milenkotulencic

nema previše, i običan je poti.
cifru diktira tačnost krive i ako je dupli , uparenost.
najbolji alps  glede cena/kvalitet je RK40 kojeg skoro i nema u ponudi (al ima i fejkova, sve što valja se kopira)

Ne znam dali se razumemo, pokretač teme je dao link ka potenciometru sa 10 izvoda i 4 kanala (po jedna negativna i pozitivna grana po kanalu), prikazani na slici je 6 izvoda i 2 kanala.

Reč previše je upotrebljena jer je pokretač upotrebio istu.

Za uparenost (dozvoljene tolerancije) sam već napomenuo a dodatno, RK40 trpi 30 VAC, dok predloženi, tj onaj za koji je Krca poslao link (ne znam dali su identični ali liče) trpi 150 VAC.

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk

Previše pipaka ima jer je namenjen za balansirani signal, a tu mu leži i delimičan razlog za cenu. Kako bi se zglavno sabrale pozitivna i negativna grana, tolerancije za razliku u otporu pri određenom pojačanju su izuzetno male. Što je manja tolerancija, bolje je poništavanje usput pokupljenih smetnji i samim tim skuplji potenciometar.

Sada dali to vredi 900 dolara...

Kod balansiranih uređaja se ovo najčešće rešava mrežom otpornika, tj step atenuatorima, oni se mogu napraviti za manje novce a pažljivim izborom otpornika se mogu dovesti u tesne tolerancije, sada dali su tesnije od ovih, ne znam i dali se to uopšte čuje i to je pitanje...

U koliko Vam uređaj, tj preamp, nije full balanced, ovo Vam ne treba.

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk

Naravno, jedino što se komercijalna pojačala npr. Aleph 3, 5... uglavnom projektuju tako da mirna struja može da pokrije dupliranje snage pri opterećenju od 4 oma, tj projektuju se sa uzimanjem u obzir 4 omskih zvučnika, dok dobar broj FW pojačivača ne.

 

A što se tiče damping faktora za 1 omski zvučnik, upotrebili ste pravi izraz "bar malo", tu se na više od bar malo i ne može računati. Iskreno me interesuje kako će to svirati...

 

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk

 

 

 

 

Kod lampaša imaš 8 ohm i 4 ohm tap, tako da nema te pojave ako zvučnike povežeš korektno, ista je snaga za isti ulazni napon, a oni nisu tako retki.

Nije smeo previše da širi temu u intervjuu, budući da su on i njegovi poslodavci u toj igri... 

Napomenuo sam ranije i izuzeo generalno pojacivače sa posebnim terminalima (što je naravno najčešće kod lampaša zbog lampi kao naponskih uređaja i sprežnih trafoa na izlazu) gde nema mogućnosti za manipulaciju, pre se misli na recimo tvorevine Nelsona Pass-a kao što je First Watt F1 i sl, no možda je to bila zbunjujuća klasifikacija...

 

Tj kada se pogledaju karakteristike dela FW uređaja, izlazna snaga je manja za 4 omsko opterećenje u odnosu na 8 omsko (npr. Aleph J, F1, F1J, F3, J2, SIT-1, SIT-2) no odo ja u offtopic...

 

U pogledu izbora opreme i okolnosti slušanja, kao i sinergiji (pri tom se najviše misli na usklađivanje komponenti u pogledu izlaznih i ulaznih impedansi) treba biti izuzetno oprezan.

 

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk

 

 

 

 

 

Ako se specificira na 1W treba da bude ista osetljivost, ako se specificira na 2,83V (što je dosta lakše meriti zbog promenljive impedanse zvučnika) onda manja impedansa vuče više snage pa se dobija veća oseljivost. Ako mu treba 10W na 1om to je struja 3,2A RMS a pikovi +- 4,5A to nije veliki problem. Ako treba 30W onda ide 5,5ARMS i pikovi +- 7,8A, to je već malo veći izazov, ali nije neostvarljivo ako se struja podeli na više tranzistora. Pretpostavljam da su mosfet u prednosti nad bipolarnim zbog potrebne struje za pogon izlaznog stepena.

 

 

 

Andrew Jones je u jednom intervjuu obrazložio manipulaciju osetljivosti 4 i 8 omskih drajvera prilikom prodaje zvučnika i slušnih testova a to je da na istom položaju potenciometra jednog pojačala (naravno pod uslovom da pojačalo nema posebne terminale za 4 i 8 oma i da oba zvučnika imaju istu nominalnu osetljivost), 4 omski zvučnik će biti cca 3 dB glasniji budući da je velikoj većini modernih pojačivača napon referenca, pa će za istu vrednost napona 4 omski zvučnik "pustiti" cca 2 x veću struju a pošto itenzitet el magnetnog polja zavisi od struje koja kroz zavojnicu protiče, samim tim će i glasnoća 4 omskog zvučnika biti duplo veća, tj za 3 dB veća na logaritamskoj skali ali će i angažovana snaga pojačivača biti duplo veća u odnosu na 8 omski zvučnik. 

Naveo sam da je u pitanju manipulacija zato što za isti položaj potenciometra 4 omski zvučnik zvuči glasnije, što kupci percipiraju kao dinamičnije i bolje (što može a i ne mora biti istina, zavisi od ostalih karakteristika zvučnika) i u većini slučaja se proda 4 omski zvučnik pre nego 8 omski, dakle forsiranje 4 omskih zvučnika je poprilično motivisano prodajom, a pojavom i razvojem tranzistora, koji su strujni uređaji, to više nije problem što je on Andrew Jones između redova i priznao.

 

Naravno, ovu manipulaciju narušavaju current drive, tj current reference pojačivači, koji su i onako izuzetno retki u današnje vreme...

 

Upravo su 4 omski zvučnici svoju početnu popularnost doživeli u audio opremi za kola budući da je DC napon ograničen na 12 V, pa se sa nižim naponom mogla izvući veća snaga pojačivača i glasnoća zvučnika i upravo su tamo počeli da gađaju te suludo niske nominalne impedanse od 1 om, pa je najbolje u tom segmentu tražiti i pojačivač za probu drajvera, jedino je potrebno dodati ispravljač pre pojačala.

 

Ima veliki broj pojačivača za automobilske audio sisteme (uglavnom bass pojačala) deklarisanih za rad sa zvučnicima sa 1 om nominalnom impedansom za "sitne" novce, naravno kvalitet reprodukcije je upitan, ali je bolje sa njima probati pre nego što se sprži neko skupo i ozbiljno hifi pojačalo...

 

Do duše, za potrebe automobilskih audio sistema uglavnom se koristi paralelna veza 4 x 4 om drajvera, gde pojačalo "vidi" opterećenje od 1 oma, ovde ne ulazim u ranije pomenute probleme konstrukcije jednog zvučnika sa nominalnom impedansom od 1 om, što i nije predmet teme...

 

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk