Najbolji članovi

D200 uradjeno je na jednoslojnoj plocici bez SMD elemenata (thru hole), ali je ipak hi-fi karakteristika radna frekvencija je preko 400kHz. Postoji mnogo uspesnih gradnji.

dobro jutro! Imam problem, odnosno projektni zadatak koji bih voleo podeliti sa Vama. Imam MC zvučnicu Ortofon SL15MkII koja ima zajebano mali izlazni napon koji je 10x manji od standardnih MC glava, prokletinja ima 0,02mV nakon servisa, zamene kompletnog kretnog sistema. Zvuči fenomenalno sa pozajmljenim Lukashek Benz PP1 koja ima gain od 62dB ali sve što je pozajmljeno treba i da se vrati a za kupovinu sličnog još nisam ni psihički ni finansijski spreman, tako da razmišljam o tome čima de se pojača signal od Ortofona do mog Danielak MM phono preampa koji je sad utegnut i picnut. -step-up transformatori? STM72 koji se fabrički isporučivao sa njim šljaka, ali ne da je ni 1/10 zvuka Lukasheka. Ostalo od trafoa što bi imalo pojačanje od 40dB je pakleno skupo i/ili nedostupno za probu. -cevno rešenje? Za sad bez dugoročnog zadovoljavajućeg rešenja. Radi se na tome, ako bude napretka, biće publikovan. -solid-state? Aha. Vitezovi Silicijuma, da li ste već imali ovako nešto da rešite? ulazni napon: 0,02mV ulazni otpor podesiv na 22, 33, 47 i 470R izlazni napon 2-4mV (znači naponsko pojačanje cca 100-200x) izlazni otpor: takav da bude adekvatan da "gleda" u ulaz MM preampa od 47K ako mogu da zakeram: -ne bih voleo da to bude opamp rešenje. Voleo bih da čujem konačno i ja dobru stranu tih vaših FET-ova. -spreman sam da poslušam neko Vaše gotovo, skutijano rešenje na tu temu i da ga repliciram/kloniram ili da vlasnika zamolim da mi proda ili napravi identičan primerak po fer ceni ako mi se dopadne. -napajanje ne bih voleo da je baterijsko. Najvažnije: -ne bih voleo da mi dajete linkove za BIG DIY i slične forume sa thread-ovima od 60 strana. Od engleskog mi je lošiji samo elektronički engleskosrpskohrvatskomađarski jezik a najgori mi je entuzijazam da učim nešto što sam propustio da naučim pre 30 godina. Znači "neću knjigu u šake sinko". Neću, jer izuzetno strahopoštovanje osećam prema ljudima koji su držali elektroničke knjige u šakama kad im je bilo mesto i vreme. Smatram da ne može instant-kurs sa interneta da me digne na nivo tih stručnjaka jer bi to bila ipak uvreda, iluzija ili laž, zar ne??? Hvala unapred na predlozima. ...nešto kao ovo, ali sa više pojačanja i više stila http://hagerman-audio-labs.myshopify.com/collections/phono-preamps/products/piccolo2-mc-preamp

Ajde da analiziramo koji drajver može da radi u kom frekventnom opsegu: Vifa: može da se koristi od 2000 Hz pa naviše Philips: verovatno 800-4000 Hz, ako smo baš optimistični možda 700-5000 Hz Visaton: od niskih frekvencija pa do 2000 Hz, možda nešto malo više RTO: od niskih frekvencija pa do nekih hajde da kažemo 700-800 Hz, mada bi verovatno bilo bolje seći ga na nekih 200-400 Hz negde tu, ne više Takođe, ne zaboravi da kad praviš skretnicu, što su frekvencije niže, cena delova za pasivnu skretnicu može da bude baš velika. Ovde ti se nameće jedno rešenje, a to je da praviš dvosistemac sa Vifom i Visatonom, sečen na 2000-2500 Hz. Druga varijanta koja bi meni pala na pamet je da se pravi zvučnik sa RTO i Philipsom, sečen na oko 700-800 Hz, i da se nabavi neki manji jefiniji visokotonac koji može da pokrije područje od 4000 ili 5000 Hz pa naviše. Šteta bi bilo koristiti Vifu samo na tom opsegu. S obzirom koliko je teško uraditi dobra merenja, nabaviti delove za skretnicu, šta raditi ako hoćemo ipak malo da je promenimo (opet nabavka nekih novih delova sa novim vrednostima, a šta ćemo sa starim?), a i imajući u vidu da ti je to prvi zvučnik, moja topla preporuka ti je da praviš taj dvosistemac.

