Mikorist

Zanimljiv kanal ceo

da to je jace - u fazonu koji zatvor ?

Ozbiljno me zanima ......koliko različitih SMD delova imaš da ti treba 100 kontejnera?

U IT svetu je to odavno rešena stvar: posebna trafostanica (industrijska struja), redundantni ulazi, online UPS, filtracija, pa tek onda serveri. Ne zato što će server “lepše da svira”, nego zato što stabilnije napajanje znači manje grešaka i stabilniji rad. Isto važi i za audio. Svaki op-amp, lampa ili izlazni stepen ima ograničen PSRR. Sve što se dešava na napajanju u nekoj meri se pojavi na signalu. Ako mreža varira, variraju i radne tačke kola. Sva elektronika je u funkciji napajanja. To je aksiom. Generatori napona tipa PS Audio u suštini rade isto što i online UPS.....prave novu, stabilnu mrežu sa kontrolisanim naponom i niskim šumom. Nema magije. Stabilno napajanje neće od lošeg uređaja napraviti dobar, ali će dobrom uređaju dozvoliti da radi onako kako je projektovan. Drugim rečima: infrastruktura je prvi element sistema, samo što se u audio svetu o njoj najmanje priča.

Ja u šali kažem da je glavna stvar u hi-fi-ju – trafostanica. Zapravo, nju slušam.DAC mi je solidan, ali trafo u kraju je bottleneck. Isporučilac je dužan da snabdeva potrošače električnom energijom nazivnog napona i nazivne učestanosti. U Srbiji (po EN 50160): Nazivni napon: 230 V Dopušteno odstupanje: ±10% → 207 V do 253 V Nazivna frekvencija: 50 Hz Tipično dozvoljeno odstupanje: ±1% (49,5 – 50,5 Hz) Kratkoročno može i do ±4%, ali to je izuzetak Drugim rečima, mreža ima sasvim širok dozvoljeni koridor. Ni jedan DAC, ni jedna lampa, ni jedan op-amp, niti izlazni tranzistor ne rade bolje nego što im napajanje dozvoljava. Ako je mreža loša, sve iznad nje samo pokušava da zakrpi štetu. To nije ezoterija. To je Omov zakon + teorija regulacije + realna mreža. Šta znači ±10% u praksi Nazivni napon: 230 V Dopušteno: 207 V – 253 V To je raspon od 46 volti. Za audio uređaj to znači: Ako ima klasičan transformator bez aktivne regulacije: Sekundarni naponi se menjaju proporcionalno Ako ima linearni ispravljač: DC napon prati AC ulaz skoro linearno Ako ima SMPS: Ima širi radni opseg Ali često generiše više EMI šuma kad radi daleko od optimalne tačke Drugim rečima, audio sklop dobija drugačije uslove rada iz sata u sat. Nije katastrofa. Ali kumulativno menja karakter. Suština Moja šala je zapravo precizna dijagnoza: Ne slušamo DAC. Ne slušamo pojačalo. Slušamo način na koji su sva ta kola nahranjena. Trafostanica je prvi član audio lanca. I onda kreće: menjaj DAC menjaj kablove menjaj lampe prodaj pojačalo kupi drugo I nikad zadovoljni.

Evo test numera

Sve je bolje od kineske samozapaljive

Ja sam od ovih što prodaju letve uzimao Martin Kaiser viljuške i IEC....kakav Cable Master…Furutech i ostali bakrači... Švabske viljuške bakarne, posrebrene ili pozlaćene. Izgledaju kao po JUS-u, ali nisu obične — vrhunski kvalitet.

Amburator

Dobro sad...Dok se materijal ne odnese na hemijsku analizu kod tehnologa, može da bude bakar, legura bakra, ili mesing iz bilo kog izvora. Nije problem odakle je bakar, nego šta je bakar.

