Najbolji članovi

U Srbiji će uskoro zakonom biti zabranjeno : • da policija sarađuje sa kriminalcima • da tender dobije kum koji “nema veze sa firmom” • da se državna funkcija koristi kao porodična firma • da se asfalt pere pred dolazak kamera • da se mrtvi prijavljuju kao sigurni glasovi • da se navijači vode kao sektor za logistiku • da se prisluškuju novinari, opozicija i rođena tetka jer je lajkovala nešto pogrešno • da se javni dug troši kao kafanski ceh u 4 ujutru • da se diplome štampaju brže od fiskalnih računa • da “privremene mere” traju duže od Vizantije i imaju bolji kontinuitet od Dušanovog carstva • da se nesreće zovu “incidenti” dok se ne promeni vest • da se institucije javljaju na telefon samo kad zove televizija • da se po zakonu ne postupa po zakonu • da se zakon tumači po horoskopu i partijskom sastanku • da država glumi državu, a građani statistiku • da “bugarski voz” konačno izađe iz saobraćajne infrastrukture demokratije • da se javna preduzeća koriste kao azil za rođake, šurake i misteriozne savetnike • da se nesreće prvo nazivaju “medijskim spinom”, pa tek onda tragedijom • da se nadstrešnice renoviraju pre nego što postanu tema konferencije za štampu • da se zvučni top više ne koristi kao argument u raspravi sa građanima • da se zakon primenjuje selektivno, kao klima u autobusu • da se prisluškuje svako ko je nešto rekao glasnije od šapata • da se “borba protiv korupcije” svodi na konferenciju sa pametnom tablom i tri flomastera • da građani služe kao statisti u rijalitiju budžetskog tipa Lepo. . . Znači do sad je očigledno bilo dozvoljeno. Sledeće verovatno ide: • zakon da doktori ne smeju da prodaju organe • da vatrogasci ne smeju da podmeću požare • da sudije ne smeju da sude po vibraciji i atmosferi • da piloti ne parkiraju avion kod Ade Ciganlije • da pošta ipak ne baca pakete sa trećeg sprata Čisto da se zatvore rupe u sistemu. Jer bez posebnog zakona čovek nikad ne zna. Možda negde u fusnoti Ustava piše: “Policija ne sme sa mafijom... osim ako su na zajedničkom team buildingu.” Srbija je jedina zemlja gde kad ti kažu: “donećemo zakon da se nešto normalno radi” ti prvo proveriš koliko dugo se to već ne radi. I najjače od svega je taj ton. Ne: “otkrili smo problem”. Ne: “odgovorni će odgovarati”. Nego mrtav ladan update patch note: “Od verzije 2.6 više nije podržana funkcija saradnje države i podzemlja.” Bug fixed. Known issue since 2012. Nervni slom otišao u read-only mode. . .

Samo čovek. Kauč. Televizor. I beskrajna tišina Atlantika koja šušti kao stari CRT kad izgubi signal. Možda je prvo nestao internet. Pa struja. Pa država. I nekako. . . ima dostojanstva u tome. Jer realno, ceo život su nas spremali za ovo. Sedi. Gledaj ekran. Ćuti. Ne talasaj. Konzumiraj sadržaj dok svet polako tone. Samo niko nije očekivao da će metafora jednog dana postati dokumentarac. Najjezivije je što scena deluje mirno. Kao da čovek nije stradao nego se konačno uklopio u sistem. Kao da je evolucija rekla: “E to. Sad više ne pravi probleme. Sad je optimalan korisnik.” I televizor ćuti. Nema signala. Nema reklama. Nema izbora između 400 kanala gde je svuda isti čovek u sakou koji objašnjava da dolaze bolja vremena. Samo mulj. Tišina. I ona večna ljudska poza: “Još samo ovo da odgledam pa ću da krenem da živim.” A gore negde, kilometrima iznad vode, možda još uvek traje rasprava ko je kriv. Levi. Desni. AI. NATO. Rusi. Vegani. 5G. A dole brat sedi ko Buda tranzicije i gleda u ugašen ekran kao da je konačno razumeo sve. Čovek postao fosil pre nego što je promenio kanal. . .