Nažalost nije više moje. Samo sam hteo da ti dam savet ako ti iskrske da ga ne promineš. Ne verujem da švajseraj može da bude bolji i jeftiniji.

Evo što se tiče mog predloga (a držeći se inicijalnog zahteva za 4-sistemsku kutiju), u načelu je moj projekat bio baziran na ovakvom konceptu: Model nije savršen, koristim ono što imam pri ruci, pri vrhu 165mm drajver u zasebnoj komori, ispod njega Vifa XT25, potom mali srednjetonac 4" i na samom dnu 10" woofer. Imam još ponešto da doradim na modelu da što jasnije prikažem koncept a posle može da radi ko šta i kako hoće - nigde ne tvrdim da je ovo najbolje rešenje, no samo da sam ja bio više no zadovoljan dobijenim rezultatima (uz ogradu da sam koristio 12" a ne 10" bas). Slika modela kutije u preseku: Pregradna ploča (odvaja dve atmosfere - za bas i midbas) je ovde postavljena da bude paralelno sa dnom, to može ali i ne mora. Tačna pozicija iste se definiše u odnosu na potrebne litraže za bas i midbas. Dodatna ukrućenja unutar bas kutije se podrazumevaju... Unutar bas kutije ostaje i više no dovoljno mesta ne samo za manipulaciju no i za ubacivanje kompletne potrebne elektronike za amplifikaciju. I na kraju ako se kutija odradi valjano, može lepo i da izgleda, može da se namandra valjkom i crnom mat bojom za školske table, ali i doda malo truda i obloži furnirom...

zadnji je bio odlican

danas sam morao (kad ne ćutim) da menjam lepi švajcarski minijaturni ma naj-naj preklopnik tropoložajac sa plastičnim čudom tehnike da isteram 5 položaja i tako upazarim 1 komad. normalno na pitanje da li prekida ili spaja kontakte pri preklapanju, prodavac nije imao pojma. nekad sam to znao al se zaboravilo. naravno , kupim pogrešan, sreća da imam u delovima podosta njih pa prepravim. ono što je kod lorlina nepre'ebivo je jedna mala oznaka između izvoda 1 i 12 : ako je S onda je "shorting" tj spaja pri preklapanju, ako je NS onda je "non-shorting" ili kako se ponegde kaže break-before-make. čisto obratite pažnju na ta slovca pri kupovini. na slidži se vidi razlika u iznutrici, ovaj koji spaja nema stubiće između kontakata tako da klizač propadne pri prelazu i spoji susedne kontakte. ovaj drugi sa stubićima prekida... za one koji ne znaju, moguće je kodnim prstenom skratiti broj preklapanja umetanjem nosića prstena u rupu pored broja (koji naravno označava broj položaja). naravno sa prespajanjem unutrašnjih kontakata (ako ih ima više) i ako je potrebno uklanjanjem kojeg klizača1 ovim kodiranjem položaja je lako napraviti nekoliko kombinacija, poželjno je pre rasturanja prekidač postaviti ulevo na položaj 1. rastura se popuštanjem 4 zubića pri čemu osovina ostaje u gornjem delu, ako krene nadole postoji šansa da se ispali feder i kuglica. možda nekom i bude korisno ovo pisanije