U ogromnoj većini slučajeva kod profi utičnica kontaktne površine nisu goli bakar, čak i kada je bazni materijal bakar ili bakarna legura. Najčešće se koristi bakarna osnova sa zaštitnim premazom (tipično pozlata preko barijernog sloja). Drugim rečima: nema golog bakra koji stoji izložen vazduhu i polako trune. Ako kontakt vizuelno vuče na narandžasto/crvenkasto, a ne na žuto-zlatno, postoje samo tri realna scenarija: Mesing (brass) bez završne pozlate Bakar sa vrlo tankim transparentnim zaštitnim slojem Goli bakar Ako je u pitanju goli bakar (najgori scenario), kontakt će s vremenom potamniti, a u vlažnijem okruženju i pozeleneti (bakrov karbonat).

Pad napona na serijskom osiguraču je stvarno moguće izmeriti, ali u normalnim uslovima napona i struje kod audio preampa (miliamperi do nekoliko stotina mA) taj pad napona je ekstremno mali. To je u okviru mili-volta, što je skoro u nivou šuma i varijacija napona iz napajanja i merenja. Ako bi u pitanju bio strujno veliki uređaj (snaga preko ampera), gde osigurač provodi desetke ampera, tada bi pad postao merljiv i čujan kroz grejanje ili distorziju. Strujni uređaji visokih struja (power amp, radio predajnik, PSU, laboratorijski uređaji) je praktična situacija gde osigurač “utice”, može da se ozmeri ali opet je reč o zaštiti i stabilnosti, ne o audio kvalitetu. Instrumenti za nauku (NASA, laboratorije, teleskopi, svemirski aparati) . Oni koriste vrlo pouzdane i precizne osigurače, ali ne zlatne audio “premium” varijante. Ne verujete ? Koriste npr. MIL‑PRF‑23419 instrument tip osigurača. Guglajte jebene Space‑grade solid body fuses

I ja sam se šalio da čujem Đerdap odavde

Ne valja kako god okreneš: ako si nagluv .....ne valjaš nikom u ovom hobiju; ako previše dobro čuješ, opet ne valjaš nikome. A većina KV majstora je ceo život udarala s čekićem i posle XY godina više ne čuje kako treba. Buka, jbg

Ama što ja da budem najgori ovde. Ako je normalno da se čuju letve i osigurači ja čujem Đerdap

Pa kad pojma nemaju ništa o ovom hobiju. Glavna stvar u hi-fi-ju je trafostanica. Ja nju slušam u stvari. DAC mi je solidan, ali trafostanica u kraju je bottleneck

A brojilo? A kontakti na banderi? A žice do trafostanice? Realno, bez pozlaćenog transformatora u EPS-u nema prave scene i dubine. Znači džaba pozlaćeni osigurači, džaba ti Kavali džaba skupa kola skupe vile, apartmani.

A domaće vesti sve više liče na ovaj film

Slušam trafostanicu uživo — najprirodniji zvuk.

Ako želimo da to strukturno i jasno sumiramo naučno: Pozlaćeni kontakti se koriste prvenstveno zbog otpornosti na koroziju, a ne zbog boljeg provodnog svojstva. I odmah ti se otvara put da potrošiš još više na razne sumnjive audiofilske fore, gde ti prodavci, lažovi i prevaranti uzimaju pare kao po spisku. Može da bude bolje, a i ne mora da znači. Zavisi od hirurga odnosno majstora koji pravi uređaj šta se postiže u zbiru svega. To je kao kad žena stavi silikone. Može da izgleda lepo spolja, ali svejedno je bljak i veštački u odnosu na prirodnu. Ovde zavisi od mozga estetika. Lepota je u oku posmatrača, ali zdrava logika je zdrava logika, brate. Isto važi za ove audiofilske fore. Sve što sija, zlato i plastika, u realnosti ne donosi ništa osim praznog džepa.

Ja mogu i da mu odštampam

Nisam verovao da slušalice mogu da unaprede sluh i doživljaj muzike kod ljudi starijih od 50 godin, sve dok nisam probao na sopstvenim ušima. Ispostavlja se da hi-end ne počinje u kablovima, već u bubnoj opni. Što je sluh slabiji, to zvučnik mora biti bliže bubnoj opni.

Nadživeo je i dedu i strica Alberta, 86. rođendan slavi Sir Dejvid Džejson. Prošlo je skoro 45 godina otkako je emitovana prva epizoda serije „Mućke“................ https://www.imdb.com/title/tt0081912/