje će biti slušane u mojoj sobi od oko 16kvm idu do -3dB na barem 45Hz pokušavam to i da postignem. WinISD predviđa da će se to desiti sa litražom kutije od 105 litara sa tjuning frekvencijom bas refleksa od 44Hz:

Pri takvim uslovima posmatram kretanje membrane na određenoj snazi. Pri tome gledam koliki SPL mogu da postignem, a da ne izbacim zvučnik iz ravnoteže. Izbaciti zvučnik iz ravnoteže... Pod tim podrazumevam da kretanje membrane pri snazi koja je potrebna da bi se napravio određeni SPL ne prelazi Xmax (koji se nekada obeležava i kao Xlin). Xmax odnosno Xlin je komponenta koja nam govori koliko je linearno kretanje kalema u magnetnom procepu. Ponekada je u proizvođačkoj specifikaciji navedeno i Xlim koje se nekada obeležava i kao Xmech koje govori o maksimalnom mehaničkom kretanju kalema u magnetnom procepu pre nego što dođe do fizičkog oštećenja zvučnika.

Prebacim grafik da mi prikaže kretanje membrane/kalema na grafiku:

Woli, došlo je vreme za poveće gomilanje muzike

Želim da ti rade rade rade rade, a ti da uživaš uživaš uživaš uživaš

Jeste jeste. To je baš taj ali mu je i toliki Mms.Greota za dvosistemac, dušu dalo za tro/četvorosistemac

Ne znam baš. Kretni sistem težine 155 grama.Nije za dvosistemac po mom mišljenju.

Koristili su ga u 4430 ali ja ipak ne bih. Ima JBL svojih izleta u nepoznato pored apsolutnih bisera (u pozitivnom smislu) koje su napravili ali mislim da 4430 nije jedan od njih.

auuuuu.... odličan start za JBL 4343 monitore

Tih kutija je poslednjih godina otišlo 4 ili 5 pari u perfektnom stanju za 400 i 450 evra.

Traži mnogo pa ako nahvata nekog ko mu da te pare, neka mu.

Post broj 8.

To je zato što si ekcemtričan